Народ

Г)1\ 222.

СОЛУН, СУБОТА 10 МАРТ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БР0.1 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по поднс.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 0.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТч

Рукописи сс нс нраћају. Огласи и бслсшкс наплаф.ују сс по погодби. Рсда кција јс у улици Коломбо број •(>. Главии уредиик ДРАГ. С. ГОГИТГ

Послс Нсмачких теорија о продиЈ>ању на Исток, дошла је теорија о »Мител Ееуропи,« а за оном, да би се стж)ј)и. нска вретасветс тројице у идсологијс германских планова дошла је и теорија о »Мител Африци.« Тај се мит Ј)Одио у мозгупре•ђашњег државног подсекЈ)стара за сполше послове, Цимермана. Затим је обрађиван у кабинсту данашњсг сск|)стаЈ>а за колонијс Солфа. Најзад имао је ту срсћу, да придобије и Дслбрика, који га је нап|)авио популарним. Та сс тежња састоји у томс, да сс Африка подсли у тј)и дсла: Севсрна зо на остала би Ф|)анцуекој, јужна Енглеској; што сс тичс централне зонс, која је издс.Ђсна измсфу Француске, Белгије, По|)тугалије и Нсмачке, она би постала потпуно нсмачка. Дслбрик кажс: Са СВОЈИМ ПЈ)ИЈ)ОДНИМ П])0страним пристаништима она би служила као база снажној флоти, независној од флоте метрополи; шга више, ту би сс ])екрутовала војска домо|)одаца од милион људи. Солф кажс: Мител Африка била би наша Индија.наш Нден; а Цимсрман: Наша цснТЈкина Африкада^ће нам конгролу над јужном Америком, с јсднс странс, и крајњим Исжжом, с дј >уге сгране. Тај ПЈ>ојскт трсба као да послужи коначном Ј)сшс њу рата, м због тога Германија у њсму глсда најглавнију страну пи гања рата, и глав-

МЛРСЕЛ ПРЕ80:

Париз ће, надам се, довршити што је Бокур почео. Уговорено је, да ће нам господим дС Монтиври честодолазити у посете; мислим да та друти дан по нашем доласку у Париз позовем на доручак са нама. На овај начин, ово двоје младих који се ноле нолагано ће доћ>1 до тога, да више неће мгћи бити једно без друЈота, и онда 'ће они сами л тћа да нас моле, да их што пј)с жснимо. Са мало окретности ми ћемо овај брак нретворити за н.их.у б()л к из љубави, који би им, да је невешго изведено; можда изгледао као б])ак из вудности. Признајете ли, оче Бине,

ни одсљак у будукем уГОВОЈ)у О МИру. У »Фосишс Цајтунгу« Цимсј)маи је нсдавно изјавио: » Кол () н иј а л н о и и та њс то је главна сметња ми|>у.« У »Германији« пуковник Колбс п|)ича, како »пола милионцЦј)наца води борбу на француском земљишту против синова Нсмачкс, а Француска може из колонија добити још 25 милиона људи. Да би сс парирала ова стЈ>аховита опасност, има да сс нсизоставно ствој)и Митсл Африка«. Тако пЈ)оповсдају вслики људи Гсрманијс; го је сан Тевтонскс мсгаломанијс, то су маштаријс оних, који би хтели, да постану господари на целој земљиној планети. Али прво трсба победити. А прсма свима чињсницама до сад судећи, извесно је, да сс то нсћс никад догодити. ОПЕТ он спдсилдц Цирих. — Познати историк Ф])идјунг у »Фоеише Цајтунгу« бави се поеледњим говором Ламашовим у аустријекој тосподској кући, тврдећи да Ламашове изложене идеје имају присталица чак у високим круговима монархије. Фридјунг каже, да је Ламаш кушао гре неколико времена да једним меморандумом упућеним ца])у Карлу, натоворл овога на оцепљеље Аустрије од Немачке. У мемерандуму је речено, да западне силе сматрају, да морају продужити рат, пошто виде да је ередње европски блок опасан. Кад би се дакле закључе-

от * — 2) да с.мо ми мали Макиавели? Свакако, то је за срећу деце, коју љубимо и за стварање једне хришћанске породице. 'Голико сам срећна да Пам то не моту ни да искажем. Шал,см Вам из]>азе своје радости уз срдачну захвалност. Контеса дс Бокур-Живри. Л Госпоћици Клотилди де Лепрон, пост рестант, булевар Хаусман, Париз. Ша.вем ти, драта Клотилдо, крадом ово писмо, да нс би мама, мис Жакобсон, отац Бине, и други заштитници, који воде бригу о мојој малој личности од 17

њем мира моиархија ослободила савеза са Немачком, тиме би — по Ламашу био ближи крај конфликту. Једна угледна личносг, која је овај докуменат прочитала, изјавила је Фридјунту да је Ламаш саветовао Карла, да одлуку о прекиду савеза саопшти нс само Паризу и Лондону већ и Вил.ему, да се не би нападала политика монархије због дволичноетн. Ламашов је покушај пропао и Чернин је добио доаволу од цара Карла, да да већ познату изјаву да ће монархија бранити Штрасбурт, као што су Немци бранили Трст против Италијана. ОС^ГУРАЊЕ ^СХРАНЕ Па|)из. — Јанљају из Вашингтона: Извоз меса за савезнике увећаће се за 50 од сто, а можда скоро и удвостручити, бла годарсћ и урефењу, о којем сада дискутује Хувер и предсгавници одсека за исхрану савезника. Циљ увећању извоза је да нагомила што више Ј>езерви меса за савезнике услед великог сувишка, који се налази у С ј еди њен и м Д ржавама. Предлаже се да Савезници сгаве на расположење све б])одове потЈ)ебне за транспорт меса. ЗАЈЕДНИЧН8 РАД 1 3 им. — »Секоло« пише, да су избетли српски п]>ваци, који живеу иностранству, у ви • ■ прилика дали доказа о ис. оној жел.и, да доће до при>ател,ског споразума измећу Јужиих Славена и Италијана против зајсдничког нспријатсља. У том цил,у сазвали су пре иекслико данауједној швајцарској в.фоши састанак, година, умешали свој поштени носу нашс разтоворс. Овај пут имамо шта дабрбљамо; п|)ип|>ави својс уши, Кло! П|)во, радост, идуће суботе остављамо Бокур и долазимо тамо у унивсрзитетску улицу. Би ћу код куће око пет сати. Иадам се, да 'ћеш наћи начина да доћеш са својим тосподином брато.м Хснриком, ако мс оп удостоји и пожсли да опет види моје лицс и да сазна посдсдње новости о »мојој удаји«. Јср нема. вишс сумце у то, добро је удати сс з (1 госта, о којсм ћу да ти говорим. Ученик, л.убимац оца Бинеа намеи,ен је мојој постељи, Како се каже у Комедији. Мама и мис Жакобсон непрсстаио нсшго тајанетвено брбл.ају откад јс он отиу говао; мазе ме, трлс мс, као да куца час раздвајања. Мсћугим, господин дс Мон-

на комс је суде 10 вало вишс утледних Јутословспа, Игаталијана и иггћ 1 ијанских иредентиста. Донссси јс овакав заључак: »После мсћусобно измењених информација и о.бјашњсња, која су потпуно остранила сваки нсспоразум, који је неп])ијатељ хтео да искористи и њим омете сваку сарадњу народа судбино.м одрећених на дутотрајан и плодаи савез — одлучено је да се етворе два одбора за пропаганду споразума измсћу Италије и Срба, Хрвата и Сдовспаца. Ови 'ћс одбрри радити споразумно у циљу ослобоћења иредсн тистичких шрода у Аустрији«. До сада су стугшлм у одбој) мноти угледни Југословени. И у Италији се саставља списак угледних политичара, који ће потом еаставити одбор и ступити у директну везу са сриским одбором. “иГрусије Ппј)из. — Тслег|)а.ми који сгижу из Пет[)ог|)нда јаиљају, да је Троцки пред КонгЈ)есом у Москви изјавио, да Русија мора отс|)ати Немцс из Русије. Троцки је додао, да ће успоставити центај) Ј>уских армија, које ће на Уралу тући Немце и затражио је помоћ еавезничких влада нарочито Францускс. Француска — каже Троцки — има у Русији још војних мисија ито: под генејпшом Небиером и под генеЈкшом Бсјуглоом. Допиеник »Тана« јавл,а, да Немачка предвићајући ]>уску реакцију држи још на источном ф|)онту 50 немачких и .‘ >() а у стр мј е ки х д и ви з и ј а. ГТариз. Немци су дртиври нратио се у Париз, да наће оца Бинеа. За.вубљен у мене? Боже мој, а ја о то.ме ништа не знам. Његови су маниЈ)и одвишс увијени, он, учсник опатов, уздрж.вив је богослов. Иначе, нијс токико тлуп, всшт је у енојим кретањима на није ни ружаи; али ти знаш, мала Кло, да ја нолим само јсдан људски лик, и то можсш да кажеш Хенрику: нема потребе да буде љубоморан. Натласи добро, да ми је »мој будући« свакако одао ношту. Иије кривица мамс ни мис Жакобеон : свс с.у радилс, што су моглс, да га останс на само самном, бсдмот дечка! Надале су се, без сумње, да ће га разтовор на само самном преокрепути, да нећс више издржати, да ће сс показати Дон Жуан, и да ћо оида морати да нас жемс одмах, одмах. Али иази!

жали украјимску бољшсвичку делегацију тридесет шест сати у Пскову, и најзад јој је тенерал Хофмац изјавио, да виша команда признаје само ону делегццију прсћашње Раде, еа којом јс склопљен уговор измећу Пемачке и Украјине. Делсгати су израдили дутачак протсст н уиугили та »свима совјетима и целом свету«, изјављујући да је јсдини спас: »бори ги сс до последње капи крви; повлачећи сс, систематски ништији сву храну.« Штокхолм. — »Политиксн« јавља да је бољшевичка влада потписала угог во|) са Финском, којим сс регулисавају мсћусобни односи. Русија се одриче свих непокретности, зграда, (|>абрика, телегра(|)а, и жслезница, кула светиља’, реквирисапих лаћа, угв])ћења и целе тс])иторије на Арктичком Мору. 5 гв|)ћен.е Имо оетаје Русима. Детаљно разтраничсње извршићсседоцнијс. Евакуација тсриторија одмах је нарећсна. УГУИЈ^ВАЊЕ СЈ1СБ0ДЕ Пгфиз. — Овде сс са всликом пажњом пЈзате вссти, којс долазе из Заг[)сба. У опшгс се верује. да ће Мафа[)и у најскоЈжјс време упогреб ити нај о к |>у т н и ј а средства да угуше југословенски покрег, алиу гоме неће успеги. Ко|)Ошец је пред целим парламентом изнео метод Немаца и Мађара, чије ж])тве износе до данас неколико десетина хиљада. Пошго тај мстод није уродио никаквим плодом, то ће Немци м Мафари упот|)ебити још веће дивл.аштво, да угуше покрет Југословена, који не тјшжс вишс аутономију, већ слббодну и Гост, на само са мном, размакне мало своју столицу и настави да гово]>и о музици, бициклу, свету као, да јс ту био отац Бинс и мама да белсже тачке. У осиови то мс малко срдило. Помислих : »Ипак, отац Абе их израћује на један нарог чиги калуп. Менс са којом обичпо млади свст нс може да остане ни десет мипута а да не кажс будалашгннс: Тада (не причај чо Хмфику) покушала сам, да будем кокста, малко. 15])ло мало потлсда, мало додиривањс руком по гласониру, мала шала. Очевидцо јс то на њега деловало: јсдаи или два пута, мислила сам, да се одлучио, да проба једаи цољубац, из учтивости, у косе, у руку. Пе, уздржао сс. Можда јс то жеља, или јс можда тако, кад сс нско одлучи на жснидбу. Рсћи ћсш свомс

независну д|)жаву. Југословени мисле, да би Споразум учипио велику услугу [фогоњеннм народима, кад би изјавио, да су Југословепи до данас далм многодоказа о својој вољн да се погпуно одцепе од Ауст])ије, и да се он бо]ш за њихово ослобофење. У том случају избегле би се многобројне жртве. ЈЕДНАНОСТ Париз. Јавл.ају из Берпа, да је за врсме дсбатс о. буџету једаи социјалистички послапик у Рнјхстагу усред страшие букс, узео рсч и изјавио да дамас, кад нароД гладује, канцелар у својој кући има за ссбе читав магацин живогних намирница. ЈАПАНСКА АКЦИЈД Париз. — У Токиу су вођени дугачки пјјсговори измефу јапанскс владе и амбасадора Француске, Јжглеске и Италије, у намеридасс што одређеније прсцизирају услови јапанскс акције. Њој се нада и сама 11емачка.»Келнише Цајтунг« доноси да ће Јапан неизоставно »објавити рат бољшевичкој влади.« ЗАЖИ ЛИХНОЕСКОГ Штокхолм. —- Шведски лист »Политикси« и даље публикује мемоарс принца Ли.хновског. »Тројни Савез — вели Лихновски — био је без вредности и без ц ува. Највећа г[>ешка измсђу грешака, које је Немачка починила п|)е 1911, а које су довеле до овог страшног европског рата био је сабрату Хенрику, да одсад захтевам да и он буде исго гако пристојан са мном као што је тосподин де Монтиври, или се иећу никада удати з;» њега, и бићу тоспоћа дс Монтиври. Нем.а опасности, небој се. Јер бих сс удала за оца Бинеа. Мећулим, морам признати, што је похвално за овог младот малтескот витеза, да јс синоћ ма станици, опрашгајућисе самном био збуњен. Није вишс био тосподар самот ссбе, није више био маскиран као за времс свота бо]>авка код нас. Маму је назвао »тосподипе опате«, (1 мис Жакобсон »Дејзи« свс брзо. Пол.убио ми јс руку. 'Го ћу му дозволити 3(1 време зиме! Сматрам да не треба одмах прекинути, пошто сам приметила, да су самном, после ових великих кула у ваздуху, куд и камо умиља-

Ф Е Љ Т О Н