Народ

БР. 231.

С0ЛУ11, ПОНЕДЕЉАК 19 МАРТ 1918 ГОД.

ГОДИПЛ II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 0.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукописи се не враћлју. Огласи и белешке наплаГ.ују се по погодби.

1 Ј едакција је у улици Коломбо број (5. Гланни урсдник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Код нас, нас из позадине, који приговарамо и нашим незнатним ограничењима у исхрани, који се тужимо на оскудицу у колачима или на скупоћу цигара, да ли се има подпуна прсдстава о ономе шго се догађа већ четири године у нашим освојсним крајсвима? Да ли се мисли онолико, колико треба, на нсвоље, студ, глад, сузе и ропац бсз помоКи? Не велим да не, али би срца постала још племенитија и душе би се још више револтирале, кад би смо могли за моменат да се пренесемо у наше крајеве на Северу или у Белгију, било у које му драго место, где дејствујеберлинско чудовиште, и спроводи се насилнички режим. Е, лепо. То што се дешава у нашој Француско! или на нашим вратима, није још ништа према ономе, што лодноси малена и храбра Србија, изолована као острво усред дивљачких народа. Окружена са свију страна, она једва има за своје невоље и сведоке, који би бар у свету подигли протест против њених угњетача. Кад је 1916 г. тифус био покосио доста жртава у једном заробљеничком корпусу, над њиховим гробом хипокритски је направљена православна капела и стављен наслов безобразан и лажљив, као и све што долази од Немаца: »Српски војници, помрли од рана задо-

бивених у рату аустросрпском, а који је Србија изазвала«. ХотеЕи да помогнс невољнима, СрпскиЦрвени Крст обраћа се за помоћ. Ох, подајте, подајте одмах све што можете за овај ваљанинарод, који је брат наш. И најнезнатнији прилог је од значаја. А указујући своју помо'ћ, ви не само да чините добро дело, већ и дело патриотско и ф р анц у с к о. Пјер Лоти члан Франц. Академије ЗАЈЗУД РАДОВАЊЕ Берн. — »Келнише Цајтунг« препоручује немачком народу да се не уљуљкујс дејством офанзиве и„ да ни за тренутак не заборави, да се Немци налазе пред непријатељем, који је не само јак већ и организован. »Имамо још дуго да радимо, док не дофемо до циља«. ПУСТЕ ЖЕЉЕ Цирих. — Гроф Ревентлов у »Дајче Тагесцајгунгу« изјављује, -да је немогућна Мител Еуропа без немачке власти над Белгијом. »Немачкој — каже Ревентлов — потребна је потпуна слобода базирана на немачкој снази, а не на мећународним уговорима, који с} г тра могу бити уништени или парализовани концесијама другим силама. Питање сировшга, које ће Немачка морати увозити после рага да би могла водити корисну конкуренцију на светском тржишту, није само животно питање за немачку индустрију, већ

и за немачку државу, а овај животни услов не може се оствариги, сем ако Немачка буде могла очувати своју власт над фландријском обалом«.

НАД МАНХДЈМОМ Лондон. —Писмо, које је нафено код једног немачког заробл.еника и у коме се описује бомбардовање Манхајма од стра не еа везн и чких а вијатичара, гласи: »Ноћу између 25 и 26 јануара понова су нас напали авијатичари. Никада нисам чуо страш н иј у гр мљави ну. Два сата је артиљерија* пуцала безпрекида. Мислили смо да је цео Манхајм „а околином бачен у в ’дух.« НЕМАНКА НА БАЛТИКУ Цирих. — Ледебур је казао у свом последњем говору у парламенту, да Немачка жели да обнови своју стару балтичку политику. »Кад су се представници Литванацц_ — вели Ледебур — хтели састати у децембру месецу прошле године у Риги, да одлуче о судбини Курландије, немачке еу им власти гај састанак одобриле под условом да се на њему не нанада на Немачку, на војну администрацију и на власти. Поред тога наређено им је какву резолуцију треба да изгласају. У њој су морали датраже оснивање балтичке краљевине, потпуно независне од Русије, а са наслоном на Немачку. Осим једног представника, свиеу остали ове услове одбили.« Лудебур загим прелази на избор земаљског савета. »Он се састоји из људи, изабраних од општинских председника, које су посгавиле немачке власги на предлог немачких великих

поседника. То је, дакле, то народио представништво! И сад би краљ пруски имао да постане и војвода Курландски! Али како тај вредни човек замишља, да би могао управљати овом земљом?« (Председник опомиње говорника, да се држи предмета. »Због оваквог рада Литванци и Естонци постаће мам непријатељи. Тамо се врши само наеиље. Са најоштрији.ч мерама прети се бољшевичким четама. Њих називљемо четама разбојника и претимо им вешалима. (На десници: Тако и треба. Са клупа независних социјалиста: Пфуј). Руси, који бране своју земљу, просто на просто осуђују се на смрт.« Председник — Глупо је речено, да се руска војска осуђује на вешала! Ледебур — Глупо је, да се председник на тај начин уплеће у дискусију. (Аплаудирање код независних соц! јалиста. Узвици на десници : Ево немачких бо.вшевика!)« Затим Ледебур наставља: »Пре смо Литванце миловали, а сада с њима рђаво поступамо. Нодимо политику каприца. Холмска покрајипа нсгоријски припада Пољској, а ми је, без пигања Пољака, дајемо Украјини. Хтело се да се заваде ова два парада. То је требало пангерманској политици.« НЕРЕДИ У ГРАЦУ Цирих. — »НајеФраје Цресе« доноси појединости о великим нередима, који су се десили у Грацу пре 20 даиа. После народне манифестације против гувернера, маса је напала на разне велике зграде и камењем разлупала свс

прозоре, затим су манифеетанти отишли у Мургасе и ту провалили врата и излоге на вел и к и м м а га ц и н и м а. Више кућа, хотела у Грацу, потпуно је опљачкано. Овим се манифестацијама хтело протеетовати против оскудице у хлебу, који већ недељу дана ставља становништво Граца у несносну ситуацију.

У ШЕСТИНН

Лондон. — Операције 28 и 29 марта западно од Јордана продужују се победоносно, и поред огорченог огпора непријатељевог. Колонијална коњица разори-

.зд је више мил.а железничке пруге за Хеџас. Два иепријател.ска авиоиа су уништена. 15. марта Енглези су такођс напали положаје западно од Јордана и леви центар линије померен јс наиред на фронту од 8 миља у дубину до 2 миље. Заузели смо Деир Гипан, Ум-ел Икба и Ум-ел Буреид. КРНЗА У ШПА! ИЈИ Париз. — »Њујорк Хералд« јавља, да је шпански краљ Алфоне прип ретио политпчкцм странкама , п[)иликом последње кризе кабинета, својом абдикацијом, у случају да се нс дофе до споразума.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Париз. — Између Мереја и Ласињи непријатељ је претрпео потпун пораз. Једна наша изабрана дивизија поБратила је Ла Племон и заробила 700 људи. Париз. — Констатује се, да је непријатељ скратио фронт напада од 80 километара на 20, што открива његову слабост. Париз. — Хавасова Агенција јавл.а: Јачином и брзином напада непријатељ је успео да наступа у почетку, али јс брзом интервенцијом Француза заустављен. Причају да су две целокупне немачке дивизије, које су ишле за борбену линију, биле потпуно уништене, пре него што су ушле у борбу, митраљезима_и бомбама, баченим са 100 француских апарата. Резерве пешачке и артиљериске стижу безпрекидно и борба се продужава у нашу корист. Париз. — »Ехо де Пари« објављује : " Још само два

дана раздвајају нас од велике битк? која ће се развити под добрим условима за Савезнике. Извештаји е фронта су изврсии. Ови подвлаче нарочито хладнокрвност и уверење у победу код свију људи. Морал рањеника је узвишен; они говоре с дивљењем о нсверовагној пропасги Нем зд. Морал нојника је висок парочито још и због огромне количине ратног материјала, који им је на расположезду. Париз. —Коресподент Хавасове Агенције на француском Фронту, телеграФише, да су и Француске трупе учествовале у повраћању Албера. План Немаца да продру ка Паризу деФинитивно је пропао. Атина. — Немци признају, да су њихове армије претрпеле страшне губитке на западном фронту. Борбе се и даље настављају са огорчењем. У току својих контранапада Савезни-

Ф Е Љ Т О Н

ГИ ДЕ МОПАСАН : т

ЕДНА АБАНТУРА

Она је посматрала комичне минијатуре од слонове кости, велике кинеске вазе у ватрсном емају, чудновате бронзане ствари, кад унутра у радњи чу глас сопегвеника, који са страхопоштовањем показивашс једпом малом дебелом човеку, ћелавом и седе браде, огромног грбушастог мајмуна, ј е д и н и пример своје врсте. На сваку трговчеву фразу, име аматерово, једно име славно, звонило је здш звук трубе. Други купци, младе жене, елегантна господа, испитивали су плашљивим и брзим погледима и са очевидним поштован.ем, писца од гласа, који

2 је посматрао пасионирано, мајмуна од порцелана. Били су толико ружни и један и други, као два брата рођена. Трговац је говорио: »За Бас, господине Жан Барене, спуштам на хиљаду франака; а тоје по цсни коштања. За сав остали свст биђе 1500 франака; али ја много рачунам на моју уметничку клијентелу и за њу имам специјалне цене. Уметници долазе сви код мене, господинс Жан Варене. Јуче је г. Бинаш купио једну сгаринску купу. Пре неколико дана продао сам два светњака као ови (реците, зар нису лепи?) г. Александру Дими.

Бидите, ту ствар на коју сте бацили око, ако би је само г. Зола видео, купиће је г. Барене. Писац врло збуњен устезао се, жељан да купи ствар, али мислећи на тражену суму; и ни мало се није збунио од туђих погледа, као да је био сам у пустињи. Она уђе узрујана, очима безобразно упиљеним у њега, не питајући се чак, да ли је био леп, углађен или млад. Тај човек био је Жан Барен, главом, Жан Барен! После дуге, унутарње борбе, и болног оклевања он спусти предмет на сто. »Не, рече, то је врло скупо«. Трговац удвостручи рсчитост. Ох! господине Жан Варене, врло скупо? То вреди 2000 франака, брат брату«. Књижсвник одговори жалосно, не могавши да ски-

не поглед с мајмуна са очима од емаја: »Не кажем да не вреди, али за мене је врло скупо«. На то приступи она, обузега невероватном смелошћу, и рече: »А.за мене, шта стаје овај предмег?« Трговац изненађсн одговори: — Хилздду пет стотина франака, госпођо. '— Узимам. Писац, који је до тада чак није ни примстио, нагло се окрсте, и гледаше јс од главе до пете, посматрачки, очима мало затвореним; а затим, као познаваоц и до ситница. Оиа је била л.упка, живахна, загрејана пламсном, који је до тада спаваоу њој. Затим, жена која купујс украс сд 1500 франака, није ма која. У томе момеиту она учини један покрет очаравају-

ђи деликатан; и обраћајуђи се њему дрхђуђим гласом рече: »Опростите, господине, била сам без сумње брза; можда иисте казали Башу последњу реч«. Оп сс поклони : »Казао сам је, госпођо«. Она са свим збуњена: »Напоелетку, гоеподине, данас или доцпије, ако будете променили мишљеи.е, овај украс је ваш. Ја га ие би пи куиила, да се Бама иијс допао«. Он се смешио, очевидно поласкан. »Како сте ме позиали?« Тада му је она говорила о своме дивљењу, цитирала јс његова дела, била јсрсчита. Да би разговнрали, он сс наслопио на једну столицу и поематрајући јс својим проницл.ивим очима, тражио је рсшење загонегке.

Много пута, кад год су нови клиенти улазили, срећан што је ту присугна жива реклама, викао је с другог краја радње: »Погледајте ову ствар, г. Жан Барене, је ли лепа?» Тада би сс све главе подизале, а она је подрхгавала од задовољства што је најзад могла да буде виђена у интимном разговору еа једним чувеним човеком. Пајзад опијсна, она јс имала изванредну дрскост, као генерали који дају иаредбу за јуриш: »Господинс, реча, учините ми једио вслико, врло велико задовољство. Дозволите ми д.ч Бам поклоним овог мајмуна, као успомену на жему, која Бам се диви еа страшћу и с којом сте провели десет минути.» (Паставиће се)