Народ

ПР. Н)2. Бј Ј ОЛ 10 ЛЕГТТА »Народ« излази сиакога дана по поднс. Ш :ампарија се налази у улици Коломбо број (5.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, ЧЕТНРТАК 8. ФЕБРУАР 1018 ГОД.

ГОДИНАи. Рукописи.се не нраТ.ају. Огласи и белсшкс наплаТ.ују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број (>. Глаини урсдпик ДРАГ. С. ГСТИТх

Прско Цириха.из Бсрлина се сазнале ове појединости са једне од последн.их ковференција у Крест-Литовску. Комисије за територијална иполитичка питања започеле су свој рад дискусијом о два телеграма, за које се тврди, да их је објавила Петроградска Агенција. Ледан ес одноеи на седницу од 27. децембра, а други на изјаву Троцког, да не одустаје од својих предлога, и да Русија није вољна да закључи засебан мир. Килман поричс да су ти телеграми фабриковани у Немачкој, аТроцки вели, да је о томе наређена истрага. За први телеграм тврди, да га није објавила Петроградска Агенција, а за други није могао да добије никакав извештај због прекида телеграфске везе. Троцки, затим, протествује против добро о р га н изо ва н ог п и са њ а немачке и аустријске штампе, која ее труди да свали на Русе одговорност због одуговлачења преговора. ()н каже: ако су Руси пре извесног врсмена тражили привремено одлагање преговора, то је било с тога, да се испигају предлози централних сила. Сматра за потребно да нагласи, да Руси не одуговлаче преговоре у Брест-Л итовску,всТ. фон Килман, који води чисто теоријску дискуСИ ЈУКилман одбија приговоре збогписања немачке шгампе. Тврди, да

се дискусије на конферен циј и 11 убл и куј у и да их штампа коментарише. Ако се ти комснтари не свиђају Русима, руска штампа може да о њима донеее евој еуд. Тако исто одбија навод, да су председници делегација централних еила криви за одуговлачење преговора. Теоријска дискусија била јс потребна, да би се унело мало више светлости у саевим нове проблеме. Да је дошло до споразума на теори 1 Ском пољу, лако бидошло до среТног рсшења свих питања. Затим се дошло на дневни рСд. На реду је питање о преставницима Пољака на конференцији. На позив Троцког устао је руски делегат Бобински, саветник у пољеком пигању, и прочитао један дуг докуменат, написан на руском језику, који је преводио делегат Радек. 0 са д р ж и н и д оку м е н та ј о ш нема података. Ледино се зна, да су Радек и Бобински пзјпвили, да су они овлашкени пресгавници пол.скога народа и затражили су, да се одмах уклони еадашња пол.ска влада. Критикујуђи досадањи систем у стварањупољске незавиености, они су рекли, да једино револуционарна Русија бј>ани и штиги праве интересеи слободу Пољске. Говоре и о Пољацима, који се као обвезници војници боре у редовима немачке и аустријске војске. На то устаје Килман

и пита, да ли' се тај докуменат има сматра1 'и као званична изјава руске делегације. Троцци му одговара, да се у опсегу, који је у по : четку преговора поставила руска делегација, и\га сматрати као званичан, а иначе информативан. К и л ма н конетату ј е, да је веома чудноватб, што Троцки у истој седници, у којој одбија од еебе одговорност за одуговлачење преговора, износи један тако дуг докуменат, коме не признаје потпуну званичноет, Вели, да је тај докуменат прочитан у цил.у, да се изазову разне агитације и не разуме, како Троцки може да мисли, да се са оваквим документима олакшава ток преговора. У будуђе неђепри‘мити никакву изјаву, за коју руска делегација »а приори« не изјави да језванична. Боји се, да је стрпљење п|)едседника делегација Центрадних Сила доведено у велико иекушење. Не•|'.е се само у немачкој штампи појавити сумња, да руека делегација нема озбиљну намеру да са Централним Силама дође до дс<{)инитивног епоразума. После овога је Килман закл.учпо седницу с тим, да сс на идуФ.ој седници расправља о укупном резултату- до еада третираних п ит а н. а. Међутим, на идућим седницама диференције се тако заоштриле, да је настао коначан прекид преговора. Из Лондоиа је стигао телсграм: да су, према вестима немачког радиа, јуче у подне почела неприја-

тељства пару-сжом фронту, и да се локалне борбе воде од Дунаберга до Дуена. АДМИРАЛ ФРОНТИН Рио де Жанеиро. —. Помореки кругови и штампа веома еу задонол.ни наименонан.ем адмирала Фронтина за команданта бразилијанеке ескадре, која ће опериеати у енропским морима. Адмирал Фронтин од почетка рата унск је тражио интервенцију Бразилијс на страни Санезника. У круговима председника републике верује сс, да Ке се поред номорске акције, чим приликс допусте, предузети и сувоземна акција. "ч ЗШКА_ Ш ГАМПА Цирих. — Ире неколико дана изјавио је м и н иста р п | >едсед н и к Сајдлер, да ће употребити сва средства против агитације Чеха. Сада ве1. сгижу весги о разним полицијеким мерама предузетим у Чешкој. Противно обећању минисгра војног, сви су радници, који раде за но ј с ку; м ил ита ризи ј >ани. Забрањени су зборови и политичке манифестације. Против чешке штампе аустријске власти управо бесне. Заплењују им се целе стране, као за времеапсолутистичког режим а гра(})аШти ј)ка. Лисговима је забрањено пиеати о дискусијама у аустро-маг 1)а рс ки м дел е гациј а ма, да се не би знало- за говоре чешких посланика. Поред тога, да дотуку чешку штампу, аустријске власти не да ју

хартију листовима из опозиције. Аграрни лист »Венков« у последњем броју извештава евоје читаоце, да му је онемогућено дал.е излажење, јер није могао добавити харгију из Беча. »Влада — вели лист у чијим је рукама хартпја не даје нам је, да би у г у ш и л а чешку штампу.

Цирих. — »Краковски Дненпи Гласник« објавл.ује ову интересантиу вест: »Јсдна личност, која јс стигла у Краково из Варшаве, прича, да је обијена каса савета пољског рсгеитства. Лопови су одиели дипломатске докумеите, који су се у н,ој иалазили. Новац и хартије од вредности оставили су нетакнуге. 1ако јс нестало и свих докуменага, који се односе на познагу аферу судије Госинског. На месту иађсне су маказе и остали инструменти израфени у • фабрици Солинген и означени са по. четним словима К. Д. П. Вредно је поменути даје судија Рослнски опај пољски магистрат, који је затворен за то, што је наредио да се ухапсе немачки купци, који су у Пол.ској против постојећих наредаба, накуповали велпке количине жита па уз протекцију немачке врховне команде тражили, да се то жито експедује у Немачку. Иемачке власти, наредивши хапшење Росинеког хтеле су, да унишге доказе о учепгћу немачке врховне комапде у пљачкању Пољске. Да су пак кра%у докумената збнл.а наредиле немачке власти, доказано је

словима, која су нафена на инструмснтима, којима су се лопови служилИ.

К. Д. П. је управо знак немачке полиције: »Кајзерлих дајче полицај«.

»Жу|)нал де Деба« јавља : У серији предазања која је организонао др. Шернен под именом »фЈ)анцуска прсд снропским проблсмимасс, држао је 1 ( Ј. јануара др. Лујо Војнонић сјајну конференцију о »Даннашњим тежњама за српеко јсдинстио.« ВојновиФ нанредно познајс историју Јужних Словена а нарочито ис-Горију снога родног краја, Далмације. Упо|)сдо са засебном својом, актуелнОм и санршеном књигом о ономс, коју јс неданно објавио и посветио је Далмацији, штампао јс ту скоро и дело: »Француска монархија на Јадрану«, у којој јс приказао политику наших краљева према Словенима, као и политику На пс)л е.о н о ну и зра же 11 у у стнарању* Илирске краљенине. Потребно је опоменути се тога данас. Али није имало ничега потребнијег, него изложити, као шго јс то урадио ВојновиЈг, историске тежње југословенских народа ка ујединењу од њихоног посганка па до данашњег рага. ГБегова конференција, необично жииа, пуна достојанствености имајеторске прегледности, саслушана јс са најнеФ.им интересовањем и непрекидно поздрављана аплаузом.

Ф ! •: Љ Т О Н

Од Стев. Матијашевића

ХИЉАДУ - МАЊЕ ЈЕДНА Ж

Џамије и мосхеје остадоше без грлеие песме муозинове; по узаним улицама ие вићају се више обазриве буле и озбил.ни и мами.

У радн.и још се служи по глрински. Мо.мак, Турчии, рилази гоету. Било би непиво одмах навалити, да ■ нСшто потроши. I ск кад I придошлица зонеударом 1 аи о длан, доће лагано, пуштеним корацима. Ко/ио избија напрсд удара1,и о дугачак, чврсто при■убл.ен пештемал.. ПорЈ г ујс сс пићс. ()н попавл.а иоруџбину тегнугим гласом, слично уклом псван.у: »Јсдну каV, аз, не миого слатку,

свежу, за доброг- странца, који нам је пријатељ«. За сваког госта он брзо иогоди оно што је за њега главно. За онога агу у куту отпевао је: »Каву, момче, као увек добру, за нашег угледиог Салих агу, сталног госта и мсракли ју«. Онамо је ссо један млади Грк, за кога ја нс бих нипЈта умео да кажем, али кафеџијски момак већ је запевао: »Једпу лимонату, шсћерли тазе, за младог госта, чсститог Јелииа и доброћудиог младића«. И тако он иаће да каже за сваког иешто учтИво, као добродошлицу, досетку или , шалу. Јер понекад и тога [бива. Сем тога, код њсга

гости брзо аванзују. Прост је војник код њега јунак, официр војвода,' жандар ви-, тез, калуђер »честити папаз ефендија«, пил.ар је »иаш комшија« или »добри трговац«; и гако го иде цео дан докле гости трају. Кад сам по други пут дошао, већ су ме запамтили. Јер је момак у својој песми поменуо » странца који нам јс опет дошао«. При грећем доласку био сам произведеи за »муштери јлбанџију« и том приликом момак је заподео кратак разЈовор, по свој прилици ради тога да ми еазна за име, па да ме после у свој )ј •псс.чи тако И зове. Седим дакле ту замишл.ен и ја, као и сви остали. У одаји било би мирио, једва ако би тишину прскидао клепст једика под рукама судопере, или тихо жаврљан.е ласта, које излећу и

улећу до својих гнезда, изређаних по каванској таваиици. Овуда се чувају ластс. Испод еваког гнезда виси повелик ли.мапи колут да заштити госте од изметине одозго, С пол.а продире жагор са пазара, задах устајале зслепи и натрулог во/.а. Ту је, мало дал.е, неко позориште. Погаћања се вршс живо и дуго. Тамо један постарији мршавн Грк држи искривл.ену роткву и тражи да му јс продавац усгупи као п])иде. Арнаутип неће и око тога се изроди читав нашар. Лајзад купац промаће јпш једну иекривл.еиу роткву и нуди за обе цену једне. 11а то једва п|>исгаје и пил.ар, и ларма би се најзад Јстишала, да не почињс на дј)угом крају. Гу једна була пружила рукс иепод фсреџе, фино, као што ради све, и лагаио

претура по поврћу, окрећући сваки комад са свију стрг)на. »Е, нс г ћсш вишс, — сад те знам,« виче продавац. »Ти си цз куће Арслан бега. Нема више јефтиније.« Була диже руке у вис и пренемаже, али.без успеха. Питам момка, шта је то, и он ми одгонара, да неке гурске куће погаћају си])омашније булс да зг( њих пазаре. Ове то ])адо чине, јер на овој р*атној скупоћи, имају од тога извесну добит. Турски продавци имају иеке обзире према сиромашнијој чел.ади, те тако сви пролазе добро. Али пошто се бЈ г ла појавллје већ неко дана на истоме тргЈ т , то и источн.ачка радозналост брзо докучи ово »ратно ЛЈ кавегво.« Були нс осгаје нишга д]>јто, до да промени пијацу. Оде уздишући! II Овамо унутра ћутећи се пуши. Још се вифају наргиле. Сваки стални гост има своје. Зна се кад ће доћи и ЛЈ-ла 1'а већ чека очишћена и углачана. Сад је час, кад сј' готово сви на окупу. Разгонора једва има; очи мирнр, меланхолнчио глсдају из озбил.них, већином старачких лица испод висока, замишљеиа чела.Ту преко пЈта један етарац. прави модсл за неког загшдњачког сликара. Иа глави мала, сасвим узана бела чалма над сурим]фесом без кићанке. Одело дуго, широко, опуштено, па ипак не толико, да не би показивало пун, достојанствсн стас овс патр.ијархалне појавс. (Наставиће се) Штампарија »Народа« налази се у улици Коломбо бр. 6.