Народ

СТР 2.

т НАРОДНЕЈКУПШТИНЕ Крф, 12. -фебруара. — Данас у 10 масова прс подие отвореп је 60 редовни сазив СрИске Народне Скупштине на К])фу. Ссдницу јеотворио V присуству чланова владе први потпредссдник г. Миловон Лазареви.ћ који јс објпвио дп јс прсдседник Скупштинс I. Андра НиколиК послао своју (Јставку на председнишгво услед дугот])ајне болссти. ( купштина је примила оставку пЈН-дседника, после чега је прочитана и оетавка п])вог почпрсдседника г. МилованаЛааарсвића, која је такофе примљена. Д])}м и погпредседник г. Браминац заузео је председничко место и позвао скупштину да п|)е свега упути Српској Војсци и Савезничким Војскама свој поздрав, што јс Скупштина прихватила дуготрајпим и топли.м акламацијама. После тога прочитап је предлог закона, који.м се ниште све експропријацијс и предаја нспокретности, као и све друге хипотекарне трансакције, које су извршене за време непријатсл.тке окупације у Србији. Загим је прочи•ган прсдлог закона о пб.мо1»и кбја ее има указати становништиу у поседнутим крајевима наше отаџбинс. Скупштина је после тога приступила избору чланова скупштинских одбора и решила да на идуФ.ој еедпици избе])е члановс председпмштва Народне Скупштине. Председништво Народнс Скупштине упутило је са прве ееднице Господипу Министру Војиом овај поздрав Народног Представништва сфпској војсци: »Народиа Скупштина, састајуки се за продуженЈе својих седница по други пут на Крфу, прожста вслико.м л.убавл.у према храброј војеци, хита да одмах пошаље Српски.м Јунацима свој топао поздрав и надз г да Ф.е пам ова година донети под воЈјством Узвишеног Врхов г ног Комапданта Цббеду над непријатељем наше драге Огаџбпнс.« (Преебиро.)

ЧЕСИ И ЈУГОСЛОВЕНИ

»МесаНеро« допоси интсреслптап чланак Рина ()леси о борби Чсха и .1\тослопсна, па кога доносимо оио: »Аустрнјн јс унотребила сиа могуКа срсдства, да осујсти Чсшки спбор уПрагу. Али бсз успеха. Може сс бсз претериван.а рећн да овај догађај значп за Ауетрију и аустријеку динаетију једну вслику изгубл.ену битку. Чсшка борба за уништењсм Аустријс нс датира од даиас; тако исто не датирају од данас чешке [аспнраци.је на нотпуну нациопалну пслћвисноет, алн 'до скоро ( поразум није ни ириметио вредност чешке акције за пезависност. Прс два мессца једна чешка дспутнција захтевала је од бечке владо, да се поиодс нстрага по дслу полнтичкИх злочина, иочпн.ених на штсту појсдиних народпости у монархијн. Г>счка и мнћарека влада зналс суда скрију од свропске јавности прогонСтва чсшко-сЛовачког и југословенлког народа. Оним се тумачи нстачнб писањс разиих политичара, који и данас трегирају те проблеме на основу ннформације пре рата. Што данас више пести прелази преко граиица Швајцарекс, то је с тога, што нацнонална бујица, поглавито у Чешкој, непрестаио надолази и претн, да свом силином' нзафе из свога корита. Карло I присиљен је да гледа, како осу ђени на смрт улазе ме1>у народ, бодре га и припремају на екоро ослобоФење. Чешком сабору у Прагу изразиле су своје одобравпње многс угледне југословенске личности. Тај је догаћај за нас од вслике важности. Кад је јсдап ппш лист донео у целини говор далматинског посланика, песника ТресиКа-ПавичиЈ.а, то је за многе наше л.уде било право изненађење. А ипак ја се сећам, да сам читао још таквих оптужаба као: оптужбу посланика Бианкипн против бечке владе што дозвол.ава, да хил.аде и.егових сународника умиру од глади; затим сграшне оптужбе л.убл.анских, загрсбачких, сплитских н сарајевских листова Против ратних судова, који сусвакодневно стотине графана, због најмање сумње, осуКивали на смрт. Огггужбе су увек бнле пра-ћене прегњом прбтив аусгро-маћар'скс хидре, а више пута и прогив дннастије. Ко би се усудио да неси1 >а пожртвовање ЈужнихСловсна уово послсдње в])еме, тај би се показао као пбтпуни непознаваоц ствари. Пре једно месец дана, бечки листови, да би оправдали владине мере пјјотив Слоненаца, писали су, да Словенци не заслужују никакву пажњу, јер се нису показали верни Аустрији. Истина, код Чеха је опшгија акција. Али не треба заборавиги, да је Аустрија веома добро знала да искористи нашу оружану интсрвенцију, приказујућн Италију као империјалисгичку државу и дајући Јужни.м Словенима почасно

мссто »да бран с улаз у своОдговорни уредник Драг. С. Гогић7~

II А Р О Д

БРОЈ 198

сазва-ј ци'1., трг., за децу и жену Ивана Обућине 113-09, Ми-

ју куЈ.у«, под командом југословенског генерала 1>оројсвића, к >ји је до недавно био осумњичен због ' својих пблитичко-националних назора. Али, Јужни Словеии заузимају данас исго држање [гао и Чеси и Траже потпуну националну независност и одвајање од Хабзбурговаца. Чехо-Словаци и Јужни Словени подижу у унутра шњост и Аустроу га ]) с ке монархије дие паралелне пруге истога пута, којим ■ћс триумфално ући демократски принципи Споразума. Чсшки посланик Сганек изјавио је у органу Јужних Словена »Гласу Словенаца« ово: »Чеси су поставили као базу својој политици оиај принцип, који ће морати да триумфује у овом рагу: мир слободе и самоопредвљења народа. Чеси су знали да ћс овај рат изазвати против њих немачко-м.т1>арску реакцију, али одлучиост и еавесност чешког народа гарантују нам успех. Наш је народ сложан и нераздвојан. Нашу слогу ништа ие може пореметити: ни прогонсгва, ни обећања, ни ингриге. И Јужни Словени треба да ураде ово исто. Ман.ине треба нешго да уступе већини, како би сс дошло до иародноГуједињења«. Јужни Словени и сами енергично раде да доћу до што тешњег мећусобног јединства, у духу писма Др. Грумбића »Ссколу«, у комс ее препоручују што интимнији мећусобни одпоси Веома је значајиа иницијатива осечкоглиста »Југа«, о југословенској акцији, којом би се притекло у помоћ становништву у заузегој ("рбији. Лист се позива на сличне примере у кориет руске Пол.ске од стране аусгријских Пољака, али признаје, да би се »овом акцијом манифестовала народна идеја, која тежи за уједињењем сних Срба, Хрвата и Словенаца«. По разним критикама упућсмим словснским клсрикалцима од стране аустријске клерикалие етранке »да су напустИли лепе аустријске традиције и да су прешли у коло балканског неславизма,« внди сс, да се и јака слоззлска клерикална странка одрекла Аустрије погпуно. ■ »Рај хспост« за. 1 ом аже: »Политика Корошец 1 није југословенска већ срлска; она потчињава интеросе Југословена интересима !>еограда«. У јануару од])жан је збор словеначке н а ц и о н а лне сгранке, и одлучено да Се створи нова демократска странка, која ће прикупити све либералнз елеменге, а потом ступиги у контакт са клсрикалном 'странком, а ово зближење веома је значајно. Ова -ћесе конценграциЈа, којој ће приступити и социјалисти - манифесгвова ги у »Југословенском нацлоналном Савету« за чијс се стварање »Југ« већ одавло бој)И.

По примеру Чеха, ћс сеу Л>убл.;ши вбор свих политичара, кој« ће упутити народу манифеег, да је једини цил. .југословенске полигике: ујоднњеље. Овоме ће концресу присуствоваги н оне св])анкс, ко : је до данас ниоу прихватиле изјаву југословенских посланика. »Аграмер Тагблат« овако коментарише ову акцију: »Треба да етворимо широку базуза нациоиално зближење; треба да проговори народ народу, да му пружи руку; треба да покушамо сгГварање организације, која-ће деловати у унутрашњости и иностранегву. Задатак је велики, али је рат омогућио многе ствари, које су пре б и л е немогућне«. Миого греше они, који се противе овом уједињењу и који то своје дјпкан.е оправдавају тиме, да су и Хрвати и Словенци привржени Аустрији. У разговорима у Лондону наша је влада показала, да зна право стање ствари. Могло би се предузети много практичних ствари за идеални споразум између Игалијана Чеха и Јужних Словена. У том погледу учињено је неколико предлога. 8АЖН9 ТВРЂЕЊЕ Женева. — У »Шурнал де Женев« изанхао је један дужи чланак о револуционарноме покрету у Немачкој. Између осталога у том чланку иалази се и ова врло важна реченица: »Ми знамо сисурнсу да Немци ко ји живе у Швајцарској спремају револудију у Немачкој.«

ЗА КРАЈЕВЕ ПОД 5УГАРСК0М

Обавештајни Биро Српског Црвеног Крста у Солуну извештава: Нишка агентура Бугарске Народпе Банке преко »Моравског Гласа« позива ниже именована лица из Ниша и околине, да подигну означеиу суму лева, која је на њихову адресу упућепа. Г-ћаКага Косте Димитријевића, Чупи ћева 11, 125-66, Војица П. Стојаповић, Царица Маре 18, 113.09, Тодор Коцић, трг., за породицу Олге Ник. Ћоровић, 125-66, Тодо]) Коцић, трг., за Спасенију Васе ГлигоријсвиКа, 1()<)'52, Коета П. Манић, за Милку и детс Мнлаиа Колуповића, Епископ. 100.52, Г-ђа Васка Ђоке ЈснановиГа, спрам парног купа гила, 125.66, Тодор 4 Коцић, трг., за децу Миле X. Ристовића, 125-66, Тодо]) Коцић, трг., за Вучка Решовића, 125-66, Миле Тодоровић, дунанџија, за децу г-ће Стефана Н. Вожидаревца, улица Ка ги ћева 41, 125-66, Миле Тодоровић, дуванџија, за г. Љубицу В. Ћзрђевића, ул. Катићева 41, 100.65, МилеТодоровиФ, дуванџија, за децу Косге Стојановића, ул. Катићева 41, 11309, Трдор Коцић, трг., за 'дсцу Косте Тодоровића 150-79, 1’одор Ко-

хаилоТодоровић, продазаЦ дувана, за г-ћу и децу Гасе Аггђелковиђа, 75-39. (Насгавиђе се) тшн»{ј ацЕизс?5НЈг Обавештајни Биро Српског Цј)веног Крсга у Солуну дооио јс нону пар гију. оргиналних лризнаница из Србије, за следсђе улагаче. Умољавају се г.г. улагачи да изволе обратити се овом биро-у лично или писмено, како би им се оригиналне приананице послале; дужни еу назначити коме су новац слали као и месго где. Нарочито се улагачи умољашЈЈу да при јављању своје адресе ставе читко и јаено исписан свој потпис, број пошге и име 'лица коме су новац слали. По свима писменим тражењима овај бироодмах шаље признанице, а за оне чије признанице још нису приепеле, биро ће послати на означсну адресу иад исте буду дошле. ДДамњанови ћ Деспот, Дамњаиовић М и л., Данови ћ Драгиша, Димитријевић Бора, Димитријевић Велимир, Димитријевић Н. Милен,

ПАРИЗ. — »Матен« пише да се ствара споразум свих народности у Аустрији, тражећи аутономију. Преставници југоеловенских и италијанских иредентиста имали су неколико саетанака у Паризу и на њима ее дошло до начелног спораззЈ-ма. Ове конФеренције наставиће се у Лондону и на гаима ће уз&ти учешћа н Чеси и Пољаци. Лондон. - Званичан извештај гласи: Наше трупе на Еуфрату заузеле су Кан Абирајан, 14 миља запад110 од Рамадије а патроле су напредовале до на 10 миља од Хита. Турци су давали слаб огпор. Париз. — Француски коминике гласи: Знатна артилеријска актипност е с н с ]) н о од ШмсндеДам и на днема обалама Мсзе, нарочито на сектору коте 304, Морт Ом, Бомон и Шамбрет, где еу француске батерије јако тукле немачку артилерију. Нема пешадијске акције. Лондон. — Из Амстердама да 1>е граница хола ндеко-белгијска бити загворена за ме'Јсц дапа. Цирих. — Хинденбург и Лудендорф су о гпутонали у Брисел. Рим. — У званичном коминикеу ее каже: У долини Серена италијанска артилерија је изненадила једиу непријатељску колону и маршу, задала јој губитака и расгерала је. На осталом фронту умерена борбена актинност.

Димит])ијевић М иливоје, Димитријеви ћ М и х а и л о, Димитријевић Ник., Димцтријевић Др- Спира, Димић Алекса, Димоић Мил., Д и н и ћ Ћирко, Дожудим Сретен, Дороптић Мил. (3) пр., Д|)аговиЈ\ Светислаи, Др чиковић Ној., Дриичић .1. пл., Дун.ић Мих., Душманлћ, Дамјановић Милан, Донић Вој. Ђ. Ђаковић Младен, ЋоковиЈ> Н. Љубомир, Ђор-ђевић Бо])ивоје, Ђорћсвић Вема, ЂорфевиЕ Г. Ђорђс, Ђорђевић Јула, Ђорђеви!, Јоца, Ђорђевић Коста (2) Ђорћевић Мил., Ђорђевић Н. Мцлош, Ђорић П. Милан, Ђокић Сгеван, Ђуки!, В. Панта, Ђукић Периша, Ђури’ћ Вожа, Ђурић Сава, Ђурић Радован, Ђ у ]) и т, Јаков. Е. Ераковић Мил., Ерчсвић Сима, Егарић Аврам, Ерић И. ЈБубомир, ЕриК У.рош. Ш. Живановић П., Живановић Радован, Живковић Глигорије, (2), Живквић Драг., Живковић Драгутии, Живковић Иван, Живкови ћ Љуба (2), Ж и в к ов и ћ М и л у т и н, Ж и в аа н о в и ћ Сгамен.

ДЕПЕШЕ „НАР0ДА“ Атина. —- Становништво острва Додеканез тражило је од грчке владе да зе уврсти у војску Народне Одбране. Атина. — Из Берна »Форверц« напада графа Хертлинга шго је потпуно окренуо леђа демократској политици. Атина. — Из Париза Немци су почели силом да регрутују војнике у Белгији. Атина. — Из Базела: Према нестима »Наје Фраје Преее,« ухапшен је командант места у Трсту, Бертолини, народни посланик за нарош Трст у Рајхерату. МАЛИ ОГЛАСИ Винарска радња Ирак. лије Зарчевића — Битољца — Препоручује добро природно вино, коњак и ракију по најумеренијим ценама. Радња се налази у улици: Макс Хардена Бр13. — у близини »Олимпоса«. 28—30 Српско Трг. Друштво. Улица Александра Великог <број 7, обавља све банкарске, грговачке и транспоргне послове. Препоручује нашем евсгу, да се користи услугама ове новчане установе за све своје послове. В])ши иа сиој.ој благајни размену свих допчаних монета по повољним дневним курсевима. 2—10 Бисскоп »Сплен дид.« Почсчшји од 1Г), 16, 17 и 18 фебруара стра ш н а п о л и ц и ј с к а драма коју предстазл.а сланни детектив Џонсан »Бандиги са Маскен-бала.« Драма у> чсгири дела; филм од 4006 метара. Има и једна’ врло лепа комедија и »Новине у рату.«

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Штампарија Акуарони.