Народ

Г>1\ 223.

солмј, неде;ба п март ипх год.

БРОЈ 10 ЛЕПТА »Народ« излази свакога дана по поднс.

Штампарија се налази у улици Коломбо орој 0.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕ^ИЋ

ГОДИНА 11. Рукописи сс пс враћају. Огласи и бел.шке напла Кују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број (). . Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИМ

1ТМУИФ М 1.11ТИ Н\Н1

»С об- зтли операцијс у Ллплма. Очекује се жесток аустро-немачки на-

Поред тога што руско-немачки уговор сам по себи представља највеТ.у невољу за Русију, Немци чак и преко њега прекорачују и проширују самовласно своД права до тс мере да се неминовно очекује ј.еакција из народа.Код счих пријатсља Рутије достоји у дубини д}чие латентна вера да ће словенски колос стрести све што га пригискује н казнити етрашно и спољње и уну-' трашњ' неприј атеље. И заиста гласови који сгижу из Русије буде наду на утешне догаЈјаје. Ако они буду прсдигра ономс што се предвиЈјало, имаће Нсмци времена и да се покају за своје прерано ])адовање. У осталом, постојање руско-немачкогуговора о миру п])имљено јс к знању по нужди, и важност његова само је привремена. 1 Јеминовно сва питања која су њиме обухваћена мора'ће п моћи Т.е да буду коначно ликвидирана тек по завршетку рата. Онај асропаг, који буде регулисавао све остале односе зараћених сграна и састављао нову политичку карту целога света, имаће да ]>асправи и ово питање. Не уздајући се ни у ком случају да је овај мир последња и дефинитивна реч, и сами* су немачки листови већ по неколико пута изјавили да је он само продужсње примирја. Каква ће битч одлука општег конгреса мира, то завиеи од крај-

њег исхода рата. »Вере ће у крп запливати и биће боља која не потонс.« Чији мач буде претегнуо на теразијама, тај ће имати и тежи разлог: рат је и 11 1 та гаИо. Да ли ће тај исход бити повољан по Савезнике? Свечињенице говоре да хоће. По људској снази они су несравњено надмоћнији над Немцима и њиховим савезницима. Цифре показују да у том погледу нема никакве дискуеије, никакве заблуде. Исто тако стоји и у погледу целокупног материјала; количина и те.хника наоружања, снабдевање, комуникације, еве је то такође јаче. А та надмо ћност и у живој снази и у материјалу чини већ по себи оно ш го је најглавније, јер данашњи фронт француекоенглески представља еа италијанским једну потпуну целину. У моралном погледу Савезници имајуто преимућство што се боре за узвишсне циљеве а против угњетача и империјализма. Морална в])едноет њихових трупа показала се најбоље ју оном паклу, који јс постојао месецима на Вердену, али који ипак н иј с м о га о са л о м ит и њ и хову гвоздену чвретину и њихову дисциплину воље. У орање су ее претварала најјача утврфења, али »гарда је гинула и није се предавала.« Најзад, има и једна вечна правда, један вечниред у историји, који

каже да Немци морају бпгм саломл.сни. Влочин који они врше и према Руеији и прсма целом човечанству носи у ссби у исто доба и казну. Тај триумф не може бити дуговечан, као год ни триумфи Наполеонови, јер историја се понавља. ВРЕЊЕ У ДУСТРИЈИ Париз. — Тан« дознаје, да су југословенски прваци у Аустрији одлучили, да установе један »Народни Савет« од 21 пајвићенија посланика из свих југословенских крајева монархијс. Даље додаје, да је у пркос мршаним весгима, које пропушта цснзура, извесно, да се спремају озбиљни дога•ђаји и да врење, које се опажа у југословенским пуковима стоји у вези са активиом пропагандом, која се сада води ме1зу подјармљеним југословенским становништвом у Аустро Угарској. * ПРОТИВ СТРДИДЦА Вашингтон. — Поеланик Флуд поднео је парламенту један законски пројект, којему је циљ, да се подапицима непријатељеких држава забрани, да гласају на идућим изборима. Рачуна ее, да је око 200 до (500 хиљада неп риј атељских пода н и ка добило исправе о амер и ч ко м д р жа I ша н ст ву; с тога ће горња умесна мера имати врло важно дејство. Посланик Флуд конферисао је са шефовима демократске и републиканске странке и добио је њихово одобрење за тај пројект, пре него га је поднео парламенту.

једав дгј.:л Лондон. --- ( оцијалисти из И>ујорка и прсдграћа упутили су Аргуру Хендерсону телеграм, да га оп преко које неутралне земље достави иемачким и аустро-угарским радпичким класама: »Тражимо од вас да се одупрете акцији ваших влада, која иде за тим да уништи руску револуцију. Иа вас у овом часу пада одговорност за успех и за неуспех напора, које чрши цео свет, да осигура мир народима. Немачка ипвазија у Руеију је директни ударац против рада и демократије свих народа«. ДОШЛОЈЕ У ДОТУЧЕ Цирих. Јављају из Беча: V аустријском парламенту у седници од 1. марта чешки социалнста Сукуп говорио је о страшним приликама, у којлма се налазп Праг због оокудице у животним намирницама. Пангерман Волф прекилуо га говорећи му: »Ћутите! У Прагу ее много боље живи пего ли у немачким варошима.« Због тога су почеле падати свакојаке увреде између Чеха и Немаца. Чеси су га!>али парчетима шећера ВолФа, који је био компромитован у једлој аФери трговине са шзћером. Услед тога дошло је и до туче и предоедник је морао прекинуги седницу. НЗВИ СДВЕЗНИК Штокх-олм. — ћлплеско-шведски уговор о уступа њу шведских бродова Споразуму изазвао јс велику узрујаносту Немачкој. »Норддајче Цајтунг« пово-

дом тога пишс: зиром на изјавс из Лондона, овс ће се лађе сматрати као непријатсл>ске. Пренос гонаже истоје тако непријатољски акт као и директно суделовањс у екопомском рату против Немачке. Нсугралне владс, којс допуштају овај прснос радс на начин, који се никако нс слаже са неутралношћу.« ИЗ Н0ЛУМ5ЊЕ Богога. — Пошто је једиа рибарека лађа републике Колумбије известила иладу, да је на једиом осгрвцу близу обалс открила једну тајну немачку радиот.едеграфеку стаиицу и велико слагалиште оружја, то је министар марине наредио једној топонњачи, да прегледа ду.к обале сва оетрвца. — Да би пак уверио ('једињене Државе и Савезнике о лојалности ре.,ублике Колумбије, министар је замолио посланика Сједињени.х Држава, да делегира једног члапа, који ћс присуствовати- ипспекцији. Али посланик Сједшвепих Држава није хтео именовати свога изасланика, пошто има погпуно поверење у лојалност колумбијске владе. итдлијднснл ф ? з:п Лондон. —Лондонски дописник »Манчестер Гвардиана« јавља: Италијански кругови уЛомдону увсрсни су, да ће н с п ]) иј атељ п ре дузст и скоро офанзиву против Италије. Опажсис су вел и ке концентрацијетрупа, на јужном сектору Трснтина, нарочито у области језсра Гарда. Нероватно је, да ћс офанзива почсти у првој половини мсссца априла, кад врсмс до-

пад на десном крилу у правцу Нрсшје и Милана. Упоредоса овом офанзивом нспријатсљ ћ? вршити офанзиву ду;; Пјаве и на сектору брда Грапа. Непријатс.ћски стратегијски плап би’ће, да обифе линију Минћо, да обиђу, ако јс могућс, главне италијанскс армијс, којс бране Пјаву и ссвсрнп фронт и да изведу мамсв()исањс у ломбардијској равници и преко всликих вароши, да ударе у правцу савојскс границе. Ове намсрс прсдвидели су савезници и прсдузсли свс мсре. ПРОТИВ ВДРВАРСТВД Рио де Жпнеиро. — Услед доставе и апела српског и америчког Црвеног Крста о свирепствима, која су аустро-угарске власти учинилс над цивилиим и војпичким српским заробљеницима, Лага Савезпика купи потписе и спрема достојаиствеп протест против аусгријског варварства, и тражи, да Бранилија одмах прошири ратно стањс и иа Аусгро-Угарску, пошто је сада вишс немогућс сносити неут])алност са Аустријом.

Цирих. — Цсло НСмачка штпмпа, па и са левице, комснтаришући закључсње мира са Гусијом каже, да јс то успех нсмачкс вр.ховнс команде, у питању, које је дипломатија била толико компликовала. Пошто је по (Ј)орми рат на источном фрон-

Ф Е Љ Т О Ч

ГИ ДЕ МОПАСАН :

ГАЗДАРИЦА

(гановао сам тада, ирича Жорж Кервелсн, у једној меблираној кући, улица Сен Пјер. Кад су моји родите.ви одлучили да у Паризу учим права, “ држале су се дуге дискусије, док се ствари довсле у ред. Сума за храну и стан била је у почетку утирћепа на двс хиљаде и пст стотипа франака, али моја си])ота мати, обузета неким страхом, који је изложила момс оцу рекла је: »Ако се узалуд потроши еав његов новац а недобије се добра храна, шкодићс му здрављу. Ови млади људи на све су готови« Iада јс одлучсно да ми се потражи пансион, пансиоп екроман и удобан а да мо-

ја псродица за то плаћа ту исту суму. Никада нисам остављао Кимпер. Желео сам све оно што сс жсли у мој и N годинама, и био решио да живим вессдо на свс начине. Суссди од којих се тракио савет препоручили су . оу Кергаран кГГЈа је држала ћакс. Мој се огац погодио преко писама са овом поштованом личношћу, код које сам са својим куфером п])исиео, једнс всчери. Госпофа Кергаран имала је од прилике четрдесет година. Била је снажна, врло снажна, говорила гласом каквог капетана и одлучивала сва пигања оштро и одлучно. Њсн тескобан стан, и-.

мајући само по један огвор на улицу на сваком спрату, п трозорима личио је на ле 'вицс, нли још боље на кришку од куће као сандвич измефу друге две. Газдарица је становала на п])вом спраћу са својом служавком; кувало се и обедовало на другом; четворица Бретонаца станопали су па трсћем и четвртом. Ја сам имао двс собе на пегом. V Мале црне степенице, изувијане као бургија, водиле су у ове две собице. По цсо дан госпоћа Кергаран пењала се и силазила без застоја, овом спиралом, всчито у послу око кућне управе као капетан на броду. Улазила је по десет пута у свако оделење, надгледала све са масом нримедаба, гледала да ли су постеље добро намештене, дали

|су хаљине добро очеткаие, |да ли служба не трпи. Једном речју, старала сс о ћацима као мати, бол.е но матп. УсКоро сам сс упознао са своја четири земљака. Двојица студенги медицине, а друга двојица учили су права, али счи су трпели газдаричии спотски јарам. Они су се ње бојали кпо крадл.ивац од пољског чувара. 1Цто сс мсне тиче, осетио сам одмах жељу за независнонгћу, јер сам по евојој прИ])оди ])еволуционаран. Изјавио сам још у почетку д;( ћу ее враћати у доба кад се меии свиди, је]> је госпоћа Кергаран била утврдила поноћ као последп.у границу. На овај захтев, она јс упила у менс свој оштар поглед иеколико трепутка, а затим изјавнла: То је немогуће. Ја не могу да тражим да се Анета буди сваке ноћи. Ви немате после тог времена никаква посла папољу. Одговорио сам одлучно. — По за-кону, госпоћо, Ви сте дужпи да ми отворите у свако доба. Ако одбијете, ја ћу то доставити стражару и отићи ћу да спавам у хотелу о вашем трошку. као што је и мојс право. Ви ћсте бити приморапи да мп отворите или ме отпуетите. Врага или збогом. Изберите. Вугао сам јој се у очи, стављајући своје захтсве. Поеле првог изиснаћења, оиа је хтела да преговара, али сам се ја показао непоколебљив, иона попусти. Уговорили смо да добијем калауз али под свечаном погодбом да то нико незна. Моја енергија учинилаје на њу лековити утисак и

она је сд тада показивала према мени нарочигу наклоност. Испољавалаје пажњу и ситне нежности према меии, па чак неку иарочиту умиљатост која ми се никако није свићала. По некад, у часовима расположења, загрлио бих је изненада, а она би ми давала за то ћушку. Кад се догоди да брзо еагнем главу, њеиа рука прелазила би брзо преко мене а на мој смех оиа би викала: »Ах, лоло, вратићу вам то.« Впли емо постали пријатсљи. Али ево где .ја направим познанство иа улици, са једном девојчицом, раденицом у иеком магацину. Ви знате какве су ове пролазие париске л.убави. Једнога дана када се иде у школу, срета се пека млада личност која се шета под руку какве пријатетељице пре но што ће се вратити на посао. (Иаставиће се)