Народ
Г.Р. 190.
ГОЛУН , УТОРАК (•». «|»1<:1>| , У.\Р 191« ГОД.
ГОДИНА Ц. укописи сс нс вра+.ају.
ГјГО.Т 10 ЛЕПТА
»На])ОД« излази свакога дана по поднс.
Штампарија се налази у улиЦи Коломбо број (').
Нласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
1 »
Огласи и белешкс наплаћу]} г се по погодои.
Редакцијаје у улици Коломбо број (>.
Глапни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ
Добили смо меТ. број »Пти Паризисна«, у комс сс отпомиње објаил.инан.е докумената о нсмамким махинацијама прс рата и о потстицању и поткупл.инан.у бол.шсвимког покрста у Русији —- а о чсм\- смо укратко јанили у јсдном од наших последњих бројена. НапоминлНш унапред да су она документа и:1дата од самих немамких власти и да преставл.ај\ т непобитан доказ о немачким припремама за напад и о немамком рнду у Русији, »Пти Паризиен« наромито наглашава, да су ова документа аутентимна и да их је непосредно из Русије донео мовек, који је мувен и славан у науци, у политици и у цслој револуционарној Русији, али кога неке дн именује из бојазни дп га од бол.шевика не стигне зла судбина, и пко он тражи да му се објави име. Кво тих докумената. Седам месеци пре рата, 2 јануара 1914, немачки главни генералштаб издаје циркулар за све обласне команде: »ПареТује се, да се у року од три дана поднесе телеграфски извештај о колимини ситног новца и споеобности дотимне области за снабдевање војске осцовним животиим намирницама —Литке.« Шест мессци п рс* рага, 18 (Ј)сбруара 1914, нсмамко министарство финансија издаје овај циркулар: »Овим сесганл.а до знања директоримасвих немамких банака које имају пословних веза са иностранством, а по споразуму сп пустроугпрском владом, гако исто и банци Кстерајхишср Кредитаншталт, да царска владп сматра као особито важно да у.моли директоре ознамених кредитни\ установа, те да најхитније установе агенције \ т ови.м местима: Лулса” (северна ПЈнедскпј, Хапаранда, Варде (на финској граници), Всрген и Амстердам. Стварањеових агенција јс неопходно, да би се Што бол.е штитили мамеријални интереси немачких акционара у Француским, енглеским и руским п|)сдузећима, а за шта може наступити потреба у извесним бколностима, које ии измениле о]>ганиза-
цијуфинамеијских и иидустријских пијаца. С друге сгране, живо се препоручује означеним дирекморима да се заузму око стварања штотешњих и што поверл.ивијих везаса финским и америчким банкама. У овом смислу министар је слободан да препоруми шведску банку Ниа -1Јан кен у Штокхолму и фирму Валдемар Хаизен и Компанија у Копенхагену, као предузеКа која одржавају врло велике везе са Русијом.« Сопственик предузеФ.а Ниа-Ванкен, то треба наромито нагласити, то је Фирстенбсрг, звани Ганецки. Које је он народности, то се не зна, али се зна, да је овај ноторни ци.мервалдијевац интимни пријател. Лен.инов, да је у Вол.шевимком иокрс г\ т играо 'знан ну улогу и да је као шток.холмски банкар у ствари агент немамке владе. Пот меееци пре рата 8 ма])та 1914, главни генералшгаб издаје овај циркулар свима руда])Ским и фабримким инспекторима: »Иа основу циркулара од 16 септембра 1887, главни генералштаб у споразуму.са индустријском и грговамком дирскцијом предлаже да се умини хитна инспекција свих мотора немамкс израде као и резервних делова, да се, акојспогребно, штохитније доведу у исправио стање и да се опис по категоријама, а на основу посгигнутих рсзултата поднесе централном бироу главног генсралштаба за индустријску статисгику — пуковник фон Мирбах.« Читавих два месеца пре рата, 9 јуна 1914, издат јс овај циркулар главног генералштаба командантима области: »Бр. 421. Мобилизација двадесет- и метири сата по пријсму овог циркулара издати телеграфско' наре^ен.е свима сопствен ици ма и мдуетријски х предузећа да отворе завоје у којима се налазе цртежи и плаиови за мобилизацију, ознамени у циркулару од 27 јуна 1887.« У току рата Пемамка већ првих месеци покушава да створи лукавство.м оно што није могла да изведе оружјсм. Нрховна команда из-
даје 2 новембра овај циркулар свима војним агснгима који се налазе на руској, францускрј, италијанској и норвешкој граници: »У свима филијалима банака и банкарских кућа немамких у Шведској, Норвешкој, Швајцарској, Кини и Сједии.сним Државама отворени су иарочити војни кредити за споредне ратне потребе. Врховна команда вас овлашћује да се користите овим кредитима у означеној сразмери, а у цил.у рушења фабрика, радионица и војна као и графаиска слаI ал ишта нај Iштребн ијих намирница у иепријател.ским зсмл.ама. Чинсћи све за изазивање штрајкова, потребно је да се предузму мереза оиеспособл.ен.е могора и механизма, за рушенГе лађа које носе ратни материјал у непријатељске земл.е, за пал.ење резервне хране и и израфсних објеката, за одузиман.е слектримне снаге великим центрима као и горива и нами рн и ца. На рочити агенти који вам се став-
Рим. Три италијанска торпил.сра пре иеколико дана ушла су у Каарнерски залив и продрла V Г.акарску луку, иајдубл.у у лави])инту отока и канала измеТу Иетријс и Далмације. Оио је једанаееги пу г како лакс италијаиске ратие ла1>е нападају иа устријске поморске базе. ()и& су јсдап пут ушлс у Пореч, диа пута у Пуљ, четири пута у Драч и дпа пуга у Трст. Овога пута трсбало је дубоко \Т.и у непријател.ске територијалпс подс, 'где сс није знало, да ли постоји прспрека и мини])апих пол.а. Капетан Ћано, из Линорна, командонао је ескадрилом торпил.ера, на којој су се на.Тазили и капетани Рицо — то је онај што је торпедовао к])старицу »Нсч« у тршКапском залиау — и капетан Габријеле д‘Анунцио, који је пре поласка са италијанеке обалс држао лсп патриотски гоиор морпарима. КористсГ.и се мраком и маглом, торпил.ери у1>оше у Кварие]) неопажено и затим зађоше ме1,у отокс. Тако доплоиише до Реке и опда скренуше на југ, уз обалу, и уђоше у иеома узак капал, сличан Фјорду, који води у Вакарску луку, гдс јс било усидрено неколико великих аустријских пароброда. Пролаз кроз канал биоје неома опасан, јср су пам Аустријанци, да су на нре-
л.ају на расположење снабдеће вае потребни.Ч ма геријалом за изазивање експлозија и пожара, као и лиетама оних лица која Ке лично изводити ова рушења - др. Е. Фишер, генерални војни савегник.« () ета л а документа »Пги Па])изиен« објави4.с накнадно. 0 Аустрији Париз. —»Еко де Пари« коменгаришуКи оставку аустријског министра председника Сајдлера, коју цар Карло није примио, вели, да се сада може омекивати диктатура у Ауетрији. »Треба — вели листда напустимо сваку идеју о одвајању Аустрије од Немамке и да помогпемо еве оне елементе, који желе да ее одвоје од Ауетрије, која нијс ништа друго него вазал Хохенцолерна. Да обори царистимки рсжим V Русији, Немачка сс поелужила елементима, који су били много елабији од слемената, који раде на уништењу Ауетријс.
мс огкрили нашс торпиљсре, могли прекинути оступницу. 'Горпил.ери су плонили всома полако и опрсзно, док нису спазили четири иароброда. Тада се упутс прсма н.има и избаце неколико торпсда. Командант сскад])иле са снојим торпил.сром допрс до пајнекс ла1>с, избаци на љу један торпед и потопи је. У том моменту настанс ника и запомаган.с и лука сс расвстли. Гада сс торпил.сри окрснуше, про1)ошс кроз луку и исповрс4)сни пза1)ошс из Кварнсрског залина. Док је аустријски брод тонуо, Габријсле д‘Лпунцио бацио је у мо])С три запсчаћенс флашс, на којима јс била залепљена италијанска тробојка, и у којима сс на.циило песникоиописмо упу4.сно аустрома4)арској мариии. То писмо гласи : »Крај сне исликс опрсзносги аустријске флотс, која јс - у сигурним лукама сиа заузста око прикупл.ап.а података о ситним слаиним дслима из Вншке бнгкс, италијански морнари, који сс смсју мрсжама и препрскама, и који су унск спремни да покушају и оно што сс не можс замислити дошли су да јс оги.см и мачсм узисмирс у љеном згодиом заклонишгу«. КРИЗА У АУСТРИЈИ Цирих. — Цп]) Карло није примио оставку м и н и стра п редседн и ка Сајдлера. Тако Сајдлер и дал.е осгаје. Али његова судбина мо])а да се реши иајдал.е до половиие овог месеца, јер ако до тОг времена не осигура већину за провизорни буџет, мораТе поново дати оставку. Осим буцетског провизоријума криза је имала и других узрока. М и н иста |) прсдседн и к Сајдле]) обећао је Немцима немамки суд у Тратенау (у Чешкој). Има неколико дееетина година како се Немци боре за ово. Кад се прошле ередс пронела вест у парламенту, да је у томе питању дошло до писменог споразума измефу Сајдлера и Волфа, шефа немамких ]>адикала, одмах су мешки и југословснски посланици етавили до знања влади, да 4.е такав акт ематрати као »казус бели«. Тада се све ’ немамке ст])анке еложише, да се о гпомне буџетека дебата, али Пољаци изафоше са својом изјавом, да не пристају на буџетску расправу и да неКе гласати за провизорни буџет. ШМАН СЕ ЖЕНИ Цирих. — Немачки министар сполјНих послова фон Килман жсни сс. Вс4) јс објанл.сна скорашња љегоиа всридба са једном жсном
из по])одице ФридлендсрФулд, бившом женом једног Енглеза, сада распуштеницом. Фридлендер-Фулд је позната берлинска милионарека породица. АМЕРИЧКА ПОМОЋ Париз. — Лавл.ају из Вашинггона, да је п|)едседник еавета за спољне послове Доњег Дома, Флуд, приликом тражења кредита за дипломатску и консуларну елужбу, изјавио, да -ке Сједињене Државе да ги више л.уди и више новаца за рат и за време много краке, него што су амерички народ и савезнички наооди могли и помислити. Он је додао, да влада потпуна сагласност у погледу помоки, коју савезници очекују од Сједињених Држава и у погледу мере, у којој ке ова помок бити дата, као и у погледу времена и начина, како кс се то извршити. НЕМЦИ У ВЕАГИЈИ Цирих. — Присталице Немачке у Анверсу приредиле су~ манифестацију у коригг (Ј>ламанеког еавета на којој су учествовали и немачки студенти са ганског универзитета. Маса је дочекала манифестанте звиждањем и физичким нападима. Жене су избиле штаповима многе Немце. Узбуфсњс је у вароши велико.
ЖЕНСКО ПРАВО ГЛАСА —— о
Г4о мишљељу многих људи рат је имао да скине са днезног реда питаље о жснском празу гласа и да га гурне у позадину. Ме4зутим, догодило се обрнуто. Томе се могу даги два објашњеља: место којс имају жене у свима овим дога1)ајима; општа тежља за демократизацијом иарода, што је једина гарантија против овакве еветеке катастрофе у будукности. У Сједињеним Државама, осам држава еу 1917 уенојиле женско право гласа, ме4>у којима и најважнија од свих: Н.ујорк. Ова победа је значајна не само ио томс што отвара брешу у државама Атлантика у питању у коме су оне до сад биле врло упорне, него и по томе што ее питан.е о жеиеком праву глаеа поНОЛ.НО развијало у евима оеталим америчким државама: од четрдееет и четири државе, колико их има укупно у Ссверној и Јужној Лме])ици, женско прано гласа усвојиле су двадесет држава. У Сјсдиљеним
Државама ово јс питање унето и у устав републике, благодаре-ћи Вилзоиу, који јс убе4)ени присталица женског права гласа. Члап устава од 18(59, у комс сс кажс да нико не може изгубити право гласа због тога што припада црвенокожој |>аеи или због тога шго еу н.егови претци били робови, допуи.еп~е простим речима; »или због ]>азлике у полу«. Руска револуција је прокламовала једнакост човекових и жениних права. У Финској изабране су у новембру 191(5 двадесет и чстири жене у скупшгину. У Морвешкој жсне могу да бирају и да буду биране. У Данској жене су такође гласале, и то први пут п]>и расправи питаља о уступаљу данских Антила Сједиљеним Државама. У Шведској жене имају право гласа у општини, а покушавају да до4)у до права гласа и за парламенат, ма да је опозиција кбнзервативаца врло велика.
ЈЕДАН СМЕО ПОДВИГ