Народ

СТР. 2

БРОЈ 22«

Н А Р 0 Д

Лондон. — Коресподент »Морнинг Поста« у Француској каже: »Ми сс добро држимо. Енглези су парирали велш;и ударацтрупа вичпи.ч за борбу. Од бо дивизија немачких, на фронту од 50 миља, за 52 дивизије, које учсствују у борби, утврдилисмо идснтитет. Онс су биле погпомогнуте бсспрскидном артиљериском ватром, невиђеном од почетка рата, помаћу које је немачки цај) мислио да победи. Непријатељ нам је узео један део онога, што смо задоблли пре годину дана. Али то је извршио са огромним гу б и ц и м а. 3 а р о б л>е н и ц и описују са депресијом губитке које су им г нанеле енглеске трупе прецизним гађањем. На питање једног авиатичара: »Зашто голике жртве?« Одговорио је: »Затошто жслимо мир.« Коресподент »Тајмса« у Француској каже: Паше трупе се бране са изванредном храбброшћу и издржкивош'ку. Фантастични су губитци, које је непријатељ претрпсо. Лондои. — Кореспонденти енглескс штампе уФран-

го легрва у вагиком обиму, на доковс у Бриџ-у, иа Кунц, у близини Трева и на аеродроме непријатељевс у Манхајму. Бомбпрдовање Манхајма било је у суботу. Опажени су пожари. У повратку наше авијатичарс напала је непријатељева ескадрила од 32 апарата. Два апарата непрцјатељева оборена су а 5 изван конгроле. Два наша апарата нису се вратила. НАКО ЈЕУР ПСТВУ Лондон. Грађанска лица, која су се ових дана вратила из нсмачког ])опства, описују страхоте, које су доживели ) г Немачкој. Један од п.их каже : »У почетку рата био јс прави пакао. Прво, били смо батинани и трегираии као пси, и да нисмо примали храиу из Енглеске, помрли би од глади«. Други, који се налазио у Берлину, кад су почела непријатељетва, изјавио је: »За време од три годинс нисам видео вагре и усред зиме нисмо примали више од једног кебета«. Треки пак, на питање да ли је у Немачкој било знакова револуције, рекао јс: »Изгледа да Немци немају одважности за револуцију. Сви су под гвозденом чизмом милитаризма и уплив ми-

цуско| кажу, да су снглески авијатичари извршили мно-

литаристичке странке је јачи него ли икада до данас«.

ШВ01СКИ И ШМАЗ

Париз. — »Матен« каже: У моменту кад је кнез Лихнонски био амбасадор у Лондону, његов први сскретар фон Килман јсдном нарочитом шифро.м добио је тајнс инструкције из Н и л х с л м с ш т р а с с, да спречи шширљиву политику коју ,јс водио кнсз Лихновски са Едвардом Грејом. Скора објава ове депеше показаКе понова целом свету, да је нсмачка влада одговорна за светски рат. Париз. — Приликом открика кнсза Лихновског, важно јс забележити, да је његов први секрегар при послапству у Лопдону био фон Килман. Овај је био прави амбасадор, док је кпез Лихновски само фигурисао. Килман је 1908 именован за првог секретара посланства у Лондону. И на гом је месп' остао свс до почетка рата. Вилхемсштрасе контролкеала је рад својих амбасадора лреко њихових секрстара, консула, трговачких изасланика, шефова великих индуетријских кука или преко иажнијих банака, а да не говоримо о професионалним шпијунима. Гако се догодило, да је на пример за време мароканске кризе секретар нсмачког посланства у Паризу фон Киндерлен-Вехтер више пута дневно сам слао дспеше канцелару без знања свога шефа фон Шена. И тако изгледа да у 1914 кнез Лихновски уЛондону нмје био упукен у

тај че своје владе. Лихновски је имао нарочиту мисију, да посекујс клубове, да води разговоре у арисгократским енглеским круговима и да ствара тако добро расположење за Немачку. Прави амбасадор био је фон Килман. ()н је био развио велику активиост, много јс путовао и имао много извештаја и његова опажања била су меродавна за Вилхемсштрасе. Тако је он пред са.му кризу отишао у Ирску, одакле је јавио својој влади, да је у овој зсмл.и неизбелиш гракански раг и да је снглеска влада п])свише ангажована уиутрашњим п])иликама, а да би се усудила да интсрвенише на континенту. Толико је пове]>ење уживао Килман, да ни Кајзер нити Бетман Холвег нису марили за савете кнезаЛихновског, који је боље испитао ситуацију, него ли његов секретар и који је опомињао владара д;) буде обаз])ив и да не буде оптимиста у невреме. Довољно је сетити се разговора канцеларева и ,фон Јагова са енглеским амбасадором у 1)срлину крајем јула 1914 да сс види са каквим су изиенађењем примили к знању држање Велике Британије. Цирих. — Јсдан чланак у »Минхенер Најесте Нахрихтсн« излаже гледиште централних сила у дунапском питању. ~

»Контрола над Дунавом — каже се у чланку — може постојати као пре. .Ати контролу ће вршити само непосредно интересованедржаве. и то: Немачка, Ауотро-Угарскп, Бугарска и Румунија. Енглеска, Француска и Италија у томе питању неКе смети ре Ки ни, једне речи. Румунија Ее од држава, узетих у комбинацију, добити само колико јој је потребно, али у сваком случају, греба радити да не добије права, којима би могла, да се служи у корист Споразума. А то Кс се моКи избски,' ако се заузму ушКа. Уговори нисудовољна гарантија, јер је Румунија и пре била везана угововорима. Треба водити опрсзну политику, која Ке спречити интересе, нама противне.« Дневне Вести П 0 3 и в Пољопривредно оделење Министарства Народне Привреде позива све службенике по струци пољопривредној и вете-ринирској, како указне гако и претписне, који нису добили службени лист за попуну података, да сс одмах јаве миниомрству и поша љу с вој е та ч н е а дресе. ПРЕДАВАЊЕ Г. Дован^ Жујови к, члан Академије Паука д])жао је 23 фебруара у Лиги за Паставу у Паризу јавно предавање »0 ингслектуалним односнма измску Србијс и Фраицуске«. НОВЛ КЉ«ГА Изишла је из штампе политичко-исто ри с ка распр ава од Овчепољскога: »Срби и Бугари у прошлости и садашњости«. Може сс добити у књижари М. Ристивојевика. Цена две и по драхме.

»трјтив к?сд:.тд Лондон. Према »еСтима из Немачке, Рајстаг је изгласао нови рагни кредит од 18 милијарди и 750 милиона франака. Једина странка, која није хтела да гласа, била је- странка независних социалиета под вођсгвом Бернштајна. Берншгајн је оправдао држање своје странке, изјавивши да мир закључен са бољшевичком владом је такве природе, да ке осујетити сваки ' пријатељски однос из.међу две земље у будућности. »Али и општа политика Немачке — додао је говориик — с обзи])ом на Пољску, Белгију и Румунију, \ иотпуној је опреци са међународним принциибм, који тражи да сваки народ одлучује о својој судбини. Мени је жао што сам због тога морао заједно са својом сграиком од])еђи свој глас и поверење.« САОПШТЕЊА Читуља. — Из поробљене отаџбине добио еам поражавају ку вест да су ми моја жена Стевана у својој 33 год. и ,\)ој један синчик Јароелав-Миле у својој 5-ој години.испустили своје племените душе. 0 ово.ме тешком гу б и т к у извеш гавам пријатеље и познаникс. Војислав Јаковљевик-1 >усVрац учит.-помокник благајника Болнице Прест. Александра. Добросав Ђокик, обавезник 4. чете 1 бат. п. бр. VIII тражи сина Драгутипа Бзкика из Доње Црквице среза рачанског, округа ужичког, који је као рекрут оступао из Србије, а за кога после гога ништа незна. Владимир Фрајт потпоручник добровољац, који је дошао из Русије, и; вс,шлава се, да се њетова оспођа Тамара налаз) у 1)гаип)Ј)1ап-у (Уаг) у Ф 1 цуској, колонија српо и и моли : а, да јој се јав) Ближе се г. Фрај г \ :е обавестити код г. Мих. а Петковиђа интенданта у робљсиичкој команди у Солуну. ЗВАНИ ЧНИ_ ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ 15 сати. Наша аргиљерија добр« распореКсна у пределу Ноајона, потпомаже е ф и к а с н о нашу пешадију, чији отиор и беспрекидни конгра напади задржавају надирање Немаца и причињавају им огромне губитке. Ноајон је евакуисан за време ноКи у најбољем реду. Ми се држцмо одлучно на левој обали Оазе. Ничега важног на осталим деловима фронта. 23 сата. — Француске трупс држе одлучно поздцмје на лсвој обали Оазе узводно од ЈЈоајона. Борба са беспрекидном огорченошКу, продужена јс на линији Б])ајс, на Соми, Шолм, Роај, Иоајон. Ничега важног на осталим дсловима фронта. Иззештај Штаба Источне Војске. — Наша

ШШТАЈИ пешадија одбила је две непријатељске извиднице у реонуаезера. Француске и енглеске ескадриле бомбардовале су логоре северно од Битоља и у области Вардара. ЕНГЈ1ЕСКИ К01У1ИНИКЕ Борба се утишала з;> време ноЕи. Паше се трупе угвјгђују па новим положајима источно од Роај п Албер. Северпо од Соме очскује се продужење борбе, али још није отпочела. Јавл.а се да су јутрос отпочели иапади јужно одСоме против иаших трупа и трупа француских у околини Роај и Шолн. Губици непријате.љсви су огромни и принуђен јо да појачава труие, узимањем елемента са осталих делова фронта. Више од 70 дивизија је идентификонано у овој борби. Доцније: Северпо од Соме било је лскалпих борба на разним тачк;

ма. Опашено је велико кретавве трупа т . ранспората на сект ру бнтке. Н-аша артиљ-Јрија и аерохглани иапали су ове трупз и транспорте. Јуано сд Сзме непријатељ је продужио са свежим енагама жестоке нападе у близини Шолна и нзмеВу ове зарошииСоме. Битка се продужује на целом Фронт/ јужно од Сомз. ~Ј топу последњих 6 дана непрзгшдие борбе на целом Фролт/, пашз су трупе показале крајњу одважноет. Авиатика. — Јуче је целог дана била изванредна акција наших авиагичара. Бачене су огромне количине експлозива као >1 картеча на непријатсљске трупс са мале висине. Наши су авијатичари сфикасно корегирали ватру наше артиљерије. Авијатичари су са- мале висине митра.кезима и бомбама разбили конце нтрисање не пр иј а тељских трупа у зони битке. Бачено је 17()()бомба на докове у Бриџу, на жел ез н и ч ку, с т а н и ц у Олноај, на пространи логор јужно од Камбреа, на тешку немачку артиљсрију и на појачања. Развила се и до сад још незиђена битка у ваздуху; 45 немачких апарата оборено, 22 присиљзна дасиђу; два друга оборили су наши топови. Десет наших ае-

роплана н5је еевратило. 'Ј току но1ш наше су ескадриле поново бациле бомбе и отвориле митраљесну ватру на непрнјатељске трупе дуж целог Фронта. Бомбардовали смо аеродром између Турнеја и Мона, који је^служио непријатељу као полазна тачка за ноћне нзлете. Вишв од 14 тонаексплозива бачено је. Сви наши апарати су сс в |) а т и л и пеповрефен и. Г1 о с л с бомбардовања Манхајма наши пилоти су нападали друге објекте у Немачкој. Пег стогина килог])ама експлозива бачеио је на станицу Кели, где је пожар опажен; више од једне тоне на станицу Луксенбург Ј-де је такође избио пожар; као и на станице Корсел и Мец. У Мсцу смо срушили јсдан мост југо-источно од вароши, а у.палили један воз на станици. Пожарје ухватио бгромне размере. Једну тону смо бацили на стаиицу Тионвил, где смо избацили један воз у покрету из шина и изазвали пожар. Сви наши апарати су дошли’ исправни. ИТАЛИЈАНСКИ К01У1ИНИКЕ На целом фронту обичма а рти л,е р и ј с ка акти вно ет. Рад пагрола. Наши еу авиатичари ооојјили 5 непријате.ЂСких аероплана, а шести је оборен од једиог францус ко г авиати чара.

Н А Ј Н 0 В И Ј Е ВЕСТИ

Атина. — Из Лондона: »Коментаришући немачку оФанзиву »Дејли Хроникл« пише, да су Немци у прва два дана борбе ангажовали 600.000 људи, од којих је 40 од сто уништено. Цирих. — Аустријски је парламенат одложио седнице. Атина. — Јављају из Лоидона да Немци иду према Петрограду и Москви. Париз. — У суботу у вече немачки су аероплани покушади да бомбардују Париз, али су нагерани у бегсгво пре него шго су ее и примакли Паризу. Атина. Процес против два официра из 1'ерлиЦа, из Хаџопулоеовог корпуса, биКе сутра. Гуд је састављеп од шест л л; лова. Повереник кра.ља тссаидра, Палис, дски 4к да»узме писмо, које је Констаитин упутио свомс сину и би ке затим предато краљу. Еовори се, да ,је пестало доносиоца тога гшома, по])учника Каламариса. Лондон. — Американски кругови вер/ју, да ћеКајзер несхвбеним упропашћавањзп т р у п а проузроноватп револуцнју и у војни гким редовима. Париз.-— Цела француска штампа хвалиснглсско јунаштио, којс јс осујстило немачки

план, који се састојао у томе дазадавши смртни ударац лсвом крилу енглеско ф[)анцуских армија, заузме Калс, преЕе Изер и заузме Арас, одакле би бомбардовао обале Енглсске. Париз. — Г, Бекср амерички миниетар војни посетио ’е белгиски фронт. Берн. — Пемачка јс сман.ила својим становницима порцију хлсба. Париз. Број нападних немачких днвизпја порастао је на ЗТ. Гавезничке резерве су још нетакнуте и лриправне су, да у згодном часу дејствују против противника, који је папорнма псследњих дана знатно исцрлљен. МАЛИ ОГЛАСИ Српскн Жага.цпн — Душана Стојановића, улнца Мапахија Лимно бр. 80, у НС110С|)СДН0Ј близини хотела »Париза«. Има па стоваришту разне сорте гарантираночистогприродногви- на у бурадима и флашама, -које нарочито препоручује српским менажама. Магацин је обилно снабдевен коњаком, ликерима, ракијом и оста.том ])обом. Продаја на иелико и иа мало. Цеие умерене. 5—10 »Народ« прима огласе по умереној цени.

Одговорни уредник Крста Љ Милетнћ.

штпмпар)'ја Акуарпнп