Народ

СТР, 2

Н А Р 0 Д

БРОЈ 268

од 6 километара од њихових линија. Напад у овим околностима осу'ђен је био на сигуран неусиех. Немачкајекоманда то схватила и одложила за доцније намишљену офанзиву. Сигурно Немци неће одустати од својих намера, али чињеница, да се ониданас повињују пред надмо-ћности наше артиљерије, обе-ћава много за будућност. ФИ НСКА Бсрн. — Финска илада је одбила да да паеоше руским подапицима, изјављујући, да се Финска налази у ратном стању са Русијом. Берн. — Велики војвода Адолф од Мекленбург Стерлица примио је круну Финске.(?) СЛОБОДА РЕЧИ Лондон. — Последњи листови који су дошли из Немачке и Аустрије у Швајцарску имају читаве стране беле због цензурс. »Арбајтер Цајтунгу« су оставили самонасловуводног чланка који гласи : »Почетак краја.« РАТ УНУТРА Берн. — Трн члана владе из Сајдлеровог кабинета дали су оставке. Ујугословенскнм крајевима влада је предузела претерано строге мере. Због тога су социјалисти протествовали врло енергично. У случају, да се ове мере и даље примењују, радничке класе биће принуђене, да још енергичније, може бити отвореном по6ј т ном, траже своје право. НОВА ПОДБАДАЊА Рим. — Аустрија врши насилну регрутацију у северној Албанији. Команданти аустријских трупа воде ј а к у пропаганду код албанског становаиштва прогиву Италије и Србије. БРАНИЛАЦ МОБЕЖА Женева. — Генерал Фурние, гувернер Мобежа, стигао је у Швајцарску после више од три и по године ропства односно од 8 септембра 1911, кад је Мобсж пао у руке Немаца. БУГАРСНА И ТУРСКА Лондон. — Немачки листови пишу да и поред интервенције Немачке, да Бугарска исправи границе према Турској, Бугари остају при томе да задрже вароши Димотику и Ђумулџину.. УКРАЈКНД Берн. — Нсмачки министар Буше изјавио је, дајс потпуно оправдана војна окупација Украјине јер су бивши чланови украјинске владе имали противнемачке комесаре, зато су неки

од њих и ухапшени, и зато је састављена нова влада украјинска, којаимадаради заједно са Немцима. Берн. — Немци намеравају да успоставе монархију у Украјини и да доведу за владаоца царевића Алексија. Сматра се да је демократија руска потпуно завршила своју улогу. НЕМАЧКИ МАНЕВРИ Лондон. — Лорд Сесил изјавио је Рајтеровој Агенцији, да су немачки- напори у корист мира прости маневри ради утицања на јавно мнење, али се Савезници неће дати обманути. РАТ У АЗИЈИ Лондон. — »Тајмс« каже да је наступање сир Вилиама маршала у Месопотамији једна мера нредострожности ради зашгите Персије. За четири до пег дана он је наступао за стотину миља брежуљцима на граници турско-персиској. Сада када су се руске трупе повукле из овог предела, врло је потребно да се спрече непријатељева одел,ења да уђу у Персију. Главни циљ је уовомстратегиском покрету, спречити непријатеља да се приближи граници Авганистана, где он жели да у!>е ради исазивања нереда. Ми смо разбили план који су спремнли Немци и Турци. НЕМАЧКИ АПЕТИТИ Париз. — »Норддајче Цајтунг« у једном чланку пише да садањи рат има много сличности са седмогодишњим ратом ; само се Немачка неке задовољити у овом рату да учврсти своје старе границе пре почетка рата, као што је то учинио Фридрих II приликом закључења мира 1763, јер сада, каже исти лист, ми смо у светском рату. »Тан« на ово одговара: Пошто »11орддајче Цајтунг« жели да изпалази сличност измећу једног и другог рата, ондасам седмогодишњи рат може дати обавешгења много инструктивнија. Истина је, има еличкости измећу овог и оног рата. Кад је избио рат 1755 измећу Француске и Енглеске, пруски краљ је био савсзник Француске по уговору од 1741. Француска влада, не помишљајући да прекине савез, послала је у Берлин војводу од Ниверне да обнови исти уговор. Али 16 јануара 1756, четири дана по доласку француског изасланика, Фридрих II је отпочео тајне преговоре са Енглеском, и у авгуету исте године отпочео је непријатељство противу француске интервенцијом Саксонске! Акоје »Нордајче Цајтунг« хтео да покаже оваквим порећењем, да је Немачка дала доказа о лукавости и бруталности, потпуно сличној овој из 1911, ми се онда потпуно слажемо с њиме.

Само, кадје седмогодишњи рат свршен, посгајала је равнотежа у Централној Европи. Аустрија и Пруска одржавале су равнотежу, а Фридрих II издавао се за поборника слобода. Где је данас равнотежа у средњој Европи. На који се начин одмерава слободна држава под режимом персонифицираним у Виљему II? Немачка после седмогоди-

ката држаног 23 априла у Солуну. а) за потребну помоћ породицама заосталим у Србији; б) за помагање дипломског испита и за продужење школовања; в) за полагање стручног државног инжењерског испита, и г) за друге потребе — Управа удружења.

ла експлозива; констатована је знатна штета. ИТАЛИЈАНСКИ НОМИНИКЕ Обосграна артил>еријска активност била је живља на неким таЧкама висоравни Азиаго, на левој обали Бренте и у золш Мазерада. Покрет непријатељских група код Роде, на брду Сиз-

мон и на сектору Кол Каприле и брежуљка Берета спречеи је нашом ватром. Сукоб патрола код Пенара на висоравни Азиаго и дуж Пјаве, у близини Фенер. Енглески авиатичари бомбардовали су асродром код Мота ди Ливенца.

НАЈНОВШ ВЕСТИ

шњег рата ниЈе ипак учинила Европу немогућном за сгановање. Било је истина касарна у Поздаму, али је било јеш нечега у Вајмору. Данас нема ничега, изузимајући монструозног Поздама. Данас Немачка жели мир са живим анексијама! А она то зове п о г р е б н и м реституцијама. из русије” Париз. — Генерал Семенов наступа противу бољшевика у Сибиру и дошао је до Харбина линије према Манџурији. Целокупно становнишгво је на страни Семснова. Дневне Вести ЗА НАШЕ СТУДЕНТЕ Јављају нам из Рима: Иницијативом листа »Ил Пополо д‘ Игалиа« варош Милан ће ускоро понудити младим сриским студентима који се налазе у Италији, заводзван »ил Фоколаре,« где ће они наки сваку помоћ за довршење својих студија. Угледнеличности из банкарског света већ су понудиле своју моралну и материјалну ломоћ овој похвалној иницијативи, која је један нов корак братимству измсђу Италијана и Југословена. ИНЖЕЊЕРИМА И ТЕХНИЧАРИМА ПозиваЈ'у се сви иижењери, архитекте, као и студенти технике да пријаве што прс своје адресе г. Ст. Бурмазовићу, рез капетану војно друмски одсек п. бр. 999/5 са потребним подацима, у смислу решења скупа инжењера и архите-

БОМБАРДОВАЊЕ БИТОЉА За прошлих 24 сата непријатељ је избацио на варош пет граната и на периферију четири. Оштећене и порушене три куће. УПРАЖЊЕНО МЕСТО Радојку Милојкови-ћу, поштару Министарске пошге у Крфу упражњено је место, зато што се ни за пет месеци по истеку одобрсног му одсу.сгва у Француској није јавио на своју редовну дужност. ПОШТА ЗА СРБИЈУ Младен М. Радовановић ордоианс бр. п. римско 16. извешгава своју фамилију у селу Велики Шен>, Крагујевац, да су живи и здрави Рака, браћа.Блажа и Милептије РадовановиТш, Светозар, Љубомир ЈевтониТш, Богосав Мнхаиловпћ, Дамњан Илић, Радоња Срећковић, Петроније ЛазаревнТ;, Радоица и Алексије НиколиТш, Адам, Воин и Танасије МладеновиТш, Мишо Анфелин, Петар н Бладисав Г. ВасиљевиТш, Свегозар Недељковић, Светозар Арсић, Светолик Живковић, Миливоје и Владисав И. ЛазаревиТш, Милован и Периша ВаеиљевиТш, Милоеав ПетровиТ,, Љубомнр и Драгомнр ЈанићијевиТш. — Из Села Мале Врбнце, Крагујевац, Мнлисав, Воислав и Владисав М. ЧоловиТ,, Спасоје Ми-ћо ЈовинчиТ Пиколићи, Петар и Бориеав ЈаниТшјевиТш, Милосав Дашкови-ћ, Милоје, Милосап, Радоеав, МилорадиМилош СтевановиТш, Воислав П. Андрић, Чедомир и Љубомир ЈовановиТш, Милоје и Милован СавиТш, Миливоје СреТ.ковиТ,, Милић и Алекса М. Миловановићи, Радомнр Јевтовњћ, Богосав и Мирослав С. ТодоровиТш, Радојко ПетровиТ,, Живоин Тимотијевић и Саво Љ. ВучњћевиТ,. Михаило Ђуровњћ нар. муд. п. бр 414. извештава свога стрица Перу Ђуровњћа чинов. Југ Богданова ул. 20 Веоград, и своју сестру Милицу Канара да је жив н здрав и моли да му се јаве и известе шта је са Емилом и Ружом.

ЗВАНКЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

Вашингтон. — Министар војни Бексрдао је ову декларацују: Програм министарства војног поднет је војној комиеији ускупштини на претрес и садржи убрзање обуке људи, увећање војске као и што брже њено спремање и транспортовање. Вашингтон. — Амерички конгрес изгласао је кредигод 4.000000 долара за аероплане. Цирих. — Бивши грчки краљ Константин тешко је оболео. Његова околина

сматра да ће он умрети. Париз. — Морис Баре у »Еко де Пари« пише: Непријатељска пешадија није појачана ни бројем ни борбеним духом. Пре неколико недеља она је попуњена слабијим елементима. Они који ће заменити људе избачене из строја немају новог оружја. Артиљерија, и ако је бројна, просто је слабија од савезничке, нарочиго од француске што се тиче тачности гафања. Савезничка је авиатика у потпуној надмоћности.

Берн. — Цар се вратио у Подстдам и имао

дугачак састанак са Хертлингом због унутрашње ситуације у Немачкој. Париз. — Бивши шеф француске војне мисије у Румунији, генерал Бертло стигао је у Париз. Лондон. — Централне силе одлучиле су да Турској даду Севастопољ, али Споразум је одлучио, да не призна присаједињење о в о г а места Турској. Париз. — Посланик Лоаре Дирафур поднео је пред-

ЕНГЈ1ЕСКИ КОМИНИКЕ По свршетку борбе овога јутра на сектору Вурмесел — Ла Клит, положаји француски и енглески на овом делу фронта потпуно су успостављени. СледуЈзЛш акцији артиљериској о којој смо већ јавили, Немци су извршили јутрос два локална напада у пределу Албера и Бузина. У овом последњем месту напад непријатељев је потпуно сломљен ватром наше пешадије и митраљеза и неприЈатељ није успео да се дочепа наших ровова код Албера после великих губигака, којеје претрпео од наше ватре. Трупе непријатељеве успе-

ле су да допру до наших истакнутих положаЈа, на линији дугачкој 150 метара. ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ 23 сата. — Ничега, изузимајући артиљеријске акције обостране на фронту Ај-Мондидие. ШУНСНИ ФРОНТ Шива артиљеријска активност од ушћаСтруме до Доброг Поља, на Црној и код Битоља. Српске су трупе успеле да изврше један испад у непријатељске ровове код Зборског. У току извиђања источно од Охридског Језера заробљен је један бугарски официр. Напш су авиатичари бомбардовали аеродроме код Драме. Бачено је више од 2000 ки-

лог, да се да воЈничка медаља свима добровољцима који имају 60 година а ве'ћ служе 18 месеци. Берн. — »Хамбургер Нахрихтен« пише: Велика узнемиреностосећа се у Немачкој.Али греба имати пуно повсрење у нашу команду, и народ треба да има стрпљења. Рим. — »Месаћеро« гшшс, да је сопственик бродова Ароити ухапшеи и предат ратном суду зато што јс трговао са непријатељем. Цирих. — Саксонско Индустријско Удружење, једно од најјачих индустријских организација у Немачкој, публиковало јеједан манифсст, у коме се каже: »Рат је уве-ћао на.

14 милиарди и 800 милиона годишње немачкс издатке, који су за време мира били 4 милиарде и 800 милиона. Ова сума нрогутаће (50 од сто прихода целе земље. Државни дуг са ин гересом од 5 од сто пење се на392милиарде марака, то јествећи је него цела имовина 14емачке«. Париз. — Битка је у периоду затишја. Дошло се скоро до потпуне устаљености линија. Трк ненријатељска дела оФанзиве предетављају градацију слабљења у интензитету и у обиму напада. Париз. — »Еко де Пари« повлачи факт, да се после пристанка Италије, војничка власт генерала Фоша простире на све западне фронтове. Тако је питање о јединству команде решено у свима логичним консеквенцама. СРПСКИ ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ Ноћас смо у пределу Кравице одбили ватром и бомбама два непријатељска оделења пешадије, а у пределу Трнаве нашетрупе извршиле су на два места успешан препад и непријатељу нанеле губитке. МАЛИ ОГЛАСИ Српско Трг. Дхзуштво. Улица Александра Великог број 7, обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашем свету, да се ” користи услугама ове новчане установе за све своје послове. Врши на својој благајни размену свих новчаних монета по повољним дневним курсевима.

Српеки Магацин — Душана Стојановића, улица Навахија Лимно бр. 36, пошавши од хотел »Париза« ка покривеној чаршији, прва улица десно у непосредној близини Бурмали џамије. Има на стоваришту разне сорте гарантираночистогприродногви- на у бурадима и флашама, које нарочиго препоручује српским менажама. Магацин је обилно снабдевен коњаком, ликерима, ракијом и осталом робом. Продаја на велико и на мало. Цене умерене. 1—10 Речници Стевовића у књижари М. Ристивојевића. Могу се добити речници Стевовића ерпско-француски и француско-српски, комад 6.50 драх. — Књижара моли поштоваие мушгерије са фронта да поруџбину врши прско курира, пошто јој је немогуће преко аоште слати. 11-30

Одговорни уредник Крста Љ. Милетић.

Штџмпарија Акуароии.