Народ

БР. 217.

СОЛУН, ПОНКДЕЉЛК Г) МЛРТ 1918 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Народ« инлази ^иакога даиа по поднс.

Шгампарија се на.чааи у улици Коломбо број (>.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

НАРО

ГОДВДЛ II. Рукописи се не вра-кају. Огласи и белешке напда-ћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број Б. Пчаини уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

У ИМЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ПРЕДГОВОР МЕИОАРУ СРППКИХ СОЦИЈАЛИСТА

Три мученичка на]>ода има у оном рату: {Јелгијаици, Срби иЈсрмени. Лемачка је мучила Б 'лгију, Аустрија и Буп рска Србију/Гурска Јерменску. У све три земље угњетач је глачио невин и неза1 ТиТени ,свет. У БелI чји је убијао људе, жене и децу нсору^жану. У Србијијебио гакоке немилосрдан. У Јерменској н.егова бестиалност нијс знала граница; убијао је садистички. Белгија је, услед недовољнс исхранс и несношлзивог угњета ва ња, изгубила много гра'ђанског становништва и још ће изгубити. Србија је изгубила знатан део становништва. Јерменска не би била у стању да броји своје жртве. Да ли Ке у опште после рата Јерменска моТи да рачуна на оне који су преживели и који су у ропству? Са све више бруталности и бесрамности приме.њиване су м етоде у ни шта ва ња и убиства шго се више приближавало Истоку, гдс јс човсчја екзистенција в р л о м а л о цењена. Цил.сви нападача нису били исти. Милостива Лутс]>ова Немачка наравно није хтсла истребити Белгијанце. Ови су превише бројни. Али она их је хтела казниги за њихови неочекивани отпор. Она им није била вековни нспријатељ, али она је вршила насиља, да би тсрорисала побе"ђене и да би их за будуће научила поелушности.Ка-

толичка Аустрија је само наставила спојутрадиционалну политику. Напад од 1914 нијс случајан. На цело мреме 19 столећа она нијс прсстала да напада на један млади вредни народ, за то што је 01 к|ј био свестан своје националне снаге, и зато што је желео да се уједини са својом брађом. У ђ е с а р о в о ј војсци аустријски су Срби били слати у ватру. јср их се Аустрија хтела ослободити, а Србијанци су интернирани или окивани са највећим цинизмом. И бра ђа Бугари из управних кругова помагали су Аустрију у овој одв|)атној улози. Они су се хтели осветиги за прошле поразс и остали су глуви на глас протеста. Циљ Пророкове деце био је исти. И они су такође хтели уништење једног народа. И потре.бно је поменути, да су они то савесно извршцли, као опробани уништноци. 0.ни нису нишга поштедели. Они нису имали обзира ни према годинама старости ни на пол. Они су све од реда уништили. Они су дословце испунили рсчи султана Селима. Над људима су вршили насиља, а против жена и деце беетиалносги. И немачки су Хришђани равнодушно приеуствовали овом кла њу јерменских хришђана. Но поред људских жртава, бацили су око и на имовину својих жртава. Хтели су економски да упронасте

Ф Е Љ Т О Н МАРСЕЛ прево: НОВО ПРОЛЕЋЕ — Маркиза де Бошан госпођи

Дошло ми је на памет да је то непристојно, у дубини душе дизао ее стидљини страх, али сам све го отурила од себе и кроз пеколико мо.чеиата неК сам куцала на његова врата. »Слободно«, одгонорио јс он расејаним гласом, всроватно мислеКи да је то неки лакеј. Ушла сам. Но јеД»а што сам прекорачила праг; јсдва што сам видела 1‘обсрга, пагнутог над кн.игу, без капуга, са раздрљеним вратом, у но-Кној кошуљи: једва што сам угледала њсгово обожавано лице, обасјано светлошКу ламне — смелост ме је оставила, и сва необичност в неприличност мога по-

д‘ Аск •■5) ступка одједном ми се појавила у свој сили. ОсеКала сам, ;ако под бега некуда испод мојих ногу, ноге су ми се подкосиле, и ја бих пала, да није Роберт притрчао к мени и прихватио ме у своја наручја. Кад сам дошла к себи, Роберт је клечао преда мном и старао се, секуКи се по прстима, да раскопча мој мидер. Његове злагасте косе готоио су додиривале моје уснице. Да сам тако лежала неколико минута, не дижући се, потом одједном сам обухиатила његову свеглу главу, лагано је привукла и стала љубити његове очи,* његова полуотворена уста. И шаи-

подјармљене. Одузели су им храну, одузели маши не, конфисковали сировине, а круна свега тога је дспортација радне снаге. Рекло би се, да су Тујгека, аустријска и немачка врховна к о м а н д а д а л с лозинку. И како су оправдане ове грозоте? У Белгији су измислили причу о атентатима; у Јермснској о завсрама ; у Србији Аустријапци ништа не измислише. Они су и одвише уображени да би пошли за незграпним пссудо-научним фантазијама немачце вл.аде. Они су, по,сле загребачког п|)оцеса, стекли и превише искуства, да би поцова нашли неки изговор, због кога су иред целом Европом доживели моралну бламажу. Они су радили др.еко, бсз лицемсрности. Они се поноее својим злочинима. Моји другови из Србије објављују осталом ц и вил изо I ;а н о м с вету оно што сс догодило и што се догађа, и апелују на солидарност оних, који исповедају јсдан исти идеал хуманости и правде. Социјалисти ђе оборити израз »рагјерат«, којим се -покушава да се оправдају злочини извршсни у овом рату. Соци ј ал исти мо рај у водити рачунао судбини других народа. Зато сам захвалан српским друговима за њихов образложени апел, који није нлод м])жње, веЈ, крик невоље. Камнл Хјусман. Сскрстар Штокхолмског Социјрл. Ко.митста.

тала сам му: »Шта мислите о мени?« — »Обожавам вас. Не отурајте ме, шаптао је он одговор посред страсиих пољубаца, моли.ч вас«. Нисам се противила. Без борбс дала еам му се тц божанствене ноћи, у којој је царовала љубав, и мисам се противила његовим безумним лаекама. Ти који деле и мере своје .ласкањс, који уступају и дају помало и постепоно, не љубе тако. Баборавила еам на све и знала сам само једно: да се испунио мој највећи, мој драги сан, да ме 1’оберт љуби и ја сам његова. И тск, кад јс већ било време да ее расгајемо, еетила сам се поруке Маркизоне. Он ју је примио. Он је пошао заједво с намаГ у.Париз. И сво, та машга траје

холдндски вродави Лондон. — Немачкц листови гкжазују особиго нерасположсие због уговора закљученог измрђу Гпоразума и Холандије, на осрову кога ( авезници могу уиотребиги за еебе све холандске лађе које се налазе у савезничким лукама. -Међугим се Пе.чачка, са сноје стране, служи огромним бројсм холандских лађа у својим каиалима. У осталом ходацдскр-савезиички уговор строго се пррдржава међународцих закона. ЕНЦИНЛ9ПЕДИЈА,л и Париз. — У Паризу се спрема издање ЈугословенскеЕнциклопеди- је, чија ђе садржина имати: историју, литег рату])у, географију, економију, финанеије, права, п|)И])Одне науке и остала потребна знања за тачно познавање Јужних Словена, Ова ће Енциклопедија и м а т и око 1000 страна са два ступца, биђе израђена у аналфабетском облику, у величини Ларусовог речника. Уредници су јој г.г. Кумануди, Станојевиђ, Белиђ и Радоњиђ, п()офесо])и Универзитста, а има око Г)0 сарадника, од којих сваки обрађујеоно, што је његова специјална струка. ЗАПАДНИ ФРОНТ Париз. — 1’азмИ‘ШЉајуђи о великнм припремама, које се врше на западном фронту, »Ом Либр« долази до једног непромен.кивог п])инципа: »Коначна немођ фронталних напада, који се јсдини могу примеиити, употреба сид-

них срестава. И управо ; то је што нас потпуно, умирује е обзиром на резултате будуђе немачке офннзиве. Да би каква операција ове врсте имала ма какав из1 ’лед на успе.ч, т|)еба да је наоадач поетигао огромну надмоћност у ефективима, а нарочиго у мате])ијалу. Једном речи требало би, да између нападачевих енага и енцга прогивника постоји врло велика несразмера. Па и у том случају, пред једним неуетрашивим противником, који је доб ])0 заклоњен и под изврсном командом, успех би био сумњив. Међутим енаге, које је нспријатељ пренеб са источног фронта, ма колико великс биле, нису му донелс ци ову н есраз_ме рну н а д мођносг, а ни у опцгге, ни најмању надмођ носј. Ми можемо даклс равнодушно чекати на објављени напад.«

Париз. — 'Гек сад стижу вести из Лагреба, да је у Хрватскбј проглашено опсадно сган.е и да су то изазвали нерсди и метсжи до којих је дошло црошле еуботс у Багребу. Тог.а да- ; на по.диција је силом растерала учесиикс југословенскога конгреса, који сс састао да изабсре и образујс свој одбор зд нацноцалЈИ) ујсдињење свих Југоааовсна. Неколико посланикд, који су. суделоцали на томе конг])есу и међу којима сс налазио и посланик Ко-. рошсц, имали су да издрже и разнс увреде и кињења од стране подицнјеке власти. Конгрсс је послао своје

ЛРОТИВ СРАМНОГ Мпга Иариз. -- Јчјмјцју из Мајшеља, да је одбшр руске кодшдај# у седу упутио у Моркиу једцн гелеграм цзјадмгујуђи да, одобрнтн рраман мир значи: бицити у јјопство руски на])од И уништити ревалуцију. У телеЈ раму ее тражи, да се еазцве Уетано:Ј'во])на Скупштина и да се слободаи народ иозоце на борбу цротцв нимацког импв])иализма, ИЗ РУСИЈЕ < Е . Ј П шр И з. — Псашчкс ноиине, јављајуђи о заузеђу Одеее и даљем крегању немачкцч трупа, кажу дд ее наилази на огорцир отцор нерегуларних чешких јединица, састављених највеђцм делом од дезе])тсра из аустриске војске, 1 >ОЈИМх) командују руски официрц из 12 а])мије (армији гене])ала Корнилови.) изасланство хрватскоме бану, да пр.отестује против тих уврсда, а народ је м.анифестовао варошким улицама прОтив владс. Између мацифестаната и полицијс дошло је до крвавих сукоба, нароцито на Јелачићсвом Тргу. ПолициЈ а Ј е > Ј'3 потпору војркс, 5,идцсала «.а цвст. ЦозатиараЈЈ је, 1 ЈСЛИКИ број демонсгранаха и ргцвсно је виолс лица. Иармз. — »Жу])«аЈ де Деба« добио јс од свога коресионде-нта из Базела накнадне детаље о крваним мамифеотацијама уЗагрсбу: Јутослоленски клуб из Беча, у коме сс налазе сви српски, хрватсжи и слове-

• . ■ I ' х чј-11- јж.'ж. ишил иц дшшг КРВ У ЗАГРЕВУ

већ вишс од четири мссеца, а моја сређа нијс се смањила ; чини ми се, Роб.срт нс љуби као и ]>анијс н са пређашњом љубавном спагом./Жинимо нод једпим крово.м, тачно као муж и жена. Слушам како се ти узбуђујсш и негодујеш против мојс иеморалиости; ти мс можеш да се помириш са мишљу, да с.с ја, која писам имала љубавника ни у то врсмс кад су за мно.м толико уздисали, у снојој рођеној кући дајсм јсдва пунолетноме дечаку. Да, ради.м то, и не осећам никакву грижу савести. Ја всома сидно љубим Робсјгга и била бих готова ])ади њсга да подносим прсзираи.с целога света. По, хвал ;1 Богу, никога не ерамотим. Дсца су ми дадско. Док су била порсд мене, давала сам им то.:икс иримере чистоте. Мој

муж неђ више од десет гс* дина — само је мирни, предани мој пријатсд.. На тај начин, ништа нскрадем.од њега. Што се тиче младдЈћа, коме припадам, дајем му јсдцно, најдрагдгцсиије бдаго: успомсну на искрсну, бсскориону, нсзабрањену л.убав, и та ће ус.цомсна очврснути његово срце за живот, цослужити Д\'1ЦИ њсговој кцо прибежиште у тешким мрмснчима, који га чекају у будуЈ.иости. Ие, савест ми је мирца. Без погрсбс сам се мдлопре правдала. Понављам ти, обожавам гд1 (Крај) КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ Данило Крајииови!., благајиик покрет. арт. радиоцицс иошта 111, моли свакога, који би ма шта аиао о ниже имснонаним војни-

цима, да га ,иццести, ка<<о би им ,\ид;ао доццшиди чцрде којс су за ј; њих јс. дошлс : Добрввцје Жишсовић, из Сз\едорева био у 1. ,ч. 4. 6. 8. и. ЈЈ1 поз. од жеис 4’таике. Лаза Томонић, корта од Лн кеТасовчсвс «з 1 >еог| >ада. Падован Мијатопић, карта од Анкс Тасовчене из 1х>ограда. Дђагомир Гтојадпноциђ, кар га од жсцс Зрпдс из ,окслипс Паланкс. Дацидо ЈааковцТ, био у IV прекрбр. руку, карцч год жцце.МиррсдЈЈе изЈЗрбоцц;!. Трифун Стцјаповрф, фио у 2. ч. 2. б- 7 п. .{,цоз, #арта од жчне Крсаре из ј\Б М. Дуга. Милрроје Мрлу гиновић, из Добррдола, био у мун. кодони 18 |П. I п. ,фажи .па мцр;а ,/Кицка.