Народ

ВР. 21<). БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Шрод« излази снакога дана по подне. Штамшшија се налази у улнци Коломбо орој 0.

Пласник КРСТА Љ. МКЛЕТИЉ

СОЛУН, НЕДЕЉА I МАРТ 1918 ГОД.

ГОДИНЛ II. Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке напла^ују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број ().

Гланни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

ШАК.1АШ

Дописник римскс »Трибуне« Сарти био јс поново примљен од Маклакова, кога фраицуска влада и даље јединог признајс као правог службеног представника Русије у Француској. Гом приликом Сарти сс рпзговарао са Маклакбвом о данашњој ситуацији у Русији. На пигањс шта мисли о држању Лсњина и 'Гроцког, Маклаковје изјавио: »Извршили су издају према Споразуму! ()ни су били злокобни људи за моју земљу. Пошто еу све } т радили, да разоружају руски фронт, предали су Русију Нсмачкој. Не само што ја не признајем владу Лењина и Троцког, већ не признајем ни оно што су они урадили. За мене, као и за све оне, који не припадају руској анархији, не постоји једна распарчана Русија, већ Русија, која се опет мора ујединити; не поетоји мир, који језакључила Русија, пеТ постоји Русија. која мора наставиги борбу прогив Немачке; не постоји ни декрет, који одриче руске дугове, већ ту је Русија, која ћс часно одгова]>ати за све старе оЗавезе!« — Ви кажете да не признајете с а д а П1 њ и шр; доклс ви бисте тели, да руски фронт /де успостављен ? »То неће биги могуће, узевши у обзир стање, у које јс дошла руска војска. Не, успоставл.ање руског фронт та данас би био бамо један узалудан покушај.

I) ГУ411ЈН

Али, хоТ.у да кажем: неће дуго п])оћи и никнуће у Русији једна влада, која ће предузети да спасе мој народ од катаетрофе. 'Га 'ће се влпда борити п]>отив економске нсмачке инвазије и поново ће ујсдин ити Русију.« На пигање, који су то л.уди, који ћс бити чланови те владс, одговорио је: »Ви бисте хтели да ја будем пророк! Зар је могуће, према догађајима, замислиги, ко ће сутра моћи да прекине данашњу руску анархију? .Т>уди који ће моћи радити чудеса, можда Г.с никнути из Уста вотворне С ку п шти нс. И њима 'ћемо дуговати, и помоћи, коју ће им Споразум дати! Њим'1 'ћемо бити захвални кад моја земља буде опет в е л и к а и ј а к а.« БОЈКОТ НЕМАДА Рим. — ИзЛиме:Паробродарска друштва републике Перу пристајући на тражње савезника одлучила су, да не примају трговачку робу за трговце односно од трговаца, који су убележени у »црне' спискове.« ПРОТНВ ГЕРВДАНИЈЕ Лондон. — Конференција Енглеза, Срба, Румуца, Грка и Италијана донела је ову резолуцију : Конференција је саслушала са задовољством о споразуму и.>мећу Италијс и Југословена, кој.и су убећени да је животни интерес оба наро-

да да се као савезници, са ду.чом трпљивости и узајамним пријатељсгвом, уједине против војничке власти немачке и аустро-маФ.арске, а што је могуКе више на оенови ме+,усобног сноразумевап.а. Конференцнја сс нада да то зближаван.е не ће ослабиги, ве+. само ојачатн савезничке везе измсђу Србије и Грчке, и да ће после тога до ћи и |>егулисан.с свих нерешеиих пиган.а измећу Италије и Грчке, на тај пачин да источне обале Средозсмног Мора образују чврсту препреку немачком ширењу на Исток. Конференција шаље свој брагски поздрав Румунији, и уверава је да, без обзира па наметнуте јој услове, енглеекп народ неће престати да ради на обнављању н.еног националног јединства, пошго је и то један од главних фактора за трајан мир. БЕЛГИШ РОДОЉУБИ Хаг.[). — Покрет протестновања против активистичких тежњи све више узима маха мсђу бел гијс к и м становн иШтвом. Својевољно п])екидање сваког рада у судовима, као протест против насиља које је извршено над апелационим судом у Бриселу, произвело је врло јак утисак и на немачке власти. Пристиже у Хав]) све вишс лисга општинских одбора и уважених личности, које но г ћу доносе одане патриоте, упркос жица обложсних електричном струјом и упркосудвостручснс нсмачкс страже. Покрет је нарочито жив у Фландрији, где прваци фламанскОг покрета су најжентћи. Сви признати све то? Ла сам га. волела. Међутим, дани су бежали. са страшном брзином; већ се ближио конац септембра. Мој син је положио испит и био примљен у сен-сирску школу. Роберт је остао у Бошану још само у својству госта, као пријатсл.. Лош неколико дана н он је морао отићи, а ми још никако нисмо реклн јсдно другомс ни речи признања. Кад бих почсла да мислим о томе, да га ускоро псГ.у више ви ћаги, да њсгов живот који је неколико кратких момената ишао поред мене, сад има да тече далеко од мснс, да ће ускоро друге жене стезати у сноме наручју тога обожаваног дечка, и да ће их он покринати страсним пољупцима и шапутати им речи љубави — чинило ми се да ће се живот мој саломити

слојеви друштва и све социјалне установе у томс учсствују. Дознаје се да су и сви белгијски едископи, не могући се сасгати, најоштрије протесгвовали. Кардинал Мерсис протествовао је у једној посланици упућеној своме клиру, а којп је читана приликом почетка великог поста. Сви велики трговци V Анверсу потписали су колекгиван протест и упугили га канцелару и провинцијском одбору Анверса. Посланици и сенатори из источне Фланрије хгели су упутити ка нцелару Хертл и н гу један засебан протест. Сви ови документи, умножени одтајнихтипографија, прелазе из руке у руку у хиљадама примерака, проузрокујући свуда одушевЛ.СЊС, које чини да се за час забораве све бедс и патње непријатељске окупације. БЕГСТ30 ИЗ РОПСТЗА Париз. — Авијагичар Маршал изјавио је уреднику »ЕкО де Пари« да су’он и Гаро побегли из Немачке у униформи немачких официра. ПролазеЋИ кроз логоре, свуда су били поздравл.ени од немчких стража као нсмачки официри; жељезницом су превалилн (00 километара, колико субили далеко од холандске границе, коју су успели прећи после многобројпих тешкоћа. НЕЗШСНАЈШВДША Берн. — Народни пресбиро саопштава једну ноту, из којс се види да је Литвански Сабор, који се раније у више п])илика изјаснио и да гледам пред собом огворепи гроб. Напрегласам ' еву своју снагу, да ба.ч на! шла какво му драго ередетво да задржим Роберта поред ссбе, а у крајњем случају, да га опст видим. Но нисам налазила. А ме ћутим такво је средство постојало, Мој муж га је нашао. Маркиз је био 22 септембра, мимо сваког очекиван.а, изабран у нашем округу за посланика. Кад се утишало прво одушевл.ен.е, изазвано тим успехом, а ја и муж ночели да се догова1 >амо, како •ћемо да се наместимо у Паризу, он ме је одвео на страну и казао: Драга моја, дакле, ја еам изабрнн, и то јс добро. Извесно, неГ.у у скупшти• •* Ј ни да делим шуму нити да сс ппрничим са Меном и Фрепелом. Али сваки је ио-

за зближење Литваније и Немачке, сцда променио мишљење. Сабор је тражио потпуну независност Литваније, чија би престоница б и л а Вилна. Он оставља буду ћој усгавотворној скупштини да определи одноее Литваније са суседним државама. Према обавештењима из Цириха та је одлука донета без п])етходног споразума са немачким властима и следствено она ће морати да произведе затегнутосг измећу ова два фактора. ФИНСКА ИЗДАЈА Париз. — Штокхолмски лист »Политикен« објављује једно поверљиво писмо које је министар Финске у Шгокхолму Гринберг упутио 2о децембра председседнику Финског Савета Свинхуфуду, и у којем се писму каже, да је Шведска одвише обазрива и превише неодлучна у своме држању према Финској. Гритенберг затим у писму извсштава, да је предао немачком мосланику телеграм који је финска влада упутила немачком канцелару. Затим извсшгава, да је бив-

По примеру плебисцита, који се у последње време вршн у свима крајсвима Словеначке, отпочела је жива акци.ја V Хрватској, Далмацији и Истри. На народним зборовима доносе се резолуције у којима се тражи уједињење Лугословена и изјављује поверење Југословенском Клубу, а после таквих изјава прикупљују се потписи у свима др}'штвеним сталежима. НавешГ.емо само неколико примера из овог велисланик дужан да обзнани пред јавнош ћу цео свој рад и да одржава везу са бирачима. Ио, како веома желим да будем посланик, а ипак никако не желим да у мојим годинама почнем да се заиимам са хартијама, то ми јс потребан секретар. Како би било да узмем младога Роберта? Он је паметан, образован, грудол.убив. ():: нс.ма још никакав положај, а тај који му ја предлажсм може му бити од користи, и помоћи ћему да сгвори познаНстна и везе, а уверен сам, оп ће } т мети одлично да се користи свим тим. Старала сам се да будем мирпа, чак сам сгавила и неколико примедаба. Маркиз се није сагласио ни са једном од п.их и одлазећи рекао ми је : Ни га знаге боље него ја. Разговорите са љим

ши министар просвете у каб и нету Хамерскјолдову, Несгман суделопао у састављању декларације финских делсгата у погледу независности оне провинције. Открића »Политикена«, која долазе одмах после публикацијс телеграма, у којем финска влада захваљује и честита Кајзеру, доказују, да у Финској преонлаћује сада германофилска гфУ.ја. РЕКВИЗИЦИЈА ЗВОНА »Сарајевски Лист«деман гује пронесену вест по Босни, да се више неће реквирирати звона за рачун војних влаети^ Крај тога демантија гласи : »Та вест, како нам јављају са надлежних војних места, није тачна. Погребне су и даље реквизиције и звона и бакарних плоча са кровова.« СРЕЋАН ПУТ Амссердам. — Немачки лисгови јављају, да је у Берлину умро турски главни директор за војну наставу, Имхоф паша, који јс био десна рука покојног фон дер Голца.

ког народног покрега. »Хрнатска Ријеч« јавља: Хрва гско-словеначки посланици распуштенога истарскога сабора обелодањују ову политичку изјаву: Истарски сабор је распуштен. Распуштени су такоће сви општински одбори у Истри. Нема у Исгри законитога тела, у комс би нашло израза политичко уверење хрватско-словеначког народа у овој покрајини, ради тога, потписати бивши народни посланици већине о мом предлогу и постарајте сс да та он прими. Било је већ једанајест еаги ирЛ.V. Али моје срце је било тако препуно, таки се вихор иодигао у њему, да мисам могла да останем у соби. Пребацила сам преко плећа шал и спустила се у занемели, и у црну маглу потонули,. парк. Само што сам се спустила са степсница на стазу, подигла сам очи: окна код Робсрта још су сиетлела. Роберт још нијс легао. Неочекивпна мисао синула ми кроа главу, и с места овладала свим мојим би+.ем: дп одсм к њему у собу, да га одмах нидим, да му саопштим маркизов предлог и да добијем од н.сга пристанак. — Снршиће се — 1 -• »Народ« прима огласе по умереној цени.

Ф Е Љ Т 0 Н

МАРСЕЈ1 ПРЕВО:

НОВО ПРОЛЕЋЕ — Маркиза де Бошан госпођи д т Аск

Гтарала сам се да оцсним своје мисли са оном иск|)снош+.у и непристрасиош+.у са којима се оцењује какво му драго туће лице. Ах, мо)>ала сам да признам, да сам, до душе, још згодна, али да је моја лепота увела због година и због магерииства, од разних непријатности и разочарења, да је она изблсдела. Зашто, реци ми, драга, пре свега вене и стари наше лице? Зашто пре свега стари баш тај део нашега тела, који свако види, који је увек обнажен, а мећутим дужни смо да скривамо од ту+.их очију свс оста-

2) ју младу свежину и привлачност? Знам, ове рсчи те запрепашћују из уста жене, којајеостала бсспрекорно часна за четрдесет година, и која се стидела и свог рофсног мужа. Е, знај толико сам се бојала да не изгледам Роберту стара, до тога сгепена желела сам да у њему пробудим страсне жел.е, да сам сама тражила случај, који би му открио шта крију т те хаљинс и мидери, и показао му још састворено часна жеприбегава- манирима открила плене ЛО, што по иеки пут и до саме старости чува сву сво-

сиим младо тело за љубав. Да, ја, на, мати, баба, ла сам лукавим кургизанки, да бих пред Робертом своја ћа, руке, груди. Зашго

КАРОЈНИ ПЛЕБИСЦИТ