Народ

РБ. 566

СОЛУИ, СРЕДА 25 АПРИЛА 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

Г.РОЈ 10 ЛЕПТА

»Марода излази сиакога дана по иодне.

Штампарпја се налазп у улици Коломбс број 0. Власник КРСТА Љ. МЧЛБТИЋ

ВРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукориси се ае врајшју. Огласи и белешге. нашш ј.ују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

тт у ауптнји

У Берлииу су се састали диктатори за исхрану из Немачке, Аустрије, Бугарске и Турске. Они ће проучити данашље статбе исхране и тражпти начин, да помогну Аустрији до прве жетве. Уиутрашњс прилике у А) г стријм сваким даном су све иа-мршенијс. Криза постоји и у господској кући и у заступничкој кућн. Влада је у оставци, и ако до данас никакав званичан коминике о томе гшје публикован. У Ма-ђарској, Серењи је једва успео да састави владу. По среди је једна озбиљна општа криза, која није уперена еамо против појединих иолитичара, већ и против круне. Да би се пранилно могли схватити данашњи догађаји, потребно је, да се опет спомену и изложе догађаји, који су се одиграли ових последњих дана. ' Као што је јављено, одржан је збор свих надвојвода. Ништа није познатоодонесеним закључцима на _ збору, али, према писању немачких листова, изглсда, да су надвојводе одлучиле да опомену цара,

конферснције, била је: демисија приаца Вкндишгреца председника господске куће. Послс тога су шефови странака из господске куће посетили Сајдлера и предали му текст донегих резолуција. Ау

АВШИКА

■ дној ситуацији. Други} мисле, да ће, цар жртвоватл Сајдлера, а тре- Г1 “Ј” . , 1 1 1 > 1 Париз. — > велико) битни, опет, да љецарио7. ‘. ци на западу авиатика све ново поверити Са 1 дле- Ј . 1 , Ј I више игра улогу од велиру састав каоинста. г . 17 п . ког заиаша)а. Пије се попао наслелник Сшлле-1 •' Ј казала никада тако активна и тако добро организована '\ г операцијама извићања и ЗВЕЗДИЦЕ бомбардоваља нити је и-

наследник Сајдле-ј ров спомиње се грофј Силва Гарука.

јвиатика под водст 1 >о.м једног шсфа, којн је слободан У иницијативи, морала би узстп на нишап вароши јужне Иемачке и долину горњег Дунава па све до Минхена. Радговор пред Тур Вланшом стријски комунике о тој|"^ п Ј п е ^ с унифо|1 ; мш ' а ” с и 1 Ј ,Ј .«I пеуниформисппе осоое. Уни конфереициЈи, кпо бично, пун је разних двосмислонихреченица;

када толико узела учешћа у борбама против пешадије И авиатика за гољење дала је нових метода, које

пли немачки листови саопштпвају, да су ше-> фови изјавили Сајдлеру да у будуће више неће помига ги Сајдлерову политику. Неколико еати после тога Сајдлер јс отишао код цара и поново му предао своју де^шсију. Овакво држање високих кругова против Сајдлерове политике учинило је велики утисак. Кдерикални посланици у парламенту, веома су узрујани. Због последњих наредаба о реквизицији, немачки националци поднели су Сајдлеру више захтева, у којима траже, да се од Чешке створи засебна немачка провинција. Од одл)'ке владе у том питању зависиће љихово даље држање. Немачки радикали нзјаснили су се против Сајдлерове политике. Држање сло

* - д 1 Дала ЈС ПШЈИЛ МСПЈДа, 14 1 формиганп особа има кпатке ’ „ „ ■ 1 1 да ' изврсне резулгате ЈХјпанталоне и гола колсна, а не-> „ . . , 1Г I Прошло је време поједнначних излета, појединачно

унифор.мисана краткс сукње голе лактопе. Прва особа нешто навал/-у је, а друга се нешто опире. Најаад прва особа нежно уздане: — Је уонн аЈше,, је уоиз абоге, (|ие уои 1 ез-уоиз епсоге ? А неуниформисава особа одговара шапућући такоћер са пупо нежне поезије: — Г)е I 1 аг^еп!... ГаргаштЈп.

да води политику, која венских група познато ће бити у потпуној са--је. Тако, Сајдлер данас гласности са полиги- 1 ком Немачке. После тог

га одржана је конференција већине чланова из господске куће, на којој је донего неколико одлука против данашње политике и аЈХТЈЈИСКОГ ' мЈшистра предссдника. П|)ва последица те

нема ослонца у ниједној п а р л а м е н т а р н о ј г])) 7 пи. У политичким круговима има Ј>азних мишљења, да ли ће цар примити Сајдлсров} 7 оетавку. Неки мисле да је потребан распуст парламента, и да је то једини лек у овој незго-г

ВСХРД.ЧД ШВДЈЦДРСКЕ Берн. - Немачка је влада известила швајцарску, да ке бродови, који преносе цереалије, намељене за Швајцарску, па били то бродови и непријатељских држава, мо1ш слободно да путују. Ови бродови мора■ће да избегавају опасиу зону и сем тога треба да поред наццоналне засгаве имају на видном месгу и швајцрску засгаву и да на боку и м ај у обојадисан швајцарски грб. Америчка влада пристаје да се уз америчну засгаву вије и швајцарска на бродовима, који носе цереалије за Шаајцарску. КОИГР^С V НАРИЗУ Париз. — Клсмансо је примио делегате народа потиштених од Аустрије и изразио им топле жеље за ослобођење љихових народа. * Кошрес је огпочео рад у Паризу.

гоп.ењс смагра се као спорт. Данас јсдан прави »ас« мора да је командант ескадриле, способап да се стави на чело више апарата, да нх води и да вреба згодан моменат па да се сручи на ненријатеља. Победс у ваздуху данас су скоро увек колективне. Неизбројни су примери смелости авиатичара, који се сада спуштају на десетину метара од земље да изруче своје митраљеске м е т к е на непријатељске трупе ; и ти се примери увећавају сваке нове фазе офанзиве. Али авиатика није још испунила задатак, који јој најбољи критичари намењују: то јест да из ваздуха врши инвазију у неп р и ј атељс ку гер итор иј у. Вредно је да се забележи, шта у том погледу пише кригичар, чији је ауторитет неоспораи, генерал Малгер. Он тврди, да се у ваздушну стратегију мора увести једно интензивно и стално бомбардовање, које нема само за циљ да дсморалише непријатељско становништво, већ и да погоди непријатеља у његовом лсивотном раду. Главни објектив морао би бити рајнска долина до вестфалске агломерације где и м е н а Круп и Хссен значе материјалну снагу Немачке. А преко Рајнс савезничка а-

АПЕТИТ

Цприх. — Швајцарски лист »Национал Цајтупг« коментаришући конфликт, који је избио између Бугарске и Централних Гила, а што је изазвало одлаз.ак у Софију у специјалној мисији Хелфериха, пише: »11емачка је дознала на своју штету, да Нугари ннкада нису били њени искрени савезни ци.« Ови балкански нруси ка:ке исти лист, незајажљиви су у своме апегиту и сматрају да треба да уз.му не само целу Маћедонију, нећ м велики део Србијс, гдс. )• општс никада није било Бугара. Оии исто тако желе и Добруџу где се иала-

зе у нрло мало.м броју црема Румунима, па затнм цретсндују да Турској не врате ни најмањи део вплајета једренског.

ЕК0НЛ«8ИЈД Бсј>н. — Услед једног бомбардовања са енглесккх аероплана, експлоди]>ало јс на станици Хајнаут 40 вагона кемачког ратиог материјала. Има више мртнпх и рањених. Штета износи око милион марака. ННТЕРНИРАНВ шт Амстердам. — Интернирани су у Амстердаму чегири пемачка авиатичар :. Огш су се палазили на два аероплана ћоји су носле борбе код Зебриџа били принуђени да се спусте на ушћу Ескаута у Холацднји. Апарати се налазе у Флишингу. ЗАПАДНИ ФРОНТ

Париз. — Генерал Фош прегледао је при станишта где се искрцавају Американци. ПаЈ>из. — Један заробљеник из прве дивизије немачке гарде изјавио је, да јс њсгов пук на врат на нос у сред жестоке биткс морао сменити пети пук га]>дијских гренаднра, којијспред Виљер Бретоне изгубио 60 од сто од својих ефектива. Немачка крвари и рољће и на путу је да баци на коцку своје последње резерве, то захтева њен опстанак а и наш контрамансвар то жели. Хавр. — Приликом сјајног успеха белгијских трупа 4 априла на западно.м

фронту, шеф главног штаба бслгијске војске, гснерал Жилеи упутио је 10 априла белгијским трупама, у име краљево, овај проглас: »Војиици! У октобру 1911 краљ је рекао: на вама је, да упорно и јуначки, о чему сте већ дали толико доказа, одржите добар глас нашем оружју. Ту је ангажована наша национална част«. Ви сте одговорили на краљев апел са победоносном одбраном сада историјских положаја на Изеру. Име сеје Белгије прославило. Ви сте очувалн нетакнуте сг.е положаје, на које вас је краљ посгавио, од мора до ' с е в е р н о од ИгГра. Војници! Краљ рачуна на вас. Вн 1>ете се показати достојни ваше браће, чијп

БОНИС ЛАЗАРЕВСКК

Ф Е Љ Т О Н

У ГГПУ

3)

Пред перон је дотеран нови воз с малим неудобним вагонима етарог обрасца. И кондукгери су били нови. Вероватно за надзор и пођсње реда. У сваком вагону отворили су само једна врата и ми се како тако разместисмо. И понова смо сестра и ја дошли у исти вагон и шта више на исти диван. Нисом хтео "да она помисли, као да сам ја ово нарочито урадио и изишао сам иа плагформу. покушао да отворим прозор, но рам Ј’е био покварен. Воз је ишао ужасно лагамо и узбрдо —т не брже од двадесе« пет врста на сат. То ме је је- 1 дино и мучило. Приметио сам, да се десно дизала ко-

са, а лево зиЈала пропаст, жутело се џбуње и видели се сламни кровови малоруских кућнца, и помислио сам: »сасвим тако, као што сам данас видео у сну, врло чудна сличноет«. Мора бити да се узбрдица свс вншс пела, јер је воз сваким мнпутом ишао све споријс и спорнје и, најзад, сасвим сс заустаеио. Малорус, главии кондуктер, с великом равнодушношћу, објашњавао је да сс покварила машина, вентили пропушгају ваздух, и док се не поправе — немогуће је кренути сс даље, а када ће их поправити — то внају једино машинисти механик, Било је тако досадно чу.ти овакву новост, на два,

јтри часа до последњс стајнице. Дан је био сунчан, без ветра, но хладаи. Готово сви путници, а у том броју и ја, изишли из вагона, шетали поред иасипа и ужнвали у пејсажу нсобичном за северњаке. Лагано се шетала, одвојено од свих, милосрдна сестра. Пуковник, кашљући повремено, гушећи се, тражио је да му кондуктер каже поуздано, кад ћемо поћи дал,е, а овај, ма да се држао солдатски, одговарао је певушићи: — Ја то нс могу знати. — А ко зна? — А Бог га зна, како Бог да, тако ће и биги. — Кажи ми твоју нумеру.. — Код нас нема нумера, ми смо без нумера. Досадило ми да слушам ова безциљна питан.а и философске одговоре и отишао сам последњем вагону, а затим и даље.

Држећи руке назад, и подигнувши високо главицу, као мени на сусрет, ишла је сестра. На два или три корака од последњег вагона пошао сам у страну, дао јој пута, погледао лепо и са ужасом приметио, да се воз креће, потрчао сестри и крикнуо: — Пожурите, иначе ћемо остати Она је задрхтала, погледала на мсне, затим на последњи вагон н ми смо зајсдно потрчали за њим. Ма колико се воз кретао лагацо, скочити право са земл>е на високе степенице није било ни мало лако, а за моју сапутницу сасвим нс.могуће. Тада сам је, већ нс мислећи, ухвагио око појаса, посртао је што је могуће више и наредио: - Хватајте се за кваку. Она је успела, али ја сам болно ушинуо колено, док'

еам ускочио. Но, нанаш велики з г жас, врата су била затворена. Лупао сам ногом, викао, но безуспешно. Сестра је стајала испред мене, ухвагила се обема рукама за гвоздену кваку, а ја сам морао да раширим обадвс руке и да се држим за стално као лед хладне, гвоздене шипке. Мора бити да се узбрдица свршила и воз је почео да јури. Ради Бога, измислите шта било, прошапугала сестра, обрнула се и дотакла се својим нежним лицем моје браде. — Покушаћу да разбијем стакло, одговорио сам. — И заиста сам покушао но безуспешно, вероватно зато што сам могао радитн само једном руком. Можда је то било неко необично стакло. Сабља ми је остала у вагону. Што су мисли брже јуриле, то сам мање

могао разумети шта да радим. — Кад би бар могла навући рукавице, пројецала сестра. — И моје се руке сМрзавају .... — Свршнће се

САОПШТЕЊА На основи наређења Мипистра Војног и Врховие Команде Артилериска Радионица у редесу, продаваће пугем оферталне ли. цптације на дан 31 маја ове године око 133.000 старих коњских потковица. 0ферти у запечаћено.ч завоју примаће се до 9 саги истога дана, који је одређен за лицигацију. Иа завојима треба ставити наслов: »Понуда за старе потковице« Управнику Артилсриске Радиоиице у Се, десу. Услови лицитацијемогу се видети свакога дана при овој Управи до дана лицитацпје, атако исто и потковице, које ћс се продавати.