Народ

БР. 241.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 29 МАРТ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА »Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕ г *ЛТч

■т^г~г;

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају.

Огласи и белешке напдаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број ().

ИСТОРИЈА ЗЛОЧИНА 0

1 . Дела једне злочиначке дружинс дознају се тек, кад један од ортака увређен или незадотол.ан ода дружину и гзсна дела. Открића 6 ивше 1 ' немачког амбаслдора кнеза Лихновс. ог и бившег директорл фирме Круи, др. Милера дижу всо тајне са најве-ћег злочина. »Неприја^ељ нас напада у пуном миру» кликнус је цар Виљем у прогласу својим народнма 25. јула 1914. И тај усклик, који су прихватили све Мојсије германске пропаганде као оно усред муња и громова Мојсије закон божји на Синају, само јс измишљаље аП 1 и једногзлбчинца после учин.сног злочина. И цело понашање цара Ви.вема од еарајевске трагедије до објаве рата ишло је само на то, да изнесе пред свет аШаЈ. »Глава државе мора увек у очи рата говорити о миру, да покажс својим народима, како су је непријатељи увукли у рат«, — учио јс Фридрих II. И.синовац се савеено држао науке стричеве. Крв нијс вода. — Чим је у Кил стигла вест о сарајевском убиству, ц?р Вил.ем се вра-ћа у Берлин. Враћа се, како јавља у први мах, да при суствује пратњи надвој150ДС., Лли оно што би могло бити први пзраз срца, треба приказати јавности да је спречено' због питања о етикети. Он се зауставл.а на пола пута. Не појаиљује сс у Вечу, већ објављу-

је своје ново путовање на С еверно Море. Путовлње у ово дооа? Али, тихо, нечујно, ■ пре одласка, он прима аустријске изасланике: слаже с њи.ма ултиматум Србији; •- ствара са својим ћенсралштабом акцију за после ултмматума, о коме, у моменту публикације, његова влада треба да се причиња да ништа незна. И отпутује. »Њсгов одлазак на север — писао је белгијеки министар, кад још нс беше познат комплот са аустријским изасланицима — биоје очевидно једна варка, срество да код Тројног Споразума уклони сваку сумњу и да убеди Европу о потпуној сигурности.« А Др. Милср прецизира: »Хелферих ми је поверио, да је био Јоних дана код цара, који му је препричао о разговору, који је водио са Ауетријанцима и о резултату разговора — ултиматуму... И рекао ми је такође, да је цар отпутовао на море, да забашури.« Пошто је цар био на феријама, то и амбасадори Русије и Енглеске продужише евоје ферије. Дипломатија је мирно спавала у валовима, које је Кајзерова јахта секла у одразу јулског сунца. А Европа, која је била навикла да сматра аустријског надвојводу за ревносног подстрекача за рат, спавала је са својс стране у илузији, да јс мир у пољупцу смрти насгао не само за њега, него

и за све. Али 1(Ј јј а, ненадно, неочекивано, барон Гизл пј)едаје Пашићу ауСТЈЈИЈСКИ ултиматум. Настаје мегеж )' свим дипломатским стапицама старог света. И уши се свих устремише према Берлину, да чују, да ли аустријски бубањ има одјека у касарнама Кајзера. А Јагов изјављује, за свој рачун, дипломатама, који су тражили обавештења, да он о томе не зна ништа више него шго говоре коминикеји Беча и Бсограда. Али, после три дана страха и ишчекивања, напокон се врати и он ненадно и неочекивано као ултиматум — цар Виљем у Берлин. И дан доцније 14 јула враћају се у Берлин и руски и енглески амбасадор. Катастрофа се приближава. Громада оцепљена од брда руши се у долину. Ко може да је задржи у ваздуху? или ко може да је поврати на брдо? Енглеска се за час обмањивала да може покушати једно тако мучно предузеће, и издаје свом амбасадору наређење: »Избећи ној сваку цену рат између великих сила;« и у смислу ове наредбе делује на Немачку, и преко немачког амбасадора Лихновског, и на Србију, да се споразуме па и под условимп ултиматума. ИЗ РУСИЈЕ Цирих. — На иоспедњој ко1н|>еренци|И у глаино м стану између царева нсмачког и аусгријског, Немачка је изјавила своје интересовање поводом територијалне буду-ћности Украјине. Поводом овога, Ауегро-

Д. И. ЈЕЈО!

Ф Е Љ 'Г 0 Н БДЕЊ Е

На ередини тога дома напукао је равни под, личи на чсљусти побеснелога лава. Из тих чељусти излази, југром и врчеро.м, грдна з.мија, слична оној, што јс оковала паћсника Лаокона и његову децу, Глас јој звечи по .мрачним кутовима; сикће и прети она, али -с пс маша удова Старчезих, нити дојке старичиие: попијени су мили животи што с млском изађоше из те дојке, поиила их јс родна б))ањена груда и трошии камен клисура арбаиаски!.... ...А кад сгигне сањива ноћ, када преко старе шиндре прелети слепи миш, који па крилу тамне ноћи плива кроз свежи ваздух,

л>\та се змија уплачи у свој подземни сган!.. А каДа мали попац отпочнс објављцвати кротким гласом да је стигла дуга и пуста ноћ, шго мрачним геретом притиска твоје старе кровове, питома Шума>ијо, ноћ у којој се не чује више света љубанна рсч, нити снажна рука пригиека грудма в и т к и девојачки стас, нити успдамгелу душу опија мирис лросутс косе, нити плашљиви девојачки пољубац гута неутол.ива л.убавна жеђ, — старица ова старчсву узи.ма руку и лагано одводи старца у мрачни собни кут, у комс побожно трспери кандилце, слично оку милога чеда које дединоме на нежноме

крилу кроз чедна усташца тек изговара понеку љупку реч! Стоје једно поред друтога као два суха дрвета, које јс давно напустио блаени цвркут птичица, што с.е вессло пробијају крилима под светим сунцем; слоје ту као две мркс стспс, сурване с горднх плашшских врхова: стоје ту као два крста о које хоће ди сс распне пуста н.ихова ио1>; сгоје чу као два исканљена иехара, што су звонили на хучним гозбама, док их махнито пијанство не рчтну са златне трнсзе; стоје ту као две склопљсне књигс, чија је мудрост остарила, које нико вицјс не разуме; сгоје т\' као два утуљена угарка, који су немоћни да своју утињалу светлост пробију кроз мрачну ноћ, стоје ту као два мртва слова, што их изба-

Угарска се труди да створи у Украјини један Савег у коллко је могуће неправилнијп, који ће као и познати Савег у Курландији, прокл аМ овати п р исај е ди њ е ње Украјине Аустрији. Лаћљају да су већ Рутени у Лапову држали манифеСгације у истом с.мислу. ’ УЧЕШ1Е ЈАПАНА ’ . Лондон. — Из Токиа јављају »Дејли Хрониклу«: На последњој седници јапанскескупштине доктор Такаха.ма интерпелисао је председника министарства Герауки о питању интер-] венциЈе у Сиби])у, која, рекао је он, стоји на дневном реду већ голико времена. »Међутим влада никако не доноси одлуку. Утицај немачки већ продире у Сибир. Ново одлагање учиниће да изгубимо најбољи моменат. Влада мора предузети хитне мере.« — Терауки је одговорио, да влада није још донела дефинитивну одлуку о овоме, али да држава увек има толико моћи и снаге, те да се не мора плашити немачког надирања на Исток. НЕГЛЦИ У СИБИРУ Лондон. — Јављају из Пекинга »Тајмсу« да је следећи број немачких и аусгријеких заробљеника у Сибиру. У Краснојарску 20.000; у околини Иркуцка 9.000; у околини Удинска 10.000; у околини Чите 10.000. У ове последње две вароши 3.000 до 4.000 љ у д и употребљено је на пољске радове. У Дурији има 1400; у Кабаровску 3200 официра и 1300 војника. Зна ес да заробљеиике чувају добровољпи чувари ци иа себе писмо жнвота; стоје ту као што ће стајати два последња дана људскога калепдара ; пред којнма јс још само блиски крај: нн сузе на свежој гробној хумци нису тако очајне као тај крај!... И гада почиње њихова всчерња молигва, нечујна и дуга: уцвељене душе њихопс блуде тада кроз мрачну ноћ. Пред престолом Свемог) Ј.сга клсче оне и раегшњу се! Свемогући! Смилуј се душа.ма тим јадним! ЗА СРБИЈУ Обавештајни Би])о у Солуну извештава све улагаче, да се од сада могу непосредно упућивати новчане пошил.ке за следећа места у Србији, у делу окупираном од Аустрије, с на-

и то једино због исхране, која би им била отежана, ако иапусте логоре. Већином еу заробљеници Аустријанци или Мађари. У округу Амур било је у јануару. У КраснаЈачечка 1000 офрцира и 300 војника, у Спаску 2.000 војника, у Благовештенску пег стотина официра и 300 људи; у Николску 200 официра и 1000 људи. Међу заробљеницима има 2000 немачких официра и мали број војника. НЕШЧКА БОЈАЗАН Бсрн. — Једна нисока немачка личност, која сада овде живе, у поверљивом разговору изразила је своју забринутост за нсмачку .офанзиву на западу. 3 А П А Д Н Лондон. — »Дописник »Тајмса« на западном фронту јавља, да су Немци одлучили да нападају ееве^.но од Араса и почели су жестоким бомбардовањем загушљивим гасовима. Енглези су одговорили јаком ватром. Али припремност наших топова и лоше време изменили су непријатељев програм. Лондон. — Пуковник Репингтон пише у »Дсјли Мељу«: Битка на западном фронту окренула се у нашу корист, Наше трупе заузеле су врло јаке позиције, резерве су недирните. Напад ирогиву Амијена неће успеги, и непријатељ ће бити принуђен да одсгупи. Париз. — Клемансоје поводом операција на западном Фронту изјавио : Зид је врло јак и неће пасти. упркос огреботина које ,је непријатељ направио. поменом, да се новчане пошиљке и писма за места која немају поштанску станицу а налазе се у близини месга у којима поште постоје, могу такоће упућивати, само се мора увек назначити последња најближа станица: КЕСТА ПОД АУСТРИЈОМ Александровац крушевачКи, Аранћеловац, Београд, Богатић, Ваљево, Вел. Плана, Вел. Орашје, Вучитрн, Гроцка, Гор. Милановац, Јагодина, Крупањ, Крагујевац, Каменица, Краљево, Колари (код Смедерева), Крушевац, Лајковац, Лазаревац, Врњачка Бања, Л;>убовија, Митровица (Косовска), Младсновац, Мионица, Лозница, Сјеница, Слепак (код Крагујевца), Нови Пазар, Обреновац, Осипаоница, Паланка, Пожега, Прибој, Пријепоље, Рача (Крагујевачка), Раља, Раш-

ИТШЈАНСКИ ФРПНТ Рим. — Орландо је посетио италијански фронт и изјанио је, да је врло задовољан моралом италијанских трупа. СТАЊЕ У ТУРСКОЈ Берн. — »Фосише Цајтунг« публикује изјаве Џавид беја о ситуацији у Турској. »Ситуација у Турској — каже он — врло је кригичпа. Непријатељ држи један део наших територија. Наша војска услед борбк у Добруџи, Галицији и на Дарданелима исцрпљена је потпуно. Џавид беј гражи милоет за Турску за све жртве које је допринела у корист Ауст])ије и Бугарске.« И ФРОНТ Париз. — Мајор Сиврије пише у »Магену«. У суботу и недл.у битка се продужила са максимумом јачине у пределу Мондидие. Немачке трупе употребиле су сву снагу да избију на висове који пресецају пут за Бретеј и Сен Жист ан Шосе. Паши војници усјајном контранападу на бајонет на широком фронту, пре озега су заузели једну серију села положених у полукругу на два километра југозападно од Мондидиеа. Они су прво осигурали одбранбене гачке својих положаја које су доминирале над непријатељевим, прогиву којих еу се одмах сломили неиријатељеви јуриши. Непријатељеви губитци били су невероватно тешки. Док је офанзивни покрет био спречаван, веза са армијама енглеским била је не само одржана већ је појачана, корисл. ћи се боровитим пределимл ка, Смедерево, Трстеник, Уб, Умка, Ушће, Ужице, Чачак, Шабац, Забреж. Списак поштанских станица за места у делу окураном од Бугарске, тражеи је и чим буде примљен, објавиће се. КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ Данило Крајиновић, благајник иокретне арт. радионице пошта 414 моли свакога онога, који би што знао о ниже именованим војиицима да га извести, како би им могао послати карте, којс су за њих из Србије стигле: Николић Трифуи и Петар, од Сиде Видларовић из М. М. Луга. Павић Владимир, ј>д снаје Милојке из Селевца. Петровић .Бубомир, од Вукосаве из Београда. Петровић-Чулић Драгомир, рекруг од мајке Катс из В. Плане.