Народ

ВГ\ 2(Н.

СОЛУП, УСКРШИУИ БРОЈ 1918 I ОД.

ГОДИИА II.

БРОЈ 10 ДЕПТЛ

»Народ« излази спакога дпна цо подие. Штампарија ее нала::п . у улицп Коломбс број 6. Власпик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ —и-; —-гт—г-——■^!Г|ГГ^»ЛГГГ,ТГ 1 1 —ии.» .

—

1>Р0.1 10 ЛЕПТА

РукоПИси се не- нраћају.

Огласи и белеШШ'. наплаћују се по» могодби.

1'едаиција је V■улпц11 , Ки.?(>м6<» брГЈрЈЧ

тш 45Р. гшВРХОБНОГ КОМАНДАНТА ЗА СВ1-' ВОЈСКУ ЗА 22. АПРИЛ 1918. ГОДИНН У СОЛУНУ. ЈУНАЦИ. Светле празннке Христовог Васкрснућа дочекујемо и ове године усред крва-вих ратних догађаја. На занаду, на лепим пољшка Француске, каши дичди Савезциди : Французи, Енглези, Американци и Велгијаици, својпм чврстим бедемом, ломе најбоље цепријатељцквенагегчел&јућк свој моменат да пођу н а п р е д и д-.>, их ле*ннахивно сруше. Ове динодске борбе у. Француској, здружене са нашим и наших Савездика хезојскнм папорпма на Маћедонском Фронту, створиће наше народно уједињење и донећр Лравду и Сдободу нашем троименом народу Србима, Хрватима и Словенцима као и целом човејчанскем роду. Велики резултати захтева,ју велике налоре, велике жртве и истрајност до краја, У тогде се огдедају врдцце једног народа и његово право на живот, као што смо ми тц небројено пута поеведочили пред целим светом, Мн се не боримо само за кае, већ и за нашу децу, за наше потомке, за будућа поколења. За њих ми подносимо и поднасићемо др краја све потребне жртве, као што ее и Христое добровољно жргвовао за род чевечији. Будите, уверени да те наше жртвв неће бити узалудне. Божијом помоћу, оне .ће нам донети Васкре ладае леде Отаџбине и Уједињзње еа оеталом нашом дичном браЈшм Југооловенима. У то име, Ја вас поздрављам поносни Јунаци, са „ХРИСТОС ВАСКРСЕУ Алекеандар с. р.

маш је Иарод мучец и, гградао за П|>а«ду, Сл<»бјоду.и Љуоав, |к«.'иег аере ради у долазак Правде н Слооодс и Лхубапи. Али доћи ће његои Спас, његоп Васкрс! У, дан прииидне н»егове смрти заталасао се свет, тама обавила сунце истине... ч Иа дан Васкрса његовог, обасјајш њега и сне' 1 ' цсли божлнска светлост Истине и Правде, и »сушчим во гробје живот даропаће...« ч \у Христос Васкрсе! ЗВ23ДИЦЕ Хартијп и теме,.. Формат солуиских листова мочиње да подсе.ћа на Леловнпке, а спе нас хнатастрах да не наи•ђете једног дана у љи.ма на »П|мконе Карбуне.« Гаргашпца.

ВАСКРС

ч_/

Затресла се земља, гама је била у томе часу обавила свет—Христос је издануо, да 6и васкрсао и гиме спасао свет. В е к о в и су прошли. Оно што је божанско у човеку, душа и мисао његова, светле кроз таму векрва. Правда је добила. своје мученике,. а Љубав своје апостоле. Колика, је и данас тама векова; колшш мрак људеки, и к о л и к о је Правда и Љубавдалеко од човека, нека нам каже број данашњих мученичких-ж р т и в а за Правду п вацијући глас

апостола прогнанеЉубави. Над свим тим ипак лебди вера у Божанску Правду и Човечанску Љубав, коју је Син Божији учио, зо коју је умро/' Бескрајна Ббжанска Мисао схватила је неличину беде и непјшвде због које је и Син БожиЈи морао патити и умреги-ти да би умањио, ту беду и иеправду, Бог. је васкрсао сзогаСина.мученика Правде и Љубави, .и тиме зажвгао нову веру у победу вечних истина«... Као апосгол и мучениК| Иетина .1 Вечних, и

СВЕ ЗА ПОБШ Вашин 1 чон. — Министар војни Векср, који се недавнс> вратио иа иностранетва, агнтујуки за зајам слободе изјавио је ово: »Они, који су у очи погледали народе Енглеске, Француоке и Италије; они који су видели избеглице, оне бескрајне поворке људи, жена и деце, који су напуштали своје- огњиште пре немачке инвазије, носећи еа собом све шло су могли.спасти и однети, знају, да брутална снага не може да уништи ова срца. Војска врши своју дужност, а граћанство своју. Млађи л.уди често сс иуга питају, шта ми старији подразумсвамо кад каже.мо, да у жртвовању има благосдова, и саетости. Кад би ми живели у, опим крајевима, не бм гребало да нишха објапш.авамо, Народн Ецглеске, Фрапц\;ске ; и Италијс подносс

,п,с могуће иср гве дн одржс .авЈЈу војску, на коју троШО М1ШГО ПИШО, Н1М*П ли што дознол.ава н.ихово богасткоЈ Они . пс само дају својо синове и евоје Г.ерко на разне дужности, век раде све што је нотребно, да се цела нациопална енергија конценгришс за постигнуће једног јединог циЉа. Тим духом морамо и ми да будемо нрожети. Ми не можемо да шаљемо своју војску у Француску, да се бори за нас, а ми да се држнмо у страни. У овоме рату нема борбе по пуиомоћству, а не може је ни бити. Ми морамо да се боримо с њима, подносећи жртве, — оружани вером у коначну победу. Нашл савезници врше диван напор. Нпкаква им л;р гва није превелика. И американци ће знати да се жртвују за општи идеал, за општу ствар. Кад сам био у Италији видео сам један манифест, од кога никад ништа уметничкије нисам видео. Он представља једног дивног италијанског момка, са италијанском заставом у руци, којн је вуче к ееби са дивљом љубав.љу, као да му јс неко отимље. У десној руци дрмси мач. И ми Американци имамо своју заставу, која представља наше принципе, и коју смо развили. Ми ћемо је бранити све догле, док се победоносно не залепрша над развалинама немачког милитаризма.

већи од опога, коуЈи признаје главли стан чемнчкн. Целокупан брцј губитака прелапн 000.0Ц0 мртвих н рашених:« Ова изјава Чернинова направила је буру од протеста у чемачкој штампи Немачка, влада захтевала је да гроФ Чернин да изјаву којом би дегиантовао своје тврђење. ЧЕРНИН 0 ГУБИТЦНМА Цирих. — ГроФ Чернин је изјавио, да аустријскинарод не треба Д0, поклони веру немачком коминикеу о губитцима на зааадном Фронту. »Ствар стоји другојаче, додаје Чернин, и број губитака је много

неп |)ИЈатељеко одељтње ,у. коме је било многе домоЈЈодецп, који су.мојјпЈ и ићи као коморџије. Ови домојјодци распушгени су, а деиои за пепријатељево енабдевање запаљени.

У ИСТОЧНОЈ АФРИЦН Лондон. (зва-пично)Од 14 априла у Иегочној Африци напредокање наших колона чд обале извршепо је ири највећим тереискпм тешкоФама; ба руштинама и травом. .1едно наше одељеље, које ]е достигло једау непријател.ску групу у повлачењу од Муалиа ка Мануиг<>,' запленило је једпу зиатну непријатељску коМОЈЈу, велику количину животних нами]>ница и свих резерви муниције за пешадију немачке колоне. Н а ш е коњичке патјЈоле стигле су једно

ИЗ ШЕСЋШЕ Лондон (званично). Ла кре.ме дана је наша иешадија продужила еноје тпНЛ|де противу непрнјатеља у подножју брежуљка јужно и југозападно од Ес Солта, кон.ичке аустра.шске ТЈ>упе ушле су у село и зарббнле 1>8 нсмачких и 817 турсккх војника. У гоку операција једна коњичка брнгада која је изашла у извићањо у ирејделу .1о|>дана код Жист ел ЈДјгми; наиаднуга је одбј>ојно јачих трупа. Бригада је била прин\"1)ена да се повуче г. осгавила је 9 топо, ва који нису могли да се извуку, али су војници и коњи извучени сви на »реме. Одмах је послато појачање, операције се продуЖ УЈУБападно од Јордана непријалељеви напади били су на више тачака одбијенн. ЗАПАДНИ ФРОНТ

Лондон. — Све новости с фронга сведоче, да је борба пресгала, после успеха које су имале груие француско-енглеске за врсме страховнге немачке офанзиве. Документи који су пали у руке Еиглеаима сведоче, да је Лудендорф био уверсн да ће овом битком, којој су Немци дали име »кајзерова бигка,« заузети сва она места на којима је одбијен 17 аирила, Може ее очекивати да поеле ових гигантских напада Немци неће имати више храбрости, да учине нове очајне покушаје да п|Јобију нашу линију, а до сада и

нема никаквог знака за какав доцнији покушај, изузи.чајући аЈтгилериско бомбаЈЈДОвање с времена на време. Што се гиче Кемела дописници истичу, да је једини значај овог подожаја чисто тактички. Непријатељ нијс могао да в|>ши никакав нанад нре него што га заузме, а кад га је заузео он је осућен да Покуша заузеће б|>ежуљкастог ланца познатог под именом Мон де Кап. Па овај начин непријатељ је себи етворно ситуацију сличну оној на Вердену. Борба око Кемела оетиче'

Р. N. ВЕСННЂ

Ф Е Љ Т 0 Н

НОСТ АЛГ.И ЈА

Велика и добра наша земљо плодна, земљо, где се Сава са Дунавом плави, гдс Морава с Ибром влажи поља јјоднз, видим те увек, и сну и на јави. Ја још увек видим твоје дивне зој)е, и осе^ћам подна велика и врућа, и мирис ивањски наше густе горе, где су с нашим гробљем наша васкрснува, Н док се далеко од твајих видика потуцам и чезнем срцвм пуним бола и .пуним већ давно неви^ених слика, осеФам да шкрипа твојих пуних, кола и мучање гојних иолова и крава све рефе и рефе, чуЈу се по путу, •гвој плуг зар&Јли бе^Јорача спава * и сва јутра плаче мотика ,у куту.

БОРИС ААЗАРЕВСКИ

У ПУТУ

Прво смо пуговали у вјјло удобном возу, с вагоном рестораном. Мећу многовјзсном публиком нмје се осећала досада, шта вишс и о рату сс говорило врло мало. Сутра дан морали смо прећи у вагоне без плацкарте и као да се јасније видело, како смо све ближе озбиљиим стварима. Људи и жене постили с\ ћучљивији. Официри су много пушиди, а милосрдие сестре као да су логаареле. Нак еу, чини ми се, и костими промењени, јерје.напољу изненада духнуо хладаи, новембарски ветар. И ја сам обукао полушубку са чиновничкцм елолетама и метнуо капу од јеленске коже. Изјутра, па некој станици, хтео сам да се умијем, У вагонском умиваонику

! нлје би.то одавно воде, и по| гледавши се у огледалу, у! гледао сам нсумивено лице I п иеуглаћену фигуру; ни !.\шо налик на путника прие класе. У киоску п|>одаванс су паланачке новине, пуне врло старих новости, а у бифеу могла се наћи еамо врло рћава кафа и нсукусни колачи. Ске је више ЈЈасли жел.а да што пре допутујем до места назначења, алИ је воз стајао врло дуго. Букло ме је нап)>ед, да нидим за мене нови живот у маломе граду, који је био у рер.ну активнс армије. Знао сам да ће бити миого посла и чак сам се радовао, што нећу имати времена да мцслим о свом лвчном животу. А сада, у беспослици, обраћао сам пажњу на љу-

де унаоколо. Од самог ПетЈмирада у нашем ватону, и то у истом купеу са мном, путовала је врло лепа и јако озбиљна милосрдна сесгра. Читавнм нутем она је ћутала и чихала. Но у сваком покрету њених чаробних руку, и у сваком подизвњу њених чудесних трепаница, у иокрету главе, осећала се отменост и добрч нааттџње. И не тледајући у њепу књигу, нисаи нњ посумњао ди сестра читн енглески и ирипадц каквој аристократској породици. Израз њеног лица није имао ничега путничког, но ипак се видело, да јс девојка пред овим путем нреживела нешто не тако лако можда је иису пуштали од куће, а можда «е ра*сга^а с вереником. Њено одело било је просто и практично, по почев од мараме до обуће; све

ново, скупо и ДИВБО сашивено. 1ако су нсто били елетантнињен путнички кончег, несесер и часоанмк на. руци. Нншта иатишно, спавала је обучена, но идућсг другогц даиа њена сура хаљина није била изгужвапа. И још с;гм приметио у њеним женским паметннм очима ис презрење, нсго као неку енисходљивост, када би погледала мене,већ (<е тако млада и угоћеног. Нсроватно, да сам јој дичио ии каква ситиог чииовнића или некаквог помоћника, у еиаком случају па човека слабо ннтелигентног. ТЈЈећи наш сапутник био је пуковник у оетавци. са срчаном болешћу. Нагињући ее на вј>ата купеа, тсшко је дисао а ноћу громко хркао, цмокао уснама н мрмљао некакве {>ечн. Четврти сапутник, доктор, уморан и озбиљан човек, који је сео у Кијеву, као да је презирао нас троје. (Наставиће се)