Народ

БР. 22!».

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази спакога дана по подне.

Штампарија сс палази у улици Коломбо број 6.

Бласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУП, СУБОТА 17 МАРТ 1918 ГОД

ГОДИПА И.

1’укописи сс нс нраТ.ају. Огласи и белсшке наплаТ.ују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број ().

Глакпи урсдник ДРАГ. С. ГОГИЋ

СР1ЈНЈА II ШТИ1.1А

»Арбајтер Цајтунг« доноси опширан чланак Хермана Вендела социјал-демократског посланика у немачком Рајхстагу, написан понодом књиге по злу познагог Леополда Мандла: »Хабсбурговци и српско питање. — Историја државнс супротности изме-ђу Србије и АустроУгарске.« Та јс брошура, као што се види из овог чланка, написана потпуно у стилу и духу познатих плаТ.ених агената и фалзификатора са бечке калдрме. »Мандл је веома горд са својим најновијим делом. Нема ни историске перспективе; он се служи само празним к (еаетањем и лупетањем, а све го износи са намештеном мином научника и снабдевено цитатима, који се могу тешко проверити. Ако издавач ове књиге у својој реклами мисли, да се »такво дело« може само за време рата написати, онда он има сасвим право, јер, само је у рату оскудица праве критике тако велика, да и један обичан шкрабало м о ж е пред јавност изиТи и са т а к в и м стварима. М а н д л је употребио прилику, да најподлије изврТе историјске истине још из осамнаестог века. Али ираво шаренило почиње на оном месту где Мандл говори о најскоријој прошлости. Тако на пример, он је чуо да у Србији влада једна странка, која се назива радикалном, и то је било довољно, да

му под његову ц. и кр. поданичку кожу уђе страх и ужас, а особито када је чуо 1892 једног Србина, који је рекао, — вамиелите само да за сваког социјалисту има и данас места г редовима српсках радикалг. Мсђутим, радикална странка у Србији, то је честита странка малих грађана и малих поседника, и она одговара сасвим економским приликама своје земље. Али то ништа не значи за једног Мандла, који је хипнотизиран речју радикал. Њемује реч радикално равна речи социјалистичко, социјалистичко је равно револуционаром, револуционарно нихилистичком, а нихилистичко анархистичком. У томе смислу, ствара он од српског сељака, колико мрачну толико и смешну слику, као тобожњег присталице анархистичког идеала. Пошто је српско друштво прожето радикализмом, социјализмом, нихилизмом и анархизмом — Мандлу се показује у позадини непрестано немила сенка Бакунинова — то оно гледа да свој националистички идеал помогне бомбом и браунингом. На тај начин је постала »држава убица, као за време крсташких похода, и то у сред Европе, и та је држава хтела политичким убиствима да постигнесвој државни циљ. Писати историју Србије узвикује он са патосом паланачког глумца — значило би писати истори-

Ф Е Љ Т О Н

ДРАГОЉУБ Н. АИМИТРМЈЕВИЉ :

ИЗ ПРОШЛИХ ДАНА

— Слика —

чиначком нападу на свстски мир. Природно је, да Те ова д[)>кава бити потпомагана у овом зада гку, кОлико од словенеких држава, Чешке и једне Пољске, пријатељице Споразума толико од осталих слободоумних европских народа и од самих Сјсдињених Држава.« У РУМУНИЈН Цирих. — Јављају из Берлина: Један телеграм из Букурешта извештава, да је

нови председник румуиског министаЈ)ског савета, Маргиломан издао пропас. па на])од, у којсм каже, да је први задатак владе, да закључи мир у од|)еђеном 1>оку, на основу познатих претговора, а чији су услови делом ве!) остварени. Други задатак биКе реоЈ ганизација земље, решавају ћи између осталога аграрии проблем и позипајуЈ.и ши])рке масе, да учествуј\ V политичком животу. Генерал Аве])еску преведен је у резеЈ)ву.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Једне бсжанијскс двоколицс са укошкане две жуте, мршаве кравице, које д|)жи осмогодишн.и дечко, иатоварене неким спаваЕим стварика. С ’еднс стране о ступац обешен један, на иеколико места улубљен бакрач, а с другс обешено сито. На стваЈшма седи мршава и болесна жена, огрнута губером, држеки на руци детенце, можда не више од гри до чегири недел»е. Двоколице су на самој ивици шанца напуњеног прљавом кишницом и глибовитом жутом иловачом. Туда се прогура јсдан аутомобил са рањеним официрима. Кравице се попла-

шише, гурнуше напред, један се точак сурва у шаиац а други се издижс, те жена с дегетом и стварима нађс се под њима у оној прљавој води. Дсчко одмах искошка к))авице, многи брзо искочишс, дохватише двоколице и изнеше у њиву. Извукоше већ полумртву жену која силно дрхташе, чврсто гфибијајући дстсчцс уз своје мокре и голе груди, и нс могући ни речи прозборити. — Ето, то је ужас, шанух ономе што је мало час на Ивама дефинисао ужас. Он ме у знак одговора само стеже за руку а две крупне сузе скотрљаше му сс лиз јагодице.

ју убистиг у Србији.« Немачко ерпски односи нису баш били толико рђаи ,, а кнез Билов је, како то х и сам Мандл нлачно утврђујс — водио чак отворсну србофилску политику. Али затоМандл одаје своје нарочито.високо поштовање (Ј)он Чирском, бившем немачком амбасадору у Бечу, који је и иначе, а не само у оним судбоносним јулским данима 1914. подбадао Балплац против Србије и зато је врло значајно, према којима све личностима Мандл одаје своје топле симпатије. Тако на пример краљ Милан, који је и евоју част и будућносг своје зем.те страћио за готове паре, Мандл назива личношћу, »која својом трагичнош1\у, потреса«, а гадног полициског типа Настића пригрлио је Мандл на свја недра, као »интелигентног студента«! Ио нека је напослетку доста са овим нескладностима Мандлове књиге, са којом сс, у осталом, није вредило ни бавити, да случај ио цела та ствар није намењена бестидном анексионистичком лукавству. Наиме, Мандл вели врло кочопсрно и дрско, како би »велике аустро- угарске државне политике морао бити главни и највиши циљ, захтевање, да са е в р о п с к е географске карте нестане та мала варварска д р ж а в а.« Мандл не излази са овим захтевом само као мандатор целог човечанства, него чак као неки намесник Божји на земљи, јер, »сви се честити и морплниопшти — Овако се и моји муче, једва изговори. Дечко укошкава кјшвицс. Поврх ствари опег седи она жена, само сада огрнута мокрим губером. Дсчко гледа у н.у, дрхти и плаче. Она више нема суза. 1 Бснс су очи суве, поглсд укочен и мутаи и само по цвокотан.у зуба осећа се живот... Стигосмо наСтаве. Једна кафаиа, општинска судница, општински кош, десстину кућа, -а потока, два дрвсна мост на размаку од педесет мстара, узана улица, нсколико топола и то су Ста..о. Ту треба да преноћимо. Ту т])еба да п])еноћи она силна бсжанија и комора. Киша свс јача, и сне несноснија. Истар је снажко и нсмилосј)дио натерујс на људе и стоку, као да зна да нигде заклона нема. Све хладније.

интереси, затим, ,звишени интереси европског мира за трајно уређење прилика на балканском полуос грву, југословенски расни интереси, аустро-угарски државни .1 ггереси, који проистичу из државне идсЈе, напослегку и »закони Божјег Провиђења«, удружују у захтеву, да Србије нестане аустријеком џспу. Век сам црно-белоцрвени . анексионизам доста јс ружна појава, али овај црно-жути анексионизам, посут »честитим« фубретом и преливен »моралним« гадом, управо дражи на повраћање ! Но кога још Мандл мисли да може сматрати за будалу, и то данас, послс три и по године ратовања? У Немачкој никога, а такође ни у Аустро-Угарској осим оних, којисукост његове кости, и којису исто толико недуховити, као и он.« ВЕСНИЋЕЗД НЗЈАВД Париз. — Српскипосланик Веснић у Паризу, вративши се из Америке, изјавио је »Тану«, да се у Америци ј у госло ве нско п ита ње посматра са особигим интересом и симпатијама. »Знам добро шта говорим — изјавиојеВеснић — кад тврдим, да Вилсон, амсричка влада, политичари и велики органи јавног мнсња, сви мисле, да свршетак рата мора донети организацију једне југословенеке државе, морално и политички довољно јаке, да би се могла одупреги једном новом немачком злоЗауетависмо сс. Сваки хукну и погледа у натмурено небо, као да отуда ишчскиваше бар ту милост, да киша нрестане. Силом огворих кафанска врата и завирих. Из Кафане суну тон.а и снажно ме лупи по лицу. Устурих главу и затворих врата. Кафана пуна као кутија. Писка деце и жена зуји ми крозуши. Утекох судници. Али тамо ни врата нисам могао отворити. Пула. Стадох под етреху. Један војник носи замотано дстенце и иочи; њс да прича и ако га ништа не иитам, да га је нашао у потоку, па му било н«1о и донео га судници. Дете не плаче и ако јс било распогчјено. Једном ручицом мли фа а другу стегло у песницу и њсжио је сиса. Ја се прекрстих, јсј) још два војника ношаху по јед-

Париз. — »Радио«јавл.а: Мемачко напредовањеу пределу Соме, далеко је од линије фронта из 1916 год. Дивизије и батерије непријатељеве жртвоване на терену врло нспрактичном, наступале су по цену невероватних губитака, који су били 50 од сто просечно, а најмањи губитци појединих јединица били су 30 од сто. Према евему може се сматрати, да ће се немачке резерве изцрпети, или у најмању руку десегковати, пре свршетка ове борбе, где изгледа, да код Немаца само број игра намењену улогу. Циљ ге нерала н с п р и ј а тељевих неизвршсн јс, мада смо миупотребили врло мали део наших резерва. Последња реч биће на оној страни која сачува евоје ефективе за решавајући моменат. Због тога је пигање резерви најважније и првокласно, због чега су савезници претпоставили да изгубс мали део терена, него ли да жртвују људе. Лондон. — Дописник »Дејно дете. Колико ли ће их бити до Ваљева! Јадне мајке! Какве ли су то мукс биле, које су их нагнале да СЈ>це СЈ)ца свога бацс. Неким чудом председник изаће из суднице. Обрадвах сс: п])сдседиик Радојица је мој школеки друг. Запитах га за конак, али он само рашири руке, не говорећи нишга. Иазумедох. Куражно гз.тћох нз разграћеног дворишта и рсших ес да одшетам ноћ. Киша свс јача, ветар евс хладнији, пуцњава не преетаје, бежанија све внше пристиже. Свирепа и страшна ноћ. Поћох лагано потоку. Кола закрчила мост, те прегазим. С леве стране моста, под једним орахом, један војник копа иешто. Инстиктивно пођсм тамо. Рака готова. Иза ораха стоје

ли Телеграфа« иа фропту каже, да немачки заробл.еници говоре о падању морала и о клоиулости код немачких јединица, које њихови команданти излажу енглеској убитачној ватри. Један заробљени немачки официр авиатичар изјавио јс, да су Немци предузели ову горостасну офанзиву из очајања и из прсвелике жеље за миром. Лондон. — Рајтерона А генција јавл.а: Корссподст Хамилтон Фајф телсграфише, да је најкарактеристичнији факт у борби за еада гај, што смо сс дивно др жали у једном и овако страшном налегу. По|)ед беепрекидне артилЈериске вагре, рововци непријатсл.еви бацили су толико вслики број пројектила, да су на многим местима од6|)ане од бодл.икавс жицс прсстале да буд) брана, тако да то чак нису примстили ни непријатол.еви војници, који су требали да секу жице и кад су ес приближили жицама, били су формално кошепи нашим митрал.езима. Париз. — Битка се прекјуче увече наставила са огорчењем и у дноколицеса жугим кравицама, а пред н.има дечко дрхти и силио нлаче. 1Бегову мајку заједно са дсгетом спуштају у плитку раку и каљавом земљом затрпавају му за свагда најве ћс и најдрагоцснијеблаго. Ужас, ])скох сам ссбв. Тада сам први пут омрзао живот. С АОПШ ТЕЊ А Божа Ђогатовић п.иарсд ник бол. четс п. бр. 216, моли сваког ко би ма шта знао за мога ујака Љубомира Симоничићн, учит. да мс извести на горн>\ адрссу, нашга 1.у бити благодаран. Михаило Богојенић инвалид, моли да му се јаве на адресу: Иавкек Нугепе.ч гие Ноуп1оп-Р1ап1е ћгапсе б]). 11 ова лица: регрут 1 лигорије Илић из Арнајева и напед. Милутин РадовамовиК из Јунковаца.