Народ

БР. 2ПБРОЈ 10 ЛЕГГГЛ

»Народ« излази спакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, ПЕТАК 2 МАРТ 1018ГОД.

Рукописи се не вра-ћају.

ргласи, и ; белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број Г>.

,| Гллвни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

V народном универзитету V Милану, пре неколико дана, држао јс професор Пиетро Силва друго своје предавање о теми »Југословени и Ауетрија«. Говорник је почео описивашем и живИм приказ.њањем фаза југослове к' сог националног бу' чва у 19 веку; од првих клица, па преко илирског покрета, до лотпеног развитка, коI јс настао у другој ,оловини столека, нарочито после аустромакарске нагодбс од 18()7, која јс толико штетна по интсресСловена у монархији. »После 1870 кажс Силва — мефуЈужним Словснима под Хабзбурговцима постоје две струје, јсдна, која хоке национално уј с д и њ с њ с под Хабзбурговцима,заменивши дуализам од 1807 са триализмом, а друга, која тежи да сс оцепи од монархије и да уједини свс Јужне Словенс са независном Србијом. Овадруга струја, слаба из почетка, ојачала сс мало по ма-ло, и на послстку преовладала над првом. Доказ за то јс српско-хрватска коалиција, која се ствара у Далмацији и Хрватској у ‘првим годинама овога стодећаи која је брзо успсла, да сруши триалисТичку сгранку, звану странка права. Отворено против аустријско држање Србијс, после доласка династије Каракорђевића а нарочиго великесрпскс победе 1912—1913, доводс до врх*унца раз-

витка против хабзбуршки покрст, код Јужних Словена. Хабзбурговци, видевши се у опасности, лаћају сс 1914 крајњег срества, рата, да у Србији уиишгс центар покрета. Узалуд: послечетири годинс рага, упркос свих прогонстава, упркос српске катастрофе од 1915, покрет је јачи него икада п|>с, и неодоњивом силом иде ка своме судбоносном решсњу. Италија јс у највишем стспену заинтсрссована у томе рсшењу, у колико се оно тичс врло важногјадранског питања. Овај додир италијанских и југословенских интереса наЈадрану, за прве три године рата, проузроковао је измефу јсдних и других прстрссања. Али и та јс нсугодност сада и у Италији и мефуЈугосл о вс н и м а п рс 1 п афујс етруја за потпунспоразум против Аустријс и против Немачке до којега ке споразума лако доћи, ако се и с једнс и с друге стране дофе до уверења, да узајамно треба нсшто попустити. Професор Силва закључио јс желећи. да дође што пре до лојалног споразума, и да то буде прсдигра једнс појачане сложне спољне и унутрашње акције против Хабзбурговаца за жељену победу. »Ударити овим путем за Италију значи, да следује светлој директиви великана, који су створили јединетво домовине.« Морис:

Ф Е Љ Т О Н ВАТРА У ЗАМКУ

— Ви дођите, кад он није код куће. Снако вече, по вечери, он иде усеркл. Тамо седи до поноћи, враћа сс гачно у дванајест, леже и хрче до ујутру, сањају■ћи како гори замак. — И то је све? — Да, тојесве што гори. Изгледа, да споменик у колико је старији, у толико јс више склон пожару. Али с људима је у том погледу сасвим друга ствар. — -Мишлино I — Фирмене! — Сутра? — Сутра. 111 ^ брачној соби, у којој се обично ништа не чује осим дуван.а Латишоа, чује се жубор бескрајно фи-

— 2 ) ни — пољубац је дат и одмах враћен. — Мишлино... — Фирмене... Одједном, на кућним вратима одјекну звонце. — Мој муж, крикну Мишлина. Мефутим, тек је једанајесг сати. Што е могао брже, Ла Бергамот, зграбивши одело под мишку, улете у кабинст за тоалету, који је од собе био одвојен једни.м стакленим вратима. Мишлииа намести јастук, опружи се мирно и хладно, као да је заспала. Тишина. Одјекују кораци, степенице шкрипс, в])ата се отварају и Латишо се појављује. Спаваш ли? Опет тишина. Латишо се

Говорник јс био поздранљан у .току цслог предавања векиким одобравањсм, а по свршстку предавања бурним овацијама. ЗВЕЗДИЦЕ Мовим рсфор.маторима мештаии из Водсна : — Једно ти је. Ми викамо Воден, а ви га па викаге Водена. (’ам<>, зар они баш знају, како се зове н.ихово рофснр место? Готоно 6п могло да им се одговори онако, као што је некад поп-Ганда, опевајући Гомилу изгинулцх, одгонорио на п]) 0 тест једиог жаног из ље »Ћути ту. Ти знаш бол.е него доктор?« Гаргантуа. ИЗЈАВА ПИШОНА Париз. — Миниетар спољних послова Пишон изјавио је, да милиони Руса уздишу за ослобођењсм. Снажна јапанска војска, која је природно среСтво акције Споразума у Гусији, неће свој задатак прскинути, док не осујети дсфинитивно нсмачкс плановс у Русији. ИЗ ПОРТУГАЛИЈЕ Париз. — Из Лисабона јављају; Португалски кабинет је реформиран без учешћа униониста. Сидонио Паез остаје идаљеминистар председник. ПРОТИВ ИНТРИГА Хавр. — Према службсним обавештсњима јавља сс ово: »Проглас тако званс аугономијс Фландрије изазвао је .у поседнутој Белгији дубоку индигнацију. Мансвар, који Нсмци месецима покушавају, тсжио јс распарчавању земље и уништењу нацијс. Проглас а) г тономије, који ——1 ШХГ- Ц 1 ј ' свлачи и с тешком муком изува чизме. — Вратио сам се раније него обично, не знам ни сам због чега, имам нека предосгћан.а, чинило ми се као да ће се догодити нешто, овде или у замку, као да је негде било ватре. И поред озбил.ноеги ситуације, Мишлина ее емеје испод покривача. — Обишао сам варош ништа у замку, ништаовде умирио сам се. Хајде да спавамо. ()н већ хрче. Прошло је четврт сага. Тада се Мишлина полагано налакти. Да ли он спава довол.но тврдо, тс да би она могла да устапс и да иропусти капетапа. Она још оклсва. Одједном пребледе, зацвокота зубима. Шга ли мисли Ла Бергамот? Он је полудео, лупа у стакло!?

је имао да крунише тај маневар, бедно је пропао. То је пружило прилику судовима, народним посланицима и сенаторима, општинским и окружним одборима, као и н а у ч н и м д р уш т в и м а и V д р Vжсњима да прокламују у лице окупаторскс власти нссаломл.иву вољу белгиског народа, да очува своје народно јединство. Бурнс демонстрацијс противу т. з. Фландриског Већа прирефене су у Брислуи фламанским варошима. Псмачкс власти су изненаћенс и разочаране неочскиваном и једнодушном рсакцијом противу с.епаратистичких с м с р о в а којима тежи туђинско мсшање у народни живот Белгијанаца.« (Парочити извсштај Ратног Прссбиро-а.ј Крф, 1. — Г. Пашић, шеФ радикалне странке, настојавао је јуче код шеФова ипојединих чланова свих осталих странака, да се одржи једна конФеренција у циљу изналажења начина како да се изађе из садашње т е ш к е парламентарне кризе. КонФеренција није донела споразум, којим би се учинио крај кризи. Одлучено је, да шеФови странака реФеришу својим клубовима о резултатима конФеренције,после чега би имао доћи нов састанак. (Пресбиро). Н0В0 Г0РНВ0 Париз. — »Ауто« јавл.а, да је откривена једна нова, п])ста горива, која не садржи ни бензин, ни гас, нити адкохол. Први покушаји показали су најбоље резултате. И заисга, Ла Бергамотје имао некакву идеју. Он је добовао у окно на вратима, али на неки особит, ритмичан начин. Тан, тан, тан-тан, тан... То је почело тихо, затим се појачавало и бивало све одрсћсније. Латишо отворч једно око... Тан, тан-тан, тан, тан... Шта је то? Чујеш ли ти? Мишлина, дрхтећи, ћуги, не одговара ништа. Зар не чујеш? Добоши? Узбуна, то је узбуна, долс код замка. Ах, мцја прсдоссћан.а, вагра V ламку! Б|)зо, чизмс, .«1 име Божије! Натра у замку, обешчашћен сам! Тек шго ее обукао на двоје на т|)ојс, излете на улицу. Како је Бриканброл био удал.ен три километра, Фнлмен је имао в])емена да на

»Ауто« каже, да од ове смесе не зарћају цевц и ие оставља на странама ни мало уг.љена. Њсгова потрошња је за два пута мања него ли бензина и њсгов је мирис мање неугодан од бензина. ЈЕДИНСТВО АМЕРИКЕ Париз. — Јамљпју из Вашингтона: Овде ее спрсмају догађаји у унутрашњој политици којимасе приписује.највеђа вшкност. Онај део социјалистичке странке, који се дс сада противио рату, усваја гледиште и држање целогамсричког народа. То ће изазвати ревизију свих пацифистичких резолуција, до сада изгласапих. Иади се на сву руку, да се придобије за рат још Џон Злиго и радничке иофе, који су са њиме сагласни. Вести, које су стигле о немачком миру, онако брутално Русијинаметнутом, код свакога су произвеле најнепријатнији утисак, За одбрану демократеких принципа, Америка постај е с ве х л а д н о к р в н и ј а у својој одлуци. Мисли се, да ,ће Вилсон изложити демократски мир, много прецизније него што ј.с то д« сад учинио. 0 ИНТЕРВЕНЦИЈИ Лондон. — »Тајмс« пише: »Најесте Минхенер Нах-, рихтен« опомиње да је један од циљева немачкс пог лигике, да оствари пут Берлин—Токио, да привеже Јапан за кола Хохенцолерна, да поевађа Јапан са Сједињеним Државама и Савезници.ча. Али, Немачка као да ништа не зна о осведо-

ченој лојалности Јапапа и изпеда као да г.ерује да ће ситуација која је закључен.ем м и р а створена у Русији, огклониги учешће Ј а п а н а. — Предвићајући да гсрманофилске тежње у Русији могу довести до засебног руско нСмачког мира, ше«{)ови Јапана, има влше од голину дана, размишљлли.су озбиљно о мсрама, које се намећу на крајњем Исгоку, ако то у Русији заиста наступи. Можемо биги поуздани да ће Јапан знати како да се држи у слдашњој ситуацији а момепат је, може бити, близу, када ће му Савезници пружиги своју помоћ која ће му требати ради зашгите његових и наших интереса. ИЗ БРАЗИЛИЈЕ 1’им. —, Савсзничка лига у Рио дс Жанеиро позива народ б|)азилијански да избор ново 1 предеедника републике прослави уписивањем. ратних зајмова за Спорадум н увећавањем националнс продукције, како би Бразилија могла кооперисати у нобеди савезничке. сдвари. АУСТРИЈ \ И НЕМАЧКА Цирих;—г Док заступничка кућа у Аустрији паралишс сваки владин рад, дотле господска кућр подетрсЈцта владу на јаку акцију. Између осталрга члаи господскс кућс : хришћански социјалиста Па;га,ј држао јс један анексцонистички грвор, о којсм се нс знају појсдиности, али се зна да је био пропраћен бурн и м одо б р а ва њ с м. Док напротин, наишао је на негодовање куће ппцифигп Лпмаш, који јс рскао, да је Патај говорио као нски пред-

миру каже збогом Мишлини, која је била очарана толиким духом Ји доликом дрскошћу. IV Сутра дан, у серклу, .'1атишо говори: Верујете ли у халуцинације? — Мс. Го ме не чуди. И сам нисам неровао до еиноћ. Елем, п])ошле ноћи епавам ја. Одјсдно.ч, сасвим лспо чујем узбуну. Жена моја такоће је чула, и го гако одрсфено, да јс сва дрхтала, цредвићајући иску нее])сћу. Скочим, као што ми је била и дужност, и нотрчим. Кад у замку - ништа, унаокодо нигде нишга. Нигде нијсдног добоша. Страже дремају. Изгледао сам просго као луд. Е, то је смешно, а? Несумњиво господине, има у природи неш го шго је јаче -од разума. Један несмотреии потпоручник, који није ни слушао ранијн разговор, одговори: Да, господине пуковниче, и то нешго зове се: л> у б а в, С АОПШ ТЕЊ А Радован Бричић, активни наредник 1 чете 2 бат. п. бр. 11, моли свакогбуатА Југословена да му јави ко зиадне за његову браћу Михаила Мићу, Марка Панића -Бричпћа и Ђ о р ћ а Марка Панића-Бричића, из Лопчара, срез Брчка, окр. Д. Тузла (Босна). Моли све прпјатељс и познанике од Брчког да му ее јавс. Милан Косдић типограф, моли свакога ко шта зна за Драсосљша Проти ћа мајетора у митраљ. оделсњу да га извести ирско Урсдништва »Народа«.