Народ

БР. 204. Б1Ч)Ј 10 ЛЕПТЛ »Народ« излази свакога дана по поднс. Штампа])ија се налази у улици Коломбо број 6.

Власник КРСТА ЈБ. МНЛЕТИЋ,

СОЛУП, УТОВАК 20 ФЕБВУАВ 19.8 ГОД.

ГОДИНЛ II.

1 ,'кописи сс не сраћају. Огласи и бслешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број б.

Глаипн уредпик ДРАГ. С. ГОГИЋ

Често се чује ЈтврДуење, како јс Аустрија нол>на да енергично потпомажс Слоненце на Приморју и како она сни.ма срествима покушава да у целом овом крају да чисто словемачки карактер чак и оним местима у којима Словенци нису у превази. Мсђутим, истина је само то да Аустрија ради против споразума С ловснаца и Италијана, али о неком нарочитом фаворизирању Словснаца не може бити ни речи, ма да њих из појмљивих разлога, Аустрија нешто боље третира него Италијане. Па против, и Словенци и Италијани, кадјерсч о држању Аустрије према њима, у много су горем положају него Немци на Приморју, и ако с\ г Немци најмалобројнији. То се најбол.е види по државним издацима на јавну наставу у Приморју. Изузимају ћи осмоввих школа, на Приморј\ г има шесг средњих школа немачких, које издржавп д])жава (гимназије и техничке школе у Трсту, Горици и Пул>у), три италијанске (гимназије у Горици, Копру и Пуљу), јсдна сл о ве на ч ка (ги м н аз иј а у Горици) и једна хрватска (гимназијау Пазину). Поред тога, држава даје субвенцију трговачкој академији и индустријској школи у Трсту, и поморској школи у Малом Лошињу, у којлма је настава на ита л иј а н с ко м ј езику. Д ржавни издаци за наставу у овим школама.

који су били предвиђени у буцету за Г)14 годину, износили су за прво полугође: за шест немачких школа 374 и по хилглде круна, за три италијанске школе 37 хиљада круна и за Д!$е југословенске школе 6/ и по х и л> а д а круна. Шго се тиче основних школа, држава издржава две школе италијанске: у Градишки и у Копру”; једну словеначку, у Горици; једиу хрватску, у Каству у Истри; јсдну тројезичну (немачка, италијанска и словеначка), уГорици; два припремна разреда: један словеначки у Толмину, и један хрватски у Пазину. Државни издаци на ове школе за прво полугофе 11)14 били су овакви: за две игалијанске школе 57 хил>ада круна, за две школе југословенске и два припрпвна разреда 68 хиљада круна, за тројезичне школе 104 и по хиљаде круна. Све грађанске школе, које држава издржава на приморју (три у Трсту и две у Пуљу) немачке су. Нањих једржава угрошила у првом полугођу 1914 године 295 и по хиљада круна. Поред тога буцет предвиђа исумуод 3600 круна као нарочиту награду учитељим у Горици и у ИстриГ који предају немачкк језик. Излази да на Приморју, а то Гс реГи у земљи која броји 437.387 Југословена и 356.495 Италијана иукојој Не-

маца готово и нема влада даје иемачким школама 673.952 круна, а италијанеким 154.582 и југословенским 135855 круна. По])с*д тога, она даје за тројезичне школс 104.828 круна. Подржавај^ћи и фаворизујуђи Немце овако очигледно на штету Југословена и Италијана, АустриЈа је ипак имала куражи да тврди како нарочиту пажњу указује Словенцима, јер јој јепотребно да спречи сваки споразум између оних који треба да буду једини господари на Приморју. звшздиц! Кад јс чопек досстљив.... Прегресана јсдна нрло пажна ствар у једном савезпичком парламенту п један наш јуноша имао да поднссе извсштај свомс директору о току дискусије. Нсзнајући језик, он |с повсрио ову дужност нском нашем ча-Мишп, који, пз л.убапи према парламсптарнзму,у тој земљи ве1\ поодавно тсра фијакер. И наравно, испало јс све као иодмазано. Гарганпцја. ЈА!ШСНА ВОЈСНД У Јапану је служење у војсци обавезно и лично за све грађане од 17 до 40 годлнс. ,Од навршене двадссете годипс за две године припадгју сгллном кадру »генеки«; пет годипа резерви »јоби«; десег годипа другом позиву »коби«, и затим тре-ће.м позиву »кокумин« до навршене четрдесеге годинс, Према званичним објавама, број младића за формацију годишњег контигента износи 500.000. Пре рата позивало се еамо 120.000. То је би.ло дсв )л>но да сс мобилише војска од 1,630.000 л>уди, кбја је овако подељена : 740.000

бораца, 780.000 резерве и 115.000 тсриторијалаца. Али Јапан је за три године имао времена да извсжба своје младе класс као и л>уде неизвежбане из последњих класа. Првобитна се цифра дакле морала увећаги, и без сумње данашња војска има више од 10 дивизија, преко онога шго је у почетку бројила. Материјал је срггзмсрно увећан и удешен према потребама модерног рата. Невсроватпо је, да је Јапан, помажу-ћи Савсзнике, заборавио на себе ; тако исто чудновато је кад се каже, да би Савезници интсрвенцијом Јапана у Русији, у индуегријском ногледу, били лишени драгоцених његових услуга. Зашто се то нс каже за Америку? Такоће се приговара, да би пасталс врло велике материјалне тешкоће у слању, издржавању и снабдевању јачих јапанских снага иа руско-немачком фронту. Неки кажу да ће се изгубити у огромиом простору онај јапански експедициони корпус, који би интервенисао у Русији. Мећутим, према горњим цифрама, јапанска снага је сигурна н поуздана. Не може се порећи: јапанска интервенција није нипошто тако фантастична концепција, како је представљају појединци. Шго се тиче гако званих дипломатски.х разлога, они су слаби, јер би иначе значпло неровати, да је Ја11 'н ушао у рат једино, да га посматра. НЕМА 0ФДНЗИ8Е Парк.*. »Тан« коментаришу 1 и последње немачке почушаје на нападном фрорту, каже, да се ти поку .пји не могу сма грати :: о пре-

Ф Е Љ Т О Н Проспер ДТериме : ФЕДЕРИГО

Живео је некад млад племић по имену Федериго. Он је био леп, фин, прсдуеретлшв и добродушан али сувише раскалашан: волеО је страсно ка])Г}, виио и исспс, иарочито карт\'. Он се никада није ис' >зедао, и походио је црк 'ј једино зато да би добио прилику да и тамо згреши. Деси се тако једном, да Федериго, узевши на картама све до послед•н.е паре дванассторици нлсменитих младића, који после гога постадоше разбојници и изгинуше без покајања у крваном окршају са крал>евим кондогерима, °дмах послс гога и сам изг уби, не само сву добит,

1) всћ и све своје и.мање сем малог добарца иза брежул>ака Ка)!С, куда се повуче, да би прикрио сноју сироI ињу. ()н гфоведе три годинс у самоћи, дањуловећи а ноћу играјући ломбер са своји.м закупцем. Једиом, када се врати кући из лова, који му је био иајобилнији за сне то време, Исус Христос у друшгву дванаест апостола, закуца на њсгона врата и замоли за гостопримство. Федериго, који је имао племениту душу, био је ])ад гостима у такав дан, када их је имао чимс угостиги. Он увсде путнике у свој дом са највећом л.убазношћу, понуди им да

једу и гшју и замоли их да му опросте што их, због изненадног доласкл, не може примити како треба. ('паситељ, који је зпао да се нафе у таквим при.гпкама, опросги Федс])иг\' ту малу мани<|>сстацију су!сте због његовог срдачног гостопримства. - Ми ћемо се задовол.пти оним што иматс, јјсчг он Федсригу, али само наредите да се вечера спреми што пре; већ је доцкан а ево, овај човок јс в])ло гладан, додаде он, показујући на светог Пет])а. Федерико није чскао да се молба понови и желећи да гостима понуди нешто више, осим дивл.ачи, нареди закупцу да закоље последње јаренце, које је било одмах метнуто на ражан>. Када је вечера била готова и св<1 већ седели за

столом, Федериго је могао бити незадовољан сг.мо тиме што му вино није бидо баш пајбоље. О он рсчс Исус •: Господару, I 1 .ПО мл није баш најбоље, али сам га зато дао од сјнда. На те речи Господ ц.тш опроба вино и не „адс за право Федерјгу. — 11е брините. Наше је вино дивмо. Ево ц он ће то потврдити. Гв. Петар окусивши вино изјаии, да је оио прелепо п замоли домаГ.ин; I да и он испије. Федсриго, који је свс то примио као обичнт л.убазност, у толико је мање противурсчио апоето.ту; али како се ианенадк. кад виде да је вино боље од свих оних, која је ггш) у своје најсреКиијс добо. Г дтипши се по томс чуду да је близу Спасител.а, о,ч одмах у-

дигра јг.шс озбилзне офанзиве. » и 1ас* офанзине — пише »Тан < — није још куцнуо. Св<* докле напредона ње у 1 ^усију траје, мало је неронатно, да Мемци рнзикују опаспе операције на западном фронту, и зато покушаји имаЈу гамо карактер диверзије. НАРОДНИ ЛОКРи Г Атина. — Телегра<, ишу из Петрограда »М <т])ису« да су социјалцсти објанили један манифест којим одбијају немачкс услове и позивају раднике, сељакс и нојникеда енергично одб и ј у н еп р иј атеља. 1 У 10 ЋН 0 0 РУЖЈЕ Њујорк. — Прокламација прсдседника Вилзона, којом ее и увоз и извоз ставља под најстрожију коитролу, ослободиКе милионе топаже, који 1.е у будућс служити за пренос трупа и намирница у Фрањцуску. ()сим о в о г а непосредног пракшчког резултата, ова ће мера дати Вилзону најмоћпнје оружје против Пемачке. Захваљујући овој коитроли увоза и извоза, мо'ћи ћс послс рата да се зада смртни удар пемачкој трговини. Извештај Биро-а за увоз гласи: »Никаква трговвна, наравно, не постоји измефу Сједињених Држава и д])жава, са ко јима смо у рату. За нссроћу, захваљујући својој проницавости, наши непријатељи, у току дугогодишњег пригхремања, поставили су на свим тачкама евета своје људе и основали трговачке куће, чија је једина функција, да бране н.емачкс ингересе. Што је пак још више за

жаљсњс, то је, да су сличне агенције постојалс и код нас. Њихов начин рада, ок])СТИОСТ и њи.хови момди су изванредни, али агапцијама јеједини цил., даенабдевају иаше иеприја <• ,.е, упркос блока, или да -*та.*,е у резерву грговачку робу, како би јс после рата отп ре м ил и мсп ри јатељу. Биро додаје, да ће мере, које Пи.тзон предузима уништити све ове изворс нсријател.ске акгивност. ; и <. гопштава трговачким ку1'. 1 ма и особама, које е.'. пре рата показале \ г ало "*им гатије према зашл и ти з шт.шичке трговине, „а јс тгда сзојена ова полигика . »I .рг д свим другим штитиг.; чаше војникс, б.-зобзира иа ма које засебне иптцресе«. П0Т0ПЉЕНИ СУМАРМНИ Лондон. (Ч\ Б. Ж.)Јапански звгничан извештај јавља, да јапански контраторпиљсри, п|)идодати као пратиоциуСредоземном Мору, за време путовања с јј ли су и потопили лсколико неприр тељск тх сумарена 80 јпнуара к 6 фебруара. УЗБУНА У ПВЕДСНОЈ Штокхолм (Т. Б. Ж.) Окупација Аландских острва, коју је извршила Немачка, изазвала је у Шведској праву буру. Шведска штампа је врло раздражена држањем Немачке. Овде се верује да се кроз овај поступак види намера Немачко да та острва задржи стално за себе. Аланди су група од 300 острвца на улазу у Ботниски Залив између Шведске и Финске. Највеће се налтти на 25 миља од швед-

сгаде као нсдостојан да руча у овоме свстом друштву, али му Господ нареди да понова седне, и Феде > њо, без нопотребног нсћкан.а, послуша. После ручка, за врсме кога су закупац и његова жена послуживали, Исус Христос с апостолима повуче се у за н.их спре1 љ<>не одаје. Феде])иго пак закупац оетавши сами, елгле своју обичну парти ;\ домбера, испијајући уз го ос л*ак чудноватог I. ша. Другог дана, кад свети п /тмици е.тђоше у гостинску собу ’-ш домаФ.ином куће, Исус Хоастос рече <1>едери.гу; — 51 и т.мо всома задовол.нм дочеком, к- >ј и си нам приредио, и хоће\:о да ги заблагодаримо на њему. Ишти од пас три милости, које сам избсри, и счг* 1,е бити иепуњемс, јер на 1 јс дана свака, власт на ле >у,

на земљи и у паклу. Тада Феде]шго извади из цепа једне Кг ] те, које је увек носио собом и рече: Учитељу, учините да добијем иасигЈрно, кадгод играм с овим гг.ртама. Иека буде тако. . А свети Петар : ајећи позади Федерига ш шу му: — Зар о то.ме шслиш, несрећни грешни н ? Треба да молиш Учитеља за спаеен.е своје душс. О томе мало 'ц инем! одго вори Федери го. Имаш иа избор још две милости, ]>ече Исус Христос. Учитсљу, настави домаћин, кад стсвећ гаг > добри, онда учините да слаки, који се попнс на кајсију, која се налази < ој. јд мојих врата, нс* може :и*ћи с ње без мога допушлења, (Иастави ће сс)