Народ

БР. 205»

ГОДИНА II. П! ‘ ■< < ■ ~.-дцшаа1 Рукописи се не вра-ћају. Огласи и бслешке наплаћују с 1 по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Пс треба много фи!ософског и истражиначког духа, који би имао да сгвари разније, расг.стли и прсцинира, па да човек буде начисто да "с,у Немци варнарски народ, са гј>убим инстинктима и суропим атавизмом. На сваком кораку се намеће читав скуп факата, идеја, доказа, који самн собо.м говоре без икаквих коментара. А кад изнссете документа и констатације ти.ч факата, Немци ће одрицати са оном безочпошћу коју уносе у спаку своју лаж. Или. још бо.ТзС, призиа ћс све односно готово све. 0елањајућн се на своје мидитарце и на своје философе, они ће тврдити како их свет није разумго. Ако они воде рат са методичком и смиш.всном суровошћу као што им се прсбацује из нсразу.чевања, то је зато да ускоре крај рата, да га потопс V крв, да омогуће племенитој Не.мачкој те да свету дарује мир што пре. Прави узрок овоме варваретву је у самој природи и у карактеру немачког народа. Та је природа од увек крвожедна и подмукла, а карактер пакостан и зао. Чисто спољашна м а те р 11 ] а л н а ц и в ил иза ција која је ство}>ила Немачкој оогатство и благоггање, донела је охолост и п[)охтеве. Алм како је далеко ова м а те р иј а л н а ци в и л и за ција од духовне и моралне цивилизације, која је једина права ци-

вилизација и која облагорофава човека. Чак и Немци морају осетиги данас да човекнема зашто да буде баш тако много горд на цивилизацију, коју представ.ва грубост и крв; и запазити разлику измећу те цивилизације и онс која се сама познаје по отмености инстинкта и по .гепоти идеала. У целом свегу, нико данас више иссумњада немачко варварство постоји у истини. Раг је оГворио очи и онима који су држали да јето заблуда. У свима завојеваним крајевима Не .)јци с\ т оставили најодвратније трагове. Порушене вароши, попаљена села, горење чак и саме земље, да би остала и после рата за што дуже време неплодна и пуста — све то показује да су Немци дивљачки и систематски рушили све што им до руку дође. Мржња и освета те тобожње супериорне |)асе дигнуте су на степен националне врлине и духовног разонофења, због чега су убијани старци и женс и деца, тучене отворене вароши, рушени најскупоцснији културни споменици и на све стране сејана пустош и смрт. На страну фразеологија, али је заиета са мнбго права речено да немачки менталитег, идеологија, душа и к; рактер представ.вају човечанству враћање ка дивљаштву.

ЗВЕЗДЦЦЕ ( сћате лн сс приче, каио је онај учмтел,, желеКм да спрсчи да га ие покраду •ђаци, вешто и.тео ствар, м ђацмма, којм о ло.ме нису мп аналИ, објавно да су му орасм на тавану. ■ !а]) нмје сммпатично видетм да лаквих домишл.ана има м данас дан.н? Гаргантуа. ВОГ И ВИЉЕМ II Виљем II држао је V Хамбургу говор, који је и у самој Немачкој због својих средњсвековних назора и због евог сувише ратоборног карактера изазвао право упрспашћење, тако, да је влада нашла за сходно, да покуша, -да завара бар иностранство у погледу правог значаја кајзе[)овог гвора. Издато је с тога нарефењс Во.тфовој агенцији да из текста, који се шаљс у неутралне земљс, буду избачени они изрази, којисуСматрани за најмахнитије. Упоређујући текст објављен у немачким листовима са тслеграмом Волфове агенције, упу•ћеним на пример листовима немачке Швајцарске, утпрђено је, да у Волфовом издању нема овпх реченица говора: »Наш добри Бог намсњује одлучно још нешто нашем немачком народу. За то му је и послао ово искушење. И сваки од вас, који озбиљно и бисгро мисли, признаћс ми да је ово било потребно... ...Ко год је пратио историју, може опазити, да је наш добри Бог, смржећи се народима једним за другим, покушао, да изведе свет на добар пут. Народи

нису успели... Долази затим његово тврфење, да је немачки народ баш онај, који мора остварити планове »нашег доброг Бога,« и да суседни народи пре мира морају признати победу немачког оружја. Волфова агенција нмјс доставила у иностранство кајзероко тумачеНјС о овом миру; а које гласи: »....Такав мир, који је неопходан за велику будућ н ост немачког царства, и који ће утицати на ток светскс. исто])ије. Треба да нас моћне небсске силе помажу у овом извршењу.« ОМРЗДВАЈУ У последње време Бугари трпе страховите мукенаположајима. Код њих нема дрва ни за земунице ни за огрев, те их просто сатире мећава и мраз, као нека врста Божије казке. Сметови их натерају да беже из ровова, а, смрзавање од силне студени постаје из дана у дан све чешће. Сви њихови бегунци само о томе говоре, и веле да су те муке постале готово неиздржљиве. стрднци о ши Приказујући књигу г. Огиста Вопа, бившег фра нцуског посла н и ка на нашем двору: »За српском владом«, лисп »Журнал де Деба« каже : »Г. Боп приказује чемернс дане српског излажења из земље, повлачење српске владе од Миша до Крфа,кроз плапине и мећав-у. Тај пут, који преставља је-

дно дугачко мучеништво, бележио је из дана у дан писац, који је имао то витешко уживање да подели искушења са најхрабријим мсћу свима народима«. ~ЗА ЧОВЕЧНОСТ Међународни Одбор Црнсног Крсга у Жсневи уп\’тио је свима зараћеним странама један апел против свакодневног гажења најсвечанијих конвенција и свих уговора закључених у тежн.и да умање ратне страхотс. Наглашујући да је напредак науке у балистици, аеронаутици и хемији само повеКао грозоте које рат доноеи, апсл подиже на])очито глас против употребе лагушл.ивих и отровних гаеова, као и против гежња да сс ово варварско средство што нише усав])ши. У Хагу је регулисано, да сс не сме употребљавати »отров и отровно оружје«, као и »оружје, пројектили и Материје које би ггроулроковале сувишно зло«, а у ову категорију забрањених средстава несумњиво иду загушљиви и отровни гасови. »У осталом — вели апел — то је пећ позпато давпо. Али оно што хоћемо да изјавимо, го је то: да ће најтежа одговорносг пред човечанством пасти на онога којн буде гледао да ова средства направи још свиреппјим. А та ће одговорноет би ги тим те::.л, што и сами противници оваквог пачина бо])бе, нашавши се лице у лице са непријагељем који \ потребљава оваква средства, морају и мимо своје воље да га имитирају, ако неће да буду у немоћнијем положају. 1 Ј ивали у борби морају на тај начин бити и ривали у про-

наласцима, јср би иначе иеактивност једне странс могла за њу бити фатална«. Немци су се осетили дубоко погођени овим апелом, и ако јс он упућсн свима зараћеним странама. Они су протествовали против њега, називајући х'а агитацијом за Савезнике, због чега је Мећународни Одбор Црвеног Крста објавио велики деманти, наглашавајући да он констагује само истину, и да ее у имс својих идеала бори против нечовечности, а сваки нска прими на еебе колико му по делима приоада одговорности. УЧЕШЂЕ ЈДПАНА Лондон. — Ледан јапански извештај саопштава, да Јапан, интервенишући у Сибиру, нема никаквих завојевачких на.чера, всћ му је једини ци.т> да чува мир накрајњем Истоку. Извештај конетатује, да Јапан није никада тежио за територијалним увећањем. У БЕЛГИЈИ Женева. — Озбиљни се догађаји одигравају у Белгији. Покрет против сепаратистичких немачких маневара развија се све јаче и јаче. Белгијски посланици и сенатори, који живе у окупираним крајевима, држали су састанак 1 фебруара, сд кога су упутили немачком канцелару прогест против политичке независности Фландрије, коју је прокламовао тако звани фландријски савет 20 јануара о. год. 7. фебруара, апелациони с\д у Бриселу, на својој пленарнојседници и једногласно наредио је, да се, сходно чл. 104. и 109. бел-

Ф Е Љ Т О М Прсепзр ЗШериме: ФЕДћРИГО

2)

— Нека буде тако,

рече

може устати

с ње, док ја то

Исус Хриетос. При тим речима апостол Пста]) рече своме суседу гуроЈући га пссницом што јс јаче могао : — Неерсћни грешииче, за]) се не бојиш пакла, који ГС чена за твоја нсиаљала ,дсла V Ишти од учитеља да ш даде место у своме све1 рају. .1ош имаш вре•сј- ... — То ми ииш га не треба, одговори Федериго, измичући се од апостола. Гада Господ запита: - Коју трећу м и л о с т хоћеш ? Молим, одговори ФеДериго, д а сваки који седне ,Ј з клуиу, што се пљЈази Ис П])ед мог оппишта, ис

ие хтедпем. Господ иСпуни и ту жел>у као и две прсд њомс, и удали се са својим ученицима. .Још док последњи апостол није изашао из ку ћс, Федериго, желећи да се увери V моћ карата, позва свога закупца и седоше да играју ломбер. Очас јс добио прву партију, гако исто другт и лрећ.у. Уверивши ее у своју моћ, ол креге у град и одседе у лепој 1 'остионици, у којој заузе нмјлепше оделењс. 1 лас о п>еговом доласку одмах се рашчуо, и доће му читава гомила старих другова, који су иекад с њиме п|)ирефивали весеља.

— Ми смо мислили да си се изгубио на свагда, викао је дон Ђузепе. Причали су да си постаО богомол>ац. — И казади су исгину, одговри ФедериЈО. — Код кога си фавола пробавио три године, кад те ннкако писмо мбгли видети, нестрпљиво га питаXV други. Ја сам се молио, драга моја браћо, одгоВори Федерш'о 1 'ласом ПјббожноЈ' човека, а ево мог часловца, додаде он, извлачећи* из џепа карге, које је пажл.лво чувао. Тај одговор изазва општи смеј и свнк-и посебице помисли, да је Федсриго поправио своју ствар у ту-ђим крајевима на |)ачун играча, који су били мап.е вешти од тих у чијој ес ередиии сада налази и који су горели од нсстрпље-

ња да му, и по други пут, узму све на картама; Пски су хгели да га одмах одвуку за карташки сто, али Федериго их замоли да игру одгоде до у вече и позва цело друштво у салу, гдс је ио н>еговрм нарсфен>у био Рпремл.ен нарочити обед, који је одмах био унишген. Обед је био веселији псго вечера са апостолима. Истина, лила ее само малваеија и лакри.ма, али они који су се неселили, сем јсднога, нису никад пили лепше вино. ■Гош пре доласка гостију <1>едериго је спремио картс исто онакве као што је већ имао, да би могао у случају потребс да мсп.а и губи једиу. од три четири игре, те да на тај начин ]>азбије код играча сваку сумп.у. Једне каргс метну у десни, а друге у леви џед.

Свршивши с всчером, отмено друштво седе за зеЛ 1 чш сто. Федериго пружи ггрво обичне карте и раздели своје новце на мале једнаке гомилице. Да би иЈ-ра била интересангнија и да би пробао сврју моћ, ом оди 1 ра две прве партије без помоћи чаробних карата и обе изгуби, али прикри гнев. Тада нареди ,га се донесе вино, и у међувремену, док су срсћни играчи пили за своје прошле и будуће успехе, користи се једним тренуткз.м, ге сакри обичне карте и замени их са чаробним. Кад поче трсћа игра, Федериго, не обраћајући иикакву пажн.у на своје картс, био је у могућнотси да пази на ос гале играче и запази да они играју нспоштено. Го откриће причини му велдко задовољство. (Јп јс сад мога.о са мирном

савешћу да испразни кесе својих противника. Они су га, дакле, прошли пут упропастили својим неноштењем а не помоћу среће и вештине. Он је сада имао ласкавије мишљењео својој моћи, мишљењс, које су потврђивали ње 1 'ови пређашњи успеси. Поштовање самога себе (јер за шта се оно ие лепи), уверење у скорашњу одмазду и уверен.е у срећу ево три осећања, која су слатка човсчјем с])цу. Федс])иго их је сватри осећао одјсдном, али размишљајући о својој пређашњој срећи, ои сс еети и оних дванаеет племенитих младића, на чији се рачун некада обогатио и стекавши уверсње да су ти млади људи, или једини поштени играчи са који.ма је играо, он ее први пут покаја за победу, коју јс имао у игри с њима. (Наставиће се)