Народ
Г>Т’;"254.
СОЛУН, СРЕДА 11 АПРИЛ 1918 ГОД.
. ГОДШТА II.
' 1ћН)3 10 ЛЕПТА »НироДи 'излази спакога ■ дана П(3 ; ггодниГ ■ • Штдмпћ*.. •••(* ее' иалази' у улици ■'. 0 . 1 ОМОО .бг?о'| •<».
»ТРСТА '|Ц ) >-Ц. - •
шаспик' Љ. МИЛЕТЈ1'Н 1_1 Н.Ш. Ј.ЈјаЈ
Г-Н" 4 Г А 1 Ш 1 А"; СРТАНДО« ЈОВОг ША ДЕЛЕГ*Н«Ј0»1 ШГРЕСА. » РШ
ВРОЈ 10 ДЕПТА Руконијси се 'Не ЈцраТају. • - ~‘-М ~ ■ I ' Огласи и белешкс наплакују сГ по ттГТодби. *| гу—|“Т*> • • V ' ' \ Редашцир је у улици Коломбо бррј 0.
Испокаћсб т.ксм но.ћз > ЗЈ>шеК« чсшког нар"ода дг "по* цадну у П]гат.'у сшЈЈе кршиец^тпу које. је тако много, било' О1:лабрло , .немачку надутрут, тр ју ора иста. НуПОКСЈДУр-ЋШШ №ља, којом п рожети ши оци уртали ' су
јбокој тами, разлеже сс јпесма. Само би Омер ( могао описати величанственост тог момента. То су били зцуци чешнеприја СУКОБ СА ХОДАНДКЈОМ
Цирих. — Берлински лисгови јављају, да јс сео] задотак.! 1о су Оили зцуци чеш- немачко-хоЛандска^крируке нећрија- ’ ке химрс. Тадц се гтра-!за стчшцла уоштруфатсља, . и.\ЦЈЈ,у працо да : жа.ри исправише, војии-|зу. ПбС‘ле измењених се с. нргра поступа крц, цИ' у рововима 1Скочи-:врУо оштрих иота, Не-
са за|>оа,>еницима,., ал и друга судбина чека ваш СЈзет: в.шала, ЈКако мо Н^ ; јгу да на ' 'да не'
ДЦ! а
то"прнста'не.\ 1 , м на себеј
ше иа ноге и гологлави саслушпшс свбју химиуј.,. Ништа простије и нишгадубље.Кроз ноћ је заиста п рола;*ио
мачка јС обуставила иззвоз угља за Холандију. Као одговор на ову меру, ^оландска је влада одмах об5 т стагЈИла мессчних креи- плаТатКа
уједпн; Италију. Силпа ј иеку моралну 'ббавез^Јдах једне 1 епоПеје.‘Ови Н свест Јужних Словена ’ кбја би .>дго'вар'ала' тој : врјиици су пред 'собом дита, којс је била пр и трпнсилвпнских Ру-; огромиој жртви?« 0- ''имали непријател»а,.којчР знала Немачкој. муна ,дцла |е веК својс] вај чгувс!ч ; ми је Р'Јђч>- • ј(ј могао отворити ва 1 -’ “ 1 *“ јунаке и своје мучени-1 в<;рио: »Ја ништа' Лејтру ; иза ссбс су имал.и ке. И ево наспрам ших јтражпм. РазреШавам ВАс; горег и одлучнијег небеафаЈие' поворке на- јсваке • мс-ралне обаЦезе.; пријатеља, који их је,
ших јунака и наших мученика, који се 'преко времена и преко простора братиме с н>има на заједничкцм вешалима подигнутим од
Ме
БОЈНОТ НЕМАЦА
-и.
•гражим друго, 'нСГРјпред овим тако одваж- независности д&!.1МОЈа бра'ка умиру ®а! ним нрнзором, велпчансвој идеал.« јствсном дфирмацијом Го4м1одо, V оном чп-! нг *Р°Д не свести, могао су ја С'м ‘био' мини-!' м У чки п °У° и .1 ати - Ипак стар председник велике| оии се . НИ( Т плвшили зајездичког цедата. Зајдр^аве од 36 милиона! ии од ! авн0г ни од М У' ваше народеје питањејслободних ГрД-ђана, ај чког неприЈатеља, већ битц цли.не бити. То'пјУ(?’Дг1 ?!Н0м је стајао! с У нм глас дом °винс је неотклоњива дилсма ; јед^н нЗГнаник, човек |У стали и гологлави сау овом момецту. ОцдеГбГз куће, без дбмовине.‘ (Л У шали на Р. 0ДИ У хим ' не користи оррезнц о-ју • опом моменту осе-| н У> иајеветиЈИ симоол штроз т мност, ни мудрај.-гио сам, да се мој дух1 домовине ' резервисдноцт позајм ј И з пошгговања клања ј Господо, кроз ове љена оддил^омата, .пијпред тмм чо-веком то- пчзоде видим, 'како мање или више 'визан-. лике моралнсвеличине тинско рагправ.кањс,; К оја представља најве-
есе подиже и бљешти један крс.т, који синтстизује
Из Њујорка јављају: Варо.ш Филаделфија колевка Сједињених Држава донела је одлуку, која ће имати јаког одјека у целој Амсрици. Општииски одбор ове варрдш једногласно је решио да избаци немачки језик из ндставе свију школа. Ова одлука је двоструког значаја. 11рво због времена 'у коме јц донбта, а затиМ зббг инчТрвенције гувернера ПаВсцлваније Мак Клена који се изразИо на овај начин: »Кажу нам да је известан број фнлозофа мишљења
хо-Словаци, Југослове ни и Пољаци изазАКлју буру и потресе у целој земљи, ствараЈ'у влади смстње, војску захватају и својим покрстом освајају јавно мнење. У Немачкој листови са забрипутошКу пратс' ову ■ олуЈу, која Све више јача и прелази век аустри јцки хоризонт, лриме : Кују'Кн да без радикаднс промеде Држања према Словенима немогуКан је спора] г зум са Немцима. »Фрлнкфуртер Цај‘гунг« каже да посл.е Черниновихувреда . ва-, ки Чех у Немцу види свог највсКег деп])ијатеља. Листови нсмачки пишу, да је ово држање Чеха опасно зр реалну п о л и т и к у Немачке. АЖРИЧКИаРАД Лондон. -л Јављају из НашиКгтона ' »Дели Мелу«: Поднег је предлог Вилзону да ес полишу сви људи од 21 до 60 ибдиие, чиме -ће ее СТавиги на раснопожење коНтроли Ва војну службу један вишак од 10 милиона људи. ШЗЗШ ГОВУР Њујорк. — , Председник Вилзон вратио сс У Њујорк, где је одржао велики говор и рефо : ,да се народ Амермке спрема грозничаво, али без икакве ларме. Кроз неколико месеци вслика ајииија биКс у Француској, и ова армија линчоваЈш милитар иза м нем а ч кн, а ко овај не иоложи оружје.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
да немачки ]език има исту вс'ћ. је лотребна вера п Ј фу снагс на свету, сна- • све м У ке и страдања, и • вредност као и пре рата. рад. \ гу идеје. ,који показује пожртво- Али ја као Американац .ми-
Још једна епизода. За ј
на се
вање и емрт; али, последњег '" Ј .~ м К Р С1 7 налазе 'озарене и пророчанске наде и всре : 1п 1шс 31-
■по ушсев.
И
у овом
Рад и вера: на њима се /стварају народи. Ајвреме мог ја- не моГ\ да спомепем ј бављења на ф]шнг\ бездубокогузбућењаје-јиспричао ми је један један разгс'Вор.тојн сам |с\та]Н 1 .војник, којн јој, лмао са једним-п])ед-;ј^ присуетвовао. При Ј л так - Г ' ГОСП °ДО* победи-^кама које еу убијаие ставником ваших на- чајућипми је, није> Мо ’ ' , Е ИЕКДВ У-*?АНЈ8И:
рбднбсфи, гдЦјГјс и да-; гао задржати сузе, Би.та; нас о№ 'пргнпЊан.' (>н 'је ноћ, црна ноћ.д.ар м{| јФ рс1<ао: ))‘Дозврл1Г- | ви ровови цаших вс- Париз. - Јављају нз те, да уе моји еуиарод-, пријатеља били су оба- Кракоза, да су се десиницн боре у; редовима внјели оном тишиди.м ј- 10 деионстрације. Депуцом тајццствеаости ј монстраитн су опљачкаи претње, која обавија; две иеиријатељске вој-.ј ске, што стоје једна' према другој.Иа аустриСким предстражама бидо је једао одељење, у опасшГ- коме је бнло доста Че— !ха. На један пут, у ду-
слим, да ми можемо живети и без културе њих.рве, моја, се до сада нарочиго Цриводила у дело прем.а деци на мору, према мајУ дслортациЈИ н ропству жрна и убистну Едите Клавен«. Изгледа као извесно да Ке ова одлука бити потврћена и примљена од Просветног Савета«.
вашс' појске.« Јаесзм му одговој) г< (): - аАли, како мо.гг да пј)И(*т 111 гсЛ 1 да издржи.м овај ва ш с вет не само ратпим тегрбама и опчасиостима, већ једној те;кој, црној и 'тм,ша јој
сти? ■ Кад наши војници, < Ф Ц ' Д> ]Г 0 Н
ли сзе ЈввреЈскз радњз. Полиција пије могла да спрзчк жасу. Има 21 раљзн. Незна се узроц овоме покрету. Морала је војска де. растераманифестаите. РАТ ВАИ ФРОНТА Ци[)их. — Док сс на бојним пољима бије најве'ћа битка, једна друга огорчена борба беени у Аустро-Угарској у позадини, измећу народа разних раса. Че-
Париз. — И поред; тешких жртава којс је непријатељ претрггео, није остварио никакво наступање у току последњих дана. Нсмоћни на северозападу. Немци су пренели свој напад| на југ. Тачка која је [ п])елазила из ругое у руку било је село Робек. Борба је бмла исто тако врло јака према Живамшу. Борба сс водила с огорчењем с једне и друге стране. Енглееке трупе, подпомогнуте француским трупама одупрлс су се свима напорима и нанеле непријатељу страховите губитке. Срсћна операција,коју су Французи извршили, била је од локалног значаја. Било би прсрано, да се у овоме гледа увод у контра-офанзпвз г . Усвакбм случају ово је врло добро, јср се з' томе
огледа диван офанзивни дух наших војника. Са оваквим трз т пама команданг Фош може стрпељиво очекивати моменат да се послз т жи згодно резервама. Париз. —- Већ два дана ОФанзава је потпуно праетала. Немци си у очајању. Париз. (звани>шо) Један непријатељски испад прошле чоћн нсточно од Лвре 'у близини ТеПс одбијеп је. Франц} т зи су задобили заробл.еника. Други немачкл испад источно од Ремса проггаоЦе. Артиљсрија је бижа актмзна на разним тачкама фропта. Париз. — Последње новости које су дошле с фронта иотврћуЈЗ' пораз Немаца у прсделу западно од Ла Басе. За: п о сл ед њ их -18 Сати Н е т мци нису напали нигде поново. Њихова активност свела се на бес-
<инт
0 СТАРОСТИ — АфорЕеЈии- Стев. тЖ.тнјаше^ићјД
: 3.
оии
вбКћ.
Старбет.л Сваки. часак јсдиа пов;1 нада, сиакг. данак јсдна нрва.доббт, свака годиница једна цела ерећа. / . , ј * ' * • к! Кораци еу отежали. Иде се пблако, обазриво, озбиљно и раиводушно поред бујног шчрооила с-вета; вком упртим внше напред него у ‘страну, впше доле фего горе. Нога лагапо бира поуздацији стаиак, а поред њо клопара аалица( сува као рука која со о н.у ослап.а. Кбраци су бтежбди. Покрети с,у, скученији, видокртг ограииченијм. Осећаји ?е сјпјшо у један кутак срца', коЈе грчевито
* амогНе ет 1А ; и па махове куца, као да сваки чаб хоће да пре^кине свбј рад," очекујући опај велик’и тренутак. Лли дугпа, бна лети у још даљнијс, неограИиченије прбстбре него бскада. Њена старост као да ју је још више оснажила, винула још пише, још даље, још дубље, тамо где је за њу некада био Мрак, где њен поглед рани је не мо 1 аше продрети, а одакле она даиас бкреће све своје иаде ипак оиамо горе, п- онамо горе. У суцротпости са снагом, цтарост значи слабост; у супротнзнЈти; са младошћу она зтглчи ружпоћу; у супротиости са детињством,
она је као Солест, а прс:>(а целом живолј т малбксалоСт, изнурсност, почегак крајл Говори, се б жнвошој енергији. П^јед слнком и.еног развијања, напона и рпадања, ова се снага ваМишља каб нсшто само Ј стално, мезависно од душе и рд тола. > I * г * • • * Животјнр оу се снагс развијале бесвесно, гако рећи Неванисно од тела, а под врло м&лим утицајем душе (н.е у почелку и ( не бсше); вели се: бесвесно, као што раде снмпатични нерви, мди плућа, или срце. Али дошла ј« једном свест, ова речна радна снага, и она, чим је била ту, тежида је што већем складу измсћу душевног и гелесног света; појединачна свест (тежња зл раа. 1 иковашем), противцла сеггоме; али она права, оптпта свест епергично је радила на изједначавању
душевиог и телесног светаЈ па кад се онај све внше приблажио овом, кад су се скоро изједпачили и спојили уједно, живогна енергпја као да је подјармила тело, надмашила га и учини|а својим робом. Енергија живота тад се већ била претворила у душу, или у оно што тако називамо; и ОЕа је све више јачала и имала је све већу потребу за што јачим оруфем, којс је она све јаче уротребљавалу; а тело као да није могло ићи узастопце са развидком душе, све се више трошило и нпјзад, истрошено, сруишдо под навшгом о н е снаге. Овако кар што овде исписасмо, изгледа, жели се дасе схвати идеја о овом дуализму, ма да се то можда и не казује увек овако
опредељено. Али може ли се веровати } т оваку теорију? Она у току својих за кључака ‘сасвпм шшушта своју основнцу: животну енергију, па после прескаче старост са свима њеним слаббстима, — и душевним. Истипа, психичко падање траје врлб крагко, и кадје ту, гаси се и жпвог. Али, нс грвори ли баш ■Ј-о прбтиву оиога дуалцСтиЧкога ехватања? Не по-‘ тврћујс ли то баш бно велико ■ једииство измећу душе и гела, идеју о једном јсдинственом бићу? * А душа? Она ,траје и даље, мислп се и каже се..- : Из оваког поематрања родило се веровање , у н.ену бесмртност. Како не би она трајала, кад је већ за живота све више јанала, и онда кад је тело опало, она је била најјача, а кад је
пало..? — она, се винуЛа на вишр да траје и даљс, а да својим плавим поглсдима буде ипак и даље привезана за ову црну груду радосги и Туге, судбицг. људЉе' и неумитносги. и . сторијске. Како је ова. тео . | ија .лепа! Да .ч« бис* 10 је Смели обарати? Не само 'вера, — Т о би пекима могла б,иги слаоа утеха, — нсго цам и \ м доказује' ову леп!- и утешну' замиеао. Али : око' паше, озај одблесак супчапбга нсба, ностаје пред с.':Иком смрти <Хцч:о И не ВИДН ИИПЈшлд у њеној дубокој ноћи. * Ај|$ јсдиа истпна рстаје: смага се никад ие губи и опгпл и живот се лродсжава, И још јсдпа дрУга: дела г/ашег посебпог живота живе V општем. И још једна трећа: старцст је изрд? сталозкености, мудрости, богаству искусгва. Акб је 'да говорим<у о дунги, она је *гу одиста јака. (Наславиће се)