Народ

СОЛУН, СРЕДА 2 МАЈ 1918 ГОД

ГОДИНА II.

БР. 273

БРОЈ 10 ЛЕПТА »Народ« излази свакога дана по подне. ШтампЈшија се налази у улици Коломбо орој Л.

Власпик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРО.Т 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра^ају.

Огласи и белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број б.

СТАЊЕ У УКРАЈИНИ КОИЕНТАРИ НЕКАЧКЕ НУ1АДЕ И ШТАКПЕ

Украјинци су намеравали да изврше »Сицилијанско Вече«, изјавио је вицеканцелар Пајер, излажући у пленарној комиеији Рајхс тага, како је доипо до хапшења министара »Комитет за спас Украјине«, чији јединл познати чин је хапшењебанкара Доброг, према Пајеру, био је састављен од људи са много страсти, али са мало разума. Мефу њима је било неколико министара. Намеравали су, да истерају Немце, и у кући министра војног био је састанак, где се одлучила једна врста» Сицилијанске Вечери,« — да се побију сви немачки официри, а са војницима би онда лако евршили. Немачки посланик Мум затражио је од председника украјинског министарства да поведе истрагу. Пред седник је пристао на то, али од тога ништа није било. Претила је, дакле, опасност животу нсмачких официра. С тога се .морало илидиректно обратиги украјинским судовима, а Пајер мисли да тај пут није згодан, или се морало радити на евоју руку. Овај се други пут изабрао и у интересу учесника: то јеет, за овакве злочине против јавног реда с.уде немачки војни судови. Тако је дошло до познатнх хапшења. Неке су личности ухапшене усред Раде и Рада је била окупирана, али то сс догодило грешком извршних органа; Ај-

хорн је то зажалио у писму упућеном председнику Раде, а немач ки командант места, који је био зато одговоран, премештен је Пуштен је у слободу помоћник м и н и с т р а спољних послова, оста ли остају и дал>е у за|Твору. Нов

јави да пристаје да се ухапси украјински министар војни? Тојеисто, као кад би руски амбасадор у Берлину Јов дао одобрење да се ухапси пруски министар војни. »У сваком случају то што се догафа жалосно је. Наирависмо велику политичку штету ахлеба нема.«

КОРЕКЦИЈА УГ0В0РА

ова влада је изЈавила да је сагласна у питању војних судова, Пајер је дао такође нека саопштења о новом диктатору и новом јпреокрету. Скоропацки је изабран за атамана од 7000 сељака. Он је у време рата био ко мандант једне коњичке дивизије. Радина је без сумње, заслуга, што је створи ла украјинску државу Али по Пајеру главни разлози зашто је Рада изгубила сваки уплив и прсстала да постоји, сатоји се у томе што језадржала комунистичке теорије, којс нису нашле одзива код сељака. Влада је била не моћна да испуни пре дузете обавезе. Нова се влада ставља на становиште уговора у Брест Литовску подразумевајући ту и предају це реалија. Један од глав них њених задатака је да закључи са централним силама трговински уговор за дуго го дина. Пајер наговешта ва и друге уговоре.нарочито онај о одштети за немачку војничку помоћ. »Форверц«, износеЈш ствари које Немци раде у Украјини, напада посланика Мума и пита: како овај може да из-

Париз. — Поводом примања делегација потиштених аустријских народа од стране председника Клемансоа, »Евенман« је срећан што им Клемансо обећао помоћ Француске. »Али — каже лист — разговори нису довољни, да се постигне покрет широких размера и у исто време да се унншти дунавска монар хија. Треба да се потпишу у том смислууговори и да се даду гаран тије.« »Евенман« тражи да овај нов савез, осве ћен образовањем пољских, југословенских и чешко-словачких армија у Француској, Италији и Америци, буде упечатан у један уговор јавно публикован, који би био додатак Лондонском Уговору, и завршује да је на Француској, да предузме иницијативу за то.

Н0ВА ОФАНЗИВА Лондон. — »Дејли Телеграф« пише: Немачки глав ни стан концентрише тру пе у Фландрији око Амијена, у исто време аустри јанци концентришу трупе на италијанском фронту и врло је вероватно да ће непријатељ отпочети офанзиву на оба фронта у један мах. Лист додаје, да су аустријске групе потпуно под командом Немаца; самим тим може се смаграти као сигурио, да и поред прогеста Аустријанаца, који су у м о р н и, италијански фронт видеКе још велике битке.

УКРАЈИНА Рим. — Јављају из Цириха: Ситуација у Украјини је врло мрачна после непријатних догађаја који су били недавно. Генерал фон Кроненблум и пуковник Фелдер траже, да Украјина осигура срсдства за транспорт жита и намирница у најмању руку до немачких гра ница.

ЗА ЈЕДИНСТВО Рим. — Дознаје се, да су и социјалистичке групе словенске при шле програму нацио налног уједињења Југословена. Листови из Загреба јављају, да су словачки социјалисти на конференцији у Љубљани 1 маја и социјалисти хрватски на конференцији у Загре бу, гласали за уједиње ње Југословена.

шс у Украјини. Отуда мржња против војних и државних реквизитара и прогив њихових приватних закупника. Дошло се до тога да је становништво принућено, да се бори за комадић хлеба да не пусти да му деца од глади помру. Уз овакве претпоставкс није иикакво чудо, ако су у Кракову и у осталим варошима нереди на дневном реду. И тако се гумаче и последњи у Кракову; толико је иетина, да је изгладнела и у очајању маса навалила на магацине закупника у свим квартовима а не само ујеврејским и није поштедила ни војничка слагалишта. При првом судару погинуо је један трговац Јеврејип. Интервенисала је војска еа пушкама и миграљезима ји почела да пуца и ту еу погинуле дведевојчице из једне добре хришканске по-

родице и више других искључино хришћана било је рањено. Према томе нереди нису имали верски карактер, како би хтела, да прикаже Аустрија, да прикрије праве узроке нереда.

0 К0НГРЕСУ У РИМУ Цирик. — Лист аустроугарског мпнистарства спољних послова »Фремдснблат«, говоре•ћи о конгресу у Риму, труди се да умлњи личну важност чешких, југословенских и пољских представника, који су на конгресу учествовали, али додаје, да су бивши италијански министри, угледни посланици и публицисти, закључили с њима једну лигу против Аустро-Угарске и додаје, да на сваки начин ствар заслужује, да јој се обрати озбиљна пажња.

ЗАПАДНИ ФР0НТ

НЕРЕДИ ЗБОГ ГЛАДИ Рим. — Пољска агенција шгампе саопштава: многи листови Споразума ових дана су објавили главне потезе о неком покољу Јевреја у Кракову. Вест је, како се данас дознаје протурио бечки »Коресподенцбиро,« који има званично обележје. Али сада стижу о томе ове појединости: Ва роши у Галицији, нарочито Краков месецима налазе се потпуно без х л е б а брашна и осталих намирница Упркос овог страшног ста ња војне власги и даље врше реквизиције, и то да би се помогло на неки начин Бечу и војсци, која опери

Лондон. — Дописници са фронта јављају, да јака енглескаифранцуска артилеријаза време овог затишја стра!шно бомбардуЈу нсмачку позадину и ометају дислокацију трупа и магеријала, бијући дан и ноћ без прекида непријатаљеве комуникације у Фландриш и Пикар дији до на југ од Соме Велике колоне немачких резерви, без солидних заклона, изло жене су непрестаној савезничкој ватри, нарочито у Фландрији, где је немачка позадина спојена ретким путевима са бојном линијом, а између путева поља су претворена у велике баруштине, у којима се гази до колена. Принуђена да иду само путевима, које гаћа теш-

ка артилерија, немачка одељења, која се вра^ћају у позадину или долазе из позадине, трпе веома тешке губигке. Шта више евакуација рањеника и укопавање мртвих постало је скоро немогуће уелед бесног бомбардовања и.-; енглеско - француск.их топова. Сзе ово нараБно затеже, али не спрсчава потпуно непријатеља у припремању за новнапад. Савезничке војске поуздане у своју снагу мирно чекају нову серију напада. Нико не мисли, да је немачка офанзива од <4 марта прешла највећу интензивност. Немачка команда није променила свој план и наставиће свој нападдоклебудерезерви на расположењу.

Ф Е Љ Т О Н

ВИТОМИР Ф. ЈЕЛЕНЕЦ!

Л И Д И А

2

Погледао сам ју, а она је стала преда мном оборене главе... »Знала сам, да нећете доћи — и знам, зашто нисте дошли! И ове речи изговорила је оним истим гласом, гласом тако природним и неизвештаченим, да ми је било жао.што нисам испуниосвоје обећање! Зато сам јој рекао: »Лидиа, не будиге сентиментални, ево данас сам цео дан слободан, само нарећујте, ја ћу вас слушати! Данас вам стојим на расположењу«... Подигла је главу и насмешила се, пружила ми

руку и искрено, весело рекла: »Хвала!« Одвезли смо се из вароши у једно мало село, где смо пробавили цело после подне, у вече вратили смо се у варош, заједно смо вечерали, слушали нско време музику, а онда сам ју отпратио кући... и остао код ње... Од оног дана вићао сам ју више пута, а и више пута био сам код ње! Зашто и како, то још и данас незнам, али дошли су ми моменти, где сам директно осетио потребу да ју видим, да проговорим пар речи с њом... И ако сам радио, чим је дошао

тај моменат отрчао сам као у некаквој хипнози до ње, разговгфао с њом неколико речи и опет отишао, да продужим посао. Већ онда сам се више пута питао, па и данас се још питам: зашто? Да ли сам осећао штогод за њу, нисам знао ни сам; дали ми је била симпатична, то не знам, јер о томе нисам могао ни размишљати. Да са &1 хтео, да је моја, само моја, узео би ју к себи: знам, да би она пристала на то, јер била ми је предана и вер на; али нисам себи А 1 огао покварити ону прву илузи ју, оне прве утиске, којеје учинила на мене... кад сам нашао у њезином дрхтајућем гласу голико саможаљења, а уједно и ону велику оптужбу, коју може бацити само једна пропала жена човеку у лице. И ако нисам могао дефи

нисати своје односе напрам ове жене, ипак сам више пута размишљао, шта хоће и мисли она... Али сазнати нисам могао... покушао сам на све могуће начине... био сам нежан, онда опет до крајности бруталан... а она је примала све те изливе мога темперамента — увек истом гтреданошћу, увек оним просећим очима, као да мора то бити. Изостао сам неколико дана, нисам одлазио к њој, али ни опа није дошла к мени... да ме пита зашто... Али ја нисам могао издржати дуго, морам сам до ње. Примила ме је онако, као да сам отишао пре пола сата, па се опет вратио; као да није било ништа! Јсдне ноћи седели смо опет као обично у кафани и слушали неке маџарске цигане. — Страствене ме-

лодије пуниле су нам уши, синови пуста и чарда натецали се да својом музиком расположе многобројне госте, који се прикупише у кафани. Прави живот великоварошке ноћне кафане је струјао око нас, било је ту најелегангнијих каваљера из најотменијих варошких кругова, уметника па и сумњивих типова, који су вребали згоду да искористе свеопште расположење једне всселе ноћи. Било је ту демимондкиња у свили и чипкама, било обичних проститутки из предграћа. Очи су сјале, лица се руменила, ту и тамо чуло се интонирањс којекакзе песме, али промукли и попијсни глаеапи нису се могли сла-. жити, Почело је већ сваљивати скоро целу ноћ седела је Лидиа поред мене и ћута-

ла. Ја сам говорио и причао све могуће ствари, стављао и правио свакојаке примедбе, али она ми јс одговорала кратко и гледала само преда се, као д?. не види и нс чујо ниш-д. Полагано почела со пред зору празнити кафц Н а, и са виком и промуклг.м песмом разилазили се гости. Ја и Лидиа смо још једини остади. Хтоо сам ићи и ја, али нисам хтео опоменути њу да идемо; чекао сам да се сама сети. Она оловна тмурна светлост раног јутра мешала се са сјајем слектричних сијалица. Долазилоје оно време након гакво ноћи, где је чонек неепособан за сваки посао и гдс само чека и гледа д» се одмори. — Свршиће се —