Народ

БР. 199.

СОЛУН, ЧЕЈПРТМ 15 ФНОДАР 1§ј8 Г ОД.

Б1 Ј ОЛ 10 ЛЕПТА »Народ« излази снпкога дана по подне. Шгампарија се налааи у улици Коломбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Г0ДИ11А II. Рукописи се не враћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција јс у улици Коломбо број 0.

Гдавни урсдник ДРАГ. С. ГОГИЋ

2Г Енглески Д;[)а.Ђ Ћорђе \ т примајуђи у Букингамској палаги с[)пску економску и индустријску мисију, која се од п[)е неког времена бави у Енглеској и која је веђ пооетила разне трговачке и нпдустријске ценгре, разговарао је на француском језику срдачно са њеним члановима, и упутио им врло топао говор,V коме је рекао ово: »Нисмо заборавили и неђемо никад заборави ги јуначки отпор Српског Народа; високо и много ценимо изврсно држање ваши.ч бдличИВх трупа, које се на маКеДонском фро нту боре раме уЗ раме са нашим трупама. Али то није једини разлог ;;бог кога суо вас овд данас примили. Нацио-1 ПЈ<) П ! )И Ј СМ * чији сгс нални живо-т наш:’. два ј ! Ч )е Д ме 1 } мојој зс.м.ви, заснизгш је „д показати да мој народ

»11

свих класа мога народа. Индустрија ваше зем.ве, ваши земњораднички извори и природно богатство ваше зем.ве изазивају наше див.вењс и наше поверење, исто тако као што ваше нацноналне аепирације и за з и ва ј у наше политичке еимпатијс. Имам најтврђе убеђење да ђс се после ])ата силно развити трговина измсђу Енглеске и Србије и да ђе еве бити учињено те да се што је могуђе више блакша међу наше две земље размсна робс и зем.Ђорадничких производа. У току ваше посете овде ви сте видели предузе'ђе наших иајглавнијих индуетријсгсих грана, и

ггим н л чел им л слобо-! И ) 1:1 У П; * рачу на о 2 и правде, и то је оно П01 Ј ; ' 0 ;>! ’ Сропјс. .< вегго нам ствлра убефе- Р- н сам Д н . ће сс лич ’ ,е т можсм ; млчунл- пе * 5езе Л °Ј С С1С сп:о '

народа истим де што ње да можсмо рлчунл ти на најтешњо грговачке везе после рага између Енглеске и Србије. Ове везе бићеизвссно за нашс опште добро. Са наше стране оне ђе бити савршено без задњих намера, које постојс код централних сила у њиХовим трговачким везама са слабијим суседима. Имамо убеђења да ће Србија ускоро бити обновл.ена, а тада ђе п[)ед вама одмах бити задатак да поправите пустош коју је начинио непријатењ. Ма како тежак био тај задатак, мођи ђете да рлчунате на срдачну сарадњу

рмли са мојим поданицима одржати и постати послс рата још тешње, и да 'ће ваша посста б и т и з а в е ч ит о д о б ро наше двс зем.ЂС.«

ЗД ВЕ?У Н СШОДУ Како амерички »На|)од«, од 20 дсцембра од прошлс године, јавл 5 а, хрватски свештеник г. Чанчаревиђ развио је хрватску заставу и под њу позива свс Хрвате и остале Југословене, »да с њим крену на наш Балкан и да тамо помогну брађи с [) б иј а н с к и м бо рци м а, да се освете наше зем-

л.е«. Отац Чанчаревиђ нутује кроз Пансилванију и Охијо купећи четс добровољаца. До сада је у томе светом послу имао успеха. Г. 'Матеја СтијаЧиђ, свсштеник наше цркве Свсгога г Бо[гђа у Индиани Харбору (Америка), одликован је од Еп ископа А л с к с а н д р а (ру ско г) » н а бед ре н и ко м и »црвепим појасом« за рсвносну пастирску службу. Отац Матијаје поред обилног рада на црквеном и културном пол.у ме'ђу нашнма у Амсрици, само из евојс паро.хије испослао на СОЛуНСКИ ({)[)ОНТ П[)СКО 300 доброл.аца. ЗВЕЗДКЦЕ Изглсда да аустријска цензура нс познајс иашу прију, јер ис бн ироиустила опакву карту, коју а.сна пише мужу на солунском фронту : »Прпја нам је опет дошла у гостс. Павад.ујс да закол.см нашс јсдино сиин.че. Ја сс протиним, јср она тражи цслу полошшу. Најзад мораГ.у.« Гиргашпца. 120 АЕР0ПМНА Лондон. — Мицисгарство ааијатикс јавл.а да јс бритаиска авијатика од IX јануара до X фсбруара на западном фроиту оборила 75 иепријатељских аероплана а 39 еу оборсни ван контроле. Гем тога П нспријател.ских авиона оборила је аргил.срија и псшадија. Пре.маових 120 испријатсл.ских авиона нестало је 2Х брита нских апарата. У СЛУЖ5И ЦАРУ Цариз. — Јављоју из Берлина, да је социјалистичка веђина коју водс Шајдеман и Еберт известила остале странке, које сачињавају коалицију веђине, да она

п даље припада овој коалицији, која се састоји од сгранака: пационалних и напредних. Социј ал исти ч ка фра к ција из веђинс још јсдаред потврђује своју се])вилносг према царској влади. итт у белг№ Хавр. Недавно је ([)ламански посланик ЛујФранк. држао у народном одбору за снабдсван.с један говор у комс јс пстакао иатриотски отпор бслгијског становништва п])сма освајачу. Нсмачке власти извсле су га прсд војни суд са претњом да ћс га интсЈ)Нирати али немачке судије ипак се иису усудилс да испуне ову претн.у и казннлс су га новчано са хил.аду марака. У пресуди сс каже: »С обзиром на опозиционо држањс Луја Франка, ово је последњи пут да сс кажњава новчаном казном«. т ШВАНИЈЕ Копенхагсн. — Избио је озбил.ан конфликт измсђу литванеког Држанног Савета и нсмачкс окупационс управе. Пошто је Држапни Савет затражио, да окумационе војске евакуишу литванску тергнорију и да сс вратс литвански заробл.емици, којих у Псмачкој и Аустрији има »ко 00.000, немачке пласти сад глсдају да сузс власт Државпог Савста. Шта вишс завојевачи су именовали два прсдсгавника окупационе владс при државном савсгу, капетана Гилзу и поручника Кутлсца. Државни Савег је прогествовао против овог мсшања нспријатсља, који врши нсопрос гиви атентат на суверенитет литванског на]>ода. Ако овај прбтесг не будс имао никаквог ефекта, Државни Савст је изјавио да 1\с солидарно поднети оставку. Од својс стране пак литвански комитст, који стално седи у Копенхагену, упутио јс телеграм у Берлин, да протествујс против таквог држања, које сс на ципички начин, противи немачким гарантн јама у Брссг Литопску. оељскм протести Берн. -— У Цириху је 12 ({)еб|)уара држан један збор Пол.ака који станују у Швајцарској. Пољаци су изгласали једну одлуку којом траже да Пољска нс призна епоразум са Украјином и да продужи борбу за независну и уједињену Пољску. Цела Пољска јеужалости. У великим пољским варошима исгакнуте су црне заставе. Позоришне прсставе су свуда обуставл.сне. Ово пригушено стан.е сматра се као врло опасно. ПРСГШ СШРЕНА Париз. — Урсдник »Ексцслсиора« разговарао је са Марконијем послс њсгопа пов])атка са мисије у Енглсској. Маркони је рекао, дп јс постигнут озбил.ан напредцк у борбн против сумарена. То непријател.и осе1\ају сваки дан, а Сазсзиици мен.ају откјнгКа. БЕЧ и шт Париз. — »М а т е н« доноси један чланак п])офесо[)а Робеј.та Сигера, који је објављен у Бсчкој Ко[)еепонденцији и у којем се вели, да рад на агитацији прогив Пемачке узима све вишс маха у Бечу

Ф Е.Љ Т 0 11 Од Стев. Матијашевића

Ево она јс овде, твоја мајка. Кад учиниш, води твоју Заиру и скинуо си терст са ссбе н свога племена. Дела, хоћешли? — 0, велики Пророче,уздахну Абдулах, - како је гсшка твоја пресуда! Ооку шаКу. И забаци свилени јашмак са киђ.спс главе својс, н угледа Заиру. Мајка јс стајала дршГ.уђи у поднозкју пресгола, али он јс глсдао Заиру, којујош ни је пикад пољубио... Рашири н пружи сјајнс Ј>уке прсма родитсљу свомс и учини корнк, али поглсдима упртим у дивне очи драгаиинс. И мамурном главом, бе-

9 ) спссно, цеп^еђи од дубоког узбуђсња, прииссе усне — Заири. У том тренутку угаси сс видсло и наста густа помрчина. Престаде свирке и сваког шума. Завлада гробшатишина и ледсна студен. Цсо чаробни рај обузс неумитиа смрт. На високом, црном прсстолу остадс само једна бела костурова глава, која једва светлуцаше и са своја два тамна удубљсн.а гледаше нспомично предасе на двојс младих, који суту етајали скамењсни са притиснутим уснама,јсдпо уз друго, заспали ду б о к и м сном.

И тако јс го трајало 999 ноКи. VIII Али дође свануђе хиљадитог дана. Абдулах се п))обудн и са п.им сва лспота око њсга. Славни Феула-ул-Абсалом седео јс опет на срсбрном прсстолу, око којсг се сие сијало у седс(јшстом сјају. Опет сс ту уздизаху углачапи порфирни стубовидо завапица од најчисгијег аметцста; подблиставим сводовима опст жубораху миомијши водоскоци и шуштаво гран.с; и опет међ и.има лсбдијаху вилинскс цурс, бацајуђи зал.убљенс поглсдс према алабастарским. стубовима, гдс стајаху млади чланони скоро изумрла плсмсна Азра. Дивни лавови и пацтери сањиво спушгаху својс лспс главе на прекрштснс шапе и око њих охоло сс

пуђаху шарсни паунови и златпе гггице; а одмах до њих стајала је Абдулина маги. Овом приликом она му приђс брижним оком и ухватив га за руку чекаше на откуп. Али Абдулахове занесене уснс понова сс припијаху уз румена уста драгапина. И опет засна хиљаду нођпим сном. ...И тако то трајашс кроз човечији вск неколико пута. Док једном Дајра хапум, у часу нове јсднс зорс, нс истргпу сина свога из мам .рног загрљаја очајно упин.уђи сс да га спасс. — Само јсдан трснутак будн ми присебан, сине мој; само јсдан трсиутак; једап једипи, мали, муњевнти, нсодвратни тренут; да будеш благословен и спаесш род спој и усређиш мајку своју.

- О Господс вишн.и Алах ил Алах! О Пророче вечни Махмуд Расул Алах! О Велики Врачу Феула! О душе господара мога Даута! 0 сипе мој дивии Абдулах, Абдулах! Тако нарицашс светла ханума призивајуђи рсдом сг.с ш го јој је било најсвегијс. Срушила сс на под и ноложив бсла недра на хладпи мрамор, расплсла јс дугс власи и покрнла н.иховим цриим валима себе и круг око себс, н ридашс дуго: Поглсдај сине на ова нсдра, која су тп била прва храна, а која су сс осушила дрхгеђи за тобом; поглсдај у ове очи, које су усахнуле плачуђи за тобом; поглсдај у ове руке, које су увенуле кршеђи се и грувајуђи чсло за тобом! И Абдулах сс заљуља; подиже главу и трже уста.

и у већем делу Аустроугарске, где берлинску полити ку сматрају егоиСтичном. »Матен« дознаје из другог извора, 1 да је светина у Бечу готово у свим народним зборовима за време шт[)ајкова проклињала Кајзера. ВАРВАРИ НА ПОСЛУ Лондоњ Дописник »Манчсстер Гвардиаиа« из Лондона јавља свом листу: »Из Багдада је стигла аутентична вест, да су Турци прсд свој одлазак из Багдада запалили чувену нсточњачку библиотску, коју су прикунили оци Кармелиђани. У библиотеци је било IIреко двадесет хил.ада кн.ига, које се односи на Мссопотамију, на талијанском снглеском, француском и немачком језику. Међу дслима јс било врло ретких. Али оно што је сачин.авало најважнији део библиотеке била су 2753 рукописа на арапском језику који су у гоку прошлог вска куповани по особито скупој цени. То су били рукописи арапских мудраца из доба између седмог и једанаестог века, од којих не постоје ни преписи руком а још ман.с штампаиа дела. Није још јасио утврђено како је уиишгена библиотска, али се зна, да су у нођи 6 марта прошле године пре уласка гснерала Ћода у варош — што јс било 11 истог мессца два турска војника, који су становали у библиотеци,употрсбљавали књиге и рукописе као гориво. Мисли се, да је пожар библиотеке отуда избио. Али има знакова, из којих се може веровати, да је библиотека намерно упаљена. Али погледи четворо м.тадих очију дубоко су сс удубили једни у друге, всзани страшном непрскршном везом, и усне су опет довршиле оно, пГто су срца започела прс тисуђу дана. И гако је то било тада и тако то бива од оно доба иепрестано. Мајка чека ма синовљев откуп пружајуђи руку према њсговим ус.нама, (1 оп их спушта на вреле усне драганине, како сс не би скипуло вековно проклетство. — Тако то бива непрестано од тада до данас. Азрс су мсђутим подлсгли том бремену, полагано изумирали, и данас их више нсма. (Свршиђе се) Штампарија »Народа« налази се у улици Коломбо бр. 6.