Народ
БР. 227.
I
СОЛУН, ЧЕТБРТАК 15 МАРТ 1918 ГОД.
ГОДИИА II.
БРОЈ 10 ЛЕПТА
»Н ^од« излази свакога дама по подне.
Штампарија се налази у улици Коломбо број 6.
Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
Рукописи се не вракају. Огласи и белешкс наплаћују се по погодби. Редакција је уулици Коломбо бјк>ј Б. Глаш 1 и урсдимк ДРАГ. С. ГОГИ А
ЈЕДНО АКТУЕЛНО ПИТАЊЕ ПОЕОДОМ ФРАНЦУСКОГ ЗАКОКА 0 КИРИЈАМА ——ег©—-
Питање о кукним киријама преставља у целом свету крупан социјални проблем. Због тога неТ,е бити бсз интереса да се изложи, како је ово питање регулисано у скорашњем фраицусКчЈМ закону о киријама. Кирајџијама, који су трпели од рата, дате су најшире олакшице за раскидање уговора. Сваком кирајџији, био мобилисаи или не, који докаже даје био лишен могукности да искористи, односно да употреби најмљенуствар или лишен великога дела извора на које би могао да рачуна ради стварања средстава за плаТање кирије, закон допушта образован,е изборног суда за смањивање кирије, у чему се, по изузетку, може ики и до потпуног ослобофења. Ситне кирајџије — односно они чије кирије не прелазе одре])ен} г законску стопу потпуно су ослобофени за време трајања непријатељства и још б мессци после гога. Ситне кирајџије ослобофавају се дуга коме би био рок 1 априла 1918. За остале кирајџије, и за прошлост и за будућност, као и за ситне немобилисанекирајџије, само за у будукс, питањс ке се регулисати помоку изборног суда. Мобилисане кирајџије нсће се моки оптуживати за време трајања непријатељетва. Гако г то ни удовице оних, 1 ,г су умрли под за—авом, или лица на
њиховом старању која са њима живе под истим кровом. — Закон задржава упосесијинајмљених станова нс само од плакања ослобофене кирајџије, веТ, и оне о којима је донела одлуку избрана комиеија, докле год они уживају станове као добри оцеви породице. То ју за кирајџије, а што се тиче сопственика, овако је регулисано. Сваки сопттвеник који није порезан на чист приход преко пет хиљада франака у унутрашњости,осам хиљада фр. у варошима од сто хиљада или више становника, десет хиљада франака у Паризу или предграфу, има право на на' наду до педсеет од сто од кирије, од које би кирајџије биле ослобофене, ако ова накнада, додата на порезани приход, не доноси веку годишњу до бит преко означене цифре. — Узмимо један пример. У унутрашњосги сведу ее приходи једног еопствсника на осам хиљада франака. То није чист порезани риход. Према закону 15 јула 1914, првих 50(30 т ранака порезују се са 500 франака; других 4000 франака са 800. Овде друга партија прихода износи 8000 франака, односно она се порезује 600 франака. Укупан порез овога сопственика био би дакле 1100 франака. Следствено, његова годишња накнада могла би да иде до 5000 франака мањс 1100: тојестЗООО франака, ако губи два-
пут веку кирију. Другим речима, он би имао право до 50 од ето кирије, које су његове кирајџије ослобофене, али да то ипак не префе укупну суму од 3900 франака за дотичну годину. Свима еопственицима у опште признате су олакшице у плаћању порезе и исплати хипотекарног дуга. Сва спорна питања о кирији расправљаке комисије, у којима ће бити по један судија, два сопственика и два кирајџије. Процедура је код њих врло упрошкена. По правилу, ове се комисије образују у сваком срезу и у свакој вароши која има тај ранг, али је влади допуштено да по потреби установи и више. ДЕЛЕГАТИ Париз. — Јављају из Букурешт . да изабрани румунс и пуномоћници за н. . гавак прсговора о немачко румунском м и р у, јесу: министар спољних послова Арион, генерал Рупеско и пуковникМи'ћсску. Ј З/ЗОЧИНИ У НЕМАЧкОЈ Цирих. — Већ је било јављено да је јавна безбедност у Берлину дошла до тога степена, да се морале узети у помок војничке ноћне патроле. У време мира апаши еу у Берлину били непознати. У четвртој години рата — пише »Лајпцигер Најесте Нахрихтен« — изгледа да су се ствари измениле. Није претерано, ако се каже, да су }• Берлину опасне краће и убиства на дневном реду. Напади на приватну имовину због чега увек и крв падне, тако су постали че-
сти, да је онај стари осећај сигурности ишчезнуо пред општим страхом, који се кадкад претвћра у праву панику. Пре еу лопови ишли без оружја, данас пак скоро свака крађа, при којој се затеку лопови, свршава се пуцњавом. Један војник, који је био на осуству, убијен је заједно са својим тастом, у часу кад је потрчао да види шта је, пошто је чуо неку сумњиву ларму.| НЕМАЧКИ ШНЕВРН Буснос-Аирес. — »Ла Национ« добија од свог дописника из Бсрлина, да се сви немачки званични кругови слажу са изјавом канцелара Хертлинга: да јс Нсмачка одлучила да на будукој конференциј и мира потпомогне аргентинске захтсве на Фалкландска острва, која су сада у поседу Бнглескс. Овде се верује, да немачко обскање нијс ништа друго, век један обичан маневар, којим се жели утицати на аргентински национализам, те да би Аргентина оста и даље неутрална. »Бл Диарио« отворено вели, да нема никакво поверење у немачку правду, и да би пре требало да Немачка врати Белгију и заузете делове у Француској, Игалији, Србији, Румунији и Русији, па да онда говори о фалкландским оетрв и м а. ИЗ РУСИЈЕ Лондон. — Јављају из Петрограда »Тајмсу«: Конгрсс бољшевичке партије одлучио је да промсии име и да се назове комунистич-
ка странка, а евоме програму да да изглед интернационалан. Идеја јс да се републикански сиетем уг врди свуда на основицн сопјста, го ј‘сст диктатура пролетаријата и борба против буржоазије. Пириз. — Бољшсбичка влада објављује радиотел с гра м има п реко Лондона, Париза, Бсча и Бсрлина ову декларацију: »Другови Лсњин и 4’роцки послали су категорички захтсв нашсм другу Воровском, пуномокнику у Шведској, да прскине свс везе, па и’ личне, са немач ким империјалисти ч ки м со ц: џ а л и сти ма. Група Шајдемана, Давида, авантуриетичког спекуланта Парвуса и других ушла јс у преговоре са нашим класним непријатељима, немач ки м и м п е р и ј ал истима, те су радници штрајкачи били натерани да
Париз. — 0 писању неутралнс шта.мпе јављају из Берна: Швајцарски пуковник Бгли у »Базлер Нахрихтен« објављује овај коментар о Немачкој офанзиви: и до сада постоје извесни неколики успееи али они су недовољни, да утичу на одлучну фазу с друге стране велике француске резерве нису још интервенисале. Лемачка врховна команда морала је врло скупо да плати прве резултатс, ускоро 4\е јој недостајати снаге која је потребна за даљу акцију.« Лондон. — Телеграми из Ротердама и Амстердама јанљају, да немачка штампа пишући о офанзиви, приправља јавност на дугу борбу.
преговарају са послодавцима. Али ми, ми нексмо да улазимо вишс ни у какве везс са штрајкбрехерима и издајницима радничкс кла се, као што је Шајдсман.« СКЕПТИЦИ^А Лондон. У парламенту Бонар Ло изјавио је, да ће ових дана први лорд адмиралитета, Гедс, изнети тачнс податке о губитцима енглееке трговачке флоте. Као што ће ее видути, ги еу губитци куд и камо мањи, иего што их приказујс пепријатељ. Главни циљ овог објављивања је тај, да сс увере радници, који еу унотребљени на грађење бродова, да је њихов рад исто гако важан као и рад војиика на фронту. Бонар Ло каже, да ће резулгати зачудити све скептике, и да ће они у будућс бити још много бољи.
Дописник »Келлише Цајтунга« тражи од народа, да расућујући о ситуацији има иа уму, да Пемци имају посла са најјачим непријагељем. »Борба ,је сграшна — каже допиеник —и велики задатак имамо да извршимо«. Одајући част енглеекој одбрани, исти дописникЗпише : »У другој својој.фази битка се претворила у борбу прса у прса еа највећим огорчењем. Иаши војници са највећим поштовањем говоре о Енглезима. Енглез је неизмерно силан војник«. Лондон. — Службено се саопштава: »Немци су жестоко напалијужно од Соме и ушли у Роај. Изгледа да садашња линија иде од Мерникура на Сомц до Ро-
ЗАПАДНИ ФР0НТ
Ф Е Љ Т О Н ДНДРЕ варнод: ЖУТА СЛАЧИЦА ИЗ ДИЖОНА
1едк мала ваза, са натписом, доказ непобитан, потврда тезе о којој ће он говорити. 'Го није ипак моја, помисли г. Блик. Каква штета шго пије било никаквих натписа на дну оне, коју сам му је однео. Он би је купио без разговора. Чланак се завршавао ош грим нападом п р о т и в фалсификатора сваке врсте који су нарочито сметали и отежавали задатак овог великог човека. Али на.,ослетку, правда је била задовољсна: полиција је отпочела анкету, више н.их већ ухапсила, а и друге ће ускоро. Г. Брисс Менард очекивао јс да иагради широко оне који су га
помагали, а да казни немилосрдно оне који су покушали да га исмеју. Г. Блик сс више не смсје. Био је врло узнемирен. После једног жалосног дана и рћаве ноћи, прекидане ужасним сновима он се пробудио рано, очекујући новине. Купи гфве које су изашле, однесе их као плен у свој мали стан, отвори их и прочита: »Ко ће да пропаће г. Блика? Као што смо јуче напоменули, г. Брис-Менард добио је награду од 6000 динара за своје дело: »Богови римски у Галији«. Четири велика писмена, која је он пронашао урезана на дну једне мале вазе гало-
-римске, омогућили су му да у т в р д и интсресантан текст натписа: Ма§по Јо\ч Пеогит 1)ео (Беликом Јупитеру, Богу Богока), натпис на комсје он засновао своју тезу. г. Брис-Менард, кога смо интервјуисали, био је добар да нам исприча како је дошао до ове мале вазе, основе за њсгову гезу. Некакав средовечан човек, донео му је ову вазу, коју је иашабједан војник, копајући ров. Овај човек, по имену Блик, требао је да дође сутрадан; али он ее никада више иије јавио, и како није оетавио адресу, сви покушаји да сс пронаће, остали су узалудни. Научник, мећутим, оставиоје половину од својс награде овом непознатом. Г. Блик се изпештава ако икада прочита овај чланак да има само да се пријави г. Брис -Менарду и да прими суму од од 3000 динара«.
Г. Блик прочита по неколико пута предње рсдове да би их разумео. Сања ли? Извесно је, да није било обележсно ниједно слово на вази псеудо гало-римској којује он понудио г. Брос-Менарду, и да је он сам израдио један вештачки мали лонац за слачнцу, којије чамио дуго у друштву са другима лонцима, на дну његовог долапа. Два мала лонца, слична ономе, стајали су још ту. Он и.\ прегледа брижљиво, и наједан пуг узвикну од изненађења. На дну свакога од њи.х стајаху чегири велика писме на, која очевидно означавају: Маапо Јоуј Оеогшп 1)ео, али која, више него извесио, говоре еасвим просто: ЈКута елачица из Дижона. Г. Блик очетка брижљиво врскапут, очисти ципе-
ле, узе кишобран и упути се г. Брис-Менарду да тражи својих 3000 динара и да прими припадајућа му честитања, што је тако добро припомагао историји римских всра у некадањој Галији.
КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ Данило Крајиновић, благафшк нокрет. арт. радионице пошта 114, моли свакога, који би ма шта зпао о ниже именованим војницима, да га извссти, како би им могао доставити карте којс су за њих из Србије дошле: Јован Јанковић, био ордонанс у 8 п. карта од сестре Сгамене, Зоркс и Савке из В/ Плане. Коста Перић, тобџи ја био у 2. брд. бат. II поз. карта од мајке Сшгђе из Паланке.
Живота Нешића, био писар у труп. комори 11. п. II поз. карта од сестрс Каје из Марковца. Велимир Јовановић, био у I. град. бат. Шнајд. топова карта од жене Љубице из Кушиљева. Милоје Милошевић, био наред. у 8. п. III моз. карга Живке Милошевић из Кушиљева. Војислав Икић, послед. регрут из Ратара, тражи га Стаиица Икић. Вадомир Јовановић. песлед. регрут, тражи га Злата Влагојевић из 1’акинца. Ваја 'Бирковић, био болничар у Шумад. дивизији карта од сестре Косаце Стапковић из Церовпц. Алексендар Илић., послед. регрут, ц)ажи гц мајка Јелена из Ст. Аџибеговца. Живко Јсремић. карта од кћери Десанке из Селевца.