Народ

СОЛУН, СРКДА 7. ФЕНРУАР 1918 ГОД.

ГОДИНА 11.

М>. Г>1. БРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Народ« излази свакога дана по подно.

Штампарија се налази у улици Коломбо број (3.

Нласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукописи сс нс- враћају. Огласи и белешко напла1.ују со по погодби. Родакција је уулици Коломбо б|)ОЈ (). Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

1Г1>НЈА II1РА ГОРА

који је систематски и

Данас је нишо ного икада вроме да се питање о ујодињоњу Србијо и Црно Горо иотави пред цео свет отвороно, јасно и ' бсз и ка квог усгруча ва ња, и да оо, у духу формула из Крфске Докларацијо. нораздољиво вожо са општим питањом о цол<)куп ном ујоди њењу југоеловснског народа. Дошао је историоки трснутак, када сви синови нашсг народа по иацио н а л н ој ду ж ности и прома ссби и према свом народу и према високим националним аманетима, имају да на свима странама развију истрајну и живу акцију за припремање овог уј ед 11 њења. Р одољуб и ва пропаганда ЦрногорскогОдбора за Народно Уједињење и сваке хвало достојан рад њоговог председника Андријс РадовиКа нс смеју остати усамљени, јер би то био нлјвоГи грех према нашим вековним националним идеалима и нашој историји. Целме свсту треба иставити прод очи сјајну као сунце истину, да у Црној Горн живи чист и овејан Србин, да Монтонегринори не постоје, да је највоки сан свих поколења био да будсмо уједињени, и да јо у цолом српском народу данас овоме противан само крал> Никола, са својим синовима и својим чанколизима. У осталом, краљ Никола јо био вечито зао дух за сваки узајамни |) и између Србије и Црне Горе. Он је тај

годинами стварао сепарагизам и з м е ђ у две братске земље, он је тај који је убацивао злочиначке појмове о шумадинству и црногорству, он је тај који је ревносно подржавао и заблуде странаца у овом смислу. Прогив њега су обелодањенс до садастраховитествари, које га, нека б\ г ду само једним дело.м истините, приказују као последњег издајника отаџбине, и зато је чак и боље шго он није са честити м родољуб и м а у овим великим данима када се веђ дају формуле за стварно привођење крају наш е г н а р о д н о г у ј едиње ња. Из појмлшвих разлога, не може у с.мислу тежња за уједињење Србије и Црне Горе да дејствује званична Србија, али зато је ова дужност за све нас остале гим већа и тим узвишенија. И пред историјом и пред поколењимл изгледалп бисмо и сувише бедно, кад бисмо пустили да на теразијама претегну болесне амбиције краља Николе над националним животним интересима целога Српског Народа. п?аш чнхд Цирих. — У грађанским и војним судоиима у Прагу започели су многобројни процеси против чешких радника због последњег штрајка. Пемци су поштеђени. То најбол.е показује да је аустријска влада дала

политлчки карактер последн.им покретима. Намесиик Чешке издао је строгу наредбу евим нолицијеким властима, да у будуће забрањују зборове. У случају непоштовања ове наредбе да.употребс силу и Да позову на одговорнос г вође и сазиваче. По])ед тога, забранио је да ее говори о Словачкој : да је саставни део чешко-словачке државс. Пајстрожијс јс забранио сваку агитацију пјјотив савеза са Немачком и демонСграције против Нсмачке. Тако исто на|)едио је строге мере против оних, који протсствују против засебног ми])а са Русијом, и који заступају мишљен.а, прогивна званичним изјавама Беча и Верлина. ~ШГжИГ Париз. — »Пти Журнал« објављује једантајни меморандум, у којем је бивши немачки канцелар Михаелис изложио аустроугарској влади гледишта немачкс владе. •Меморандум, који је у Рајхстагу пред буџетном комисијом саопштио Хазе, објавила је само »Лајпцигер Фолксцајтунг.« Део меморандума, који се односи на Француску каже: »Узећемо неке делове ф])анцуске територијс само зато, да би смо одбранили државу од будуких напада рспублике. Граница ћс се исправити } г нашу корист у Вогезима. Узекемо нека села, да се не буде могло више пуцати на пограничне немачке трупе са француске територије. Француска ке изгубити Брне и један комад тери горије западно

од Луксенбурга. Да то! ке Француска за оштету добити део Хаинаута, Луксенбурга и- у Брабанту.« Осгали део овог меморандума односи на осла бл>е н>е 1 >у с иј е. штТтШ Цирих. — Пангерманиста Легеј) говорио је у Рајхсрату са одушевљењсм о Немачкој због помоки, коју је у току рата пружила Ау.стрији. Да није било немачке помоки, каже он, можда би се Руси и Италијани састали и поздравили у сред Беча.« Говорник жали што се у последње време напада Билов, чија је мисија пре три године била, да затеже у п|)еговорима са Италијом, да она објави што доцнијс раг, како би се Аустрија што боље спремила. 0 односима са Немачком дискутовало се и у мафарском парламенгу. Г]) 0 (Ј) Кпјјољи је изјавио, да се он не од\ г шевљава савезом са Немачком, који је земљу учинио потпуно зависном од Немачке Царевинс. Миели, да не. би било корисно стварање »Мителеуропе« на економској основици, пошто би то могла бити главна препрека миру, узрок новим споровима 11 ИОВОД. НОВИМ НПОружањима. Председник министарског савета Векерле изјавио је, да је Немачка помогла и одбранила монархију, па зато и са на цио нал н о га гледи шта треба остати нсран савезу, који ке бити гарангија за мир.

»На скономском гшл>у — каже Всксрле умекемо очувати своју трговачку и политичку пезависност и слободу одлучивања.« НОЗАЦ ЗА СРБИЈУ Ј' току месеца децембра 1917 год. 1) За КЈ)ајеве под Аустријом: послато 13.469 пошиљака у в р е д н о с; 1 и од 4,240.024.07 круна. 2) За крајеве под Бугарском: послато 3369 пошил>ака у вредности од Г)0Г).211.82 лева. Из канцеларије Поштанског Одсека Поштанско-Гелеграфског Оделења Вјјховне Команде К.П.Бј). 13.221. 1 Гј№еПт" Лондон. — Аскит је у Доњем Дому затражио од владе да по могукности извести па])ламенат, у којем је сми слу и до којих граница вл а д а санкционисала проширење функција Врховног Ратног Савета, о којем проширењу помиње службена декларација о конференцији у Версаљу. Бонар Ло је одговорио, да је декларација била у последњој седници брижл>иво испитапа; али због важних војничких разлога немогуке је дати других објашњења о приширсIву функција Б])ховн6г Ратног Савета, а да се у исто времс не да драгоцених података непријатељу. »С тога — рекао је Бонар Ло —уовоммоменту не могудати никакве изјаве.« Аскит јс упитао, када ке се моФи даги такова изјава. А Бона]) Ло је одговорио

»Аскит ]>с схватити нашс тешкоке, кад кажем, да су се дискусије Врховног Савста односиле, готово иск.ључиво на овогодишњи ратни план.« Посланик Линч упигао 1е, ‘да ли је постигнуто јсдинетио командс. Бонар Ло је одговорио: »Ако ме питатс је ли именован један генералисим.одговарам: не.« БонарЛо је додао, да Лојд Цорџ V ОВОМ Г 1 Итању неке ништа изјављивати пре зак.ључсња сесије. Али у дебати о престоној беседи пружике се повољна прилика за овакве изјаве. Шс>Ти7иЦирих. — По повратку из Београда, чешки со ц и ј а л исти ч к и п о с л а ник Хаберман штампао је у чешком листу. »Право Лиду« евоје угиске са пута у С])бију, где је био у друшгву са осталим члановима аустријске дслегације. Хаберман је тако искрено описао прилике у Србији, да му Беч и Берлин неке бити нимало захвални. Свесу јавне зграде, као Двор, Парламенат, зграде појединих министаретава и позоришта потпуно опљачкане тако, да су остали само зидови. Све што је имало неку вредност нсстало јс.» Што се није могло однети уништено је.« »Чим је заузет Београд — наставља чешки посланик — власт сс одмах побринула, да уклони свако српско национално обележје. Нај-

Ф Е Љ Т О Н

0д Стев. Матијашевића

<Ј

ХИЈБАДУ - МАЊЕ ЈЕДНА Ш

I Идсте ли по усамл>еним прсделима, да се проћстс п) н.има? Ако стс V ГЈ)»ДОин.ма, тражитс ли мирме улицс, малс тЈЈГове, удал.сније к])а;еве, и онс карактсристичне локале где >фи »засебан енет« малих, сиромашних и самох|)аних; оних које јс живот лаборавио или који су га забораиили ? А којих има у толикој отромној некини. И који баш зато уда|)ају с » >ј печат на целу Д|>уштвеиу средину којој припа4тју, а у којој су они ипак главна чињсница.

| 1 ) Ја сам из плсмсна Азра Што у.мирс када ллби: Хајне. Не могући опај спет пот|)ажити на прелу, моЈ)амо се задопољити тиме, да га нидимо ту на опим местима у оним скупонима, где он одмара свој умор и снажи сноју енагу. Ту се нс. жини садашњицом. Њу, од које дрлазс 6ј)Игс и пагн.е, они л>уди останљају напо.љу. Док су онде, они гледају само у будућност, илиу ГфОШЛОСТ. П|)ни, то су л.уди млаћи, жина погледа; они дј)\тинс*ћином су старци, замагл.сна, сетна ока. Ии нслитеда волијстс сјлјие крајсве и похаћатс »најбол>с« локалс, каване и ра-

дње. гдс је чистота всћа(?) а послуга лоша; где су увек исти л.уди, исти живот зими као и у лето, с гфолећа као и под је.сен. Где јс и врева унек иста, а поглоди уиск они подоарипи, испитивачки, Нсповсрљини, ааиидл.иии. Али ја нолсм тамо, гдс јс жинот можда нрнмигнниинији али нспосфсднији; можда неугодмији али искј)снији Где оку и с|>Цу нкше годи оно нећс шарени.40 душа, погледа, нокрста и гоио|)а, које буја у жиноту пуном снагс, оне масе, која нае о.фжана и која пас ноли донде док у нама слути топло сј)ЦС. Она ме п|)инлачи и бсз тога, јер јој суЈ)оност пе зна за подмуклост, а пј)спј)сдсност долази само од нас... Ту јс у |>а:шо доба године и дана одиста разноли-

ко. Вечсфом није као шго је било јутЈ)ом, а ниделом нијс као што је но ћу. Ту је жинот одиста гфоменл.ив унек нон; о јесени није такав као што је био с пј)олећа, а сасиим је други зими, ни налик на оно шдо је био летос. Гу унек има да сс ииди нечсг ноног, и поучног. 0, чигане књиге би се моглс испиеати, и то сис само занимл.иних, у којима би се могло наћи много чега, па ш га ни нисте иикад помишл.алн н о чему никад нистс ие|)онали да ћсте кадгод помишл.ати. То су понб|)и жинота, али из тајанстненог 6 ј)\' јања њнхоних дубима избијају њсгопе поуке. ...Улица води у горњи крај. Брдо је сфмо а сокаци тесни. Куће прсстарсле, ма да им се по облицима види да нису много старе.

Капијс велике и на њимн ЗВСКИЈЖ. Излази се на омањи тј)г. Гу, под неликим столетним м.татаном полуисточњач ка кафана; округласта; оетатак из ту|)Ског доба. Место дуиарона џамони, мссто столица кожни миндеЈ)луци. Гост улази уморан и Ј)азглсда. Готово све 'по ста])ом. Само су некадањС слике на зидовима замењене новијим, еаиременим. Тек је понека, која је нолитички »неугрална« осгала иа свом месту. Сне друго је оиако како је било.пекада. Боћином и гости. Оно иелико ДЈ)но, гу нише стреје, као да јс хтело да оегане нс])но мииулим и|)сменима, да им послужи као прибежиште. Оно закри.пује' оиај заостали свст сиојим голишаним огранцнма налик на чоиечију мишицу, и снојим лишћем

налик на чонечији длан. У његовоме хладу, под његовим дугокраким грањем, још се скупљају успомене из старине и по који закашн.ени одблесак п])опалог сјаја. Мећугим, најжалосније је, ако се то у опште може назвати жалосни.м, што иа овим местима нема нишс ни мало поезије. Поно доба је заменило ста|)о, б|)зо и свуда, јер ее оно од.мах жуЈ)но спасавало, тако ))с г ћи бегало од оиог. Нов је живот заменио стару МИЈМшћу, чисготу, тихс па;зарс и једна чујнс знуке дахиЈкл из да.вине; лагано избијање часонника са сахат куле ; куцањс ударача на вратима; изглед на морс и на х|)батетесалијских планииа, и овамо с опе егранс на Која Тасу, Да\т бабу и на тамна узвишен.а, која као мрки венац окружују залив од Калама-