Народ

СТР. 2

Н А Р 0 Д

БРОЛ 21.'»

Штампарија Акуарони.

Одговорни уредник Драг. С. Гогић.

гословснске Ревије« јер је садржај овога листа представљао опасност за јавни ред, за државне интересе и за во-ђе ње рата.« »Инсбрухер Нахрихтен« добија из Прага, да је по наредби савет ника Кунца суспендо ван за 15 дана чешки лист »Народни Листи«. Суспендовање је мотивисано тиме, што је лист »Царев манифест својим _народима« објавио са врло ситним словима и на трећој страни. Ова мера изазвала је узрујаност и вероватно ће има ги одјека у парламенгу.

ИШИЈАНСНИ ФРОНТ Рим. —Дописник »Идеа Национале« јавља из Берна: »Према вестима из Инсбрука, концентрисање трупа, које је било прекинуто за неколико дана, понова

се врши и то врло интензивно. Аустријски војни кругови отворено говорео скоромпрсдузимању <)({)анзиве на италијанском фронту. Слање појачања на немачки фронт у Францутку. где се палази само једна аустријска дивизија, престало је Све аустроугарске спа ге концентришу се на итал иј а нс ко м фронту. Јавља сс да Ке се држати нови ратни савет у Тренту, коме Те присуствовати и сам цар. Дописник закључује: Изгледа сигурно, да аустроугарске бперације на италијанском фронту сачињавају део немачког офанзивног плана на злпадном фронту. Немачка би команда предузела врховно вођсње операција, јер сматра италијански фронт као десно односио лево крило западног фронга.

ШПАНИЈА И НЕМАЧКА

Годинс 188.1, кад су Немци заузели једно од Каролинских острва на Паци фику, а на које је Шпанија полагала право, народ у Мадриду, Валенсији, Севиљи и Барселони прирефивао је најогорченије демонстрације. УМадриду је светина том приликом скинула грб са немачке амбасаде и разлупала га. Тужно је сећати се ових историјских догафаја, данас, кад глсдамо каквом равнодушноћу мадридска влада посматра тевтонско гусарство. ()д почетка рата Шпањолци су изгубили 57 трговачких лађа са укупном тонажом од 11(5.000 тона. На овим пропалим лафама погинула су 52 шгпшска морнара, а да не бројимо путнике Шпан.олцс, који су погинули на страним бродовима, које су потопили немачки гусари. И упркос овог одврагног и неоправданог дела немачких еумарена, шпанско јавно мнен.е слабо се одупрло. ПрннуГени смо да кажемо ислину. Измефу неугралпих земаља Шпанија је најмаље знгиа, да натера Пемце, да је пош гују. Шпаљолци и сами в и ш е не узимају озбил.но дипломагске ноте, које се, после сваког новог атентата на шпанску трговачку морнарицу, без успеха измењују изме1>у Мадрида и Берлина. Зна се да ове ноге имају једини циљ, да сакрију неактивност. Са евоје сгране Немци имају у Мадриду пријател.а, који немлју никакве патриотске савести и који са свим свесно раде да оправдају гусарство, док н.ихови суграфани трпе материјалнс штсте. Можсмо слободно изјапити, да, докле шпанека штампа буде стајала под данашљим упливом, односно туторством, никакву озбиљну акцију у спољној политици неће клада предузимати. Немачка зна добро ситуацију и она је искоришћује са цинизмом, коме нема равна. Лсдан тајансгвени капелник даје тон штампи, приврженој Централним Силама, чим стигне вест о којем новом торпедовању. Министар спољних послова не крије, колико га ови маневри разоружавају према немачкој дипломатији, али он не може ништа. Превишс је лисгова продало своју независност, а да би глас народа могао надкрилити грају полемикс, у којој јс искреносч увек на истој страни.

ков., Бсл.ковиЈ) Тодор уч. ВлајиК? Божин, ВукојевиЛ Спасоје, ВуковиК С. Бор1,с ВуксановиК Доброс. мајор. Г. ГитарцЈ, Сапа, Гојкови'К Радисав, ГолубовиК Маној» ло, 1']к)бовац Мнлош. Д ДимигријевиК Милан п. пуков. ДимитријевиК Мпча шеф, ДраговиК Божидар пор. ДрагојлоииК ’1з. Аврам, Драгосављеви К Милан. (НасгавиКе се)

ИЗ РУСИЈЕ Петроград. — »Весник« слопштана: Гадничке класе у Русији побуииле би се прогии снојих угњетача, али још немају дов.ољно наде у успехсвоје јчеволуције, пошгоје немачка и м периалистич ка ка м пања у Русији прицремана вјчло дуго. Али у сваком случају злочин у Брсст-Литовску нс може бити дефинитиван. Судбоносно наступањс догафаја показаће имп ер иа л исти м а н ишта вост њихових нада. Руски народ, кад куцнс час, знаће да освсти своја права и да успостави праведан и демократски миј ). Берн. — Сазив бољшевичког конгрееа у Москви одложен је за 11 март. Украјински бољшевички (’овјет послао је једног свог предсччшпика, који има да тражи поништај закљученог мира и наставл.ап.е'рата против централпих дркава. ПРИЗКДНИЦЕ ИЗ СРБИЈЕ Обавешгајни Биро Српског Ц|)всног Крста у Солуну добио јс нову партију оригиналних признаница из Србије, за следеке улагаче. Умољавајусе г.г. улагачи да изволе обратити се овом биро-у лично или писмено, како би им се оригиналне признанице послале; дужни су назначити коме су новац слали као и место где. Нарочито се улагачи умољавају да при јавл.ању својс адресе ставе читко и јасио исписан свој потпис, број поште и име лица коме су иовац слали. По свима писменим тражењима овај биро одмах шал.е признанице, а за оне чије признапице још нису п]>испеле биро ке послати на означену адресу кад исге буду дошле. ИЗ КРАЈЕВА ПОД АУСТРИЈПМ A. Арменулик Ђ. Наста, вет. Дник Јкадивоје, жел,., Аиокик Младен, Акимовик Адам кап-, Б. Бабовик Стбван кагт. Балтик Алексан. п. поруч. Беосанип Драг. гшс„ Благојевик Настас нар. посл., Благојевик Никодије сгуд. Ђојовик Коста вој. чин., Ђосик Ивко п. порч., Бркик Танасије. B. Варник Драгик, обвез., Вел>ковик Драгољуб п, пу-

КЈЗКЦЕ ИЗ РУОИЈЕ Рим. . •— Ауст[>ијски војни бегунци описују и зај)обљсници описују п о вј ) ата к а у с т ј > Ц ј е к и х за[>обљеника из Рус-ије. То су правс банде бунтовника, које врше сваковрсна пасил.а. Власти их прикупљају у наЈ>очите логоре за поправку, али Ј>азорна Ј>уска пропаганда толико је на њих дсловала, да су све п [>едузсте мере остале без успеха. Они беже из логора у ссла и планине и одају се пљачки. »Рајхспост« јс због ових прилика силно алајшиЈкша, и указује на оцасност, јер су ови заробљсници били дуго изложени максималистичкрј пропагаиди.

Дневне Вести У ЧАСТ ЕСАД-ПАШс ГТредссдник општинц солунске даппо јс [>учак у част рсад-пашс . ОДЛИКОЗАЊЕ Г. д[>Г’ВладимиЈ) К. Пстковнк, мачслник Минисгарства Просвстс и Црквених Послова одликован је трским степсном ордсна Св. Саве. ДУХОВНИ СУД Вбог тога што има доста актуелпих а нсрсшених питања, која долазе у надлежност духовних судова, чујс сс да ће на Крфу ускоро отпочсти рад Бсоградски Духовни Суд. НАСТА 8НИЦИКА Моле се иаставници из Солуна и бколинс да дођу на другу конференцију, која ке се одржати 1 ов. м. по подне у згради ерп. гимназије у Солуну, ул. Св. Софије бр. 103. САПУН И ЗЕЈТИН Једна делегација била је код г. Аргнропулоса и молила за дозволу за увоз сапуна и зејтина, у којим се артиклима осека врло вечика оскудица. Одговорено јој је, да ке се дозволиги одмах увоз еапуиа, ;( шго ее гиче зејгипа о томе питању треба да реши влада.

САОПШТЕЊА С р п с к и Коисулат извештава да ке се 5 марта у кругу српског избегличког логора ствари пок. др. Симе. АврамовиЈча, бив. инспектора Министарства На])огпе Привреде, као; одело, веш, обука, ситнице и књиге. Стеваи Клоки Јч, штаб пука бр. п. XII јавл.а да код њсга има пешад. Кацстан II кл. Ђорке М. Ђоркевик писмо и елику од ЈБубице Т. Јобановик из Београда, улица Милоша Великог 58; а Фрања МарНичек, бив. обвезпик VII пука III иоз. каргу од мајке Лис из Београда. Ко шта зна о МаладенуБати Маринковику који јс прс рата отишао из Србије? У послсдње време налазио ве у »Словенекој чеги« у Паризу и о Милораду Педелжовику каку VI ]>аз. гим. који је са групом 1>ака укрцао се у Сан Ђова.ни ди Медуа. Молим да ми јави на адресу Сави В. Ђурашиповнку тип. В. Срб.

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСНИ КОМИНИКЕ Доста спажна артилериска борба иа целом фронту. У Лорену одбијен једап непријатсљски испад. П]»ошле иоки бачсно је 5510 кила сксплозива на непријателзске стапицс, ({»абрике и кантонмане. Извештај штаба источзе војске: Јака активиост наше артиљерије којом су узнемиривана непријатељска радиичка оделења на Вардару. На с р п с к о м Фронту артиљерија ра-

стерала непријател>ска одељења. 2 марта — Северозападно од Битоља • (кота 1248) Француска оделења заузела су напуштене непријатељске линије. У истом пределу Бугари су без успеха покушали један испад. Доста жива артилериска акција око Бигоља за време највећег дела ноћи. Авиагика енглеска бомбардовала Струму. У ваздушној борби оборен један бугарски апарат у Дојранско Језеро.

ЕНГЛЕШ К0МИНККЕ Наша извифачка одслеп.г! :*п|)0Д]).ча су у непријател>ске линије западноод ВиПнец /Кигиен н добила загпобљеиике. Одбијени неПЈ»ијатељски испади у близини Нашандела и Послкапелс. Слаба артилсриска акција с обе стране.

па. Одбијен непријатељски иапад код Менена, који је био припреман снажним бомбардовањем. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНИКЕ На целом фроиту умерена активносг артиљерије. Јача а])чил>е]>ијска борба била је у Вал Камоника и у пределу јужно од Монтела. Ђорба,кон.ице надоњсм

Доцнијс. — У зору.уепешан испад капгцскцх тру«-

чоку Пјаве.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Рим. Немачка спрсма у всдико анексију балтичких провипција. Она је наредила да јој сс уиукују депеше из Курландије, Ливопије и Еслоније, у којима као сгановништво тражи да се стави под нсмачки проте1Сгорач. Лоцдон. — Јермеии су изјавили да ке упалити Ерзеру.м, ако буду принукени д(( га нацусте. Базел. — Прсма дспеши из Хесена десила се страшпа експлозија у једнбј фаб[)ици чслика у Ези у Вестфалији. Има много рањених. Париз. — Као репресалија за бомбардовање Париза, бомбардован јс Манхајм: жртава преко 1800;,а тако и Кобленц, и уништене две фабрике муниције. Париз. — Из Петрограда: Савет народних комесара није још донео никакву одлуку што се тиче премештаја престонице у Москву. Међутим све су мере предузете, да се канцеларије из Пстрограда пренесу. Три представника владе остају и даље у Петрограду. Париз. — Поводом годишњице руеке револуције обустављен је сваки рад у Петрограду, али нијс било никаквих манифестација. Париз. — Јављају из Пстрограда: Троцки остаје у ПетроТраду. ()н пеће учествовати на конгрееу сбв]ета у Москви. Париз. — Предегавници |)азних фракција векине из Уетавотворис Скупштине, распуштене декретом бољшевика, упутнгли су савезничким консулима у Москви једну ноту у којој енергично протсствују против ми[>а који су максималисти закључили. Овај мир, кажу они, ие везује руеки народ. Уставотворна Скупштина једина има право да одлучује о рату и миру. У једној прокл а ма ц и ј и 11 а роду. позивају све руске грађане да се уједине ради одбранс слободе и части отацбипс. Париз. Нлада целико лсаадовол,оч но иод ])уских социјалисга, шго им бол>шсвици иису дали пасоше за коигрес у Ловдону. Париз. — Из Пстрограда: Курландска скупшгина,

саставл.ена искључиво од нсмачких агената молила је кајзсра да прими курландску круну. ДЕПЕШЕ „НАР0ДА“ Атина. — Из Париза: Јананска владаушла је званичио у везе са владом књаза Љвова. Атина. — Из Париза: Касација јс одбила жалбу Боло-паше и Поршера. Атина. — Из Берна: Југословени из Хрватске и Славоније састали су се у Загребу и одлучили, да истрају у раду на стварању независне државе Срба, X])вата, Словснаца. Атина. — Према информацијама савезничких авиатичара, који су летели све до Велеса, није се приметило никакво кретање трупа. У Бугарској се укрцавају у возове немачке трупе које изгледа одлазе у Немачку. Атина. г Из Берна: 1 уј)ски амбасадор у Берлину Хаки паша усудио се изјавити да Турци нису никада прогонили Јерменс и да је све зло долазило од Руса. МАЛИ ОГЛАСИ Српско Трг. Друштво. Улица Александра Великог број 7, обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашем свегу, да се корисги услугама ове новчапс установс за свс своје послове. Врши на својој благајни размену свих новчаних монега по повољним дмсвним курсевима. I—10 Влајко Радовић позиати београдски рсеторатер и Антоније. Тромбак, такоке познаги кафеција и Кевабџија, узели су подзакуп порсд кафане »Битоља« и хотел »Шељезничка Станица«, до самог »БитОл>а«. П о ]) е.д простране две сале, сазидаи јс и салон иарочито за топлије дане, у комс ке бити дивна хладовипа. Сем тога, бике велика и уређена башга за лего. Хогсл ])асполаже великим бројем соба; модерним кревегима и чистим постел>ама. Свакогдана богат српски јеловиик. Јела укуена и гоТов.вена па чистој свињској масти. Кујнаје век нризиата као најбол>а у Солуну и са умерсним ценама. Свакогдана тазе домаке кобасице, само од свињског и гове1>ег мсеа, које сс правс прсд гостима, о чему су се сви наши посстиоци уверили; ({н)ишки кевабчики и ражњики и осгали мсзелуци. Иина чиста и природиа. НајвекИ гурмани и пробирачи бике задонољени. Доки гс и увври ге сс. 1-5