Народ

БМ0.1 203

СТР. 2

Н АРОД ^

су, по дучонитости, особито одскакале, али којс су — по навици сталпих сарадника који сие ]>аде без претензија и по потреби — остале безимене. Није се банио политиком, нити ју је* волсо. Индинидуалиста по ро*ђен>у а а]>тиста по души и заиат) г , он је само оно из жииота обра1)инао у нонинама. што је одговарало н>егоном интересонан>) г . А то, штО би се као обиман занат сматрало као просто и без нредности, код њсга је добијало парочиту принлампоет и наромито интерссонан>е код сних. Читава се школа створила по другим редакцијама по угледу на њега али га ниједан није достигао. 11ониие су као воДеНи цист и жине један дан. .Чато 1>с се убрзо заборанити и онај н>егон дненни али мапорни па и проналазамки рад. Али је еигурно да га неђе заборанити, док жмве, другови који су га иолели, и које је ом умео да воли. И дуго 1;е још кроз уметмммки крај Пеограда лететм доста реми, којс је ом маписао или изгонорио. Д. С. Г. ФИНСКА МИСИЈА Рим. Стигла је у 1*им (јншска мисијц која има ла цил> да тражи од западиих Сила, подрдаумсшајуКи ту и Шпанију, да признаду фииску држану. )' нсгом цил.у отиутона.к- су миеијо у ('капдиианију, Ценгралне држаке и Америку. ГРНКА СКУПШТИНА Атииа. Ј’ парламеиту је г. Нениаелос, прн 'отварању еедпнце, подпео крал.у рукопие Преетопе Беседе, којн ју је нромигао узбу1>еним глаеом. Ово су глцвпи одел.ци 11 р е е т о н е Бсседе: Гоеподо послапици, Жиао ее радујем што понова внднм еакупл.ене народие предсгаиннке да испунс евој уставпн мандаг. На ирошлих оеа.м меееца главни иравац наших напора био је, да интегрално уепоегавимо везе нзмеђу Грчке н њених нриродних савеаника и да раегурнмо сваки облак, који је погекао из скоре ирошлоеги. Гоеподо посланици, Ледна од г.имшнх брига моје вдаде била је да ее допупе војничке прппреме земл.е, припрема, која јс псГ> и.лпршеиа делимичном мобилизацијом. Пријава иозваних класа доказује јачипу иародиог осеКања, увек готовог на евс жртве за отаџбину. Недавни случаје* ви у Ламији и Теби, за које сви знатс, само су појачале овЦ осеГ.ан.е и доказале слабост сваке аптинациопалне рсакцијс. Положај Грчке на конгресу мира завиеиГ.е од велнчине грчког учешКа V овом рату.

ВИЛ30Н05 ГСЗОР Париз. Јављају из Њујорпа: ПредседПик Вилзон држао је у Вашингтопу нов ГОВОр, V коме је нарочнто пдгласио. да је један од блтних услова будућега мнра: потпуна евакуација Русије и право за н>у да сама сдлучи о својој судбини. »Њујорк Тајмс« доноси владин коминике о ситуацији, у номе се кансе: Општи је утисак о Немачкој неповољан у Вашингтону и никакав њен евентуални корак ка миру неће наићи на добар пријем код Сједињених Држава. Немачка треба претходно да без дискусије прими као основицу мира све оно што је Вилзон раније изложио. Поред тога, Немачка, изгледа. мнсли да може да дискутује са сваким од Савезника засебно. Председник Вилзон одбацује овакво схватање и изјављује, да једини мнр који се може закључиги то је онај при чијем би закључивању учествовали сви народи који данас ратују протнв Немачке. Вилзон је исто тако изјавио, да Савезници немају никаква поверења у немачку владу. Због свегаовога у Вашингтону се сматра говор канцелара Хертлинга без пкакве вредности. ПОТПУНО ПОУЗДДЊЕ Пцрмз. Министар предссдник и министар војни Кдсмансо н министар наоружан.а Лушср говорнди су у парламентарној војној комнсијн о стаи.у наше одбранбене и нападне организације. Јчдемансо је прецизно нзложио радове који су изведспи у погледу одбранбенбм и наиадном на свима секторима фронга. Он је допунио евој експозе анегдотама, из којих се види да је војска готова да одбије еве наговештсне непријател.еке нападе, " ЈАСНА ПРАВДА Лондон. Савезничка социјалистичка и |>адничка конфсрепција V Лондону завршила је рад. У дугачком меморандуму, који је објанл>еи, овако гласе места која нас интсресују: Што сс тичс Балкаиа, конференцнја изјав•ћује да свако нвси.ђс извршено над тим народима мора битн поиравл>еио. Србију, Црну Гору, Гумумију и Арб.анију непријатељ мора евакуисати. У еваком случају, кад становјништно исте расе и истог језика затражи да СС уједини, тоуједињење се мо]>а извршити. Том становништву остав.та се пуна слобода за одрсђивањс своје судбинс, без обзира на

империјалистичке п]>сте 11 зи је Аустроу га рске Турске или друге-којс државе. КоАфе]>енција не ус.ваја гледиште, да сс пуЈ »гања • <> независност!! Чеха, Словака и ЈуЦк словсна могу ]>егулисати као унутрашња питања. Иационална независносг мора бити дага сваком народу. пишонов гово? Париз. — (Т. Г>. Ж.) Министа]) спол.пих послова Пишом, говорсћи на Сорбони направио је ссизациона открића о то.мс, ко је проузроковао овај рат. Пишон излаже, како је Псмачка у јулу 11111. хтела да узме Тул и Вердсм, као што јс 1871 уграбила француске зсмље Алзас и Лореи. Франпуска штампа подвлачи важиост Пишонових открића. »Тан« упоређује тслеграм Бетмана Холвега, објавл>сн од Пишона, са чудповатим речима Килмановим од јаиуара 1917, који јсрекао: »Кад бисмо ми Немцн хтели усвојити реч »дезансксија« дошле би нам на памет лспе речи Тул и Нсрден. До данас — пише »Тлн« — овс су ее речи могло схватити као проста досетка, али данас, кад јс тскст од 1911публикован, видимо да јс то прави предумишл>ај. II закључује: Показујемо свим мародима на свечу, да је 191 1 била логичпа последица 1870. На основу истих војничких софизама Виљсм I гражио јс тсригоријалнс уступкс као и каицслар Бегман Холвсг наше источне твр-ђавс. Пруски империјализам нећсмо разоружати ако се ограничимо на то да га само заустанимо иа његовом нуту веК га треба потпуно вратити одакле је дошао. Нске биги сталног мира на зсмљи, докле Француска не добије натраг своје добро и своју децу«. »Птн Паризиен« пише: »ПигаКе неко зашто француска влада нпје пре публиковала овај докуменат. То је зато што овај докумеиат, потписан од Бет.ман Холвега, познат је так од пре кратког врсмена. 11з овог документа види се, да Бсрлински кабинет нијс само имао намеру, да нападне Франц)’ску, неК и д* осакатн нашу територију и да нам одузме нашу граиичну одбрану«. "ТГрушГ’ Петроград. — Агснција »Весник« извештава: »Мобилизација се наставља са одушсвл>ењсм. Бојници заборављају минуле размирице и сплетке и приправни еу на бо]>бу. Чланови извршногкомитета грозничаво ]>аде дан и ноф, формирајуАи одреде и предузима-

Одговорни уредник Драг. С. Гогић.

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

јуф>и мере, да обезоеде нао]>ужање, ‘трансп^рт и снабдсвање. Нови немачки услови и нсмачко гт]>одирање у 1’усију. који откривају правс иемачке цп1 >е 15 е, проу:?роковали су дубоко узбуфсње у ре* довима Совјета. Цео народ т]>ажи да се одбију немачки захтеви и да сеземља спреми на огорчену борбу до краја. ИНТЕРВЕНЦИЈА Лондон. — (Т. Б. >К.) Јавл>ају из Вашипгтона, да предстоји акција, да се на основу опшгег споразума инте |> вени ше о купира гг>е м Сибира. Дапан 1>е већ почети да дејствује у овом смислу. Дневне Вести ГРЧКИ ГУ8ЕРНЕРИ Грча јс установила зван>е гснералпих гувернсра, и то за Солун, Епир, Хиос н Самос. У Солуну је за гувсрнера наимсповаи са рангом минисгра г. Аргиропулос. РЕГРУТ08АЊЕ ГРКА Због иеликог посла Грчка је одрсдила у Солуну још једиу рсгрутну комисију порсд оне четири, којс веК постојс. Гок за пријаву грађапа продужен је, пошто се раније одрсКепи рок показао као недоволкш. Ч И Т V Љ А У Крагујевцу је умро Зоран ИваниК, отац др. Стевана Иванића лекара и др. Мо.мчилаИванића суплента. сГаопш тењ а Са нси-змерним болом, јављамо сродницима, пријатсљи.ма и познаницима, да је наша добра Дарннка испуетила своју племенигу душу 29 јануара о. г. у Београду после крагког али тешког боловања, а сахрањена 31 истог месеца у београдском гробљу. — ОжалошКсни: супруг Душан А. МарјановиК, коњички капстан; синови: Андра и Мирко; сеетра Роса; браКа: Радиша ПиколиК, псшад. потпуковник и Војнслав студеит фармације; зст Ставра I рпкови К и остала родбина. Владимир Ланконић, војник I чста 1 бат. бр. и. 32, и Иван ЈанковиК, војник 3 бат. оба из Бабушинца код Костолца, да јавс својс адрссс шефу Поштанског Одсска Врховнс Командс илп Црвсном Крсту Жснсва. Породицс су им здраве и питају за њих преко г-1јс Л енкс КарамарковиКкс. Код Алсксс СганковиКа подна]>сдника у штабу б]>. п. 111 имају Карте Косга МарјановиК обвсзник ранлје косовскс дивиз. области и Милан МаксимовиК, од мајкс Кинс и Марс из Крагујсвца. 'Бура Кинда 2. ч. 3 б. бр. п. 210. моли свакога који шта зиа о н.сговом брату Васи Кинди, да га па горн>У адресу извссти.

ФРАНЦУСКИ К0МИНИКЕ Афгилеријска борба на разним секторима. Снажно ‘бомба.рдоваи.с паших ноложлја ссвс])но од ВоискоГајнског канала. ЕНГАЕСКИ К01ИИНИКЕ Обострана акција патролама и ситпим одел>ен>има. Непријател>ска артиљерија била јс активна јучс прогив наших положаја западно од Лснса. ИТАЈ1ИЈАНСКИ КОМИНИКЕ Лево од језера Френцела рдбијен је нашом

Париз. — Ауст]>ијеки листови признају да преговори еа Румунијом не могу донети никакве повољне резултате. Авересков кабинет држаТ.е ситуацију у неизвссноСти. У случају када то више не будс могуТ.е, он Те дати оставку а то Т>с произвести нова одлагања. Берн. — »Германија« орган канцелара Хертлинга кажс да је за сукоб аустро-немачки крив аустријски министар председник. Париз. - Прсговори измсКу Килмана и Авереска су прекинути. Авереско јс био отишао у Јаш да конферише са краљем Фердинандом. Париз. — Према последњим тслеграмима, преговори измеКу Килмана и Авереска водс сс у једној ва]>оши у близини Букурешта. Париз. — Бугарска тражи да се између^ње и Румуније повуче нова границалинијом Чсрна Вода-Констанца дуж зидина Трајанова града. Лондон. — Бонар Ло је изјавио, да јс последњи енглсски зајам постигао такав успех који је превазишао сва могуКа очекиван>а. ПАРИЗ. —ТелеграФИшу из Јаша: И краљ и влада румунска одлучно су противни аустро-немачким захтевима економске природе, јер је очевидни циљ њихов да Румуннју ставе под германско туторство. Мађарскн и бугарски захтеви о уступању тернторије и о ратној оштети таксирани су просто као неусвојими. ДЕПЕШЕ „НАР0ДА“ Атина. — Из Јаша: Таке Јонеску ускоро 1>е стиКи у Париз и у Лоидои. Он моси спојеручна писма румунског к])ал>а <1>срдипапда председнику Поснкарсу и крал.у Ђорђу. Берн. Никакав споразум још није постигнуг измефу Сајдлера и ауетриских социјалиста. БЕРН. — Овдашњи дипломатски кругови уверавају, да сукоб измеђуБеча и Берлина до-

баражном ватром иапад непријате.Ћске пешадије, који је биодо бро потпомогнут артилериском *акцијом. Н.ч осталом делу фропта уобичај сна мћфусоб ц; | узнемиравања артилериском акцијом, мало чешФ.ом с наше странс на платоу Азиаго и јачом са пспријател>ске странс дуж Пиавс и у долини Сан Дона. Неповол>не атмосферске околности вс1; неколико дана онсмогу'Кавају ]>ад авијатикс.

лази отуда, што Аустријанци иодржавају Пољаке у борби против Немачке. Немачки амбасадор у Бечу енергично је протествовао код цара Карла против таквог рада. КРФ. — Саветовања за р е ш е њ е министарске кризе отпочеће данас. Сматра се као поуздано да ће г. Пашићу бити поверен мандат за састав коалиционог кабинета. Рим. — Затварање швајцарскс границе и на гом ила ва ње вел иких аустро-угарских и бугарских снага у Љуољани, Грацу, Инсбруку и Блисбургу значи, да Аустрија спрема нови напад на Италију. Берн. —Аустријски кабинст, после дугс дискусије, која је трајала целу ноћ, одлучио је, да распусти парламенат у случају, ако социалисти не буду хтели изгласати војне кредите. Париз. — Пруска и саксонска влада споразумелс су се, да саксонски принц Кристиан, коме јс сада 21 године и налази се као о((»ицир у немачкој војсци. буде именован за краља Лигваније. Атина. — Због велике с ку п оће 11 а ј 11 ео пходн иј и х потрсба, а која расге из дана у дан, влада је одлучила да повуче из циркулације банкноте и да их заметш боновима, који Ке доносити камату и сматра•Кс се као бопови Народне Одб])ане: Ови 1;е бонови бити од -•"), 100 и 1000 драхми. 1’ок за исплату њихову биКе 8, 1> и 12 месеци. МАЛИ ОГЛАСИ" Српско Трг. Друштво. Улица Алсксандрп Нелпког број 7, обавља све банкарске, трговачке и гранснортие послове. Препоручује нашем свсгу, да се користи усл\тама овс иовчане устаиовС за све својс послове. Вршн на својој благајни рдамену свих новчаиих монста по повол.ним дневним курсевима. 6 —10 »Народ« прима огласе по умереној цени.

Н А Ј Н В В И Ј Е В Е С Т И

Штамиарнја Акуарони.