Народ

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 20 АПРИЛА 1918 ГОД.

БР. 207

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подна

Штампарија се налази у улиди Коломбс орој 6.

Власник КРСТА ЈБ. МИЛЕТИЋ

ГОДИПА II . БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра4;ају.

Огласи и белешкс наплаТ.ују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

ПЈ0Д01М1ЈЕДШКТВА

У току најјачих напада, у затишју које понајпре личи на малаксалост, долази једна, колико интересантна толико и карактеристична,вест: састанак кајзеров са својим савезницима и свима владају'ћим немачким величанствима’. Било да се ова вест потврди или не, она је карактеристична, прво по томе, што је из немачки.х извора, а друго што пада у доба кад је очевидно, да је врло далеко од тога да би се тај састанак извео ради деобе плена. Он може да значи само признање малаксалости, и покушај да се прибере последња колективна снага, или да се изврши редукција циљева од којих су они врло далеко. Немачка метода: ломити комад по комад непријатељске с н а г е, нашла се сада пред немогућноигћу да се примени. Нема више комада, јавља се целина, као атрибут новог односа Савезничких снага. Целина и јединство, одавно жељено, почело је давати своје неминовне и снажне рез} г лтате. Признање немачке штампе »да се данашње борбе развијају на једном малом делу западног фронта, који иде од Фландрије до Јадранског Мора«, довољно је, за овај мах, за све оне који су били у бризи за успех наше, Савезничке, ствари. Кад се зна да је »на једном малом делу« тога фронта сконцентри-

сано 2,500.000 људи и то, према досадашњим резултатима, самозато, да се по-ђе напред око шесет километара у дубину и око осамдссету ширину, и да се по том, после двомесечне акције, станс, онда се мора видети да го води неминовном сурвавању нападбчевом. Цена која је пла г ћена за го продирање у истој је сразмери са успехом, у којој је и број бораца немачких са величином овог делафронта. Сразмера је по наше Савезнике задовољавајућа, а резултати су, за овај мах, једино овакви и могући. Спуштени тон немачке штампе, према вестима из Берна, јесте последица приви'ђења јединства Енглеске, Француске и Америке и њихове опште мобилизације која је на помолу. Као утеху за то немачка штампа тражи »стрпљење и истрајност«, наглашава могућност »дипломатске офанзиве«, и спроводи опет гласове о новој Папиној ноти о миру. Да се немачка борбена снага приведе овом стању у коме је сада, и да се као резерва тој снази појављује: стрпљење, »дипломатска офанзива«, могућност нове Папине ноте, у првом реду утицало је изведено јединство снага наших Савезника. То јединство спроведено и даље са једном паметном економијом времена, људи и средстава одвеш-

ће нас, сигурно и за увек, нашој ослобођеној, увеђаној Отаџбини, нашој Србији. НОВИ НЕРЕДИ Женева. — Из Трста: Избили су озбиљни нереди због оскудице у животним намирницама. Маса раздражених жена опљачкала много магацина. Трупе су морале употребити оружје да успоставе ред. НЕМАНКЕ БРИГЕ

Цирих. — Гледиште Немачке у погледу аутономних аспирација аустријских народа своди се на резиме који износи »Теглише Рундшау«: »да би задовољила аустријске Словене Немачка би морала не само да напусти аусгриске Немце, већ да и сама трпи и помаже распад Аустрије. Аутономија би била само једно прелазно стање и све више би онеспособила монархију да суверенскиодлучује о сво јој егзистенцији. Аутономијом би се Аустрија одрекла дефинитивно сама себе а Немачка би се морала према томе управљати.« Како ? Не каже, али можемо од прилике да предвидимо.

ЈЕДАН ПР0ТЕСТ Париз. — Група руске револуционарне социјалисгичке партије у Жеиеви, објављује да сви преговори које партије воде са бољшевицима, могу само да продуже њихову узурпаторску власт и да доведу земљу до још јаче дезорганизације. У свима областима полигике, и спољње и унутрашње, бољшевици су се толихо компромитовали и за своје поступке изазва-

ли толико осуде и презирања, да је унапред осуђено на иајвећи неуспех све што они предузму. Само влада која би произашла из Уставотворне Скупштине била би у стању да изведе Русују из шкрипца у који су је бацили бољшевици и Немци, да поново образује војску, и да створи нову Русију уједињену на основи федерације, силну срећну. Једино такву владу могла би да призна истинска демократија. Отпор, на који Немци наилазе у свом надирању у срце Русије, дају усамљене групе или отпорни инстинкт, и то и мимо воље бољшевика. Читави крајеви, као Кавказ, Дон, Урал, Сибир не признају њихову вољу. Они осгају верни савезницима и једва чекају да се организује борба против Немаца и њихових бољшевичких лакеја. Као чланови руске револуционарне социјалистичке партије, која има апсолутну већину у Уставотворној Скупштини, изјављујемо да потпомагати бољшевике и подизати њихову издају на степен легалне владе значи нову и фаталну погрешку која ђе нахудити и Русији и Савезницима. „ИДЕАЛ СЈ10Б0ДЕ“ Лондон. — Одељење за немачку пропаганду са седиштем у Берлину, издало је једну брошуру под насловом: »Идеал Слободе« из пера либералног посланика Наумана. Овај тврди, да је цивилизација могућа, само ако се уништи национална слобода малих народа. »Историја доказује — каже он да треба да постоје народи, који владају, и народи који су подјармљени. Немогућејепризнати малим народима

право на независност. Идеал цичилизације за мале народс је тај, да њима не управљају људи њихове расе.« нови тон Берн. — Немачки напредњачки посланик Конрад Хаусман држао је ових дана један говор у Штутгарту, о коме немачки листови доносе садржај. Између осталога рекао је: »Треба да гледамо ствари у лице. Дуго времена још бићемо принуђени 3 А П А Д Н Париз. — Велика обострана артиљеријскаактивност у току ноћи северно и јужно од Авре. Више немачких испада западно од Мондидиеа као и у пределима Ангар, Тен и Гривен пропало је. Французи сузадобили заробљеника. Лондон. — Непосредно поновно заузимање Виљер Бретоне опет доказује, да је покретни рат, који је почео 8 марта, поново постао рат позицијски, који пружа офанзиви врло мале вероватности у брзо стратегијско решење, а цоноси јој сигурно тешке губитке. Ушавши у село, Немци су пре вечера поставили измећу рушевина велики број митраљеза и два пољска топа. Њихова је пешадија отишла напред усред села у густим масама прсдвоћена од 4 генка. У нападу су учествовале чегири дивизије, а не две како је јављено. Потиснути из села од ових надмоћних маса, Енглези су заузели нову линију више на запад на ивици шуме Лабе, одакле је артиљерија тукла непријатеља, који је намеравао да

да упућујемо апел на наше снаге. Било би неумесно обећати, да је мир на прагу. Није невероватно да ћемо се идућих месеца морати припремати за п е т у зимску војну.« ТУРЦИ П0Д КЕМЦИМА Цирих. — Војни суд V Цариградуобуставио је лист »Икдам,« јер није поднео немачкој цензури на преглед чланак о реорганизацији грчке војске, који је написан на основу података из енглеске штампе. ИФ Р 0 н т утврди важни положај што са истока и запада доминира целом околином. Изгледа да су Немци мислили да су сигурни у Виљер Бретоне. Али их је чекало једно страшно изненађење. Касно у ноћ, за време артиљеријског одмора, били су изненада нападнути са три стране. С десне и с леве провалише неки батаљони аустралијских стрелаца, док је у центру напредовало једно јако одељење енглеских трупа. Три колоне, кад су дошле у додир једна с другом, формирале су један покретни полукруг, који полазећи са западне стране од села и јурећи ка истоку погпуно је очистио Немце. Непријатељ је био изненађен. Контранапад изведен у мраку сручио се на њих без претходне припреме. Бранили су се очајно. Крвава борба прса у прса наставила се целу ноћ. Енглези и Немци били су тако помешани, да је за време целе битке ћутала артиљерија с. једне и друге стране. Морале се заузимати батерије и митраљези један по један између рушевина кућа и у по-

Ф Е Љ БОРИС ЛАЗАРЕВСНИ У п_ — Зар збиља кондуктор неће доћи? Ништа нисам одговорио. Било је јасно, да ћемо се кроз десет минута, а можда и раније, и ја и ова непозната мила девојка опучити доле и у најмању руку ћемо сђ изразбијати, јер је воз летео, као муња, вероватно да би надокнадио задоцњење. Чинило се, да има наде на скору станицу, но напред се видело само дрвеће. Никада нисам био преступник а још мање сам могао уобразити себе у улози осуђеног на смртну казну. А сада сам све разумео, сав ужас човека невино осуђеног на смрт, заједно са милим, прекрас-

Т О Н

У Т У >5 4) ним бићем, које би требало само да живи и живи. И осетио сам, како је она, горда и неприступна, за мене и физички и психички сада ближа од свих рођених и ближа од свих жена на свету. И ја њој... Танки, ранијс ружичасти прстићи поплавели, и видео сам, како се њене очи отварају и аатварају као у рањене птице, а њена глава пада назад. Моје лице мора бити да је горело од ветра и узбуђења, и не гледајући на сав безизлазан положај, осећао сам радост од тога, што је нежна кожа њених јагодица стално додиривала моје образе. Сва је душа дисала слатким очајањем. Нисам

већ осећао своје рукс, тако су се задрвениле и онемоћале. Сесгрине су ноге клецале. — Пустите руке и одуприте се на мене, прошаптао сам јој у само уво, ја могу још да се држим. — А ја више не могу... И са ужасним очајањем у гласу додаде изненада : ну, шта, умримо заједно... Да није сестре, могао би сести на праг, но сада је било сасвим јасно, да ћемо бити спасени или неким чудом, или, што је вероватније, обоје ћемо погинути. И брзо, као електрична струја, синула ми мисао о томе, да ће, ако се разбијемо, наша имена бити написана заједно, и, вероватно, биће људи, којима ће читава ова историја изгледати врло романтична. Одједном за стаклом показала се кондуктерова гла-

ва и његово округло лице, као месец, изражавало је неизвесност. 'Гада сам понова почео викати и нисам чуо свога гласа. — Отвори,отвори,отвори! Округла, глупа глава понова је ишчезла. 5'образио сам, да је он појурио за кључем. И од сазнања, да је спасење блиско, снага ми се повратила. Држао сам се само десном руком, а левом крепко обгрлио и привукао себи милу девојку, тако блиску, јошЈнепознату, већ у полунесвесном стању. Када се најзад врата отворила, бедна девојка готово је пала на кондуктера. Заједно смо је унели у вагон. Путници су нас окружили и распитивали, у чему је ствар. Она никоме није одговарала, погледала ме, ухватила за руку, бацила

се на моју прљаву полу шубу и заплакала. Чудне мисли биле су V мојој глави. Добро сам знао, да се јамачно никада нећемо више срести, да ће она остати у малом граду, а ја ћу поћи даље. Знао сам да ми по годинама може бити кћи и вероватно ће љубити и бити љубљена не један пут. И заборавиће многе од оних, ксје би љубила, но мене — никада неће заборавиги. И био сам радостан, и хтео сам и сам да плачем. Превео: Р. М. Веснић. Положзј Н0ВЕ КЊИГЕ Ту скоро објављено је друго нздање познате књиге Леона Абастадо: 1а Рег1е бе Г Е$$ес: 5а1от^ие се ^и’е11е Ги1 (Јегејски Бисер:

Прошлост Солуна), која пружа лепе и занимљиве појединости из прошлости Солуна, са масом историских података и са излагањем пријатним и за лаике и за људе од струке. Од оснивања Солуна, па преко римског, венецијанског, и турског господства, све до данашњих дана, обухватајући ту и најезду арапску и бугарску, све је скупљено и сређено са брижљивошћу једног пасиоиираног човека. Као други одељак исте књиге, сада је под именом Еа Рег1с с1е Г Е«сс: 8а1ошсЈие репс!ап1 1а ^иегге топсИа1е, објављен један историски преглед свих појединости из овога рата који су се одиграли у опште на Балкану и специјално у Солуну: објаварата Србији, држање Грчке, искрцавање Савезника -у Солуну, Веницелосов покрет, Солунски фронг, збацивање краља Константина.