Народ

СОЛУН, СУБОТА 24 ФЕВРУАР 1918 ГОД.

ГОДИНА Ц.

г Т > БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дпна по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број <).

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИК

Рукописи се не враћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број (ј. Главни уредпик ДРАГ. С. ГОГИЋ.

При крају дискусије у Сенату о изјавама владе, министар финансија Нити, одгоиарај) 1\и разним говорницима, изјавио је, да Италија, с обзиром на остале рагујућс стране, најман.е је употребила емисију папирног новца. Опа јс мера била немиповна после Капорета, да би се без поеледице евршило повлачење дспозита избанака, избсч а вајути мо раторијум. Тако су се покриле еве обавсзе; а што се тичс пореза, они 1'.е сс морати пбдићи. »Зајам је финансијски потпуно успео и (живо одобравање). Го је најбол.и израз народне вол.е и снаге, јер зајам има дасесматра не само као финансијска опсрација, всћ исто тако и као позив целој земл.и. да изрази своју вољу у питањима борбе и будуће победе. Марод је одговорио. Зајам је потпуно оеигуран: знам поуздано да ће он доћи до шеет милијарди.« Од 1 авгус.та 1914 до 31 децемрра 1917 државни издаци су дошли на 14 милијарде 478милиона. Година 1918 зависиће од тока рата. Нити позива министре, војнике и официре, да га помогну у извофењу сваке могу Г.е уштеде, пошто је и она један велики чинилац у борбиза народну елободу. »Наш је најсветији задатак, да учинимо све у овој борби, али исто тако дужни смо, да избегнемо и све

шкове.к ()н протествује свечано против свију, који мисле, да се италијански војник третир.а горе него француски и енглески војиик. »Ми смо сцромашнији него Француска и Енглеска, али дајемо нашем војнику све што можемо.« Одговарајући сенатору Руфинту, који је препоручиваоминистру да привуче у земљу страни капитал, нарочито амерички, 1Јиги је изјавио, да им Лмерика у том погледу пј)и-’1 јатељски излази на сусрет. »Она намједавала своје капитале по г|)и од сто: данас нам предлаже, да попењс интерес на лет од сто, који важи и за све поелове код њих у земљи: она нас третира као и саму себе. Очевидно, ми смо учинили свс, да добијемо амерички капитал.к "зТвздлЖв™ Кад 'ШН 1 М; двЈјс до скоимања, оида можс да кажс свс ипо му ни па.мст д<гђе, јср аа п.сса ипшс каанс нсма. То вам јс као у оној нрими: »1Ја ла јсоар кааао; Госпон-попо... Шта му могу...« Гаргантуп. УРУГВДЈ И АРГЕНТИНА . • * Лондоп. Министарски сансг у Аргентини тумачи понољно послаиицу, коју јс председник Уругваја прочитао кошресу, парочито оасус, који се односи на једну до сада непознату чињеницу. Мосланица изјавл.ујс да је Уругвај нитао Аргентину, да ли 6и јој она дала оружје, јер се мисли, да

непотребне ратне лроФ Е Љ Т 0 Н

Тцоспер Мериме : ФЕДЕРИГО

— Дошао ти јо чае, цикну Смрт, јурнувши К њему. Више ми иећеш умаћи. Али шта ће ти та гоЈГОаУ —’ У н.ој еу дунл; дванаест карташа, мојих другова, које сам некад ослободио пакла. — Пека ее и оне врате с тобом на исто мссто, рсче Смрт. И дочепавши Фодерига косу, она се дижс у ваздух, полете ка југу и заједно са својим пленом сручи ее у гротло Монтжибела. Дошавши до ирата пакла, она куцну три пута. — Ко је? Упита Плутон. Карташ Федериго, одговорк Смрт. — Нс отварајте, викну Плутон, сстивши сс одмах

— »1 дианаест изгу6л,ених паргија. Гај ми је мангуп опустио целу моју царевину. Пошто Плутон пије члео отпорити врата, < мрг понесе својуНкртву ка вратима Чисгилишта, али га анћео, који јс био иа стражи не пусти пи тамо, чим дознадс да има на души емртни грех. И тако најпоеле па велини свој јад, < мрт мораде поћи на небо. — Ко си ти? Звпита Фодерига ■апостол Петар, када (,‘мрт донесе еужн.а пред рајска врата. Ваш давнашњи домаКи 1 б одговори Фсдериго. Онај нсти, ко.ји вас јс нскад угостио својим лопом. — И ти смсш да сс ја-

Пемачка припрема у Јужној Вразилији усганак иемлчких колониста, који би имали продрети на уругпајску територију. Иригоајен је одговорио, да ће у сличиом покушају Аргеитина пружити еву своју помоћ за с.дбрану суверенитета уругваЈскот народа. Посланица додаје, да уругвајска вдада лахвал.ује Иригоајепу па н.еговој пријатсљској изјави, и изјавл.ује такоће, да овај факт не трсба да остане заборав.веи, какб би се на тај начин што јаеније истакла СЈлидарност два народа. НЕРЕДК У БОСНИ Цирих. — Озбил.ни су нсреди избили у Босни и Херцеговини. Проглашено је пооштрено опсадно стање оним земл.ама. Вероватно је да су нерсди насталм услед страхоиите глади.која мори .народ. Упркос врло строге цензуре, хрватски листовм, који су приспсли V Женев\ доносе неке зпачајније поједВности и! којих се види, да глад раздражује становнишгво и тера га на побуну. Цемзура је 12. фебруара дозволила »Облору« ову веет: »Добијамо ж а л о с н е вести из Мостара, < де глад коси свс без разлике. ,1уче <е пдгомиланасветииа цело ..ослс подне пљачкала магацинехранс. Полиција је билл немоћна, да задржиетаг новништо и трупе позване у помоћ из једног оближњсг местауспеле еу да успоставе мир и ред тек каено у ноћ. Узрујаност све више виш овде гакав, псдвикиусвети Пегар. Лар не зиаш да је небо загвс.рспо за оне, ко.ји су као ти? 7ар ти, који ниси досгојан на Чиегидишга х()'ћеш ни маи.е ни више мего нраво у рај? Гвети Петре, речс ‘1>едериго. Зар сам нас ја гако примио, кадд сте пре сто осамдесет година са своји.м рожапским учитсл.см загражили мојс јосгопримство? Све је то врло лепо ! одЈовори слети Петар, мрштсћи се, али воћ .мало мекпЈИМ гласом. Али не могу да примим на ссбе одговорноог и да те пуошм. ОгиЈ.и 1.у и казаћу Исусу Христу. Пидећсмо шча ћс Он кнзати. Госгход дознавши о оно мс шго сс десило, доће до рајских врата, гдс наћсФсдерига који је клечао, а днанаест душа, по шест са

растс и нсмири ћс се сигурно поновити, ако се народу хитно не пошал.е помоћ.« Према овим подацима, које је цензура дозволила, сваки сс пита, да ли нису ови допгђаји још много озбиљпији, и да ли иије већ на прагу рсволуција овога мссрсгћног становништва Боснс и Хсрцеговине, којс јс толикодессткоВано убијањем, дспортацијама и прогонствима сваке врсте. ШПАНИЈА И НЕМДЧНД Париз. Јављају » Гану« са шианскс границе, да је шпаиска влада добила одговор на ноту, коју је упутила у Бсрлин прс пстнајсст дана, поводом торпил.ирања »Гиралде« од стрвнс немачких сумарена. Говори се, да ћс исмачка влада у принципу реепсктовати шпанску обалску пловидбу, алп тражн гарантије, да шпански бродови, којм вршс обалску поморску с.|ужбу, нећс вршити ко.ју другу врсту саобраћаја. Гим. — Према вестима, које долазс из Швајцарскс, потврћујс сс, да 'ћс офанзива цснтралних сила против Споразума ускоро започстп, пошто су свс припреме већ довршенс. По многим знацима мисли се, да 1.с једновремено са немачком офанзииом V Француској. покушати Аустрија да пЈЈобијс галијански ф|)онт на Пјаве. АустЈ)ијска штампа увек говори како јс талијански (Ј)|)опт најслабији. сваке сграпс, стајаху близу н.сга. Тада дирнуг сажалсн.см ои речс Фсдеригу: Ги у 1.1311, а шго сс тичс тих дванасст душа, којс јс и сам пакао изба цио, нс да Ш 1 санес) да и\ примим. Ах Гбсподс, Ј 1 счс <1>едсриго. Када сам нмаочаст да тс примим - сној дом, зар тс пиеу прагн.|Г 1 днанасст пстника, којима сам понудио као и г-би, најлсишс од он )Г што сам имао? — < а оаим сс човско.м ис можс и.ш ћи на крај, рс чс Пс\с Хрисгос. Улазигс, кад стс всћ сии овдс. Али пс пи орнте о милости кој\ сам вам учинио, јср ћс т.) бити ])ћав ПрИМСЈ).* ') Оии лсгеида рицЈирснп јс 110 наиул.екој к|1!м>сниии. У њој јс интсрссантиа, као и у другим мссни.м лсгСндама, чудна емсша грчкс миТозогијс са хришЈ.аж кнм верпнан.см. И.н леда 1а је попала крајем ередп.ега аска — Писац. Прсвео Ник. Т Даничић

Овс весги као и комента |>и н с п |) иј атсљс ке штампе могу се сматрати као уобичајсно психолошко и политичко п[)ипЈ)смање АустЈ)о-Немаца на војиичкс операције. У сваком случају додајсмо, да како у Француској, у Италији. тако и у Енглеској и у Сједињеним Државама на ситуацију се глсда са поуздав.см и сваки хладнок|)Вно чска скорс догаћајс. Рим. — Ца|) Карло посегио јс фронт аустро-немачки, загим је држао у Гренгу нажан ратми сарст са фон Арцом, маршалом Боројсви ћсм и маршало.м Конрадом. П])с а стиореним одлукама из: Једа, да ћс скорим опсрацијама на талијанском фронту управљати маршал Конрад, а армијама ће командовати маршал Бороје ви ћ. ? 1 ттмгов 1 ш Бсрп. Одговарајући на огорчене пјкјгсстс Пол.ака, Сајд. 1 Сј) је изјдвио у РпјхсЈкпу бво: »Г1|>сдсгавници УкЈ)ајине и Ауст])оугарске накнадно су потписали, као допуну и тумачсње рацијсг угоноЈ)а: још једну дскла])ацију, по којој 1 'убсрнија Холм нсћс припадати украјинској |)епублици. али се прсдвића да сс доцније преко једнс мсшовите комисије одлучи о п.сговој судбиии. ирема етиографским принципима и са обзи|)ом нл жеље становништва. Нијс било могућсиа4.и дЈ)укчије |>ешсње за холмско питање, око кога сс завргла толика кавга. Ова господа из ПољСАОПШТ Е Ш А Читуља. ТодорТ. Пауновић, наредник уелсграфског одсл.сња бј). п. 111 са тугом II болом у души, 113вештава спојс сјшдпикс и ПЈШЈагсл.с, да јс добио тужну , 1 . 1 'сг из ( рбијс, да је његов мили и никад нспрсжаљсни отац Гј)ајило Пауиоимћ, 1 ])гонац из Мнгсжсва, ('; ■,. а ()ссанско 1 ‘, округа моравск >г, Испусгио свој\' душу у <’>1. години свога живога нс дочскавши дц своју огаџбину ниди ослобо1>спу од варнара, и осгавпо породицу да исчито за њимс тугујс. ГЈсшад. поручник Горчин Николић, п. бј). 1<) моли да му сс јави игалијгшски псшад. поручник Пипко Поли, бивши добро»ол,ац у сриском Ллатлборском 0дрсду. ског Клуба нс могуод|>ицати, да вслики дсо стаповништва у холмској губс])нији чине у«Ј)ајински елементи, а тај на|)од такође има право да буде саслушан.« »Жу|)ши дс Деба« птшс: »Нсмачкс новине објавл.ују са размстањем, како је у музеј »Цара ‘ЈЈјјидјјиха« у Берлину ушло »јсдно |)емск дсло Гнцијаново«. Лист »Форверц« ирнча у повсЈ)сн,у, да јс го »јсдпо од о 11 и х чуда које иас побућује да нс. очајавамо за човечаиство«. Слика прсдсгавл.а тол V жену, оиружену надивану. Испод њених погу свира у оргул.у племић всличанственр одевен, и гледа у њу. »Колојшт јс пзванредан у опште«, (I иеизаж у дну из дражесннх лш'(и;а. Али ако се потсетимо на кагалог Тицијанових дела, констатоваћемо да он саД|»ки јсдну ис г()встиу ства|): то је.чувена »!1енеЈ)а која лсжи и слуша оргул.у«, и она јс у музеју у Пј.адо. Она је постала брзо славна у шсснајестом вску. Кров и Кавалказел, који су вишз проучавали живот всликог Венецијанца, набрајају известан 6јјој копија, но којс су свс билс »бескрајно слаби јс од оригииала«. 11>и\ нарочито има доста у провинцији Веисцнји. Човск би могао да сс опклади V шта хоћете, да је та слика што је дошла у Берлински музеј у стнари једна од ових- копија. У рсгалом, го пс бп било п|>ви пуг, да со л.уто иревари профссор Вилхс. м фон Боде, директор за умстност у Исмачкој. Зацсло, није се још заб.оравила његона комична заблуда, када је као ствар Леоцарда Милан Маравић 'гипгограф п. 6 ј). 999, моли свакога ко шта зна о Игњатију Керићу добровољцу из Оцака (Босна), да га извесги па горн.у адЈ>есу. Милан 11. Или ћ тииог|)аф пита Милана М. Кагића, кон.апика што се никако не јавл.а н нс одговара на п.еговс квјпс, и ако можс да доћс до њсга у Солун. МАЛИ ОГЛАСИ Српско Трг. Друштво. Улица Алексаидра Вс.шког број 7, обавл.а свс бапкарскс, ТЈ)говачке и трапспортне пословс. Прспо])учујс нашем свсту, да сс ко|)исти услугама ове повчанс усганоне за свс сврје пословс. Вјшји на својој благајпи размену свих новчаних монета по повољним дпсвппм ку|)ссвима. 9 1<* »Народ« прима огласе по умереној цени.