Народ

БР. 275

СОЛУН, ПЕТАК 4 МАЈ 1У18 ГОД.

ГОДИНА 11.

БРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 6.

Власиик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра^ћају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

ЧАС ОДМАЗДЕ

пије згодап. Али главни потези и основица једног новог уговора о савезу гачно су установљени и сада

вио, да ће и Грчкаса своје стране одржавати најпријатељекије односе са Румунијом. Исте су изјаве дали

Што се више ангажују снаге немачке у битци на западу, а аустријске доводе у могућност, да се ангажују за акцију на талијанском делу фронта, све се јаче осеФа узнемиреност и забринутост Бугара. Брига и узнемиреност расту и због једне друге околности, која је тек сада почела занимати бугарску штампу. Реч је и о учепгћу грчких трупа на маћедонском фронту. За Бугаре, који су без стабилне моралне снаге и уверења, које би почивало на праву и истини, довољно је, да се појави само фантом одмазде на хоризонту, и они почињу осећати малаксалоет и страх од будућности. Они немају оно светилиште националне снаге и поноса одакле се црпе снага за отпор у данима очајања, а уданима успеха и среФе одакле бије дах човечности и справедљивости. Они никад немају став нормалног људског бића. Они имају свега два положаја: пузити и газити. Они знају Ћустендил и Брегалницу или издајство и насиље. С тога нас не изненађује њихова брига, која је нашла израза и у Собрању, а осигурање »анексије Бугарској свих бугарских земаља«; нити нам се чини необичном изјава: »да Бугарска, као мала држава, не може безгранично подносити жртве у новцу и људима.« Са-

свим јс у духу оугарском кад њихов полузванични »Еко де Билгари« скреће п а ж њ у својих заштитника исавезника на могућност, да се прекине веза измефу Берлина и Цари града довођењем на маћедонски фронт грчких снага. Карактеристична је изјава бугарског листа »Прапорец«, у којој вели: »Бугари су ве-ћ један пут били тучени од Грка, и то би било нешто најгрозније кад би се десило још једном.« То "ће се и десити. Јер нису на фронту маћедонском само Грци, ту смо и ми, који смо више чего један пут тукли Бугаре, ту су и наши велики Савезници, који, ма и позно, сада добро знају ко су Бугари. Кад се на бедемима изданог Рупела залепрша бело-плава застава грчке краљевине, као одсев њених мора и ведрих видика; кад грчки пукови унесу у Тракију слободу и живот стотинама хиљада својих сународника.тада ће се обновити сре"ћни дани једне нове Брегалнице за којима вапије и правда и морал, и које тражи одмазда за издајнички проливену крв нашег народа и његове нејачи. ЗБОГ НЕПОВЕРЕЊА Цирих. — Из Беча стижу следеће информације о састанку Виљема и Карла: Овом приликом није потписан никакав формални споразум, јер моменат заго

остаје само да се израде г.оједине одредбе и да се одреди тачна форма настављања и проширеша данашњег савеза. Берлински листози доносе да су цареви утврдили ове гри тачке уговора: Трајање савеза за 25 година; Мемачка и Аустрија потписаће војничку конвенцију, којом ће свака од њих бити обвезана најстрожим условима у војничком погледу; и економски ће односи бити регулисани чим буде урећен план о »Мител Еуропи«.

ГЛАС ЛИТВАНАЦА Лондон. — Поводом изјаве Немачке, да су Литванци тражилИ »ослобођење« под Немцима, Народни Савет Литванаца, који представља 700.000 Литванаца у Америци, поднео је адресу Вилзону, у којој протествује противу тврђења Немаца. У адреси се назначава да се 25.000 Литванаца боре у редовивима америчке војске, већина као добровод*ци, противу немачког милитаризма.

П0Л0ЖАЈ РУМУНМЈЕ

Атина. — РумУнски посланик у АТНни посетио је Политива^и изјавио по заповесггг своје владе; »РумусРија ~ по закључењу мира /а Централним Силама, враћа се у стриктну неутралност«. Посланик је још изјавио, да ће његова влада радити све, што је могуће, да појача пријатељске везе измсђу Румуније и Грчке. Политис је примио акг о овој декларацији и изја-

и сви остали румунски министри у земљама Савез ничким и неутралним.

ПРЕД СНАГ0М НАРОДА Цирих. — Из Беча: После оставке Силва Таруке. Хорбазевског и Золгера, председникСајдлер спрема да изврши нешто велико, а што нико незна шга је. Не зна се да ли ће Сајдлер успети да успостави мир у монархији, што ће много зависити од тога, да ли 'ће мо^ћи да се споразуме са Пољацима. Извршено је концентрисање трупа, у великим размерама, нарочито у Чешкој, Галицији и свим југословенским крајевима, да се угуши у крви сваки покушај узбуне. Последњих недеља опет је било великих промена у команди флоте и предузете су мере, да уђе што више Немаца у морнарицу.

БЕЗ ОКЛЕВАЊА Лондон. — У једној књизи Лојда Џорџа, која носи ДЈћзив »Велики крсташки поход,« која ће се ускоро појавити, налази се предговор, у коме су први министар Британије изражава овако; »Ја нисам никада веровао да ће рат бити кратак или да ћемо на мистериозан начин, преговорима или компромисима, моћи да ослободимо Европу од немачке аутократије, која хоће да зада Европи моралну смрт и да је баци под своје ноге.« »Ја сам увек веровао, да биће, које хоће да установи своју деспотску контро-

Ф Е Љ Т О Н НАРСЕЛ ПРЕВО: МОЈ БРАТ ГИЈ

Госпођа удова Ларош Тиебол госпоћи д Епрен. Шта се говори у Буржу моја Колето? Шта се све радило, за ових осам дана од како сам отишла? Наша мала дружина без мозга и луцкаста, да ли се још труДИ, да саблажњава плесниву провинцију, где ју је ујединио случај доласка гарпизона и бракови из пристојности! Дали је црномањаста графица од Преји нашла какву нову песмицу из осамнајестог века, онако слободнију, и да ли вам је испричала својим слатким устима? Да ли је госпоћа пуковниковица успела да уразуми потпоручника СенРеми, достојног ученика

П Вожираровог? Да ли су наши пријатељи према вама галантни као хусари, а ви према њима као девојчице? Треба имати велику машту, учинити огромне напоре, да би се преставило себи, да се живи, али увек — остаје Бурж меланхоличан, уснаван у сенци од своје катедрале... Било ми је доста, и сувише, у нашој доброј вароши, те сам јуче села у последњи воз за Париз, не извештавајући о томе никога. Живела слобода удовиштва! Да будем искрена: није ме само досада отерала. Зар нисам учинила необазривост кад сам обећала, за сутра, састанак код моје куће капе-

тану д Егзилу, — али састанак.... дефинитиван. Мени ове сгвари, издалека, изгледају пријатне и забавне; али у тренутку кад треба да се испуне: Зарто није смешно? никако.... Волела би више да одем на иеповест. Све смо ми по мало такве, ја верујем. 1оворимо о томе увек, а не мислимо никад, никад, сасвим озбиљно. Дакле, ево ме у возу, који иде ка Паризу кроз ноћ, и смејући се као мала луда при помисли да ће д Егзил, пошто се намирише, наколмује и извежба да ме заведе, доћи сутрадан да разбије нос о врата моје куће у улици Курсалон. Видим одавде препредени израз моје собарице Соланже. »1"оспоћа ми је наредила да кажем господину капетану, да жали Госпођа је била принуђена

да отпутује у Париз, по жељи свога брата... породичне ствари...« И чујем: »До ђавола«... капетаново, који се враћа. Неће ићи добро на вежбама, ових дана, у чети г. Егзила!,.. Соланжа није баш све слагала. Заиста сам се одвезла право код брата, чим сам стигла у Париз. Гиј станује у улици Екири-д-Артоа у приземљу дивном и уређеном!... нека жена од укуса била је ту, сигурно, једна или више. Напуштајући Бурж, на брзу руку написала сам телеграм: »чекај ме, вечерас, око једанаест сати.« Избијало је десет и по часова, кад сам ушла у дивно призсмље. Гиј, у своме кабинету за облачење, везиваше белу машну што је слуга пажљивим оком надгледао. — Кога ђавола, долазиш

лу над духом и телом своје жртве, не може бити уништено друкчије: већ једино, ако се слободни народи нокажу доста јаки,доста неустрашиви, да му проузрокују пораз, с оружјем у руци. Догађаји који су се до сада одиграли, могу да покажу свакоме, који уме да мисли, да нема могућег компромиса између идеала које ми бранимо и оних које непријатељ брани. Наше је гледиште јасно и оно ће удружити наше снаге у искушењима у будућности. Ја сам сигуран у триумф слободе; али је питање у томе, да ли ће триумф доћи раније или доцније, са крајњим напором од сада за неколико месеци, или после дуге агоније, која зависи од снаге и презирања живота оних, који се боре за слободу а нарочито о-

них из позадине. Није моменат да сваки ради на своју руку или да дискутује. Наредба је имперагивна. Нема више оклевања. Дужност је сваког грађанина да изврши свој задагак«. ИЗ РУСИЈЕ Париз. — Централни Комитет руске социјалистичке револуционар не странке упутио је Националном С а в е зу француске социјалистичке странке адресу, у којој протествује противу спољнс политике рускихдикгатора и тражи да се бољшевичка група искључи из Интернационале. Петроград. — Троцки је назвао разбојницима Немце, који су продрли у област Дона и наредио је да се гоне и да се разоружају.

ЗАПАДНИ ФР0НТ

Париз. — На целом фронту извиђања и истраживања, која показују, да Немци хоће да испитају распоред савезничких снага пре него што почну офанзиву великог о б и м а, која је у припремању. Бомбардовање се наставља и постаје чак и жешће на нским тачкама, нарочито прогив Мондидиеа и Ноајона. Канонада ће трајати све док Немци буду сматрали да су довољно приправни. Изгледа да је близу моменат великих војничких операЦија. Париз. — Период исчекивања и полуактивност продужава се на целом фронту. Постоји само локална акција. Ситуација на бојном пољу никада није била тако добра као сада

за савезнике; то објављују сви војни критичари савезнички и бележе нарочито локалне поразе Немаца последњих дана. Они истичу своје уверење, да ће у случају новог напада, Савезници знати и умеги да одбију непријатеља: »Еко де Пари« каже: да је задоцњење немачке офанзиве потекло услед тога, што се очекују аустроугарске дивизије, које јс цар Виљем тражио. Париз. — Немци су покушали, да освете свој неуспех код Гривена тиме, што су извршили напад на шуму Ла Бом, положај где су позиције француске нешто мало удаљене од пута од Мореја за Бретеј. То је био некористан покушај који их је само много коштао. Пошто су успели да продру у шуму, били су грубо одбијени и враћени

у Париз тако изненадно? рече ми. Мани, мој Гију, одговорих, не љути се. Убија ме досада у Буржу. Извесно је, рече, да Бурж, дванајест месеци годишње.. — Али ваљда немаш намеру да одседнеш овде, мислим? — Ове ноћи, да.... Сутра ћу тражити стан. Гпј је био врло збуњен.. Извесно му је мој долазак пореметио ноћ. Али, како је он врло љубазан, и како много воле своју млађу сесгру, он се одобровољи. — Добро, нека ги се спреми моја соба. Ја, ја ћу спавати... у осталом... кодједног пријатеља... само, извештавам те у напред, вечерас ћу те оставити. — Ох! Гиј... ја која, која сам била тако задовољна. Тек што сам дошла, а ти ме остављаш саму.

— Не могу да останем поред тебе. Идем у друштво, где младе удовицс немају приступа. Слуга се, обазриво повукао. Ја се приближих Гију и рекох му смешући се: — Ги идеш да вечераш с госпођицама? — Тако је. — 1’оспођице и господа? — Само један господин. Непознајеш га. Један румунски племић кога сам упознао у Букурешту... граф Илдеску. — А госпођице? — Лисиен д‘ Аржансон, Фани Лав и лепа Кордоба. Веруј да ја у томе ни мало не уживам... Оне ме умр гвљавају. Али, Илдеску жели одлучно да се упозна. Ја му их дајем све три на једанпут, да би ме после тога оставио на миру. — Ра добро... поведи и мене... (Наставиће се)