Народ

БР. 272

СОЛУН, УТОРАК 1 МАЈ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбс број (5.

Власпик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке наплаћу ју се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

КРНЈА У АУСТРИЈН

- ееа>-

последица у целој Русији. Нојна власт никако не дбпушта долазак у Иемачку

Преко Цириха јављају из Беча ово: На позив минисгра председника Сајдлера одржана је конференција шефова свих аустриских народности и странака. Чеси и Југословени одбили су позив, јер су знали, да -ће се претресаги питање, које је штетно по чешке интересе. Сајдлер је споменуо, да је још пре 9 месеца покушао, да уставну реформу на основу националне аугономије постави на дневни ред у парламенту. Ни данас није могуће остати пасиван у томе питању. Напомиње, да ће влада у најскорије време донети једну наедбу за Чешку, којом е се у многоме рашчистити ситуација. Когари биће подељени на националној основи, и онда за њих постављени поглавари (началници). Ти поглавари добиће извесне атрибуције, које су до сада припадале намеснику. Ова одредба деоје владиног програма, који се односи на националну аутономију. Влада је уверена, да се овом поделом не наноси никаква штета Чесима, јер су и они тражили поделу котара на националној основи. Сајдлер затим прелази на југословенскопитање и вели, даонозаиста постоји. Не зна, да ли ће једном постати југословенска држава, али то није искључено. 0 томс сад није могуће говорити, јер се то питање тиче не само Аустрије, веТ и Ма-

ђарске и Чешке. Не можс да каже, ни да ли би извесни аустријски крајеви могли припасти тој држави, али да је једна ствар довољно јасна, а та је, да ако би таква држава постала, она би могла бити једино под скиптром аустријског цара и као саставни део монархије. Та држава не може бити створена на конференцији о миру, нити јој се могу присајсдинити крајеви, прско којих су остали аустриски делови везани за Јадранско Море. Истина је, и у тим крајевима постоје националне аспирације, те је природно, да "ће и те југословенске земље бити узете у обзир. Признаје, да би се Југословенима могли учинити разни економски и културни уступци, али данашње агитације, којима се изазивљу народносги против народности.могу да шкоде овој благонаклоности аустријске владе. Такви поступци трују односе између појединих народа и доводе у питање саму државу. У интересу њеном, такве се агитације морају спречити. Овим не циља на мирно расправљање питања југословенске државе, већ на такве агитације које доводе у опасност државу. То се не сме дозволити. Агитацијс, коЈИма је циљ изазивање свађе и непријатељства измећу народности, биће свим законским средствима угушене. Такав се поступак неће дозволити

ни Немцима. За све народе морају вредети иста права и исте дужности. Говорник вели, да је политичка и војна ситуација у одлучују-ћој фази. Скоро Те се доћи до великих резултата. Верује у победу монархије и њених савезника. Економске прилике, нарочито питање исхране, критичне су. Нису без наде, али су веома тешке. Постојање државе зависи од питања, да ли ће се истрајати до коначна и сретне одлуке. Због парламентарне конфузије, влада не може да посвети сву своју енергију овим питањима. С тога, пре но што почне парламентарни рад, треба да добије неке гаранције за слободно кретање. Да ли те гаранције постоје? Факт, што су две странке одбиле свој долазак на ову конференцију доказује, да тих гаранција нема. С тога је потребно одлагање парламента за неколико недеља. Кад сакупљене странке не би на то присталс, влада мора сама то урадити. То не значи одстрањавање парламента, Аити примена члана 14. После тога настала је дискусија, у којој су поједини говорници протестовали против одлагања парламента. УЧЕШЋЕ АМЕРИКЕ Париз, — Из Њујорка телеграФишу »Матену«: Министар војни Бекер потврђује Клемансовљеве изјаве, да Американци стижу у великом броју. Бекер је обећао у јануару да ће

500.000 Американаца бити што пре у Француској. Данас се јавља да су предвиђања изјануара више него остварена. Месечни број укрцавања већи је него што је означио Бекер. »Матен« додаје, из другог извора, дј?. су стигле четири лађе које је Јапан купио и да ће оне служити за превоз трупа.

ДЕБАТА 0 РУСИЈИ Берн. — На седници пленарне комисије Рајхсрата, а при претресу ратних кредита, више говорника су врло живо критиковали полигику више команде у крајевима окупираним у Русији. Изгледа да је та политика наишла у комисији на јаку опозицију и да наметнути војнички режим није донео у погледу економском оне резудтате који су се очекивали. Нарочито декларације о Украјини, и поред цензуре, бацају врло чудну свеглост на немачке методе. Социјалистички посланик Кон тражио је објашњење о политичким и стратегиским циљевима у Финској: »Немачки милитарци не смеју се лаћати угушивања покрета за слободу, који се подиже у Финској. Усто гако генерал Ајхорн завео је у Украјини војну диктатуру, која Ке учинити да отуд не добијемо никаквих намирница.« Посланик из центра Ерцбергер жалио се да се посланицима не да да иду у Литванију, нити литванској делегацији да доће у Немачку. Социјалист из већине Шајдеман, исто тако, критиковао је владину украјинску полигику, која фаворизира једино интересе в е л и к и х поседника. »Незадовољство изазвано у Украјини, додао је он, имаће

представницима тога народа отуд, који би могли владу да обавесте о стању духова, а кад би ови и успели да до-ђу, њих одмах враћају нод разним изговорима. Што се тиче интервенције у Финској, она је у сгвари мешање у грађански рат, а у корис једне одређене сгране, што је огрешење о одредбе уговора о миру.« ШФАЧЕВ ГОВОР Париз. — »Фигаро« пише: Ми смо назначили да није немогуће да цар Карло покуша, да на-ђе ослонца, да би с.е одупрео германофилској струји аустријске аристократије. А већ, у Жигкову, посланик Клофач у току једнаг говора у корист чешког народа из-

Париз (званично). — Обострана артиљеријска активност на неким тачкама Фронта северно и јужно од Авре. У Лорену, Францускасу едељења продрла у немачке линије северно од Номени и довела заробљеника. У области СенДипропао је један непријатељски испад под Француском ватром. Лондон. — У једном писму упућеном металургистима, Черчил каже да је ситуација још озбиљна. »Имајмо поуздања и бићемо победиоци. Држимо се и победиЕемо. Трајан мир биће могућ.« Цирих. — Инструктор у швајцарској војсци, капетан Баразенти, који прати опе-

јављује, да је Чернина требало извести пред суд због издајства, које јс учинио према цару и династији. Клофач је протествевао противу страног држања које је узела па себе аристокрација аустри!ска. »Они који нас називају издајницима, спремају заверу противу личности које ми по дужности не треба да бранимо, али које међутим, хоће, као и ми, мир. На комедију која се десила у госиодској кући и једном делу немачкеи буржоаске фрак ције народ требадаодговори.« И посланик чешки наглашава, да Чеси знају да бранс своје интерссе и да се неће ухватити руку под руку са онима који бране интересе Берлина.

рације у главном стану немачком, пише у »Н а ј е Цирихер Цајтунгу« : »0фанзива од 8 марта решена је још почетком фебруара. Операције су огпочеле тачно у одређено време. Марчловање и .довофење пешадиских и артилериских маса било је могуће само по мраку. Ноћ по ноћ, ишли су неосветљени возови ка фронту; ноћ по ноћ на свима прилазима трупе су се померале од заклона до заклона. Гледало се, да противник не примети место офанзиве и да не може довести пре времена своје резерве. Немци еу сматрали да је снажна ватра од свега три сата потпуно довол.на. Милион и по пројектила бацила је за то кратко време само једна једина арми-

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Ф Е Љ Т 0 Н

ВИТОМИР Ф. ЈЕЛЕНЕЦ: Л И Д И А

1 )

Бидео и нашао сам ју на улици! Кад и како сам ју видео први пут не зкам, јер сам то већ у оном моменту заборавио. Тек доцније ми је она сама испричала, да сам ју погледао онако уз пут, погледао онако, како човек обично погледа жену н.езиног занимања. После вифао сам ју скоро сваки дан, кад сам пред вече изашао у шетњу у варошки парк. Ко зна колико пута сам већ прошао мимо н.е, прошао онако без ингереса, док нисам приметио, да седи, свако вече, у исто време на истој клупи, Од онда погледао сам ју сваки пут,

кадсам прошаоједним кратким незначајним погледом, а видео сам, да ме гледа и она, да ме посматра она оним празним без изразним погледом иропале жене. Кад сад једно вече дошао у парк, био сам добро расположен, али на њу се нисам сетио, док ју нисам видео на оном истом месту. Не знам шта ми је било, уставио сам се пред њом и посмаграо ју... и она ме је погледала, а онда обориластидљиво очи... није ме то ни најмање аачудило, јер толико и толико је начина, којима жена изразује своју кокетност! Проговорио сам ја први, не знам више шта сам ре-

као, али свакако била је једна од оних обичних фраза, којима се ословљавају оваке жене; она ми је мирно и тихо одговорила. Сео сам до ње... био сам исто онако равнодушан као онда кад сам ју видео први дан, ни данас нисам осетио за њу које какву симпатију или нешто сличног. Био сам само добро расположен и хтео сам разговарати, па било маским. Да сам нашао једног од својих познаника или другова, зауставио бих га и разговарао с њим, а како сам нашао њу разговарао сам с њом! Шта и како сам разговарао ону вече с њом не знам више, само сећам се, да је била некако стидљива, несигурна у својим речима, да се бојала да првим речима открије своју празну душу... *

Посмаграо сам ју, била је млада и лепа, и ако је њезин живот оставио на њој своје трагове. Очи су јој биле уморне и без сјаја као стаклене, усне бледе и уске, груди опале... исто тако уморни били су и сви гестови њезиног тела, сваки њезин покрет јасно је изражавао њезинупрошлост и садашњост! Чим се је дигла, устао сам и ја и како нисам имао оно вече никакав посао решио сам се, да ју пратим. Она је примила радо моју попуду и пошли смо заједно из парка. Шетасмо још неко време по широким и осветљеним варошким улицама посматрасмо људе, као што и они нас посматраше, а онда кренусмо у оне уске и тамне улице, где обично станују беда, злочин и пропалост... Пред великом та-

мном кућом, која је изгледала више на болницу или хапсану него на стан људских бића зауставила се она и позвала ме, да ју посетим, да продужимо разговор; али зато нисам био ни најмањерасположен, довољна ми је била ова кратка авантура; лагао сам ју да имам посла, да ћејупосетити који други дан, она ме јс жалосно посматрала својим безизразним очима, као да зна, да лажем, а тражила је, да јој назначим тачно дан и време, кад ћу доћи да ме може чекати. Рекао сам оиако од прилике један дан, само зато да нешто кажем, а сам сам био већ сигуран, |да нећу доћи! Пружила ми је уморно своју руку и отишла кроз висока и широка врата и нестала у тамном ходнику., Као обично дошао сам и

други дан у парк, заборавио сам већ на своје обсћање, али ипак сам се зачудио, кад сам прошао поред клупе, где је обично седела, а данас није билату! Дакле ипак ме је чекала! Прошло је неколико дана кишовитих и досадних, тако да нисам ни изашао на своју обичиу шетњу, а тако сам и заборавио на њу. Нити сам мислио на њу, кад ју једног дана опе гвидим, хтео сам се склонити, да ме не опази, али она ме је већ приметила и брзо ми пришла: »Зашто нисте дошли, ја сам вас чекала !« Тон, којим је изговорила ово неколико речи, био је тако чудноват, тако жалостан, да ме је немило дирнуо. Нека тиха молба, осећај саможаљења био је изражен у овим речима. (Наставиће се)