Народ
( ОЛУН, ПЕДЕЉА 11 ФЕБРУАР 11)18 П)Д.
В1 Ј . 1^- ' БРО.1 10 ЛЕПТА
»Народ« излази свакога дана по подне. Штампарија сс палази у улици Коломбо број 6. Власник КРСТЛ Љ. МИЛЕТИЋл
ГОДИНА 11. Рукописи се не враИају. Огласи и белешкс наплаТују се по погодби. Редакција је уулици Коломбо број б.
Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ
НА ЛАЖИ II ЗАБЛУДЕ
Говорећи о б у г а ре к н м ратним циљевима, Радославов је гу скоро изјавио у Собрању, да Бугари траже народно уједињен.е, и да под њим подразуменајV присједињење Добруце, Мораве и МаКедопије мајци отаџбини, а то није у еупротноетп са начелом о миру без ансксија и о праву народа да сами собом управљају, »јер је сгановнишгво ових обдасги не1\_ толико пута манифествовало своју бугарску народност«. Као шго се виДи, Радославов је дао такву изјаву, која у погледу полигичког морала прсдставља праву неурачунл.ивост. Кугари су одавно имали велике апетите, пли је те апетите нарочито потхранила и п(јјачала (Ј)атална погрешка краља Милана, коју (■V \Ч)и1)1ВНИ људи још оида осуђивали: дапри п ри сај ед и ње н.у И ст<) ч н е Румелије нападне Бугарску, мссто да иде на југ и да том паралелном акцијом одржи потребну и праведну равнотежу у међусобним аспирацијама. Поредтога, војничким неуспехом тога рата, онај мученички српски свет у Маћсдонији био је доведен на мисао да му је и последња нада на оглобођење лропала овим крахом Србије, у коју је упирао очи —а ово је још више охрабрило Бугаре да се бацс на овс крајеве. Они су као зликовци на сваком кораку уништавали српске исто-
риске споменике, видеКи да им, и поред свих фалзификата науке, иеће мноГо помоКи преувсличавање безбојног и ефемерног бугареког утицаја у Маћедонији извофеног кроз Охридску Архисписколију и за време Слмуиловс Царевине. А њихови разбојници и терористи, који су разметљиво себе називали револуционарима и ослободиоцима, натсривали су огњем и мачем српски живал. да се одрече с])пског имена или га као непокорног отпраГ.али на онај свет. Наша је акција задоцнила, те је стварање бугарске самоеталне црквене егзархије н бугарска комитска ка.ма учипила, да свет по нул.ди почне да прилази бугарској организацији и да се у н.у уписује као у неку врсту по.цггичке партије. Та нсодређена национална свест и, свуда и на сваком месту, зурлашка дрека и таламбасм матмх и всликих бугарских дејаца заглушили су код највећег дела сгранаца праву истину- и сугерирали им идеју о опрцвданости бугарских претензија на Маћедонију, тим прс шго све странце вечито, па и данас, буни врло велика филолошка и етнографска сродност, која у истини постоји између Срба и Бугара. Чак и код нас постојала је због тога у јсдном делу јавности заблуда, да су српеке прстензије на Македонију
претеране, али данаста заблуда више не посгоји, изузи.мајуКи можда код оних који МаГ.едонију нису лично видели. Готбво целокупна Ма'ћедонија је претежно српска земља. Идеја о конгломерату раса и нација то је само прича. То показује историја прошлости, то показују факта садашњоети. А ти докази су ту, рефају се на сваком кораку, и поред толиких напора да се утру, и речиго говоре да је Маћедонија српска зсмља. Само оиај који је био слеп није то могао да види. Го су цркве, манастири, стариме, записи, старинска имена и другиспоменици издавнине. А у садашњици: језик, обичаш, имена људи и места, народне традиције, осећај потлачености под бугар,ском окупаторском управом, вера у наш поврагак и жел.л да го буде што пре. И разграничење по Букурешком миру 1913. изведено је у сваком поглсду нетачно и на штету српског елемелта, а већ претензијс Бугара на целу Маћедо н и ј у, п р едста вљај у највећи атак' на прошлосг, на садашњост. и на мир у будућности. Што се тиче Мораве, која јс нашс срце и која са Вардаро.м сачињава неравдељиву економску целнну без којеСрбији нема живота, ту не треба ништа ни говорити. Најббљи одговор на свс то дао јс наш усганак у тим крајевима, 'који ће Бугари памгити врло добро. Од захтева за » п р исај ед и ње ње мај ци отаџбини«, које су тако
речито и тако изразито постављали устаници, од те устаничке братске милости, Бугарима се сигурно још и сад јежи кожа. А да ли је на реци Морави наша етнографска граница или куд и камо истбчније, види се, у оеталом, врло добро и по томе што еу наше трупе 1913 дочекане у Белоградчику као братске и ослободилачке, и шго 1е било већ неколико захтева јавно у бугарском Собрању: да сс цсла западна Бугарска расели као издајничка и »Србофилска«. Али после свега тога, само би било интересаптно зна ги, да ли Радославов и осгали њсгови пандури имају бар колико му драго мозга и образа, верујући у савршено и потпуно незнање, и у опшгу и безграничну заборавност це. 1 ога света, па чак и за оне ствари које су колико јуче биле.. Бугари су били кадри да за љубав Маћедоније присвајају нашег Крал.евића Марка, легендарног народног јуиака и прсдставника свих народних традиција, а за љубав-Тимока да присвајају Хајдук Вељка, нашег највсћег јунака из устанка — али ипак овс последње лажи, избачене у озбил.ној пози државног премијера, предсгављају или крајњу блссавост или крајњу локвареност. ГОДКШЊУ РЕЗУЛТАТ ЛОНДОН.— Једназванична нота у Лондону објављује целокупнеподатке о добицима и губицима британским на свнм бојним пољима у
1917 години. Западни фронг: добијено: 73.151 заробљеннка, 531 топ; губици: 27.200 заробљеника, 168 топова. Солунски Фронт: добијено: 1095 заробљеника; ниједан топ; губици: 202 заробљеника, ниједан топ. Падзстински Фронт: добијено: 17.646 заробљеника, 108 топова; губици: 610 заробљеника ниједан топ. Фронт у Месопотамији: добијено: 15.944 заробљеника, 124 топа; губици: 267 заробљеника, ниједан топ. Источна Афрнка: добијено 6728 заробљеника, 13 топова; губици: 100 заробљеника, ниједан топ. Све скупа: добијено: 114.544 заробљеника. 871 топова; губици: 28.378 заробљеника 166 топова. ПАД ЈЕРИХОНА Лондон. — (Званично). 8 фебруара у јутро наше снаге које оперишу исгочно од Јерусалима продужиле су своје напредовање ка Јерихону. Наишли смо на врло слаб отпор и у 8.30 часова изјутра аустралијске трупе су ушле у варош и утврдише се на Јордану и Кади Аџа. Време је непрестано ружно. Наши губитци, у току бораба од 7. фебруара били су врло мали. Заробили смо 40 Турака. Ссверно и еевсро-источно од Јерусалима мало смо иомакли напред иашс предњс линије и свуда задржавамо заузети терен.
Ф Е Љ Т О II
Од Стев. Матијашеви ћа шш -
У
4 л НЛЈр ћУи
— Како ли је овом чопеку онде, који од младости лу га без отаџбине, у којој је био иелик и угледан, и мија је земл.а, по занршеној борби остала роб. — Ти рече, да смо ми сатезници? упитах га, осећајући да ми око усана заигра бојажл>ин оемејак. Да, да, рече шејих, сзд нешто жинл.е и очи му запламтеше дивним жаром. Ја сам Арабл.анин. Ја му одгонорих озбил.но, лацим сагнућем глане. Пека јс част, оче, пароду из којег еи, и пле.мепу које те јс родило, и благослонена је утроба која те јс свету дала. Твој је народ нелик, још и данас, јер
•>) га хздижу успомене и елавнс заслуге и јер њему имамо да захнал.ујемо за јсдан велики, можда највсћи део снога данашњсга напретка. Ви ете дали свсту јсдинствене научеи.аке и иелике псснике, који су били учитељи чонечанстиа. Ии сте нам дали пајисћи л.удски проналазак после писмености: арапскс б|)ојсне и десетни систсм, а нероватно и саму писменост; ии стс ноложили првс темсл.е граматике, позианап.а снета и некона; и Дапашн.с модерие устанонс друштва и правоеућа јесу в; 1 Н 1 проиалазак; ни Стс дали и пр1 не праие школс и имаћасте јсвеучилишта онда, кад је
Европа још била у мраку. — То је тако, синко, одгонори старац, једва обраЈ.ајући пажн.е на оно што му рекох, као да се то признање само собом разуме. — То је тако, али го данас мало нреди. У ропству изумирс дух. Али ни 'ћетс бити слободни. - Да, то хоЈ.емо. Ако је истииа оно што ти малочас рече, онда смо ми по духу роћаци. И пи сте, са осталима на заласку Сунца, наша духонпа чеда. Сем тога, као што запади.аци имају да захиале за узлет свога духа вековној одбрани наше јуначке мишицс, исго тако су они иаши обвезиици за оно што ти рече. Ја му пружих руку: — Имао си право, господару, кад си рекао, да смо ми по духу роћаци. Ја
те као такног поздранљам. Он прихвати руку и, 0очсиидно узбућсн, дуго је Ту геЈ.и држао, иад н.ом сагнуту гдаву. Ми смо подизали а наши су непријател.и рушили додадох. Он ми стиспу пружену руку и рече просго: Ја сам из Јсмеиа. Из оиог далеког, јуначког краја? Да, из оног краја, који се стално, преко хил.аду година борило протину тућинек.' најезде и кога нецријател. никад иије могао покорити, као ни ваше Црпого|)це. Да ниси из плсмена Азра? упитах тихо, јсдна могап крити своју радозналост. Пи тако кажете, јер га је под тим ммсном спомеНуо у својој динној песми наш Анри ефендија,
Нагаћао сам да старац 'мисли на Хајнеа. Име ми је Ибн-ед-дин Асур. Зову ме и Хафизом, али ја го име не употребљавам. Понона се завалих и тако ћутасмо дуго. Он најзад загапша рукама и нраги момку лулу. Затим изнади иза појаса кесу и плаги. Нрошћаиај; за данас досга. Морам дома, акшам је. Али молим тс, опет да до'ћеш. И ја ге моли.м, одгонорих му усгајуЈ.П/' - Ти си у мепи побудиб пРштонан.е према твоме мученишгну и твојој чеетитости. Ја бих хтео да се користим и гнојим умом, који ми се чини вслик и дубок. — Само је Бог нелик, а оно шго ми је дао и еве оио што је моје, жели теби да служи, — одговори он
ГЕДС У АШИ Атина. Прни лорд спглеског адмиралитста Сер Ерик Гедс са поморским саветником адмиралом Еверетом стигао је јуче у Пиреј на једној енглеској крстарици. После посете код енглеског посланика лорда Гренвила, он је примљен у аудијенцију код краља Александра. На ручку у британском посланству у н.сгову част били су г. г. Ненизелос, Политис и Кондуриотис. Сер Ерик Гедс је после ручка дуго конфсрисао са председником нладс. У три сата огишао је у арсенал и дуго га је прсгледао а загим се укрцао на крстарицу и одмах отпутовао. КЕИДЕ?С0Н 0 ШНАНУ Лондон. — Шеф енглеске радничке странке Хендерсон ииложио је дописнику »Морнинг Поста« гледиште и држање енглееких еоцијалиста у питању о балканским народностима. Он је изјанио да ће будући положај оних народности утнрдити нарочита балканска или мећународна комисија која '!;е оним народима да ги право да слободно уп])анљају сиојом судбином. НЕМАЧКЕНАМЕРЕ Берн. —- »Пационал Цајтунг« из Базела објанл.ује коменгаре о конференцији у Брест Литовску, које му је дао један аустријски новинар, познат као добро обавештен: »Бреет Литовск, каже он отворено, био је за Аусгрију права кагаСтрофа, јер је та кон(|>сренција уплела Аустрију у »Мителеуролу« одузела јој симпатије Пол.ске«. после скоро понизног поздрава и осгави ме самог. IV »Немој презирати пи најслабијег, буди предусретл.ин и према најмањем,притеци и противнику у н.еговој невољи, и буди пажљив и према оном одкога не можсш очскивати ништа; дочекај п-угника и отпусги. га благословом, обрадуј госта и утеши бедника«... »Над људима постоји једна нелика л> у б а н, која памги... Ове речи мога старог учитеља из дстињства дубоко су ми зазвониле усрцу, кад сам сс нраћао кући. Био сам скоро вссео. У мо.ју тужну душу као да продираше зрак, који јс оенстл.анаше ведрином. (Наставиће се) Штампарија »Народа« налази се у улици Коломбо бр. 6.