Народ
СШУН, ПЕТЛК 23 МАРТ 1018 ГОД.
ГОДИПЛ Ц. Г.Г0.1 10 ЛКПТЛ
БР. 285. БГОЈ 10 ЛЕПТА »Народ« излази свпкога дана по поднс. Штампарија се налази у улици Коломбо број 6. Бласник КРСТА Љ. МИЛЕТИТх
Рукописи се нс нракају.
Огласи и бслешке наплткуЈЗ’ СС ПО ПОГОдби.
Рсдакција је у улици Коломбо број ().
У току овога рата прелистали су се миоги стари еписи, који се могу лепо применити на данашње прилике, али ниједан од тих списа нс приетаје тако нашсм иремену као ствари, којс је пре дна и по столска пиеао о Немцима католички свештеник, Хрват Јурај Крижанић, рогђен у Хрватској у почетку XVII столећа. У своме епису »О Политици«, овај свештеник који се може смаграти као први панславистички писац, настојсћи да обавссти Русс о интересима њиховс расе, овако описујс методе, које Нсмци употребљују на штету Словсна: »Ни један народ под капом небеском није толико вређан и нападан, колико Словсни од стране Немаца. — Нсмци доносе по нски мршави поклон цару и бо.Ђарима, а за уздарје откидају руске земље. Под изговором да воде трговину или и ндустр и ј у, оевај а ј у ту 'ђс зсм.вс, отимљући домородцима зараду.« Један пасус излажс л и цем ер н о ст о н д а ш њ и х Немаца, која се потпуно слаже са оном, што су је данас потомци оних Нсмаца употребили, да ухвате за гушу бол.шсвичку Русију: »Мања јс срамота бити побсђсн оружјем, нег / ли дозволити да тс убеде говори варалица. _ло је укроћено, али д; \ остаје слободан, док против ДООЈЈОВОЛ.НО / »виновање понижава дух до животиње.«
•Никад актуелнијс не може сс п|)имснити К]>ижани ћсв и з р а з него данас о немачком злонамерном продирању, кад каже: »Они поплаве нашс земље под изговором да доносе благодати мира и настане Се међу нама али кад се једанпут одома ће у једном месту, Немци се множе и постају опасни и за домородце.« Па ипак, и саме Немце хвата страх од њихове политике према Русији. У таквој халапљивости они гледају у будућности највећу опаеност за Нсмачку. Сем Хардена има их још много који већ оштро подижу свој глас у овом смислу. »Фосише Цајтунг« пише: »Никад до сада сигурност, никад будућност немачког народа није била еа више лакомислености проиграна, никад се није показало више незнања оЈ потреби европске политике. Никад се није боље радило у корист ■нглескс надмоћнос.ти, као уговором о миру сб Русијо.м, којим сс Русија баца за свагда на страну наших најнепоми])љивијихнепри- атеља.« Часопис»Велтам Мон-
ци су код очију. Ако велика конферешција о миру не поправи накнадно све грешке почињене под диктатуром силе, тај мир ће само бити једнодушни повод за нови рат.
ОРОТИВ ГЕРМАНОФИЛА Штокхолм. Настар јс расцеп у данској социјалистичкој странци. Дисиденти са Нигреном и Иколаизеном на челу основалн су нбв лист за борбу против германофилске политикс Бо|нбјерга и Штаунинга. НЈВИ САВЕЗНИН Њ у ј о р к. — У част пољске војне мисије,која је дошла у Америку, да организује војскуод Ш0.000 Пољака, који ће ее борити скупа са савезничким армијама, оДЈзжан је ;зде свечани збор, на к ме је јапански генерални конзул, Коноски, казао ове зна‘чајне речн: »Јапан је са ентузиаиз.Мом пјшгрлио етвар савезника; спреман је да се бори до потпуне победе за слободу П ољск.е; да спречи Немачкој, да од Русиј е ство р и ц р у г у Пољску; да се потпуно ослободи Белгија и 1рбија и да Далеки Исток постане обезбеђсн од сваке инвазије варварских немачких трупа«.
таг« каже: »Сад језлатнодоба пангерманистичког империјализма. На истоку се све одигЈ>ало као да је канцелар почасни члаа панге]шанске лиге, тајанствени импе])атор »Фатерландс партије.« А на западу? Они, којима објавл>ање фламанског програма није отвој)ило очи.слеп-
27 марта 1802лорд Коривелс, пуномоћник еиглески, и Жозеф Бонапарта, браг првот Конзула, потписали су у Ллиену уговор о миру, којим је била уређена деоба колонија измећу Еиглеске, Француске, Холандије и Шпаније. И, да би потврдили измирење Фраицуске и Енглеске, до
тога часа V ратпом *етан>у, 1 , " | ова два пупомоћника бише, поздравл.ени срдачним усклицима присутних. Послс ето шеснајест годипа војскс ових двеју земал>а боре се раме уз раме за победу цивилцзацијс против непријатеља, који жели да завлада светом. Амиен, који је новембра 1870 видео немачку чиз.му где гази н.егове улице и каља н.сгову кагедралу, то рсмек дело XIII века, која, као и катедрале у Бовеу и Ремсу, јесте образац готског стила у архитектури,тај Амиен чекао је поново немачке топове, јер му се тлко претило. Амиен је у средини Пикардије, има 92.000 стаповника, јако је трговачко место сч 1 развијеном индустријом. Пре рага ту се укршгавало седам железничких пруга. Његов сгратегиски положај нојачава речна мрежа, која браии приступ са истока. 'Гуда прогиче река Анкр, која се улива у Сому, сама Сома, за I им Авр са својом десном пригоком Лис, и левим притикама Дон и Ноаи. 5’ долинама ових рекабила се упорна бигка. Села су прелазила из руке у руку. Хамгар је освојеи од Француза, предстраже су на реци Лис; Гривен, измећу реке Дон Ноаи, 8 киломегара северозападно од Мондидие,” је позорница херојских битака. И за време док је битка беснела осгварило се јединство команде. 'Бенерал Фок предузима комапду над операцијама у којима Французи и Енгдези учествују помешани често у једним редовима. Уз то, и авиатика италијанска узима учеш-ћа у битци. Ономадашњи коминике јавља за величанствене и дрске летове над не ма чким п оложа ј и ма.
А 6
УСИ
Рдм. — Тврдн се да је Троцки одлучио општу мобилизацију н да раздаје добровољцима оружје и муницију. Париз. »Весник« јавл>а: Бивши министар мариае у кабинету Керенског адмирал Нердеревски позвап је од балтичке (Јјлотс да предузме дирслдију опорација, па што је адмирал дао пристанак. Рим. — Троцка је тражио од Америке зајам и оружје да биобј гвио рат
Немачкој. Петроградска општинаупутила је Преседнику Вилзону аиел у истом смислу. УРУГВАЈ ОГОРНЕ« Монтевидео. Уругвајска војна мисија која јс прс пеколико дана отпугоиала за Европу шпанском лаћом »Инфап га Пзабела«, заробљена је усред Атлантика од једиог немачког сумарепа. Несг о томе узрујала је народ. Прирећују се иелике демонстрације и вичс се: »Смрт Немцима! Раг Немачкој!« ЗАП/ДНИ ФРОНТ
Цирих. — Лудсндорф јс примио новипаре и признао им је, да с) 7 Кнглези дали всома јак отпор. »Они су веома вешто маневрисали са својим митраљезима. Г1 о с л е бомбардовања ровова артилеријом, онп су се кроз подземпе ходнике повукли из евојих ровова и заузели многобројне рупе, створене од граната великог калибра и начичкали их миграљезима. Због густе маглс, наша аргидерија није могла гГишта да уради п]>отив тих импровизираиих утвЈгђења. Пршфема за битку трајала је 3 месеца. Почстком фебруара дато је Ово нарсђење : »Ноћу између 21. и 22. марта отпочеће наш наиад.« У одређени час било је свс готово. Лондон. — Телеграм из Хага јавља о великим демонстрацијама, које су се десиле у Франкфурту приликом доласка рвњеника са западног Фронта. Држали су се говори маси, која је разјарзна
викала тражећи да се одмах престане са ОФанзивом, изведеном због амбиција једнога човека. Телеграки нз Амстердама такође јављају, да су губитци познати немачком народу и то производи страшан утисак код народа. Л о н д о н. — Немачка штампа комонтарише живо војне операције. Брло јс песимистички расположена и спрема јавно мњење немачко за конта-офанзпзу савезника. »Франкфуртер Цајтуи г« припрема читаоце за саопштен.е о поразу нсмачкзх трупа, које су спремане да пробију фронт савезнички, зало почиње да уздижезначај савезничких резерви. Париз. — Према оематрањима која су наше трупе извршиле као и изјава заробљсника, губ итци н еп р и ј атеље ви прве недеље напада били су у истини страховити. У току прва три дана многе су дивизије повучене због великих губитака. Међу овим дивизијама било је 5 немачких, једна стре-
Ф Е Љ Т О Н
м. м.
хЈ
УАМ1ТА8 УАНИАТУМ
I Око четрдсссте, маестро Еусташ Лопиноа доби одједпом неодољиву жељу да види својс ])одпо место, које је оставио још у петој години. То место бида је варош Рандузија у Шампан.и; триста кућа, хиљаду и двеета душа. Еусташ Лопиноа је, као што сваки зна, писац Маћарског Балцера, Московске Полке, Бугарског Кадрила, Пољског Марша, Буске Химне. То је егзотични композитор, бард иеточне Европе, само што његов реномс, који је почињао у Менилмонтану, јсдва ако је прелазио Батињол. Тако бар кажу њего-
ви добри пријатељи. А што се н.сга тиче, он ће вам * причати о својој величини. У осталом, нема тога ко не мисли да је славан. А носле, тб је и врло н е в и н а ствар. Елем.Еусташ спакова свој пртљаг и пође на пут, са срцем пуним различитих и врло пријатних емоција. Ма колико сурова била борба за опстанак и ма колико незгодно утицао живот мсћу циницима, ипак бар на дну свакога бића остајс псжна успомена на кутак земл.е где се човек родио, јер тамо за сваког и почин>е отаџбина. Тако је мислио и Лопиноа, и те су ремииисценце
утицале да му време што пре протече. Он је себе замишљао као мало дете, безбрижно и невиио, обешеио о скут своје матере, кроз просте улице, у којој су му куће изгледале гако огромне. Ссћао се, како с пролећа трава проклија кроз калдрму, нарочито у сокачету иза чесме, чији му је кипорсз изгледао таковеличанствсн. Он је све то напустио... А шта је сад? Постао је академик, посветмо химну цару, охрабрио Пол.еку, гасио пожарМоскве у својим полкама, играо валцер са Маћарском и кадрил са Бугарском. То јс, знате ли, лепа каријера... Ах, како је опо малено дете постало велики човек. Неизмерио, а<2 а«1га. А сада се велики чов^к побожно враћа својој домовини, да је види и да је поздрави.
Биле су му пуне очи суза. Био је разнежен, нервозан. Затим се настављао његов сан. Бидео је освегљену варош, гробојке по улицама, триумфалнс лукове, банкет у општипи, говоре и беседе, и све граћаче где му на коленима захвал.ују што је био тако добар те се родио у Бандузији. Он је примао палмо, венце, удостојавао осмејком девојчицс у бело, депутацијс, све шл е н ств о. () ду ше вље њ с, ракетле, аиотеоза. II Сишавши у Бандузији, Нусташ Лопипоа, из чисте ирефињености у оссћањима, одлучио је да прво инкопшто види драга му места, па тек после да званично објави своје присусгво, које ће изазпати толике пертурбације. Одсео
је у хогелу као обичан путник. Бучао је савесно, смјући се гајанствено, кадгод би га неко случајно погледао. — Изгледа, познаће ме всћ кроз један сат, мисј.ио је он, али најзад, то ппје моја кривица... Затим, са пакривлљчп м шеширом, с цигаром у зуби.ма, капутом преко руке п са финим штапом, он поћс кроз сиоју варош да гк зражи место гдс ћс доцпгјс бити њсгова статуа. Пј)ошао јс кроз пустс улице, нашао поново граву гдс расте кроз калдрму, али та калдрма неједпака, шиљата, пезгодна, рћапо је утицала на његог.е ноге, а кућс које су му некад изглсдале тако огромне, као да су се билс слегле и чучпуле покрај црних, жалостивих потока. Пред чесмом му је разо-
чарење било још веће: двс дсбеле фигурс, са окрњеним носевима, испуштале су воду из једне саиијене урне — а све је то било зелено, испуцано, прљаво, па чак и одвратно. 0, очи моје детињске, одекламова он. Кајао сс готово што јс и долазио, и гешио сс са.мо мишљу да ће иојачаги своју славу и засснити Бапдузијанце, кад на јсдаппут.... ...Прође једна жснп. Банрсдна јсдна плавуша, врло пуиа, са подвољком, мирна израла, са два ве шка и помало глупа ока, у јасној хаљини, са црвсиим амбрслом. Изглсда. могла јс имати око гридссст и морала сс пожслсти. (Наставићс сс) »Народ« прима о1'ласе по умереној 1;ени.