Народ

БР. 252.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 9 АПРИЛ 1918 ГОД.

ГОДИНА II-

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбс орој 0.

Власник КРСТА Љ. МИЛВТИЋ

Рукописи се не враЕају.

Огласи и белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

ГЕЕЕО 1011011

Из инстинктивне тежње за одржањем егзистенције, из које се вековВма и у свима фазама културног разви■ћа појављивао, кад више кад мање, људски егоизПм великих размера, створила се код Н е м а ц а, развијањем снаге, обесг и пуста насилничка жеља да се намстну за господара целом свету. Мир који је предлагала Америка пред свој } 7 лазак у рат, а којиби омогућио подједнака права и малим и великим народима, за њих је изгледао иронија. Код њих је и поникла теорија да је право у сили односно да онај има и право ко има силу. То су концепције и њихове аутократије и њихове крајње демократије. Мач и огањ имају да донесу право, односно да наметнусилу и угњетавање у место равноправности и давања могућности целоме свету да живи и да се развија. Али свет је осетио врло добро шта лежи у таквим идејама и колико ужасних последица оне морају да имају, ако би се оствариле. Из дана у дан све је јасније целом евету да остварање таквих идеја представља слом слободе, крај правз% благослов насиљу. Светјена чисто да сентиментална философска расправљања о подједнаком на живот праву свију људи не представљајз 7 ништа, и да, у место велике и мирољубиве хришћанске благости која тра-

жи да окренеш и други образ ономс ко тс удари по једномс — има да се лати и еамистих средстава и да врати око за око и зуб за зуб. 'Греба уразумити непријатеља оним ерсдствима, која он сматра као једини добар разлог. И пепријатељ већ то осећа. Стара теорија »Гегго 1 «гис[ие« доб^тла је као одговор з 7 дарац на 3 7 дарац. ГХочиње, сигурно, да се схвата, да не•ће лако да упусти своје огњиште, своју кућу, своје добро и своју слободу, човек кога нападну б е з икаква разлога и који зна врло добро да у свему томе лежи његов живот и његово све. И инспирисан тим високим етичким сазнањем, место охолим и пустим бесом, тај човек, цео тај свет, бори се витешки и силно, не подајући се сили. ИЗ Ш9КМЈА Велинггон. — Ново-Селандски парламенат сазван у ванредну седницу једнодушно је одлучио, да, као одговор на позив Лојда Цорџа, Нови-Селанд мора учинити све могуће да помогне царску енглеску владу. ВЕРА И ПОУЗДАЊЕ Рим. — Генерал Диац упз т тио је трупама ову наредбз 7 : »Натеран 3 7 нутрашњим неприликама да тражи пошго по то брзо решење огромног светског конфликта, непријатељ је за месец дана страшне битке бацио целокупну својуснагу противфран-

цуско-енглеских армија, проливајући немилбсрдно крв својих војника. Стојичка чврстина и јунаштво наших сазезника заз 7 ставилисз 7 и саломили очајни немачки напад. Сви непријатељеви покушаји били сз 7 узалуд, и све 'ће његове намере пропасти јер жестина није увек разлог за л т спех. У овом свечаном часу јуначке борбе, у којој се и ми заједнички боримо за општуствар, Италија прати са осећањем дубоког поуздања и дивљења храбре францутке и енглеске борце. Нека би ови епски подвизи били нов разлог сигурне вере, нов доказ непомућеног поуздања. Нека свуда где се боре армије слободних народа глас слоге понови непријатељу: Овуда не може!« ПОЉСКО ПИТАЊЕ Цирих. — Дискусија о Пољској у немачком горњем дому показује, да преовлађују на свим странама такозвани велики циљеви. Једино начело у одређиван>у граница: војничка сигурност, једино начело за свако друго опредељивање: немачки једностран интерес. Пруска влада кроз уста министра пол>опривреде пристаје на то. Већ је Хертлинг у осгалом био наговесгио неку исправку границе према Пољској, исправку која се ипак морала свести на минимум, због војничке нужде. Војиичка нужда није опредељена ствар, и према тумачењима може се присајединити Немачкој од пола милиона па до два милиона Пољака, придруживиш их оним три и по милиона, који се већ налазе у границама Пруске.

За време дискусије кнез Салм Хорстмар, познати анексиониста, дотакнувши се лигванског пигања жестоко је напао Ерцбергера који је, како је познато, фактотум ове нове државе. »Био бих веровао — каже — да овај господин, који је учесгвовао у једној крафи, који је учинио много зла нашсм народу, крји је гако мало достојан вере, кога министарство упркос тога употребљава у важним мисијама у иностранСтву.... У том моменгу су га прскинули и оида је он прешао на ратну оштету, тражеКи да се наметне непријагељу најтсжа ратна оштета. Треба пам — каже одштета у сировинама и готовом новцу. Пољска краљевина мора учествовати у^ ратним теретима. Што Пољска буде слабија, то ће нам бити лакши марш на Исток». , Десница га прекида и узима реч министар унутрашњих дела Древс који је противно министру земљорадње говорио помирљивијим тоном о Пољацима, али разуме се увек са жељама да се ојача германизам. »Франкфуртер Цајтунг« забринут је с обзиром на будуће националне борбе које ће избити оваквим увећањем. Пољаци, који остану изван границе — пише — биће трајна противнемачка жижа, па чак и они у савезничкој Аустрији Ако се правично не реши пољско питање, остаје нерешен и цео ред ствари у низу држава од Финске до Румуније. ШМАНОВ ГШ0ЖДЈ Цирих. — Вести из Берлина сагласне Су, да Килманов положај постаје крктичан. \1инистра жестоко нападају консервативци, а напустили су га и либера-

ли. Консервативци пребацују Килману зоог његових псеудо - либералних оеећаја, намеравајући да у исто доба гиме погоде и Хертлинга и изборну реформу у ГТруској. Либерали напушгају Килмана због мира у Букурешту. Министра не помаже ни једна странка. Његовилични пријатељи постали су ретки. Ситуација се не сматра још као критична, али ће постати после дефинигивног закључења мира са Сумунијом, којим изгледа

Париз. — Енглески и француски војни критичари пишу, да је непријатељево наст) 7 пање заустављено после доласка француских појачања на енглески фронт — Хавасова Агенција сазнаје да је од 8 марта концентрисано 200 немачких дивизија на фронту од Армантијера до Ноајона. До сад је већ ангажовано у борби 120 дивизија. Париз. (званичио) — Аргилериска активност на левој обали Авре и измећу Мондидиера и Ноајона. Одбијен непријатељски испад севернб од Ремса. Преконоћ је настављена борба у области Шешпреја. Повратили смо готово сав изг} 7 бљени терен. Америчке јединице, борећи се поред нас, такође су одбиле један снажан непријатељски напад на овом истом сектору. Више наших испадауЛорену и у Вогезима. Лондон. — Пуковник Ре-

да је највеће користи извукла Аустрија. У берлинским политичким круговима помињу се већ наследници. Изгледа да Билов није престао да сања да опет постане канцелар. Штампа са деснице међутим жестоко напада уговор о миру са Румунијом, о комс сс за сада знају само главни потези. »Дајче Тагес Цајтунг« љутјекао змија, што је Килман дозволио, да га изигра Чернин, и тиме упропастио будућност Не-

вели, да су Енглези на захтев Франпуза, због оправданих политичких и војничких разлога 7 јануара проширили свој фронт све до Оазе. 8 марта, пета енглеска армија, која је састојала од 14 дивизија, заузимала је фронт од Бариси до Лафер, дакле фронт од 40 миља. Свака дивизија била је саставл>ена од 9 батаљона место 12. Трупе су утврћивале положаје. Одбран бени положаји састојали су се од добро утврћених предњих положаја, положаја за борбу и прихватних положаја. Рад на утвр'ћивању прихватних положаја није био потпуно довршен и ако су трупс на њему без одмарања радиле. Сви су положаји били минирани. Бројно, 11 дивизија налазило се на предњим положајима, а 3 у резерви. Протин ових слабих снага Немци су употребили 40 дивизија и 2500 топова. Тако се сваки енглески војник борио против 4 немачка, док је.на сваки енглепо 2 не-

пингтон у »Морнинг Посту« говори нарочито о[ски топ долазило петој енглеској армији. Он!мачка.

мачке на Балкану. ЗАПАДНИ ФР0НТ

Ф Е Љ Т 0 Н ПРОПАСТ „АДРИАТИКА" О — Писмо једног бродоломника —

Драги Мико, Јавио сам ги се из Паграса, али не знам, да ли си добио све моје карте и зато хоћу понова да ти опишем моје страдање на мору. Са Крфа сам се кренуо италијанском путничком ла'ћом »АЈпаИсо« 4 марга у 4 по подне. На лафи је било нас ћака око 50, а затим грчких избеглица које су путовалс ва Америку, талијанћких војника и два ФранцуЗа. Свега је било људи са посадом 302. Лаћа је била велика и удобна. Кренули смо се по најлебшем времену. Море је било као ргледало. Кад је наступила ноћ, појавио се

Крф, 20. III. 1918 месец и свстлио таквом јачином да се видело као дању. Ми с.мо стрепили од ге месечине, јер сумарени по њој највише оперишу. Сви смо се из опрезности снабдели појасима за спасавање и највише бавили на крову. Кад је било дубоко у ноћ, сан је све више наваљивао и ми смо са нестрпљењем очекивали помрчину. Ја сам фиксирао сенку једне греде и посматрао како се споро пење. Рачунао сам да 4е дуго трајати месечина и непрестано сам шетао по крову. Тек око 1 сата почео је месец да Залази и иебо да се облачи. Кад је помрчина била са-

свим притисла море, ушао сам у салои код својих другова. У оној помрчини нисам могао да напипам ни једну празну столицу и зато сам сео на цеви од парног грејања. Кад је јсдан ћак палио цигару, прифем столу, седнем на једну столицу и наместим се да дремам. Сви су били спокојни због помрчине и многи су тврдо заспали. Али није дуго пограјало, кад у оној дубокој тишини одјскнуше два кратка писка сирене. Сви смо скочили са стол^ца и полетели на врата. У томе чусмо неко кршење. Први напипах врате и отворих. Кад епм погледпо папоље, предамном се указа једна црна силуета нплик иа лафу са евојим кљуном у проломљеној нашој огради. Поћем на супротну страну и изиђем на кров код капе-

тановог места. Сви су били на ногама и у оделу, како се који затекао. Сви питају, а нико не одговара. У оној помрчини не распознајемо један другога. Лаћа је ишла старом брзином, али се нагињала на ону страну са које је ударена. Задњи крај се спуштао. Посада не ради ништа, све занемело. Путници улазе у чамце. Чамци се напунише светом. .Та стојим још на крову и, тек спазивши ону празнину око себе на лаћи, уфем и ја у јсдан чамац. Тада чух где матрози викнуше: »шсп1е, вјјЈпоп, 1еуа1е\ч!« Послушах и изађох из чамца. Пођох на другу страну. Приметих да осим менс нико не изиђе из чамца, а са друге стране чух неко запомагање жена и дечији врисак. Погледах у воду и спазих, да је лађа сасвим

изгубила брзину. Тада опазих, да је и машина престала да ради и упутих сс понова у чамац, чији су конопци почели да шкрипе. До пола су га били спустилн, када сам скочио у њега на гомилу људи. Тога тренутка помислио сам да сам решио кризу: Спасен! Али чамац, само што је стигао до воде загњури се и осетих воду под ногама, Многи се обесише о оне конопце и остадоше да се копрцају. Хватају се један за другог. Ја запливах на воду и дочепах се другог чамца, али једва дигох иогу да ускочим, кад се и он ивврте. Понона запливам и наћем се одједном усред неке дрвенарије. Ухвагим се за конопац од једног сплава, привучем се и ухватим чврсто за њега. Окренем се око себе и спазим с једнс

сгране нагибање лађе, која се готово устремила на мене. Изгледало ми је да ће да ме поклопи, али срећом њен задњи део био је пун воде, претегао и исправио лаћу у вертикалан положај, и тако је одвукао у бездан. Када сам је спазио у том положају, учинила ми се већа од Олимпа и смрт ми је изгледала толико близу, да нећу сгићи још једанпут ни да узданем. Али она ишчезну као магла н прсд мојим очима блесну глатка површина воде. Ту сам оеетио свој васкрс. Приберем се мало и погледам на један други сплав близу мене, иа коме су неки лежали. Запливам на ту страну кроз неку дрвенарију и дођем до њега. Једва сам стигао да се ухватим једном руком за конопчић од сплава, кад ме неко загрли с лећа па се прикопча уз мене и рукама и ногама као пијавица. - Свршићс се —