Народ
СОЛУН, СРЕДА 7 МАРТ 19Д8 ГОД.
БР. 219. БРОЈ 10 ЛЕПТА
»Народ« излази свакога дана по подне.
Штампарија се налави у улици Коломбо број 6.
Власиик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
ПАРО
ГОДИНА II. Рукописи се не праФају. Огласи и белешке наПлаФују ее попогодби. Редакција јс у улици Коломбо број (). Главки урсдник ДРАГ. С.' ГОГИЋ
Да Аустрије н е м а, требало би је створити. То јс мишљење, које је немачка дипломација створила и проповедала ради својих освајачких цил.ева и жудње за превлањгћу над целим светом, а које с.у све европске државе гшдржавале, прихватале, усвајале. Аустрија у мпогоме има томе да захвали што је постојала, држеФ.и у стези и ропству многобројне народе. И нс само, да је постојала, него је играла и улогу велике силе. Аустроугарска монархија је била свагдањи и непомирљиви непријагел. свију својих народа.' Она је пречила сваки покрет њихов за слободу и ујсдињење. Она је свесна била тога, да ће јој слободе и груписања истоветних народа у једну целину до1'.п главе. Своје разне и многобројне народе држала је Аустрија помоћу ве|)ске разлике и познате девизе Хабебуршког дома: Подели па владај! И вешто је знала један народ са другим завадити, дају ћи час једном час другом по неку кривицу. То су јој била једина сигурна и моћна средства за одржавање себе као државе, јер никаквог другог услова није ималг. Аустрија, каотобож! ■■ држава није постојала ради својих народа, него су народи њени постојали ради ње управо ради династије пер|ј)идних и злокобних Хабсбурговаца. Јер
Аустрија и није држава која свој опсганак оснива на Уставу и праву народа, него баштина јсзуитског дома Хабсбуршког. Али пробућсбанародна свесг има да учини данас крај баштини Хабсбурговаца. Аустријски Словени, снажно и мушки траже е л о б о д у, независност и народну државу, у којој 'ћс једино на ћи своју народну срећу, свој напредак и своју процват. Више не може бити речи ни о каквим повластицама, нагодама и самоуправама, јер еу сви народи потпуно начисго с тим, да будућност своју могу обезбедити једино у својој, народној, самосталној држави, која ћс се подићи на развалинама Аустрије. Гај силан покрег народа двојне монархије, који неустрашимо тражесвоје плаво и слободу, не плашећи се и не бојећи се ни мука, ни патњи, ни застрашивања, па нн мученичке смрти, даје маха надаМа да су Аустрији дани избројани. М. Липовац. ДИВЉАШТВО Лондон. — Неколико л.уди са потопљенеједрилице »Едуард Мари« искрцало се на енглеску обалу. 0 н и причају невероватне ствари о немачком варварству. Кад јс једрилица била погођена, са н.е су се укрцала на један сплав три морнара и упутила према енглеској обали, која јс била удаљена око 32 километра.
На броду је био остао еамо тешко рањени господар. Пошто јсдрилица пије била потонула, то су Немци зауставили енглески сплав, укрцали на н> два немачка морнара и вратили га да потопи непотопљсну једрилицу. Кад је сплав иристао уз једрилицу, један је немачки морнар убио господара брода на очиглед н,еговог сина, и потом је са својим другом потопио једрилицу. После тога Немци су се врагили на сумарен, оставивши енглеске морнаре бсз хране и без воде. ТУЧА У РАЈХСРАТУ Париз. — Вести из Швајцарске доносе опис о сценама,гунгули и тучи у аустријском парламенту у ток у дискусије о исхраин, која се изродила у праву битку између Словена и Немаца. ~шттФранцуски Министар прив])еде и исхранс Виктор Боре, пошто је, због дискусије у скупшгини о пјлојскту закона о гајеп.у жита био спречен да присуствује свечаној седници 11ољрпривредне А к а д е м и ј.е посЛао је свога ше<})а канцеларије, да га замењује и да прочита говор који је он имао да дјмки на седници. Допосимо неколико извадака из овог говоЈ)а: »Сада грбба предвидети дан, када ће слободан рад индивидуалне енергијс мо1.и да сс успостави. Тога дана улога државе у прврм реду ће се састојати у томс, да бодри и помаже приватну иницијативу, а не да је замени. Сталним измен.ипањсм мисли настаће трајна утакмица у напорима измсћу јавнс управе и сеоског ста-
новништва. Због тога биће неопходна једна широка децентрализација. Ја проучавам један п|)ојект, који има да у сваком од осам инспектората, који одговарају тачно обележени.м земљорадничким областима, створи јсдан оЈ)ганизам г|)а+,анскога реда са фи нанс и ј с ком ауто ном иј ом, једну в|)С"<у окружног надлештва, у комс ће бити практичари, научењаци и администЈ)атори, а који ће стварати, управљати или помагати ене могуће установс, које еу подссне да побољшају земл.о|)адњу у обласги, колико у погледу продукције, толико и у погледу продаје земљорадничкнх производа. Из искустпа етеченог рптом никнуће напредак у будућности. Ншита се неће пропуетити, што се научило у тешки.ч данима. Ни ћете, гоеподо', имати заслуга, од првог часа, да сте вашом науком, вашим саветима и прчмерима припремили нон полет земљорадн.и. Народ вам много дугује и ја сам СЈ)ећан, што вам у име његово могу да одам пошту, која вам иј)ипада«. 1 ИЗ РУСИЈЕ ГРарид. — Јапжају из Штокхолма, да је у Моекви бткривен један тајни комитет, који је имао да обори са власти Совјете и да уведе војну диктатуру са геиералом Каћедином на челу. Много је лица ухапшсно. Лондон. — Јанл.ају, да је република Кавк;« обавестила Турке, да она нс признајс уговоЈ) закључен са болшевицима и да неће евакуисати Багум, као и да Турци мо])ају засебно да ПЈзсговарају са канкаском републиком
Ако Турци покушају да заузму овс области силом а пошто за тај крај имају вј)ло слабе снагс, то ће сс ствар безусловно свршити ■У корист кавкаскс републике. Париз. — Дозцаје се из Петрограда, да су представници разних група из већине распуштс п е Уставотворие Скупштине упугили сапету сазезничких сила } г Москви протест против мира, који не обавезује руски народ. Само 5’ставотворна Скупштииа може да одлучује о миру или рагу. Једна. делегација позива све гра1)анс Русије, да уједине све своје силе за одбрану слободе и части отацбине. 0ДГ0В0РН0СТ ЗА РАТ Рим. —•Одговарајући на питање о аутентичпосги телеграма, о који.ма је 'Болиги споменуо неш го у екупшгинској седцици од 5 децембра 1911 да би дбказао како је АустЈ)ија хгела напаеТи Србију, државни подсекрегаЈ) за спољне послове Бореарели је изјавио, да ги дикументи у ствари посгоје, али да ее за сада нс могу објавити. ЦЕНЗУ?А У АУОТРНЈН ВаЗел. — Жалећи се на одвратан начин, којим је угушенп у Аустроугарској с л о б о д а мисли и речи, бечки »Арбајтер. Цајтунг« набраја, да је од јуна 1917 до марта 191N било у парламен гу око 166 интерпелација и 116 говора, чије је публиковање цензура забранила или дозволила да се објаве тек као службена скраФена парламентарна саопштен.а. Лист опажа, да сем
тога цензура забрањује да се употребљују у штампи изрази као: »беда«, »глад« или »очај а ње ста но вн и штва.« ТЕВТОНСКИ МОРАЛ Рим. — До данас непријатељ је увек тврдио како се он при бомбардовању са аероплана придржава мсћународних ко н ве н ција бомбардујући само војничке оојекте. Мсђу гим пре неколико дана пао је у наше линије један немачки авиатичар, који је изјавио, да цил. њиховог бомбардовањања нису војни објекти, већ отворене незаш гићене вароши. Циљ је да убију шговишелица графанскога реда да направе панику у народу, да убијају морал и да проузрокују на тај начин револуцију кбдпротивника. »Због тога нама је много стало каже тај авиагичар да погине једно невино дете, једца жена или један старац више. То је наш циљ, кад бомбардујемо Париз, Лондрн, I Венецију. и Падову, а жао нам је шго су ваше веће вароши толико много удаљене од наше базе, да их не можсмо поестити нашим бомбонама«. Ово је тевтонски моР‘ 1Л 'аскит ЈI миру Лондон. —■ Аскит, у једном говору, држаном својим биј)ачима рекао је, да јс Хертлинг прихватио у главноме четпри ВилЗонова услова. Затим, Аскит упоргђујс оно прахваћање »у
Ф Е Љ Т 0 Н
ИАРСЕУ1 ПРЕВО:
ДВАДЕСЕТ ОСАМ ДАНА Госпођа Кутелје господину Кутелје
4. априла (), д|)аги мој, како ми је тешко самој са собарицом, како ми је време досадно и жалоеио. И чиелити, да тек има два даиа како еи отишао, и да још читавих днадеест шеет дана имамо да будемо раздвојени једно од другога, одиоено двадесе г седам рачунају ћи и дан путовања. 11е, влада поступа врло ружно, врло неразумно. 'Го није требало да буде да се младој жеии отима њен љубљени муж т|)И месеца после свадбе. И због чега, кажи ми, молим тс? Затто си им погребан тамо у Бресту, у псшадији, кад ја седим потпуно сама у Паризу? Зар доли-
/
кује пјјвом чиновнику мииистарства да маршиЈУа с пушком о рамену и под командом људи који нису способни ни слуге да м_\' буду? И после, још бих и могла разумети те твојо четири недеље у Брссту, да си нежењен и да још живиш с мајком у Бретањи. Али данас кад е.мо добили место у Паризу? Видиш, драги мој, све јс то врло бесмислено, а и врло ])азумљиво што има тблико нсзадовољника у републици. ' Ги знаш љуљашку у гвом кабинету за рад? Она такођс жали за тобом. Кад год поглсдам на њу, дођс ми и да се смејем и да плачем.
Твој дјјуг Симом бпо ;е код мене. Како изгледа, ги си га молио да ме посећује за време твог одсуства, да ме Ј)азонођује и да ми прнча о новостима из министарстава, које би' ја потом достављала тсби. Он је био врло л.убазан; у опште, он јс в])ло васпитан и мио. Но слушајуђи га какоприча о мииистаретву, о чиновницима истоветно као и ти, осећала сам ее гако тешко. Писам сс могла уздржати од плача. Сиромах Симон није знао шта да ради. Не -верујем да ће скоро опет доћи. Пј)ва му посета није донела баш много пријатности. Збогом, драги мој, збогом, лепи мој, л.убави моја. Твоја те мала жена силно и снажпо љуби у бркове. Она овог часа иде да спава и да машта о свомс Жаку, старају ћи да јој се он присни. ШаЈмота.
11. 3. Сад еам баш добила писмо од твоје мајке. Пише да би желела, да ти после вежбс одеш к њој на једно недсл.у дана. Али не. Не, ни пошто. 12. априла (одломак) ....Гледам да се читањем е.нассм несанИце. Али ти и са.м знаш, не марим много за читан.е; већ ме ночну н очи да боле, али заспати не могу на не могу. И после, кад ее у ки.игама двоје воле и дају једно другом пољупце. почнем да мис.111.VI О ТСби 11 ПЛаЧСМ, плачсм. Господе, како ее осећам сама у нашој широкој постсл.и. ,...Твој друг Симон ПЈ)0дужио јс да долази код мене. ()н сада долази еваки други дан. Са задовол.ством ћаскам с њим, али отвореио говорећи, зар теби не изгледају његове честе по-
ееге младој жени малко неразумнс и незгодне? Иајзад. мене се то сапршсно не тичс. Човек, који бн могао да учнни да заборавим Мога Жака, још сс иије ]»)дио. Али ом? Твој д|)уг је нежењеп, млад, а ја ис изглсда.м рћаво, зар није истнпа? Мени изглсда да <>н \ иоследње време гледа. па мене некако нај)6чито и смешдб. Нагшши ми што греба да радлм и то ћу ујУАдити. II. 3. Пећу да тц гово])им мишга нопЈ)ијатно. али, драгн мој, твоја јс мати заиега нееносна. ИГга јој смста да она доће код гебе у Брест? Тако би те виђа.1а сваки дап. Шзрлота. 16 . априлл (бдломак) ....То што ми пишеш врл<) је нељубазно: Као да еве жене замишл.ају, како треба само да их погледају.и тога часадасе појави страст.
Уверавам ге најл.убазннјс да твој друг Си.мон почиње да ес зал.убљује у мене. Ги извесно знаш да ми је го савршено с.ве једно, али заШто пуштаги тога сиј)отог младића да гиђе е ума? ЗаЈ) није бол.е |)еђп му о4'ворено, да феба да ое.тајс у министарстпу? 5' осталом, како хођсш. Ја још уве.к патим од не т саиице, живци еу ми врло |>лст])0ЈС1Ш, пишга ис јсдем, ништа ме не занима. Код куће ми је тешко, а бпет мрзи ме да идсм куда. 0 врати сс што п|>е, мој драги, мој обожаванц. Потребно ми је да будеш норед менс. Ако ти после иежбе будеш и иедел.у дана код мајке, зпај, да пративши ее у Париз, нећеш вишс наћисвоју малу Ш лј)логу. УмреГ.у, умЈ)с:ђу од туге. Ти разумсш сада, да не треба да идсш код мајке? Обећаваш ли ми? Шпрлота. — Свршиће се —