Народ

БР. 197.

БРОЈ 10 ЛЕПТА »Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број (ј.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТч

СОЛУН, УТОРАК 1:’> ФЕБРУАР 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

Рукописи се не враћају. Огласи и белешке наплаТгују се по погодби.Редакција је у улици Коломбо број 6. Главни урсдник ДРАГ. С. ГОГИЋ

»Прогре д‘ Атен« објављује овај чланак: 1 рчка је у ратном стан>у са Турском и Бугарском, зато што су то љени вековни непријатељи, који су кроз сва времена против н.е радили и војничком силом и перфидном дипломатијом. Али има доета Грка који се још увек питају, зашто улазе у борбу против Немачке и Аустрије, са којом, како они схватају, не постоје никакве диференције. Са духом који не може да се отме легенди, ствараној на све могукс начине од тевтонске пропаганде, а која представља цара као новог Леонгрина, што еилази из етерних региона, баца са племенитим гестом свој »оштри мач« на теразије народних захтева и додељује Грчкој Кавалу — они посматрају без љутње два спарена варварина којм имају болеецу жељу да господаре. Они и не размишљају, да у чудовишном бандитском дру штву не може да се направи мефу бандитима разлика, и да је нарочито немогуГе правиги ту Јзазлику у корист највећег кривца. Нека они знају једном за свагда, да су, у свирспом прогоњењу Грка Малој Азији и Тракији, Турци и Бугари били само извршиоци бечких и берлинских нарефења. То је саучесништво толико пута и тако јасно утврђено у светској штампи, да не треба о томе ни говорити. Али

ипак нске бити на одмет један кратак прегледдогафаја у балканском рату '1912 и 1913. Шта смо имали тада? Докле су, следујуки својим племенитим традицијама за штике-. н.е слабих и потиштених Француска и Гнглеска слале у Грчку помоТ. у разној форми, докле су лсгије италијанских и француских добровољаца, достојних супарника Бајрона ц Фебриера, долазиле да лију своју крв за грчку ствар, дотле су потомци Леонидини падали по маГ.едонским пољима кошени ватром из Крупових топова којима су руковали немачки официри. Легије Шваба под видом* трговине вршиле су шпијунажу, која јс њихова надионална индустрнја, али не може да ми се имен\ 7 је ниједан једини ме1)у њима који је био дошао у грчку војску. Грци, миелите на Лафон генову басну? Б( хве је трпети ратне му ке па живети у елободи и као мршав пас, иего носити литар о врату. Бориге се против Немачке и Аустрше, зато што су то наши вековни непријатељи, зато што су оне подло напале вашу јуначку савезницу Србију, зато што имате да светите своје мртве. зато што хоксте у дан победничког мира да видите да се и Грчка, слободна и славна, придружује друшгву народа који су изборили своја права и своје аспирације. ИЗ АУСТРИЈЕ Цирих. — Јављају из Беча: Гувернер Галиције граф Хун хитно је позван у Беч и одмах је примљси у аудијенцију код цара Карла. Станек, председник чешке парламентарне уније, јуче је дуго разговарао са вођама Пољака, Лужних Словена и Украјинаца, како да поведу заједничку акцију против владе. Лозака. — »Наје Фраје Пресе« јавља, да Чеси прете, да ће растерати аустријски парламенат, ако се оствари немачки захтев за остварење чисто немачког суда у Тратенау. Из оваквог држања Чеха лако се може видети како расте њихово борбено расположењз нарочита од како су се уверили, да је председник Вилсон постао њихов протектор. ПРИЛРЕЈИЕ НД ЗАПДДУ Лондон.—Дописник »Рајтерове Агенције« у британском главном нггабу у Француској јавља: »2. овог месеца био је дан, који су, још пре две иедсл.с, објавилм нсмачки листови као дан, када Ге !точети велика немачка оф анзива на з а п а ;с н о м фр онту. В.тсш, које стижу са бојне л> шије, јављају да је на фрончТ еве мирно, сем уобичајеле топовске ватре. НемцЛ, дошли данас или еутра, н аћи ће нас спремне да их дочекамо. Много сс говори, да нас мисле иапасти изненада и несумњиво, да су у сваком погледу припрсме лрилично довол,но довршене, али непријатељ мора воднти рачуна да ми бдијемо непре-

стано на свкм фронтовима. У току цсле зиме британска је војска радила, можда активније него икада пре, да се припреми, да дочека најжешће напоре, које Иемци могу учинитн, и да одговори таком силом, коју непријатељ тешко да може и да замисли.

Париз. — »Пти Паризијен« објављује телеграм из Њујорка, којим се јавља, да је српски министар Весник изјавио, да је врло з ад о в о љ а н резултатом своје мисије у Сједињеним Државама. Весник, који је говорио пред Конгресом одмах чим је Вилзон завршио читање своје посланице у историјској седници од 26 децембра, имао је затим разговор са председником Сједињених Држава. Обојица су се сложили у двема битним тачкама: 1. Права малнх народа да се слободно развијају и 2. Треба наки трајне основе светском миру. КРАЈ РАЗГОВОРА Цирих. — Из Берлина јављају: Службено су саопштене појединости о послсдњима седницама политичке територијалне комисије у Брест Литовску. На седници од 27 јануара Килман је изјавио, да се није могло констатовати зближење у појмовима и додао је, да он мисли, да ни једна доцнија дискусија не би донела особитих резултата. Чернин је изјавио да се слаже с тиме. Троцки је рекао, да гумачење, које су Централне Силе дале ираву о самопре-

Ф Е Љ Т О Н Од Стев. Матијашеви ћа ХИЉАДУ - МАЊЕ ЈЕДНА Ж

Т ]> е б а л о је живети, живети и победити; извршити велике задатке, па тек тад помишл,ати на л,убав и смјтг. А она, Дај]>а, волела га јс свим маварским жаром свога чстрнаестогодишњсП 1 срца, али ее није хтела удати за њ, јер га јемного волела. А за тих дугих дссет гоДипа лепо племе јеменско Почсло јс' етраховито б])зо да изумире." ...Даут ибн Един попео Се на вис Маклавски, иа и-* # иии Псџедске пустиње, и Дампшл.ено ее наслонио на СГ,0 ЈУ дугачку патарицу, ис1е сану од најфинијег шимШи ра, украшену мосулеком

7 ) срмом, а коју му је на поклон био послао моћни пријатељ му, поглавар Рас Алул из даљне земље Етиопије. Преглсдао јс своју просГрану државину. Кршеви су изумирали, потоци све више постајаху тиши. 'Гако наслоњсн глсдао је у да.т»ину, док ту иза њега пригушено шапутаху мећу собом његови пратиоци, млади момци из Јемена. Одавде се могло загледати дштеко, скоро свом ширииом Гама])ских пешча]>а, све до првих висова Елкасимских. Ту, по пространој рпвни, диза ху сс у правилним размацима облаци лра-

шинс. Било их је дванаест облака. То беху дванаест каравана, у сваком по двагааест буљука, а у сваком од ових по дванаест камила, сви натоварени скупоценим поклонима и еви у пратњи доглавмика и верног пријатеља му Рахим аге бен Мол* ал Асара, мудрог му садразама, који се упутио обалама шуморног Ефрата. Да своме младом господару доведе отуд лепу царскућерку, Дајра султанмју. И она доће пуна лепоге и здравл.а. Кад јој јс Иби Ед«ш пружио сиажне суре руке да јој помогпе при силаску с наланкина, поглсдл је очкма у којима гораше цео океан пламснс жудп.с, сва .вубав једног целог п.темсна, сва милина ћулдерска и топлина свих Мавританија. Али, сутрадан, у јутру, Дајра ханум нашла га је на брачном одру заспалог за навек. VI Кад Абдулах устаде, најпре се, смсрно као увек, поклони северу, па поеле пол.уби мајку у скут и руку. Она преблсде, јср је осећала, да су синовље усне дрхтале на њеној хладној руци. Одлучи ее и ])ече му: Сине мој јединородни! Обуци ее у китњасто рухо. Памажи власи уљима мисурским и амвром бајрутском; урсси сиажнс мишицс ираиским златом и хиндустанским тканинама. 0буци вснчани јашмак свст.тог оца свога Даута; на турбан задсии сјајну чсленкV са Пророкавим боглзром, и по'1)и на хаџилук светој псћини 9>еула-ул-Аб-

дсљењу иарода, значи да оие одбијају то право. П]>отествовао је против споразума са Украјином, изјављујући, да га ни украјински народ ни Русија не признају. Чернин је на то изјавио, да то није никакав непријагељски акт према руској влади. Украјина није постала еавезиик 1Дсмтралних Сила, већ неутрална држава. Али територија која је још увласти на]>одних комесара сматра се за непријатељску, Т])оцки је затим изјавио, да се слаже, да се имепујс комисија, која ћс испитати пограничну линију, али му јс Килмаи одговорио да већи део оне територије није вишс под суверенитетом ]>уским и тражио је рус ку де м об ил и зациј у. На седници од 28. јануара у иодкомисији за пограничну линију, Троцки је изјавио, да је предложена граница, V стратегијском погледу, штетна по Русију и тако сс није могло доћи до споразума. Затим се састала политичко-територијална ком исија, иа којој је саопштен резултат седнице подкомиси.је за границе. Тада је Троцки изјавио да руска влада одбија, да санкционише уелове мира, предложене од Централних Сила, и да неће потпиеатп мир. Килман је приметио да руска демобилизација не мења ситуацију. Загражио је, да Русија изволи изјавити, које су њене граиице и да ли мисли да ступи у трговачке и правне односе са Централним Силама. Троцки је одговорио, да нема више шта да дода и да се руска делегација пошто је испунила своју дужност — враћа у Петро-' град. Руска ће влада испитати евентуална саопшгесолома, гдс ге већ чека Валики Врач. И Абдулах учини тако\ Обуче се у лспо рухо, не толико китњасто као што беху праменови сјајне му црне косс; иамаза власи ул.см мисурским и амвром бајрутском, не толико мирисном као што беше дах младачке му душе; руке урееи златиим стегама, не толико јаким као шго беше напон набреклих му мишића; тело сбвије скупоценим тканииама хиидустанским, не толико умилним као што бсшс осмејак румених му усаиа; заогрну свога оца венчаии јашмак, не толико госпоствен, као што беше покрет поносна му стаса; на турбап пободе светлу челенку, не толико гиздаву као кукови витка му струка, и на њу истачс Пророков боглар, не толико сјајан као што бе-

ња Централиих Сила и на то ће одговорити. Гако је свршила конфс])енција у Б])ест Литовску. Пољски протест Цирих. — V Лавову и Кракову су избиле озбиљне побуне. V Кракову је ето хиљада лица протествовало против уговора са Украјином. У Лавову је било рањених. Немачка је штампа врзабринута. »Франкфуртер Цајтунг« пише : »Треба знати, да се налазимо пред једнодушним изразом пољске воље против политике централних сила. Морамо признати, да се тиче врло тешких догађаја. КИПЛИНГ 0 НЕВДШ

Лондон. — Песник Ридјард Киплинг, говорећи приликом једне патриотскс манифестације у Фолкстону, рекао је, да немачка држава. васпитава своје поданике, да још од роћења сматрају краћу и убиство као срества потпуно легитимна да једна земља оствари своје нациоиалне аспирације. »Иемац не показује ни најмање одвратности за такве злочине, јер је васпитан, да је његова мисија, да врши те злочине, његова дужноет, да их одобрава и његова религија да их оправда. Представници Савезничкиједнодушно признају, да се боримо за слободу и право на опсганак малих држава и за право народа, да управљају својом судбином. Ово су најопширније идсје; али посматрајући питање у личном смислу, ми се боримо за свој опстанак, боримо се, да људи, жене и деца не буду мучеше блесак запламтела му погледа. И поће. Он је знао, даидеусмрт. VII На високом сребрном престолу ссдео је славни Феула-ул-Абсалом у фантастич. ној пећини, из које не излазаше има всћ три стотине тисућа година. Свс је око њега блистало у седефастом сјају. На све стране дизаху сс углачани порфирни стубови до таваница од најчистијег кристала. Под сводовима шуштаху водоскоци мирхе и лелујаху својим мирисним лишћем агава ијасмин, орхидеа и зумбул, ћул и хризантем, анемона и актинија. (Наставиће се) Штампарија »Народа« налази се у улици Коломбо бр. 6.