Народ
СОЛУН, ЧЕТВРТАК 8 МАРТ 1918 ГОД.
ГОДИНА II.
БР. 220.
БРОЈ 10 ЛЕПТА
»Народ« излази свакога дана по поднс.
Штампарија се шпази у улици Коломбо број 0.
Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТ
Рукописи се нс вракају. Огласи и белсшке наплаћују сс по погодби. Редакција јс у улици Коломбо број ().
Главни уредпик ДРАГ. С. ГОГИЋ
ПОЗДРАВ БРАИЕ ИЗ АМЕРИКЕ гоаор ПРЕДСЕДНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДНОГ ВИЈЕЉА
Послс свечаног говора др. М. Неснића пред Конгресом Сједињених Држава, којим је Српска Мисија била завршила званични део своје посете, сазвана је у српском посланству у Нашинггону седница мисије и извршног одбора Југословенског Народног ВијеКа. Присуствовали су сви члачови мисије: др. Миленко Веснић, Сима Лозанић, генерал Михаило Рашик, потпуковник Михаило Нснадовић, капетан Милан Јовичи-ћ, Владислав Мартииац; од стране посланетва: посланик Љуб. Михаиловић, секретари Ал. В. ЂорТгвић и др. Ђорће Тодоровић; од стране извршног одбора Југословенског Народног Вије-ћа: др. Анте Бианкини, дон Нико Гршковић, др. Хинко Хинковић, поп Јован Крајиновић, др. Љуб. Леонтић, др. Драго Марушић, Милан Приби-ћевић, др. Милош Тривунац н секретар Југословенске Канцеларије Иван Гргуревић. Председник Југословенског Народног ВијеТа, др. Анте Бианкини поздравио је мисију овим говором: У једном одсудном историчком часу, ,док сс одиграва последњи чин трагичке борбе цијелог културног свијета против неправде и насиља, а за побједу права и правде и слободу народа и човјека, ми сс састадосмо на овом светом тлу великог американског народа, који се сав заложио за опТ.с добро, нс очекујући за себе никакове материј ал н е користи. Састадосмо сс далеко од своје неслободне отацбине, дјеца јсднога мученичкога народа: ви као представници наше јуначке Србије, која је ссбс жртвовала нама, и ми као представници оног дијела нашег народа који се нске под
никаквим условима одреТ.и тежње да се и под цијену још веТих жртава саједини за увјек и безусловно с вама. Тринајест столека живи век наш народ у садашњој својој отаџбини на раскршТ.у Азије и Европс, пркосеТ.и олујама које су угрожавале његов живот. Ви сге окренули груди према Истоку да сузбијате навалу азијатски.ч барбара, ми смо морали да се хрвемо са непријатељима који су искористили све течевине културног Запада да нас сатру. Историја наша, Југословена под жезлом Хабсбурговаца, један је низ крвавих жртава. На свим свропским бојним пољанама текла је за њихпотоцима крв наших преЈја. И чим вске бејаху наше заслуге и жртве, тим теже постајаху вериге нашег сужањства, док нас напокон не предадоше сасвим на милост и немилост Нијемци.ма и Мацарима. ИдуТ.и за нашим разнарођењем, намеТ.у нам туђинске језике и шкојле. Док је наш народ, из једне од најљепших и најплоднијих земаља под сунцем, морао да јатомице бјежи у ту'ђину, да на ђе за живот услове који су му на рођсној груди ускраТ.ени, његова напуштена огњишта запремише од наших тлачитеља погодовани њемачки и мацарски колонисти. Нијемци и Маџари, ступивши у савез са на-
шим историјским душманима, гурнуше нас зликовачки у овај братоубилачки љу меТ>усобног покоља испуне онај јаз који су век у мирно доба копали међу нама. Али ми смо свијесни да се овај рат не води само против Србије, век и против Југословена под Аустро-Угарском. Та евијест о заједничкој погибсљи, учврстиТ.е увјерење о нуждизајсдничког државногживота, као што су звијерства која самозвани нрсиоци културе починишс над најбољим синовима нашега народа, над слабим женама и 'нејаком дјецом, распламтила непомирљиву мржњу против крвопија и неугасиву љубав и непоколебиву вијерност према вама, супатници наши. ГледајуТ.и у заједничкој нашој д|)жави једини начин да се очуваГ *Ј мо ми тражимо одцјепљење од Аустро-Угарске. Први је наш циљ ослобођењс. А шта хо'кемо иза тога, изјавише представници цјелокупног нашсг народа у Крфској Декларацији: ми хоТ.емо да се са Србијом и Црном Гором ујединимо у једну јединствену демокј)атску државу. Ми тражимо наше ослобођење н нашс мјесто у дружби демокрација, које ке из аутократски.х рушепииа ииТ.и иза овог ужасног рага. Наш народ у Аустро-Угарској воли умријсти у борби за своје ослобођсњс него ли умирати у очајном сужањству. ГЛДЂАРСИИ ЗДХТЕВИ Атина. — »Патрис« до-
Ма-ђаре. Они хоће своју независносг и ослобођење од аустро-немачког јарма. Три жеље одушевљанају маћарски народ и три ствари он сада тражи: народну владу, економску слободу и војничку незанисност. Мађарски министар председник Векерле на последњој седници маћарског сабора одговорио је да ће ове жеље бити испуњене. Што се тиче економске слободе додао је, да ће скоро о томе датн изјаве и због тога треба дгг посланици имају стрпљења. »Аз Ешт« коментаришући мађарс-ке жеље, пише: »Народне жеље морају и биће испуњене. Мађарски јс народ слободан народ и зато Пе сме дозволити да на њ угичу аустријске ингрнгс. Што се тичс впјничке нђзависности, лист каже, да је ово главна жеља. Ми немамо претераних милитаристичких идеја то јест, да освојимо свег, всћ ми хоћемо једну засебну војску, као што хоћемо неограничену независност. Закл.учујућн, »Аз Ешт« пише, да се нада, да ћс влада учинити све могуће, да оетвај>и народне жел.е. Андраши сс изјаснио отворсно за мађарску иезависност и обеђао своју помоћ пристзлпцама ове тежње све до потпуног њеног остварсња. У својим изјавама гроф Карољи огвојјсно је нанао прсдседника Векерла. УЗДАРЈЕ ИЗ РУСИЈЕ Базел. — Јављају из Беча даје министлр народне одбране даопред парламентом овакву из-
јаву о заробљеницима који долазе из Русије: »Морају се предузети мере против ширења [)е волуциона рних тежња, јер нојна управа зна и и.ма доказе да се међу људима који се вракају у отаџбину налази доста велики број гаквих који припадају револуционарним идејама и који су послати као изасланици за ширење тих идеја. Сви код којих се заиста откриј у социј ал и сти чкореволуциона рне тежње биФ.с, према издатим наређењима, сматра н и као сумњиви.« РУШКНЈА И СПОРАЗУКг! Лион. — Војна француска мисија у Румунији, са генералом Бертлоом па челу, напустила је румунску територију. Обраћајући се министру Делабранки при одласку, генерал је рекао: »Француска нсће дозволити никада смрг Румуније. Румунски народ јс доказао да је достојан својих традиција. Савезничка победа над непријатељем биће и победа Румуније«. ~тт~шм Лондон. — Великијапанеки публицист Ка<ј)о види у ширењу немачког утицаја у Руеији озбиљну опасност за своју земљу, и изјављује ово »Дејли Гкспресусс »Заузимањс Владивостока од стране Немаца ..ао поморске базе за њихове сумарене било би за јапанску морнарицу чиста и проста смрт. Ослобођење н е ма ч к и х за робље н и ка из Сибира престављало би опасност нс само за Јапан век за Кину и чак за Индију, јер Немачка,
наоружавају к и ове заробљенике створила би од њих нову војску. Јапан је чекао, и у својој земљи иуиностранству, санкцију јавног мишљсња. Час за брзи рад звонио је и због тога је Јапан, веран дипл оматс к и м традицијама, сматрао за потребно да ступи у споразум са Савезницима,али мснталитет Јапанаца је такав да онп траже потпуно поверење. До сада војна акција се ограничила на ЧингТао, пређашњу немачку поморску базу. Али његово учешкс на мору је век знатније. Цела јапанска флота бди на Пацифику и Индиском Океану. Она пратигранспорте из Аустралијеи Новог Селанда. Она је истерала из Пацифика немачке и ауетријске лађе и натерала их да се уклоне и да код Фалкландских осгрва падну }' руке Гнглезима. Јапан је послао лаке крсгарице у Средоземно Море за заједнички рад са енглееком и француском флотом. У поморским питањима Јапан је извесно на висини свога задатка. ПРЕДСЕДШ 1Ш30Н Лондон. — »Из Вашингтона јављају »Тајмсу«; Предссдник Вилзон имао је један дугачак разговор са Лансингом и пуковником Хаусом. Верује се да је завршена редакција изјаве за Конгрес, у којој ке председник наставити примену својих принципа о јавној д и п л о м а т и ј и и пред трибином светског јавног мишл.ења продужити дискусију о ци-
рат, да крв- бија из Лондона: Главни уредник »Морнинг Поста« пише да неки револуционарни ветрић овејава сада
Ф Е Љ 'Г О Н
МАРСЕА ПРЕВО:
0
ДВАДЕСЕТ ОСАМ ДАНА Госпођа Кутелје господину Кутелје —
17 априла Молим те, допусти ми да молим Симона да пресгане долазити код мене. ()н је, истина, увек био врло учтив и скроман према мсни; ио заиста његове ме очи плаше. Не могу никако да избијем из главе да он нешто смера. Наредила сам собарици да остаје у трпезарији и да не загвара врата, кад год јс Симон са мном у салону. Шарлота. 22 априла (одломак) ...Ти се, извесно, не срдиш што ти нисам три дана писала? Кад би ти само знао, иријатељу мој, како сам ја била несреЕна за сва га гри дана. И то, ве-
руј ми, без икаквог основа. Нс зиам ни сама, шта ми је било, али сам плакала, плакала, и нисам могла никако, да ти пишем. Враћај се, драги, што пре. Ми ћемо опет да бу-е.мо срећни заједно, је ли? 1нпиши ми у идућем писму, да ћемо бити исто тако срећни као и раније. Хиљаду пољубаца од гвоје Шарлоте. Н.З. Собарици сам повећала плату са десет франака месечно. Ми смо о томе већ разговарали, се■ћаш се. А оЛв је од тада, како смо остале нас две саме, тако предусрегљива и гако пажљива према мени. Дивна девојка. Добро сам урадила, зар не?
27 аирила (одломак) ...Опет 1 .ИСМО од твоје мајке. Сиро л жсна непрестано тражи да код ње проведеш једно недељу дана. Она жели »прс него што умре«, да се види с гобом. Заиста, њсно ме јс писмо тронуло. Ја сам толико силан бол осећада због твог одсуства, да сада добро појмим како јс она морала да трпи, не видећи те всћ неколико месеци. Постуии како хоћеш, драги мој, не желим да ме мучи савеет, како сам те спречила, да нс пољубиш мајку прсд смрт. ...А, да. Можеш бити задовољан: ти си био у праву. Твој Симоннијебио заљубљен у мене. ()н мије већ признао да намерава да се жени, и ето то га је занимало за све последње време.^
4 маја (одломак) У осталом мени је много бол.е. Сада, кад знам, да си ти, драги мој, код своје добре мамице, ја сам мирна. Док си био у Бресту, мислила сам на вечери, које си проводио са друговима у том великом граду, пуноме веселог света. И ако знам мога Жака, и знам како је он предобар, ипак сам замишљала читаву гомилу свакојаких ужаса. Љубомора ме је мучила. Но сада ти си у селу са мамом, и сада сам потпуно сигурна. Чак бих и волела, ако ги продужиш за неколико дана своје бављење кодн.е, а кроз неколико мссеци могао бих опет, да ме оставиш и да одеш к њој. Збогом, драги, збогом. Пољуби у место мене своју добру маму, и мисли на твоју малену жену која те обожава. Шарлота.
Н. 3. Да, ти мс прекореваш, што ти ништа не пишем о твом другу Симону. Боже мој, како он тебе ингересује, тај твој Симон. Али кад већ жслиш, он је потпуно здрав. И сада сс виђам с њим, али много рсђе него раније. А међутим било је време кад сам мислила да је он заљубљен у мене. Како сам била луда. Не говори отоме с мајмајком. Је ли да неђеш, драги? КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ Данило Крајиновиђ, благајник покрет. арт. радиопице пошта 111, моли сва\ кога, који би ма шта знао о ниже именованим војницима, да га извести, како би им могао доставити карте које су за њих из Србије дошле : Мика Милосављевић, кар-
та од Кристине Милосављевић из Београда. 'Грифун Николић, био у 7. п. II п. карга од мајке Љубе из Београда. Петар НиколнЕ, био у 7. п. II п. карта од Симе Видларевића из Бсограда. Чедомир Лукић, био возар II пољ. болнице Шум. див. карта од жсне из Трнова. Милоје Живанчевић иМилан Луковић, карта од жене Ранке из Белосаваца. Видосав Миловчевић, био у 5. Данглисовој батерији карта од.сииа Милоша из Ужице. Михаило Радовић, писмо од жене Руже. Милорад Милош јви ћ, био благајник Дунав. арт. п. П п. карта од жене Надежде из Смедерева. Милоје Којић, карта од сестре Босе Темељковић из Смедерева.