Народ

БР. 269

СОЛУН, СУБОТА 28 АПРИЛЛ 1918 ГОД.

ГОДИНА 11.

БРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Народ« излази свакога дана по поднс.

Шгампарија се налази у улици Коломбс број 6. Власник КРСТА Љ. МИДЕТИЋ

ЗА ЧИСТОТУ И.1МД0ГИЈ 0 бОЛКТИЧКОМ РАДУ У БУДПШОСТИ

Г.РОЈ Ш ЛЕПТЛ

РуКописи се нс вракају.

Огласи и бслешке наплаЈ.ују сс по пг>годби. Редакцијл је у улици Коломбо број 6.

своје

Размишљајуки о свсму овако из далска и оценујуки хладно и без страсти свој прошли политички рад, сви су наши људи морали до-ки до уверења да у дирсктиви за будуку акцију морају да се пречистс и корегирају многи појмови. 0 с н о в н а корекција која има да донесс чисто и основно начело у раду, то је ова: Политика се не сме никада сматрати као посао у коме су сва средства допуштена. Према схватањима данашње стике, посао у коме су сва средства допуштена био би у ствари само гонеморал. Мсђутим, полигика се увек мора инспирисати н а ј в и ш и м моралним принцииима, и у својој идеологији у свом практичном раду. Следствено, у политичким партијама и у свима њиховим поступцима мора да се одржи што строжија начелност. Партијски програм, истина, није догматика нити су његови прописи непромснл>иве догме, али исто тако он није ни стара хаљина, која би са могла превртати, кадгод се коме прохте. Не сме се више никада гледати равнодушно такав парадокс, какав се веФ* догађао: да конзервативна странка једном својем одлуком тобож прихвати идеју о одтштем праву гласа, ма да су њени чланови и били и остали конзервативци и присталицевисоког цензуса; или: да шефови демократских пар-ј

тија намеку своје фаворите за посланикс па чак и за министре, и да на тај начин без ичијег учешка својим декретом проглашују партискс прваке; или: да демократија место наслона народ тражи наслон

већ има читаве ! династије. А та борба за истински политички морал и за истинску и праву начслност погодила би у исто в|)смс и све политичкстрговце и штре бсре, који се извргавају век у тип своје в|)сте и представљају и идејно и практички но-

ЗВЕЗДИЦЕ

сиоце и аминаше свега ма сасвим не демократ*- ‘злог и недопуштсног ске елемснте. |у полигичком живогу. Таквс се појаве мо-‘ рају најенергичније су-1 збити. Али, разуме сс,: да би СС народ ОСПОСО-Ј ,,Ни Је сс-могао одржатн помеи, * 1 • I ',ер то аабрањују каиони свете био за ту акцију, тре-; Ц] ‘ и;ве( , оа I а непрестано ПОЛИ-| Два цежима канона: јсдан крфТИЧКИ васпитавати. И ски а други солунски. обрнуто: треба преки-ј ГаргашшЈа. нути једном за свагда • — — са дсмагогијом, која јс! ПАЦИФИСТИ по обиму и по својим! тракавицама наша оп-ј Аондон. — »Дејли Екс-

извора човск ХоланЈ.а-

ви-

пдцифистнчку офанзиву организовао Балин магнаг трговине као и поморски псмачки кругови, који предвиђају да их споразум везника може одсећи лако за више година са свију светских пијаца и исто та-. ко искључити из пристаништа Савезничких.

етцн 0 АУСТРИЈИ Лбндон. — Дописник »Дсјли Хроникла« изАмстсрдама јављп, да немачка штампа доиоси врло мало новоети из Аустрије, али оно што донесу доказује, да ствапи удвојној монархији изазивају општи немир у Немачкој. Аустро Угарска пише један нсмачки лист — на прагу је расула, а други лист каже, да опа иде у сусрет катастрофи. Према »Наје Фраје Преси« зиди сс да јс ситуацнја у јужним крајевима хабзбуршке монархије много тежа него што јавност можс и да замисли.

ОПЕТ ПОБУНД

Цирих.

Према оба-

шта срамога; са систе-ј г Ф«‘« к аже, да јс стигао у МОМ изјава : »П о ш т о | Енглеску шсф не.чачке »пасам сс уверио« и таК' цифиетичке офанзиве.« ()н тике: »Иарод се листом'Ј е полу званично изнеосвоуписује.« !,је предлоге многим јавним Отворено и без уви- ■ радницпма. »Журнал« дојања има да се удари| 3,1а Ј с 113 зваиичН01 против крњења и 'изо- да |С оаа Ј пачавања партиске иде- 1ШН > ко Ј и има веза- са блогије, којс практич - ј соким финансијерима.дајеј на политика правда та-’ дошао као лични п РЦЈ«тел> I ко званим опорфуните-; Килманов, што ће 1 Јеки да ј . тп .. ,, Р г г п тпко !°н ради за рачун псвојпи- ј вештвњима,, који сј до 1 ’ ‘ ! чких елемената то јесг нс ^ шла 114 Аустрије, избипретсраним да ОН пред- 1КИХ елемената го Јеш нсј •> ставља праву безначел-јУ име в0 Ј не ,,емачке па Р-ј ле с> ! на ФЛ0ТИ поб У но 1 Ј ; талиЈанско - словенских ност. - | ... 1 г, • • 1трупа које нашећим деЗа гим, има да се пот- • Немачки агент јс изјзвио ј , „уно одбаци и изобли-! нашим властима - да с - у,,е Ф дг - бподова чи теорија о »нашем' м ци евојим одбнјан.ем ми-ј човеку«, јер се парти- Ф а п Р ошле годинс учинилиј ски режим мора да на-‘ да сеспрече цивилне странслања на своје привр-ј ке У Немачкој да победе женике само до те ме-; во Ј н У сг Р анк У. а Д а се море да не префе отво-| же веровати сада да јс то рено фаворизирањесво-: био мирузајамнихуступака. јих људи; партија и др- •

нике, ипак су је Не.мци изгубили. Гавори се, да Немци могу предузети поново оиеЈ)ације врло великих ббима као и на почетку офанзиве. Али ће ч*о бити ново предузеФе, које ке моратм почеги из почетка уз нове губигке; петнајест дана, а можда и три недеље бике погребне за припреме, и међутнм цела ке се Немачка моки сетити, да се прва вслика офанзива завршила меуспехом. Кад Кајзерови војници буду отишли на но : ви маневар, ики ке под условима много неповољнијим, са елабијим моралом и са ман.е ефектива и резерви про-

тив противника, који сад познајс њихове методе акције и који има сисгем савршсног појачања и који је шта вишс постао јачи јединством команде. 1 ч Јто за то јс ситуација потпуно измењена одбмарга.« БОСНА И ХЕРЦ^ГОВШ Рим. — Коментаришуки весг да ке Босна и Херцсговипа б и т и придружене Мађарској, »Трибуна« пише : »Колико је Сајдлер сматрао за потрсбно да даје обекања Словенима, обс кодањено јс вешку о тој намери да се дефинитивно п р и н с су на жртву бве двс покрајинс.« ЗАПАДНИ ФРОНТ

Ј ,, ?лом и сачнњавају посапуно одбаци и изобли- нашим властима - да с У Не - Ј ' " ‘ ;м ми- ј _ НОВА СИТУАЦИЈА Париз. — Војни критичар »Квенмана« придаје главну важност по»Пема ничега што би сеЈследњим операцијама.

жава не емеју да се из- ; звало » МИ Р са уступцима Он пише:

ЈедначаваЈу. Из истог тог разлога има да се нсмилосрдно објави рат фаворизирању »наших ј нек

фамилија« и сваком непотизму у опште који

узајамним у »енглескомреч-1 »Данас се општа синику, одгонорено му је.« На туација потпуно измсје агент рекао: Ускоро.гшла. Нспријагељ нсма Ке бити у немачком реч-ј »ише иницијативу у ма-

нику реч »сировина.« ј неврисањ)-. Ако ова још Без сваке сумње, овује’нијс прсшла на Савез-

Париз. — Једна угледиа шпањодска личносг, која се скоро вратила из IЈемачке, изјовила је ово: ј »Ако се савезнЈици одрже на ссвсру, Нсмачка ке бити потучена. Канцедар и цар нису хгели офанзиву, ко.ју јс наметнула вој п а странка. Лудендорф и Кронпрннц, потпомогнутн од Хинденбурга не крнјући потребу огромних жртаванаговорили су цара да покуша овај удар, којим је имао да уништи савезнике. Нсмци су имали за циљ да раздвоје две савезничке војске, да заузму Амијен, отворе себи пут за Париз и освоје га. Овај су програм имали пости ки до17 априла. Овај неуепех отворио је очи немачком народу, који одобрава рад оне мањпне, која се усудила да иступи против војне странке, а парочнто против клике Лудендорф—Кронпринчеве. Ако се офанзивом не п(>стигну жељени резултати, у Немачкој ке наступити

в ел и к и преокрет. Умсрена стрцнка доћи ће на власг, а Кронприиц и његови пријатељи бикс разјурени. Власт 1>е ирећп у руке Билова и немачки захтеви биће много умерен и ј и. Цирих. — »Лајпцигер Најесте Нахрихтен« пише: »Прекид в слик е битке на западном фронту изазвао је у целој Немачкој велики песимизам. Поново ја ночело ширење разних фанта стич н и х гл а со ва. Ал и треба знати, да морамо штсдети свој материјал и своје људе, и да је с тога потребно, да се све на времс припрсми и предвиди. Трсбало би, да се у Немачкој једном почне веровати у врховну команду, која је дала т©лико доказа о способности извршења својих планова. Куда води ова нервоза и чему користи ?

Ф Е Љ Т 0 Н

ИЗЛОЖБА ВОЛШЧККХ РАДОВА

Изложба војничких радова, која је трајала пет дана, пре два дана је загворена. На њој није било неких ствари чисто уметничких, чак далеко од тога можда, али све оне скупа манифесгују здрав и солидан духовни живот нашег војника, те по томс предсгавл.ају саме собом најбољу агитацију за нашу с р п с к у ствар. Изложбу је сачињавао сг^уп разноврсних ситнијих ствари и минијатура, израђених делом од дрвета и коже, а делрм — и го много већим — од чаура, куршума, парчета од граната, чутурица, па])чета поломљених пушчаних цеви, од алуминијума, месинга, гвож-ћа, разних мегалних легу-

ра. Читав систем модерног наоружања огледа се, у маломе, у тим стварима које су сада добиле потпуно нову и мирол.убиву намену. Од алуминиума су израђене дуванске кутије, упаљачи, кутије за палидрвца, чаше разних врста, лепезе, »пиксле« за палидрвца. Све је то по изгледу врло скромно али великим делом и сасвим укусно, нарочито поједине лепо изгравиране чашице. Од месинга и од комбинација разних металних поломљених делова из наоружања, има највише предмета. Ту су кутије за палидрвца и дуван, мастионице,

мат метала. Овај одељак је можда *мало монотон по врстама ствари, али ипак има приличпо варијаната у форми. Нарочито светњаци, којих је иајвише, престав л.ају доста добро ту разноврсност, својим постол.см, Стубом, лежиштем за свећу. Иначс онн су готово сви поткићени чаурама и поднизани куршумима свих врСта или шраннелским куглицама. Има осим тога лепих ваза и једна лампа, потпуно комплетпа, са шеширом и свима атрибугима истинске лампе, а све израћено од месинга. Из плетарства има неколико ствари, међу којима, интересантан по замисли, оквир за икону зајсдно са кандилом. Од коже; разие торбе, опанцц обични и сарачки,

светњаци, чаше, ва.Је, лам пе, кригле, пљоске. Пред- ■ корбпчи и фине миниатуре меги су од углачаног или ! запрежног и јахаћег при-

бора у коме јс седло особито лепо. ()д дрвста: дуванске к)'ти)е, рамови за слике, мистионице, четке, кашике и пил>ушке, светњаци, чашс, кутије за шах — где има леиих и укусних светњака. I рупу за себс престављају мимиалуре буради, од којих праву вештачку ствар преставл>а рад поднаредника Живана Ж. Неговановића. Нарочиту групу чине и музички инструменти: виолине, тамбуре, двојнице свирале све израђсне врло лспл. Особити куриозитет, и по материјалу и у опште; престављају гусле, а нарочито једне од гурске алумшшјске чулурице. Али можда најбоље од свега изгледају лри фине миниатуре, које иредстављају нешто интимно и сампсвоје. Ту је прво једпн

разоој, врло малених ди-:са за све наше Савезнике

мснзиЈа али са у толико укуснијим изгледом, на коме су вратила већ навијена и жицс у брдо уведене, као да само чскају вредну женску руку! Затим, једна воловска кола са ишараним канатама, у које је убачен јарам, са окованим точковима н готоно свечапим изгледом. И најзад, чезе, лепе, укуснс, са малим корбачем чак, на којима стоји натпис »Спомси на Мачву«. Све то укупно даје утисак нечега нашег дискретног, носталгичног, дирљивог. И кад погледате натписе на изложеинм предметима иатписе са грубим, неједнаким и несиметрачним писменима — Аеверица вам је да се то радило у приликама тако мало удобним за рад. Али зато јс цела изложба и представљала ствар од особитог интере-

и за све људе у општс, које тек сада иочиње да занима,. до сада тако мало познати им, ратаф-ратнпк. У улози тога мисибнара, по суду Свих посетилаца, наш сељак је дао сјајан утисак. И поред мнбгих предмета гогово примитивне израде, он је овим показао да, и крај свих мука и невоља, V њему још увск живи крепак дух и здрава мисао. И да би се го још боље одразило, стоји, као подсећан>с на подлог проливника, у челу изложбе бугарска табла, на којој пнше: »Браћа, прсдазајте сс, Бугари не убијају, ваши официри лажу«, и која овом нсуспелом перфидијом опомиње на постоЈ - аносг српског ратника! Због таквога широког значаја, изложбу је требало, по нашем мишљењу, про-