Народ

БР. 250.

СОЛУН, СУБОТА 7 АПРИЛ 1918 ГОД.

ГОДИНА II-

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају.

Огласи и белешке наплаћ.ују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

ДИПЛОМАТСКИ ШАМАР ЧААНАК ФРАНЦУСНИХ С0ЦИЈАЈ1ИСТА

Марсел Семба доноси у ј Чувајте се Руса. Пазите ' се добро од њих.«

Чланак о Черниновој афери, који је карактеристичан по тону о Клемансоу, јер су социјалисти били у сталној и оштрој опозицији прогив Клсмансоа. Садржина му је у главиом ова: Ни један новинар није могао ни једног минута уображавати да се граф Чернин нада честитци од Клемансоа или каквом ћутећем признању. Он мујебацио у лице лажи и зар није очекивао прогивудар? Чернин није никада важио као будалз'. Позната су његова лукавства и његова препреденост коју је показао док је био у Букурешту пре уласка Румуније у рат. Ми га не сматрамо за лудака, далско од тога. Не одричемо његову подмукдост. Он се није уздржавао од претњи Румунији и од грдње против Савезника. Напротив. »Ја сам, говорио је он тада, ви то знате, ја сам Словен. Волим Аустрију, али Мафаре не волим, као што их ни ви не волиге. Знам врло добро иа којој су страни ваше симпатије. Ви имате тајне уговоре са Савезницима. У го сам сигуран. То је са свим природно. Да ли се ја буним против тога ? Божс сачувај. Част вамналажеда идетс с њима. Али не журите! Чекајте, застаниге. Зар за вас Русија није опаснија од Аустрије? Вас вуче духовна сродност Италији, Француској, Енглеекој.

Да је Клемансо казао праву истину, поричу 'ћи да је нудио мир, у то не може бити ни сенке сумње. Н и шта супротније не би било цслој његовој споњној политици него што би били преговори овакве врсте. Цело његово понашање је против овс идеје. Цео свет је убе■ђен у то. Од њих двојице, Клемансо је тај који је казао истину, нико у то нсће сумњати. Е, па, зашто је Чернин бацио тврђењс које је тако лако демантовати? Без сумње, он је желео да се допадне Берлину. Њему је чинило задовољство да пусти једну измишљотину, коју ће п о с л е немачка штампа да рашири и прогури, и поред демантиа Клемансовљевих. Али зар је аустриски канцелар, ради ловљења немачког благоволења, спао и на тако дебсле лажи ? Поред жеље да се допадне Берлину, он је био принуђен да објасни народу у аусгроугарској царевини, тако жељноме брзога мира, зашто је влада пристала да пошље трупе на Сому и да запушава продорс у немачким редовима. Очевидно, није било довољно да исприча бечким радницима, како је и Немачка са своје стране послала војнике у помоћ аустроугарским армијама на италијанском фронту. Тај аргуменат се не

тиче радника, који бунећи се узвикују: »Живео мир«, и Чернин се могао бојати да побуне лоново не отпочну. Требало је умирити народно незадовољство. Да ли је било још каквих разлога за овакав његов поступак, то сс за сада не може закључивати.

НЕМЦИ 0 НЕМАЧКОЈ Њујорк. — »Њујоркер Цајтунг«, иајстарији социјалистички лист који се на немачком листу публикује у Сједињеним Државама, у једном уводном чланку са ужасом и нсгодовањем пише о немачкој офанзиви на Соми. Пошго је осудио цинизам, којим милитаристичка странка која влада у Немачкој гази све моралне и људске законе, лист наставља: »Разбојничко продирање Хоенцолерна у срце револуционарне Русије изменило је гледиште свих духова у савезничким земљчма, који су радили на миру.« Чланкописац каже, да немачка победа не би била победа немачког народа, већ милитаристичке касте, која на тако звани олтар домовине б е з милосрфа жртвује не само животе својих војника, век и жена и деце. »Мефутим немачка крв се лије потоцима каже се у листу — и реке је одводе V Северно Море. Без претеривања може се казати, да Немачка жртвује целу једну генерацију свога народа. А кајзер захваљује свом старом германском Богу, што га помаже у нечистом делу разбојнишгва и пљачке. Али Немачку, праву Немачку пред оваквим хулама и заблудама хвата језа и ћути. А докле ћс ћутати ?«

ФИНСКА И НЕМАЧКА Лондон. — Провизорна финска влада састављена је од адвоката н професора, који су опијени германским идејама, а минисгар спољних послова, који је немачка креатура, води главну реч у свим финским пословима. Он је закључио са Немачком уговор, који претвара Финску у праву немачку провинцију и изгледа да се по њсговом захтевању и искрцао немачки корпуеуФинској. Ова| за сада нијс много велики, али чим настану лепши дани вероватно ће досегнути до 40 или 50 хиљада људи, у ком случају ће бити тешко спречити потпуни развитак финско-немачких планова, који обухватају окупацију провинције Кола и жељезничке пруге. НОВД СНАГА Париз. —Генерал Першинг је изјавио, да ће за два месеца америчка војска у Француској бројати Један милион људи и да ће та војека ући у састав Француске војске да би се боље обезбедило јединство акције. ИСХРАНА САВЕЗНИКА Париз. — После савезничке конференције, на којој су учествовали као званични делегати чувени назшници амерички, енглески италијански и француски, а која је имала да утврди научне основице исхране, савезничка комисија отпочела је живо рад. Довршила је питање о просечној вредности оброка и ко-

ефицијенте његовогварирања према старости и полу. Иа једној од последњих седница комисија јс по предлогу професора Ришеа решила, да се свакој учествујућој земљи наименује по један секретар за овс послове, а у Паризуда буде под управом Алгисрастални цснтрални секретаријат, који ће обезбедити координацијз' свих комисиеких послова. ИЗРДДА МУНИЦИЈЕ Лондом. —Законски пројект о рекрутовању изгласан у Доње.ч До.чу неће пи најчање очести производњу муниције. Методе ода-

који прати операције француске војске, јавља да су Французи дуж целог Фронта јужно одСоме до Оазе концентрисали огромну артиљерију и бомбардују сваки педаљ немачких линија до на више миља у позадину, да би спречили непријатеља да се укопа у ровове. Заробљеници изјављују да није могуће ископати ни један једини ров идабомбардовање наноси Немцима најтеже губитке. Париз. — Преседник Републике обишао је округ Па де Кале и био у неколико општина, где је дочекан с одушевљењем. Сви становници имају пуно повсрење з г исход борбе. Копенхаген. — Знај} т ћи врло добро, колико огроман значај мора да има за мале државе у немачком суседству исход огромне борбе, која се сада води на

бирања и смањивања радне снаге ићи ће својим природним гоком. За последњих 12 месеца 100.000 људи узето је из фабрика муниције и упућено у војску; ипак продукција муниције све више расте. Министар муниције сгално располаже са три милионарадника. Принос продукције муниције толико је огроман, да је од почетка велике битке из депоа попуњсн цео материјал ие дирајући у резерве. Иеке врсте муниције, које су биле најхитније, израфене су највећом брзином. Министарство мупиције голико је развило проД3 т кцију, да она може одговориги свим евентуалностима. западном фронту, данска јавност прати са нспрекидном пажњом догађаје, и од почстка немачке офанзнве обузнма грозничаво узбућење све духове. Пред уредништвима великих листова, где су излепљени скорашњи телеграми, стално етоји мдса света, који с песфп.ч. ОЧСКУЈе чоЈм.чј-лј, .< разграбљује специјалн:: дања листова, које се сада поново почињу да штампај} г као и у почетку рата. Дивљење за француске подвиге манифестује се на све стране, а листови објављују најкрупнијим словима вести о заустављању немачке офанзиве као и декларацију Клемансовљеву у војној парламенгарној комисији о пз т ној вери и поуздању за будућносг. Париз. — »Матен«јавља да резерве којс су послали Французи, пред стављају војску готову да уђу у борбу где и кад затреба. .

ЗАПАДНИ ФР0НТ Лондон. — Дописник,

ГИ ДЕ мопасан:

Ф Е Љ Т О Н

ЦЕПАНИЦА

Нисам више знао шта да одговорим, и узникнух у себи филозофски : О мозгу женски, ево те! Она је имала, говорећи то, изглед равнодушан, лицемерски ; и наслон.ена на јастучиће, опружена, лсжала је, главом уз моје раме, мало задигнуте сукње, да јој се виделачарапа од црвене свиле, која је пламтела обасјана ватром са огњишта. После једнога тренутка : »Би ме се бојите« рече она. Ја сам протествовао. Она се наслони потпуно на моје груди и не гледајући ме говораше : »А кад бих вам ја казала да вас волим, шта бисте ви радили«? И пре него што сам

могао да нађем неки одговор, њене руке су обухватиле мој врат, привукле нагло моју главу, а њене усне спојиле се с мојима. Ах, драга пријатељице, кажем вам да ми није било баш пријатно! Шта, варати Жилиена? Постати љубазник ове мале лз’де, неваљале и лукаве, з т жасно чулне без сумње, којој мз г ж није био довољан! Грешити без престанка, варати увек, изигравати ллшан, и то само зато што је у томе чар забрањена плода, опаснобти која пркоси, погаженог пријатељства! Не, то ми се нИјс никако свићало. Али шта да се ради? Играти Јоаефа! Улогз т врло глупу и шта вишс врло те-

шкз т , јср она је била заносна з т своме неваљалству, та женица, сва уздрхтала и раздражена. Ох! Онај који није никада осетио на својим з т снама дуги нољубац жене гогове, да се пода, нека се први баци каменом на мене... ...Пајзад, још за тренутак... ни разумсте, јелте? Још само за тренутак и... ја сам био.,. не, она је била... опростите, то јс оно што је билО... или боље што би било, кад нас један страшан тресак трже. Цепаница, да, цепаница, госпоћо, залетела се у салон, срушивши лопату и заклон од ватре, ваљајући вихор од пламена и упаливши тепих задржала се под фотељом, коју би зацело упалила. Скочих као лз т д и за време док сам гурао у камин угарак, нашег спасиоца,

врата се лагано отворише и Жилиен сав радостан уће викнувши : »Слободан сам, посао је свршен два сата раније«. Да, драга пријатељице, да није било цепанице, ја бих био ухваћен на делу. А ви можете да замислите последицс из тога. Зарекох се да се нећу више наћи у сличном полоЈ жају, никада, никада. Затим сам приметио да је Жилиен охладнео према мени. Очевидно је, да је то било дело његове жене. Мало по мало он ме удаљи од своје куће; и ми престасмо да се виђамо. Нисам се никад оженио. То не треба ни мало да вас чз т ди. Књижара М. Рисгивојевића издала је мали џепни календар »Србијл«. Цена 0,40 драхми.

С АОПШ ТЕЊ А Милан — Михајло Човић, који је као обвезник — добровољац овде, да јави своју адресу Јовану Т. Јеротићу, Вој. Штампарија п. бр. 999. Илија Ђорћевић, лигнитски рз т дник, п. бр. 111, тражи брата Тому Ђорђевића. који је дошао као добровољац. Јована Алексића, срсског начелника и Чеду Јанковића, судског писара, моли Михаило Костић, судија, п. бр. 711, — да мз т јаве своје адресе. Код Војислава С. Тонића, на слз т жби у штабу Железничке Команде п. бр. 999, имају карте из Србије: Милен М. Поповић од мајке Симкс, Милан Љ. Бранковић од стрине Станојке и Тома Поповић од жене Милице — сви из Лугавчине.

Јанко Шолић, редов 4 митрал,еског оделења п. бр. 32, тражи брата Јована Шолића, из Дубоке, срез звишки, окр. пожаревачки, а бившег обвезника 1 чсте, 4 бат. п. бр. 36. Јован Радовановић, добровол,ац из села Брда обвезник 4 чста 2 батаљона бр. п. 12, гражи брата Обрада Радовановића. Војислав С. 'Гоиић, штаб железничке команде бр. п. 999, тражи да му се јаве ради извесног обавештсња Драгољуб Шгерић из Осипаонице; Милован Ж. Лоповић и ИлиЈа Р. Поповић из Лугавчине. Радоје Ј. Медић добровољац 2, 3, бр. поште 20, моли свакога који шта зна о његовом сину Мики Мсдићу, такође добровољцу, да га о томе извести на горњу адресу.