Народ

ВР. 225.

ГОДИНА II.

ВРО.Т 10 ЛЕПТЛ

»Народ« излази свакога дана по поднс. Штампарија се налази у улици Коломбо број 6. Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУП, УТОРАК 15 МАРТ 1918 ГОД.

Рукописи се не враћају. Огласи и белсшкс наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број (». Главни уредиик ДРАГ. С. ГОГИТГ

Због нсстрпљења, са којим се очекује улазак Јапана у акцију и ширих размера, потребно јс нарочито нагласити, да интервенција Јапана прсдставља веома деликатно питање. Однос Јапана према Русији намсћс по природи саме ствари многе обзире и изискује много такта. Руско-јапански раг није био такодавно, да би се у Русији већ могле изгладити болне успомене на њега. А те успомене чине да руским патриотама и руској духовној елити, и ако они желе савезничку помоћ за продужење борбе са Немцима, ипак интсрвенција Јапана задаје доста етраха, нарочито после комснтара одстране бољшевика и немачких агената. Они се морају, због тога, да пи га ју, да ли Јапанци не долазе еа задњим намерама: да ли неће у накнаду за своју помоћ да траже цео источни Сибир, или да не желе може бити повратак Николс II. Ја па н ск и држа вн и ци знају ово врло добро и зато гледају да се у рад унесе сва потребна обазривост. Зна се врло добро да демократски народи из Споразума и нс помишљају на то да помоћу Јапана васпоста вљај у Расп ућ и н о в режим, а још мање да нрше некаква освојења у Русији. Јапан је већ давао неке изјаве у овом емислу; али јс ипак потрсбно да још ближе утврди са осталим савезницима из Споразу-

ма каракгер својс интервенције; да одреди дстаље, план и обим свога рада, тс да после са много јачим ауторитетом дејствује и да отклони сваку евентуалну сумњу од себе, као и да сс по могућству појави чак и као мандатор целога Споразума. 5 Г овом погледу треба нарочито доћи до сагласности са Америком, која, улазе ћи у рат из високих идеалистичких побуда, показује бојазан да се интервснцијом не вреЈја Русија. Суптилност посла захтева да се пажљиво измењају мисли ради стварања заједничке одлуке, јер гек после тога моћи ће Јапанци и руске патриоте са потпуним поверењем да се наслоне једни на друге, односно моћи ће да се убрза долазак правога народног режима и консолидовање државе. А то би, у суштини, имао да буде главни циљ целе акције. ПРОТИВ ЈУГОСЛОВЕНА Шенева. — Последњих дана Аустријска пангерманистичка штампа удвостручила је своју жучнм кампању против захтева југословенских националиста. Н ДАЉЕ СДЗЕЗНИК Лондон. — Агенција Весник јавља из Москве: На питањс, да ли ће амерички консулат услед ратификације мира од стране конгрееа еовјета напустити Русију, амбасадор Сједињених Држава сер Фран-

сиз изјавио је следсће: »Нећу оставити Русију сем ако будем натеран. Влада америчког народа је много заинтерссована за напредак руског народа, а да би могла оставити Русију Немцима. Америка се искрено интересује за слободу руског народа и уредиће све могуће, да огарантује праве интересе народа. Ако руски народ, вредан и па-

поре зл што солндпију кохезију измсђу Шзедске, Норвешке и Данске. Шведска ие може и нс еме да се ограничи на заштиту балтичких интереса, пошто никада као сада није било потребније очувати слободан пут на запад. Само тако ми можемо одржати слободан и н еза в и са н п ол ожај Скандинавије.

триотски, за час баци на етрану полигичке размирице и ако ради одлучно и енергично, он ће моћи отерати нспријатеља своје териториторије и још пре краја 1918 осигурати и ссби и цслом свету трајан мир. Моја влада сматра се и даље као савезник руског народа и ми ћсмо бити П|)Иправни,да помажемо ма било коју владу, која искрено буде организовала енсргичан отпор нем а ч ком за вој е ва њу.« 3 Л И Н 0 В Ц И Париз. — У аусгријском парла.менту посланик Леницки поднео је интерпелацију због понашања аустро-Немачких трупа, које су V Украјини опљачкало сва еела, одвелс становништво у Аустрију и натерале га на рад у фабрикама муниције. 1Ш9ЖАЈ ШЗЕДСКЕ Атина. — Јављају из Штокхолма: Председник министарства изјавио је, дл, од како је почео рат, садашњи час је за Шведску најтежи. Она 'ће можда моћи, да савлада ову ситуацију строгом неутралношћу. Сем тога изјавио је, да је од н а ј в е ћ е в а жности појачати на-

ЗАПАДНИ ФРОНТ Лондон. — Коментаришући битку »Морнинг Пост« каже: »Немци су рачунали да ће за време од 9 <до ! 10 марта понозо зау|зети не само бившу | Хинденбургову линију I већ и Перону и Бапом. Они су се надали, да ће постигнувши ове резултате одсећи енглсеке трупе на северу од оних иа југу. Онисубили предузели врло велики напор да би постигли врло велике резу.тгате. Попут валова бачене еу огромне масе трупа против савезии чки х одб ра нбен и х л инија, али ове су масе великим делбм тучене и растеране. Лондон. — Према »Прес Асосиатед« непријатељ би, према мишљењу војних круговр, на западном фронту могао бити надмоћнији за 28 дивизија. Али не значи да имају и етварну надмоћност у људима, пошго су наше дивизије бројно много јаче од њихових. У ствари, ми смо надмоћнији V ефективним пушкама, у артилерији још више, а у авиатици нарочиго. Па))из. — Немачка офанзива је под директивом цара Виљема. Баварски престол онасл едн и к, н ем ач к и кронпринц и генерал фон

Галвиц командују труплма измећу Оазе и Аргоне. В и рте м бер ш к и 11 р е етол о н аслсдник има под командом трупе од Вердена до Белфора. Клемансоје добио оденглеске команде врло добре и потпуно задовол.авлјуће весги, да ће непријатељ морати да претрпи неуспех. Агииа. — »Естиа,« коментаришу ћи офанзиву, каже: Вести које стижу показују да јеНемцима био цил, да раздвоје Енглезе од Француза и да тако изолују трупс Дугласа Хега. То се свршило неуспехом и цар Биљем, који лично води љу, де‘у пакао, мора бити врло незадовољан. ШШКАИХСШНДНЈА • Атина. — Јављају из Амстердама, да је дирекјтор листа »Телеграфа« изјавио дописнику »Пти Журнала« да оп мисли, I да Немци, немају ћ и даI нас више никакве ко'ристи од холандскс неутралности, траже по-

вод, да Холнндији објави рат. Он се нада, да Савезпнци неће иапустити Холандију, ако јој Немачка објави рат. ШТРАЈК У БЕЧУ Лондон. — У Бечу со штрајкови настављају • Радаици нзјављ,ују да нису елособни за р а д пошго је храна која им се даје нед^вољна. Радници на зборовима, које приређују сваког дана, траже хлеб, мир и право гласа. штадздњЕ мађара Берн. — Маћарски лист «Аз Ешт« иод насловом »Жалосни утисци« говори о садашњој и будућој ситуацији услед морталитста код деце и услед смањеног рађања. Према сгагисгици доктора Штерењиа становнишгво је у Угарској од почетка рата спало за 2 милиона. Раћање у току рага тек ће за половину иакнадити р е к р у т о в а њ е контингенте.

НАСЕДАЊЕ У БЕЛГИЈИ

Хавар. — Прича сс у окупираиој Белгији, да- је крајем јануара стигла уГан из Берлина једна мисија од шест или ссдам високих личности. Нико није могао дознаги пи њихово имс ни њихов иоложај, али се говорило да морају биги виши не.мачки официри, чак и један генерал. Мисија, о којој је реч, позвала је к себи шефа социјалистичке сграмке у Гану, посланика Ансела и почела са њим разговор о акгивистичком покрету и на крају га упитала на који начип да сс ослободи фламански народ. На ово питање Ансел је прснуо у смех. Његова веселост дуго је трајала, на велико изненаћење саго-

I ворника. Кад се умирио, отворено је изјавио, да се неће мешати у такве шале, јер би изгубио сваки ауторитет, кад би потпомагао једну лагарију, од које се чувају сви паметни људи. I Али немачки делегати су и даљс тврдили, да су им акгивисти сасвим озбил.но 1 изјавили, да фламански народ живи под несношљи1 вим угњетавањем и да очекује једино од 11емачке сво!је ослобоћење. Затим су

додали, да оу сами активи1 висти трнжили,да Немачка ј задржи и после закључења мира своје трупе у фламан■ ском делу Белгије, да би спречиле непријатеље Немачке да тлаче фламански народ. Ансел је одговорио, да

Ф Е Љ Г 0 Н

ГИ ДЕ мопасан:

ГАЗДАРИЦА

У кошуљи се не пије чај, одговори газдарица. Ви ћете огпустити с места ову личност. Ема запрепаш'ћена почиње да плаче, кријући лице у своју сукњу. А ја, ја изгубих главу, незнајући ни шта да чини.м ни шта да кажем. Газдарица додаде са ауторитетом коме се није могло иротивуречити: Помозите госпоћици да се обуче и одведите је одмах. Зацело, нисам имао шта друго да радим, и узмем хал.ину која је лежала на патосу у хсруг као пробушен балон, ставим је девојчици преко главе и покушам да је закопчам и да је удесим са бсскрајном му-

ком. Она ми је помагала плачући, непресгано избсзумљена, журећи се, чинећи све врсте глупости, незнајући више Да нафе врвце ни дугмета; а госпоћа Кергаран нестрпелшва, стојећи са својом свећом у руци осветљавала нас у пози строгог судије. Ема мећутим убрза своје покрете, покри се брзо, завеза, утврди чиодом, стсгну се, прикопча са беснилом; и, незакопчавајући ципелице, проће трчећи по1 >ед х-аздарице и устрсми се на степенице. Потрчим за њом у старим ципелама упоЈа обучен, понављајући: — 1‘оспоћице, слушајте, госпоћице. Осећао сам да јој је трс-

бало нешго рећп, али нисам нашао ништа. Поново је стигнем баш на г.ратима са улице и покушам да је узмем за руку, али ме она снажно одгурну, муцајући гласом слаби.м и мервозним: - Пустите ме, не дирајте ме! И дохвати се улице, залупивши за собом врата. Вратим се. Госпоћа Кергаран била је остала на првом спрату. Попнем сс уза степенице полако, очеку.јући све и готов на све. Газдаричина соба била је отворена. Она ми нареди да ућем, изговарајући љутитим тоном: -— Имам да говорим с вама, господинс Кеверлене. Стадох пред н>у сагињући главу. Она остави сиећу на камин,затим, прекрштајући руке на своје снажне груди, којс рћаво покриваше једна бела рекла:

— А тако г. Кеверлене, ви сматраге моју кућу за јавну! Не бејах охол. По.мишљах : Не, госпоћо. Не треба да се љутиге, видиге, ви добро знате шта је то млад човек. Ја знам само то да нећу иикакво створење код мене, јестели чули. Ја знам да учиним да се поштује мој кров, и углед моје куће, јесте ли чули? Јазнам... Говорила је најмање двадесег минута, прибирају ћи разлоге за љутн>у, засипљући ме причама о части своје куће, боцкајући ме заједл>ивим прекорима. Ја(човек је права животиња) у место да је слушам, ја .сам је посматрао. Писам чуо више ни једну реч. Она је имала дивне груди, развијене, чврсте, беле и пуне, мало сувише пуне можда, али примамљиве да човека проће дрхтавхфа низ лећа.

Изгледала је десет година млаћа овако свучена. И ја сам се осећао сав смешан, сав... Како бих рекао?... Сав узбућен. Брзо сам нашао свој положај пред њом, поремећен четвр г часа раније у мојој соби. А позади ње, тамо у дну, у ложници, угледах њену постељу. Била је полуотворена, изгњавл.ена, показуЈући удубљехве од тсжине тела. Мислио сам да је у њој морало бити врло добро и топло; топлије него удругој којој пвстсл.и. Зашто топлије? Иисам знао, без су.мње. због обилности меса, које сс тамо одмарало. Шта има збунљивије и лепше од посћеље у нереду? Она ме је привлачила из далека и чинила даме дрхтавица обузима. Газдарица је још говорила, али полаи као озбил.па пријател.ица која хоће да опрости.

— Добро, добро,госпоћо промуцах, а како она ућута да чује мој одговор, докопах је и почех грлити, али грлиги лудо, као човек који то давно очекује. Она се браинла, окретала главу без много љутње, понављајући несвесно и по навици: — Ох, прљавшгина, прл.авшгина... Није могла да доврши |)еч, дигао сам је и понео стежући је, Дохватих ивицу постеље и падох одозго не нуштајући јс. Било је, заиста, врло добро и врло топло у њеној постељи. Један сат доцније, како се свећа била угасила, газдарица се дигла да је упали. Како се клизаше поред мене загњурујући под чаршав своје округле и јаке ноге она проговори гласом умиљатим задовољним па можда и захвалним: Ох прљавштина, ирл>авштина!