Народ

БР. 261.

СОЛУН, СРЕДА 18 АПРИЛ 1918 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбс број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА II. БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улици Колом бо број 6.

.1ЕДН111Т1!« АКЦИЈЕ

Члан Југословенског Одбора др. Мичић, адвокат из Дубровника, интервјуисан одуредника »Дејли Графика« у Лондону, о римском конгресу и о његовој важности с обзиром на Аустрију, дао је ове интересантне изја ве: »Аустро - Угарска је данас више него икад везана за Немачку, јер опстанак аустроугарске монархијезависи од тог савеза. Аустриски цар није ништа друго, него играчка у рукама Немачке. Барон Буријан ја велики приврженик немачког уплива у Аустриј и. Ја мислим, даје конгрес у Риму највише допринео паду графа Чернина. Споразум између Италије и Југословена задаоје Аустрији велики и неочекивани удар. Још се доволшо не схвата важност римске конферснције. До сада су Југословени, Чеси, Италијани, Пољаци и Румуни били увек сваки насвојој страни, али у овом моменту раде сви скупа и тиме доказују народима Споразума, да је њихов интерес идентичан, и да је њихов интерес, да се на конференцији мира од њих створе независне државе, које •ће имати за непријатеља једино Немачку. Појединци у Енглеској тврде, да када би Споразум уништио Аустрију, да би у Средњој Европи створио идентично стање какво је било до сада на Балкану. Али, никаквих

сукоба ни супрогних интереса нема измефу заинтересованих народа, и сви они могу скупа да раде и да еачи њавају брану против остварења пангерманских амбиција. Писмо цара Карла оставило је разне утиске. Не сме се веровати у н.егове добре намере према народностима. Потлачени наро ди уверили су се, да ниједан аустријски цар није одржао према њима своју реч. Од 1848 непрестано смо обасипани разним царевимобећањима, које никад није испунио. И кад би цар то хтео, ипак није у стању да води полигику, која би била противна Немачкој, јер оног часа, кад би Аустрија прекинула са Немачком, изгубила би сву своју војничку мо-ћ, која јој омогућава да влада разним народима. Лојд Џорџ и Вилсон говорили су о могућности аутономије за аусгриске народе. То нама није доста и цео наш народ тражи потпуну независност.«

НЕУСПЕХ СУМАРЕНА Цирих. — »Франкфуртер Цајтунг« тешком муком коментарише о дискусијама, које су се прошлих дана водиле у главној комисији Рајхстага о сумаренском рату. Из службених извештаја, који су објављени у листовима о дискусији, види се, да су неки говорници отворено говорили о неуспеху сумаренског ратовања, који приписују већим

делом лажним рачунима и техничким манама и конструкцији с у м а р е н а. А »Франкфуртер Цајтунг« то боље прецизује износећи изреку посланика Готајна, који је рекао: »Ми неможемо имати поверења у управу морнарице »Фон Капеле је дозволио да инжињери, професори и техничари наставе у земљи врло жестоку кампању у корист сумаренског р а т а, осигуравајући да -ће тим ратом за неки месец натерати Енглеску на милост и немилосг централних сила. Фон Капеле је дозволио да дирсктор државне бродарнице каже у једном службеном акту да предвића, да ће 1 фебруара 1918 енглеска флота биги потпуно уништена. Што се тиче рћаве организације у конструкцији сумарена, закључује »Франкфургер Цајтунг«, посланик Готајн, који оптужује, очевидно мора да има доказа врло озбиљних, кад може да нешто слично тврди. У НЕМАЧКОЈ Цирих. — Важан догафај у унутрашњој немачкој политици јестс осгавка старог барона Зедлица на председништво либералне конзервативне странке. Зедлиц је захтевао, да његова странка тражи компромис са владиним прајектом о праву гласа, али његово мишљење није усвојено. Противници једнаког права гласа унапред кажу, дд ће пројект о правугласа сигурно пропасти у скупштини. Што се центрум више удаљује од старе политике мира компромисом, то постаје све очевидније, да жели да од себе одврати сваку одговорност са Ерцбергером.

Професор Шпан.син бившег вофе центрума, сада министар правде у Пруској, жестоко напада у »Тагесу« Ерцбергера и мило му је ј што је министар пољопривреде у последњој дискусији доказао Ерцбергеру лажи, и изјављује да ће се у време, кад се из неутралних земаља буду без препрека м о г л е сазнатп ствари, открити такве чињенице, пред којима ће случај Лихновског бити једна ситница. СТДЊЕ » БУГАРСКОЈ Париз. — »Пти Паризијен« пише о моралу бугарског народа који је јако опао и измећу осгалог наводи као примере: У једном циркулару народу, забрањује се сваки разговор јаван или приватан о продужењу рата и да Ге кривци ухваћени или денунцирани бити строго кажњени. У другом манифесту забрањује се граћанима, да се жале на рћаву и малу количину хлеба која им се додељује. Једна наредба немачког команданта местауСофији објављује, да су строге мере предузете према дезертерима. Сви протести и свака манифестација биће без милости угушени. Зна се исто тако, да је морал бугарских војника јако опао. БОГАСТВО АМЕРИКЕ Вашингтон. — Финансијско одељење извештава, да зајмови дати савезницима износе 5.285.000. 000 долара. Та јесума овако раздељена: Белгији 104,600.000 долара; Куби 15,000.000 Француској 1.565000000 Великој Британији 2.720.000. 000; Италији 550.000. 000; Р у с и ј и

325.000. 000; С р б и ј и 6 . 000 . 000 . Поред гога одобрено је, али још није исплаћено: Грчкој 44,000,000 долара и Р у м у н и ј и 6,66(5.666.» итдлиТи Рим. — На седници Савеза Акционарских Друштава, на којој су били присутни директори и управници великих индусгриских предузећа, по позиву министра финансија Нитиа, а ради помоћи бораца, говорио је Нити и поред осталог изјавио: »Мир се не може добити друкчије, ве ћ великим стрпљењем и храбрим огпором. Ми немамо у програму анексије ни империјалистичке тежње. Ми посматрамо наше аспирације, као просту потребу за одржањем егзистенције«. Нити је нагласио наро-

Лондон. — Од тренутка, када је непријатељ бацио девет дивизија да заузме Кемел, он није престао да баца у борбу јединицу за јединицом. Још увек његов главни објекат стратегиски је сектор Арас-Амијен. Један од циљева непријатељских је, да својим скупим нападима на фронту Лисе, примора Савезнике, да њихове снаге с главног сектора пребаце за одбрану Ла Манша. Од тренутка заузећа Кемела, жеља непријатељева да пробије положај код Ипра повећала се. Његов пораз противу Белгијанаца јужно од језера Бланкарт је доказ за ову намеру. Али издржљивост са којом су се приљубиле француске и енглеске трупе на њиховим положајима, показује да су Савезници пот-

чито, величанственн морал трупа на фронту и казао, да и народ греба да има исти узвишени морал. То је не само дужност већ и потреба. Председник Удружења Данте Ферари поздравио је министра Нитиа, говорећи да је Удружење дало до сада 30 милиона лира, појединим друштвима за помоћ бораца и да ће ова сума ускоро досгићи 50 милиона лира. ЦАРЕВ БЕС Берн. — »Т а г б л а т« берлински објављује једно писмо царево краљу баварском поводом офанзиве на западном фронту. Писмо се свршава овако: Ми 'ћемо победити састрпљењем и истрајношћу. Између редова у овом писму видио се бес царев због пораза који је претрпела Немачка у предузетој офанзиви.

пуно способни, да добију потребно време, ради промене дубине линије на Ипру, ако је то потребно. Свака стопа терена скупо је уступљсна непријатељу. Тако су Немци заузели 15 априла село Вурмезен, али су противнападом одбачени с огромним губитцима. Исто тако је коминике немачки јавио заузеће Локра, а није објавио да су француске трупе одмах сутрадан повратиле село. Губитци најбољих јединица немачких говоре како се развија борба. Многе дивизије су неспособне за борбу због губитака, а друге због регрута 1919 јако ослабљене. Французи су извршили испаде с успехом на Шмен де Дам, а исто тако и Енглези извршили су испаде с успехом.

ЗАПАДНИ ФР0НТ

Ф Е Љ Т О Н К РС: ЗАВЕРА ЗРИНСК0-ФРАНК0ПАНСКА

Ова је Грана кроз неколико столећа: XV, XVI и XVII, дала Хрватској неколико банова, војуковоћа и државника од гласа.који су у сродству са многим кнежевеким домовима тадашње Европе брзо постигли најугледније место на зборовима великаша и племства мацарскога и хрватског. У њиховом је поседу била готово цела југозападна Хрватска до Саве, где су имали јаке градове и огромна имања. На добрима грофова Вринских није се знало за другога господара до њих: краљ је на тим имањима био као неки моћни страни владар

»Навик он живи ки згине поштено«. Фр. Кр. Франкопан. Са којим домаћа господа не живе у љубави. У граду Николе Зринскога, Чаковцу, био је сјајан двор, права кнежевска резиденција, у свако доба пун отмене господе. Но док је двор уЧаковцу, на периферији хрватске теригорије, био предом некога мацарскога магната него боравиште хрватскога бана, двор Петра Зринскога у Озљу одликовао се свиме, чиме се у оно доба одликовала једна хрватска великашка кућа. Ннкола је као баи хрватски мање боравио у Хрватској, него у Маџарској. Он је по својим смелим политичким

концепцијама морао бити непрестано у дотицају са великашима маџареким, а кад је незадовољство противу Леополда узимало све више маха, његов је град постао зборно место маџарске господе. Друкчији јебмо живот на Озљу. 'Гу се сконцентрисало све, што су две најбогатије породице у Хрватској могле дати: град је био пун драгоцености сваке руке, са богатом збирком оружја и предмета из турских ратова, сабогатом и на гласу библиотеком. Ту су долазила хрватска господа у гоете и на саветовања, отуда је полазио позив на војне противу Турака, отуда се очекивала помоћ против беса немачке солдатеске. У колико је у оно доба могло биги говора о неком животу хрватском у националном погледу. Озаљ је

био веран одраз тога живота. На озаљском граду говорио се тадашњи хрватски језик, на њему су се писале песме и молитвеници, на њему су написане и гласовите даровице Катарине Зранске са поноситим насловом: »Ми, Катарина Зринска....«, који се слушао и читао са респектом који се одаје краљевским писмима. Град Озаљ био је поготово за бановања Петровог састојалишта незадовољника хрватских, ценгар, где се сковала дипломатска и војна акција противу Хабзбурговаца. Кад су после вашварскога мира гласови протеста и незадовољства у Угарској и Хрватској постајали све јачи, и кад се почело мислити на организовани покрет противу Леополда, тадашњи хрватски бан Ни-

кола Зрински постао је убрзо глава устанка, признат од свих и цењен по свуда. А он и јест био муж који је у сваком погледу заслуживао да буде глава једном оваквом покрету, и по свом положају, и по угледу и моћи своје породице као и по одличним и разноврсним способностима својим — Одличан и у бојепима с Турцима прослављени војсковоћа и јунак на гласу, сјајних политичких способности и снажних концепција човек високо образован, одважан и енергичан, он је у сваком погледу одговарао надама сепаратиста устанка да седне на престо угарско-хрватских краљева. Покрет маџарске и хрватске господс није био само одбрана великаша против апсолутистичких тенденција Леополдових: то је био

усганак великаша и племства који на престолу угарско-хрватском нису трпели разметљивог и грабљивог тз^ћинца — Немца, устанак који је имао да дефинигивно истргне здружене краљевиие испод господства Хабзбурговаца. Никола је био кандидат, кога су сви желели да виде иа краљевском престолу као једног човека, који је био у стању да поведе земљу у борбу, и који је давао највише нада, да ће започету борбу привести срећном к Р а ЈУ* Покрет је био у пуном јеку и са одрећеним циљевима. Требало још на последњем састанку деталшо установиги план за акцију и почети борбу. Под видом великога лова, састала су се господа маџарска и хрватска на имању бана Николе у Чаковцу. Но, да ли