Народ

БГ. 20 ") •

СОЛУП, ЧКТНГТАК 22 <ФЕ1јГУАР 1918 ГОД.

ГОДИНА П. Рукописи се ме нракају.

БГО.1 10 ЛЕрТА »Парод« излази свакога даиа по поднс.

ПЈчампарија сс нааази у улици К оломбо број 6.

Нласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Огласи и белешке папла1;ују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број (3.

Главни урсдник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Полигички анлхроиизам, који се зоие Лустро-Ма'1јарска,благода- рсГ.и своме милитаризм\- и полицијској стези, до скоро још нескристализованој идеји о праву малих народа и праву самоопредел.иваи.а, као и меЗзународним односима европских сила, — успелаје да држи под немачким јар.мом скоро три пута еки број Пол>ака, Чсо-Словака и Југослона. Тај монструм од државе успео је, за толико дуги низ година, да национално, ку.пурпо, верски - и економски угњетава напредну словенску расу, благодареГ.и политичком односу европских држава. Хрват, Словенац, Пол.ак, Чех, Словак и Србин морао сс угибати прсд бесним маГјарским Немешом и надувеним Швабом из Беча. Али, народи се ие могу вечито угњетавати. Дошао јс час, када је просвеГ.ена Европа С поразум, п рокламовала, као основу, право па опстанак и слободу народа. И, за ту идеју, насупрот и м п е р иј а л и стичким и агресивиим цил.е вима централ н и х сила, бори сс Споразум. Овај принцип прокламован је од свију влада Спо[>азума и освештан борбом Југословена, Чехо-Словака п Пол.ака, како оних ван отаџбине гако и од свих који V самој Аустрији војују против Бсча. И н тел е ктуа л н а а кциј а пол итички х емигранага за зајсдничку пра-

ведну етвар и борба с пушком у руци толиких‘ доброво.каца из Аустрије противу мрскога им угњетача, представља всликс иеторијске подвиге; а политичка борба унутра у земл.и, заузеке највидније место историји борбе слободе са мраком, демократије са аутократијом и милитаризмом,националнесвс сти са угњегавањем. Мисао о народној свести и народној аутономији сазрсла је код свих поти ште н и х на родности и њих све јаче поду х ва та за та л а са н ост, док једног дана ширеГ. и се свс даље и дал.е, не прсплави и*не поруши све препреке које јој стоје на путу. Тоје природна еволуција народне свести и народнс идејс, исто онако као и свака природна еволуци ја у ч о в с ч и ј е м биГ.у. Југословени, Ч е с и, Пољаци и Словаци готово су веГ. у напону своје еволуције, у погледу националном, политичком и социјалном а тај напон 1’.е врло брзо наГ.и и свој најоштрији израз. Национално јединство и иационална слобода морају добити најконкретнији облик. Аустро-Ма1)арска као свака бедна крпеж неГ.е се мо*ћи више одржати, без обзира на исход рата.Она је даље немогу1.а као нешто нелриродно. Ма како се развијали дога'1)аји, не може се одржати држава, у којој су Словен и нај претежниј и и најмногобројнији еле-

менат, али која и поред тога хоЈ.с да буде носилац гсрманизма. Евакуација иародпе све-сти п самоопреде.виван.а мо ра иГ.и сам.) напред. А па основу тога природнога закона словенски народи, у оквиру Аустроугарској у најскоријој будуГ.ности доби1;е своју потпуну слободу. А тога дана, који пије далек, цео ће просвећени свет са задовол.ством уз в и кнути: »Рит Аил1|'1ае!« ВОЈНИЧНД ПОБУНА Париз. Према неетима из Амстердама јодан дописник »Радиа« са холаидске границе прича, да је 1 феоруара избила побуна у логору у Беверлоу, где се вежбају немачки регрутџ., Официри, пошто су објавили трупама да Ке сутрадап крепути уФландрнју, .били су наредили да се пева »Бахт ам Рајн« и оеталс патриотеке химне, али су војници одрекли да пенају. Једап бееан официр гргне еабл.у и нанали ’иа једног регрута, али га убише остали нојници. Сви регрути, који су били окривљсни, осућсни су на смрг и стрељани. 1 рланј_овтГ Рим. — ()д говора предссдника Орлаида, који је држао у Сенату најзнатније су изјаве о мећународној п о л игици. Полигички кругови са задовол.ством комснтаришу одлучност владе у јасним изјавама о 'солидарности Италије са аспирацијама потлачсних народа под Аустријом. Ф Е Љ Т О Н Проспер Мериме : ФЕДЕРИГО —-*сиј Таман облак замени иа н.е-

говом лицу арак радости, што сс тск бешс појанио, и он уздахнувши дубоко доби и треГ.у игру. На н.оме доЈ.е још неколикр за време којих се Федериго постарао да добије што је могуГ.е вишс. На тај пачин он доби годико поваца да је могао П.тагити храну и собу за тај цео мессц. То је би.то све што му је за тада требало. П.егови партнери одлцзеГи 0бе1;аше да ф.е доГ.и сут ра дан, . Другог и осталих дана Фсдсриго јс усцео да добија и губи тако, да јс убрзо имао повелику суму, не изазвав ни код кога сумн.у

о правом узроку тога успсха. Тада остави гостиоииц\' и нассли сс у всликом дворцу, где јс с времена на време прирефивао раскошне седељкс. Пајлепше женс, које су се прегшрале о томе на коју је био управљен н.егов поглед; најфинија вина, што су свакога дана изношсна па п.Огов сто; и дворац Федеригов, беху познати као дентар сваког уживан.а. ГГошто је готово целу годину играо умерено, он сс реши да потпуно задовољи своју жеф за осве гом на тај пачип, што Г.е сасвим упропасгиги главне всликашс тога краја. Да би то решен.е привео у дело, он, пре-

гворииши у драго камеп.е, највећи део свога злата на недељу дана пре’ позва ту господу на нсобичпу гозбу, за коју је нашао Добре сви]таче, певаче и осга.то. Га се забава трсбала завршити всликим картан.ем. Опп, који нису имали довол.но поваца зајмили еу од К-вреја; други су допе.ти све што су имали, и све је било изгубл.еио. Поћу ‘1)еде|)иго отпутова са својим влатом и брилијант има. Од тога доба он узе за свој принцип да игра нрави.тно само са иеереГ.ним играчима, уздајући ее у себе да је довол.но моћан, да са ос.тнлима изифе лако на крај. Тако је прошао еве свегскс граДбне, свуда играјући, свуда добијајући и V сваком месту )'жива,у•ћц у оиоме, што је.у том кра ју најлспше. Ипак успомена на дг.а-

Италија у рагу иде за бигпим цил.см, да постигне гранмце, подеене за одбрану и да штити /кивогне инте• ; ч ресе нације. С тш а је очит Ннтерес Италије. да се граничи са народима, искрсним пријатсл.нма Италије. Услед тога природна је и потребна полигика, која 1;е одсгранити болнс несугласицс, које је сејала Аусгрпја • измсћу италијанских аспирацпја и осс'1;аја јадранских Словсиа, Натим је изјанио, да мефу свима странкама, које немају као основни принцип нротивност према рагу, плада потпуна једнодушност у настављању |)ата и у исграјању са сви.ма среетвима до краја. Бурно одобравањс у Сенату поткрепило је значај овога говора. БУГДРОНЕ Ј1АЖИ Лгина. —- Мећународни одбор Црвеног Крста из Женеве уиутио је грчкој ирефектури у Пнреју акт, којим ее тражи обавештоње о Бугарима који еу као настан.спи у Пиреју а иа оенову протеста софијеке в.тадс против пекаквих уображсних ‘угн.етачких мера ирема овим Бугарима. Пре(|)екг је одговорно, да у Пиреју постоји само један једипи Г.угарип, који је трговац, а према коме не еамо није вршонр иикакво пасиљс него он и данае дап.и води радњу и прави парС| .» ИНТЕРЕСИ ЈДПАНД [Бујорк. — Званични кругоВи у Впшинггону придају озбпл.ну пажн.у изјави д[). Ијенапи Овај ОД. 1 ИЧНЦ јапцнскн наест жртава пепресгапо га је прагпла п заг‘о])чавала му свс радости. Најиослс, једнога дапа он ее реши и.тм да их спаее нли да и сам пропаднс с њцма. Нсогив сс на то, он- са штапом у рекама и торбом о рамеиу ноћс у иакао праћен еамо евојом омиљспом вижл.ом, која ес звала Маркезела. Кад доће у Сицили« ју, попс ее на Моптжсбело а одаг.те ее еГАсТи у вулкаи, који се ма.тазио за толико пћже од подцожја те планине за колико је ома била пиз.а од ГЦје.монта. Одат те да би дошао до Плугопа, потребно му је било да пресече двориште, које је чувао Ксрбер. Федериго без мукс преће преко дворишта, док ее Ксрбер занимао са Маркезелом, и закуца па Плугонова в])ага. Кад га доведоше нрсд цара Мрака, овај га упита:

IIV бл ИЦИСТП П |)ИЛ и ком свога говора у једиом клубу у Њујорку рекао је, да се исто стање из европске Руенје шири и на руске поседс у Азији. Го је особито велика мука заЛапан. јер то доводи у опасност мир на крајњем Истоку, и с тога јапанска влада не*ће оклевати ни једне секунде да пј ) ц дузме мерс, које налаже садашња ситуација. ФРДНЦУСНД Н ЈАПДН Париз. — Јапанска удружења из Токија предала су г. ГЈишому један чек од милион и Г>8 хиљада франака, као знак дубоких симпагија јапанског народа ирема фраицуском народу. ПРОТЕСТ ПОЉАКА /Ксисва. — Пољска колоиија } г Женеви држала је зоор којијесазвала Унија пол.ских дсмократа. и усвојпла јс једнодушно ову [>езолуцију : »Зббр пол.скс колопије \ г Женеви придружује свој глас општем протссту свих Пол.ака п|)огиводре'1)ивањапол.ских граница без питања пол.ског народа и без вофењл рпч^иа о његовој вол.и. Збој) изјавл.ује, да ни пол.ски народ ни ев[)опека демократија нс могу ни у.ком случају сматрати као правно пуноважан уговор са Ук[)ајит 1 ом, као дело тајне диплом гије, ;с )јим се одкида од Пол.ске Холм и Подлахија, а противис принципу народа о самоопредељсњу. Збор енсргично протсствује против наставл.ања апсксионисгичкс политике и верује,'Да Ко СИ Т'И? — Јп сам карташ Федс])ИГО. - Ког си врага дошпо ондс? — Плутонс, ако мислиш да јс п])ни каргаш па снету дбстојан да одигра с тобом нарти.ју ломбера, онда сно шта ти п])сдлажем: мо])аћсмо то.тико играти колико ти хоћеш; ако ја изгуб;тм ма и јсдму душа ћс моа по закопу припадати I сби, зајсдно с дјУугима, 1 којс су у гнбме царСтну, али за снаку добинсиу и» ру ја 1;у изабраги једну од душа, којс су под тнојом нлангћу да јс однссем са собом. Добро, рече Плутон. И загражм карте. — Картс? Кно их, о прихнати ФсдСјпгго, изнлачгћи из џспа ЧаробнС карТс. И почсшс игратИ. Федериго доби прзту и-

украјински народ, веран демократским принципи.ма, неФ.с одобрити овај уговор, који сепротиви праву народа да одлучују о евојој судбини«. НЕМАНКО ВДРВАРСТВО Рим. - Ратии дописпик »'Борнале д‘ Игалиа« послао јесном.тисту накнаднс појединости о бомбардонан.у Венсције од 13 фсбруара... »Око гридесет кућа претворено је у пепео и око других шестдесет које обичних кућа које црканаи палата оштсћено је. Кеј Рине дел Карбонс срушен је. Црква светог Си.мона Малог у низангинском стилс једном је бомбом ош гећсна у свом п])едњем делу. Цркна Светог Марка и Дуждена Палата осталс су читане, благодареЈ.и нстачном гафању пепријагељеном... Околис зграде и пјјостојј био је посејан бомбама, што доказује иепријатељску намсру, да погоди она два поменута споменика. Ла оса.м саги свога лстсм.а пад Вепсцијом за нрсмс иогћи нспријагсл. је бацио око 300. бомби иа нарош. I кчфијател.ски ас])оплаии, шристећи се месечииом, летели су над вароши у четири или псг група, нападајући тако на]>ош са сних страна и у свим правцима, упранљајући сној лст па јасно нидие објекте. Мета Аустро-11смаца била је: Дуждева палата, цркна Гн. Маријс од здранл.а, Св. Т)б])ћа и Понте ди Риалто. 11а Дуждеву палагу два непријател.ска апарата бацили су 1Г> бомби, које су пале у базеп Св. Марћела, у капал Капопика. Пет јс бомби бачспо на цркву Св. гј>у и загражи душу Стсвана Пагами, једнога од они.х дванаест, којс јс хтоо спасти. Душа је била одмах ослобофеиа; добинши је Фсдериго је метнуусвоју торбу. Доби и другу игру, звтим трећу, и најпосле дванадсту, а после сваке игре ослобаћао јс и мстао у торбу оме душе које су му требале. Скупивши це.то туце он понуди Плутома да продужс игру. Врло радо, ]>счс 1 Глутон, коме сс всћ досадило губити, али да изићсмо за иеколико минута. Овдо нешто ужасно заудара. У самој ствари он је гледао како да сс отресе Фсде])ига и чим је оиај изишао са својом торбом и душама, Плутон иоче никати што јс могао јаче да се запну врата. (Наставиће сс)