Народ

БР. 276

СОЛУН. СУБОТА 5 МАЈ 1918 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Иарод« излази сиакога дана по подне.

Штанпгшија се налази у улици Коломбс орој 6.

Власпик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА 11. БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи сс не вра-ћају.

Огласи и белешке наплаћују сс по погодби.

Редакција јс у улици Коломбо број 0.

Учестали су гласови о могућности аустриске офанзиве на делу италијанског фронта. Сумње нема да то треба очекивати, али да •ће офанзива бити под сасвим другим околностима то говоре многа факта. Има знакова по којима се може закњучити, да Немачка у том циљу чини пресију на Аустрију, али аустриски кругови, поред све жеље да помогну Немачку у тешкој ситуацији, увифају, да им то ученгће може донети фаталних последица. Та неодлучност, то предвифање судбоносних последица, које изилазе од измењених околности, јесу израз садањег јунутрашњег стања Аустрије, аупрвом реду израз стања створеног Крфском Декларацијом и Римским Конгресом потлачених народа. Ова два документа народне свести и патриогизма, колико за Италијане, толико и за потлачене народе у Аустрији, већ имају своје дејство. Њихов утицај има снагу једнога природног закона, коме нема препона. Концентрација једнородних елемената је извршена и њихово укупно дејство правилно упућено би-ће веће но кад су разједињени. Као што се сунчев зрак државном границом или борбеном линијом не може пресе■ћи, исто тако ова струја националне свестии јединства делује преко борбених линија и на-

силно створених државних граница. Најскорију манифеетацију тога, имамо, на једној страни, у дирљивом моменту заклетве југословенских добровољаца, који ће се борити заједно са Савезницима на Пијави, а на другој страни, распорефивање аустриских пукова по Чешкој ијугосЛовенским Ценгрима са датом им наредбом, »да сваки покрет у крви угуше.« Кад се има признање, да се ново револуционарно стање духова у Аустрији има приписати Крфској Декларацији и Римском Конгресу, као и признање Сајдлерово, да Југословенско питање постоји, —онда се може ре-ћи, да се тек могу очекивати резултати, кош ће по зеличини бити равни патњама, понижењу и беди потлачених народа у Арстрији. XV НШППСШРШ Рим. — Агенција Болта јавља: 16 априла рано изјутра, заштићен врло густом маглом, један непријатељски сумарен успео је да се приближи југозападној обали Сардиније, код Карлофорте, где је било укотвено неколико пароброда и једрењача. Најпре је бацио торпед, а затим отворио топовску ватру на један енглески пароброд. Стражарска станица није могла запазити непријатељски брод јер је врло густа магла спречавала свако опажање и са врло малог одстојања. Једна италијанска лаћа за гоњење сумарена,

која се налазила иза ГТукта Нера брзо се је, упркос магле, унутила у правцу, одакле су долазили хитци и регулишући одстојање на бљесак непријатељске ватре, отворила је ватру на сумарен. Сумарен се удаљио испред ове мале италијанске лафе, која је непрестано гаћала са својкм јединим топом, и ако је сумарен управио на њу своје топове од 120. Неки метци, намењени лафици, пали су на обалу иубили две жене. Неједнака борба свршила се бегством сумарена, против кога су најближе обалске батерије биле већ отвориле своју ватру. Тако је брза и храбра интервенција овог малог »Аса« спречила, да остали укогвени пароброди код Карлофорте не постану жртва гусара, коме је необична магла помогда да се приближи. СТАЊЕ У БУГАРСКОЈ Берн. — Јављају да је живсрт у Бугарској посгао Страховито скуп. уЈед&и војнички хлеб ЖГбОО кгр.) 3 лева; шељер (купљен по карти 3.80 лева (али га у опште нема); ше"ћер утрговини 20 лева кгр; ципеле 120 лева; одело 250—300 лева. Влада велико огорчење противу Немачке, која пљачка земљу за своје становнике; реквизиција баца у очајање сељаке; веФ с} ? искрсле побуне; у Софији су жене опљачкале радње са намирницама. Војска је дсморалисана: из једног пука са фронта било је од половине априла 50 дезертера, од којих су 40 из старих граница Бугарске. Избиле су и побуне и поред врло строгог угушивања. Багаљони н е м а ч к и прете Бугарима својим митраљезима. Немци подржавају турске претензије у Тракији. Било је и судара у Једрену, међу савезницима. Прича се да су Турци заузели Констанцу и Дедеагач. »Из стегнуте поморанце испадају зрна« казао је Фридрих II. Хохенцолерни изгледа, да нису заборавили ову истину. ИЗ РУСИЈЕ Париз. — Сазонова, бившег министра спољних послова ухапсили су Немци на Криму. Он ће бити изведен пред ратни суд. Цирих. — Јављајуиз Москве, да је миписгар спољних послова Чичерин протествовао проти ву наступања Немаца и противу уништавања становника. Немци су изјавили, да је њихова војничка акцијау Финској и Украјини свршена и да ови примају, да ућу у преговоре којима ће се дефинигивно решити границе ових двеју земаља са Русијом. ВИЦЕКРАЉ ИРСКЕ Лондон. — Наименовање маршала Френча за вицекраља Ирске изненадило је енглеско јавно мнење, које је очекивало, да Фе то место заузети која позната политичка личност. Није се могло предпоставити, да би садашње околности говориле у прилог тога, да се ова дужност повери једном, тако познатом генералу, чији је рад ненакнадив у вођењу рата. Листови неће да ово коментаришу.само кон-

стагују, да јс Френч не само Ирац, већ на своме острву ужива и велики глас. Према свему изгледа, да је наименовање изашло, ако не баш без Фрснчова знања, а оно бар независно од његове жеље. Доиста, он је увек гледао да сс држи ван полигнчких спорова. Не сме се схватити, да Френч иде у Ирску као војни вицекраљ, са гвозденом руком, у циљу да сломи сваки отпор против закона о регрутовању, већ напротив, треба знати, да он прима нову дужност као човек који стоји далеко од сваке политичке странке. и који има да врши једнујавну функцију, уводе-ћи мир у духове, умерено-

Париз. — Војни дописник »Матена« пошто је пошто је поменуо сјајну улогу, коју је играла коњица у овој дугој борби, износи један нови пример херојства, који су му испричали ових последњих дана у једном селу, у коме се одмарају стари пукови Венсене и Версаља. Један од озих пукова, ангажован једног целог дана у врло жестокој борби, у вече је остао без муниције. Мораоје напредовати и да би то извршио, војници су натакли на пушку своје кратке баонете и извршили успешно јуриш. Париз. — Сви војни критичари тврде, да се многобројни локални напади имају сматрати као знак предстојеФе непријатељске о ф а нз и в е. Све вести, каже »Пти Журнал«, потврфују да

пгћу и добром управом. У том погледу, вредпо је напоменути, да је енглеска војска, у свако доба, дала нацији и царевини изврсних управљачм и добре способности, к о ј е Је и Френч показао и на другим пољима. То говори у прилог и његовом новом покушају.

ОДЛУНА ПОЉАКА Цирих. — Из Беча: Поводом дугог договарања измећу бившег амбасадора у Вашингтону, грофа Адама Тарновског и пољског клуба, пољски јс клуб одлучио да према Буријану води политику чекања. Представмици свих пољских странака енергично су се изјаснили за присаједињење Галиције Пољској краљевини и за реституцију Холма.

је непријатељ довршио припреме и даје поново куцнуо час велике борбе. »Хавасова Агенција« од своје стране пише, да непријатељ неће мо■ћи да предузме поново офанзиву пре недељу дана, због великих тешкоћа, на које Немци наилазе у радовима око концентрације. Сектор Албер-Арас бњће поприште нових операција. Париз- — Иако изгледа, да јс акција пешадије безначајна, и своди се само на препаде, ипак се артилериска борба појачава свуда. Несумњиво је да непријатељ нагомилава трупе и материјал, да отпочне нову офанзиву. Напад се сматра као неминован. Само се још сумња о тачном времену и тачци на којој ће непријател. да изврши напад. Распоред са-

ЗАПАДНИ ФР0НТ

Ф Е Љ Т О Н ЧИРСЕЈ1 11РЕВ0: М0Ј БРАТ ГИЈ

Нисам оставила Гију времена да се успротиви; седох му на колена и са много тмиљавања, ја му изложих да имам исту жељу као Илдеску, ја, којој је у Буржу било много досадније него ли у Букурешту, да умирем од жеље, — као Илдеску, да видим Фани Лав, Лисиен Аржансон и лепу Кордобу. Али, то је глупост ! ако те неко позна... — Ја ћу метути густи љубичасти вео до засебне собе После, нема опаснбсти. Ни гвој пријатељ, ни те госпоћице нису ме никада видели. — Можда ће се говорити о стварима незгодним...

I — Ба! нисам ни ја светица ....Уосталом, ако се оде далеко, одвешћеш ме. Како је време пролазило брзо, а ја нисам попуштала, Гиј је пристао. Одлученоје, да ја играм улогу једне мале склизнуле провинцијалке, пријател.ице I ијове, која се први пут преставља Паризу. Имала сам у своме путничком пледу једну доста елегантну вечерњу тоалету; наместим се што боље умем, Гиј ми је служио место собарице. Моја идеја почела је и њега да занима. Дивно, рече ми, кад сам била готова, ти си шта више, много лепша него ли те ћурке тамо.

Илдеску ће да изгуби главу. Чувај се. Он је опасан. Вечерало се код Жозефа; састанак у један сат, —Фанн Лав и лепа Кордоба биле су слободне тек после позоришта. Гроф Илдеску узео је на себе, да иде до куће Лисиен Аржансон и да је доведе. Ми смо стигли, мој брат Гиј и ја у задоцнењу од четврт сата, — последњи. Ох! тај погледмоја Колето! тај троструки поглед три жене коЈ'е су ме одмеравале и оцењивале у тренутку кад ме Гиј престави: »Госпоћица Рене.... од Шателерол ....која остаје стално у Паризу. »Никада ми није толико поласкала похвала ни једног човека, колико једноврсмено прћен.е усана ових грију лепих лица (јер оне су заносне, ове креатуре!) и љутњекојунису знале да прикрију, што виде

да сам исто тако лепа као и оне!... Оне прећоше на моју тоалет}', чула сам да јој се подсмевају, док ме је Илдеску, већ загрејаи обасипао учтивошћу. Истина је, оне су биле боље обучене од мене, и, вероваћеш, исто тако пристојно, са елеганцијом отменом и скромном, савршеном у тону... Село се за сто; ја сам била измећу Илдеска и госпоћице Аржансон. Вечера отпоче. Попила сам једно за другим две чаше шампања, и одмах се осетила расположена да чујем најужасније ствари. Прво се говорило о позоришту. Фани Лав и лепа Кордоба износиле су њихове утиске о савремсној драмској умегности; оне ми се учинише много боље обавештене и мање глупе од дама из наше ари-

стокрације. Затим се Лисијен Аржансон баци у опажања, о свету, о животу великог света, о смањивању доходака; кроз двадесет година, изјави она, неће више бити богатих људи у Паризу. Ја сам познала ову последњу фразу, коју сам чула више пута од жене нашег главног благајника. Гиј је све то слушао озбиљно и одговарао истим тоном. Једини Илдеску убацивао ми је глупости у уво; и још много веће, од оних глупости са простачким предлозима г. д‘Егзила, малога Сен Ремиа и свију наших пријатеља! Он се задовољавао да ми говори о моме струку са упирним дивљењем; ја сам упорећивала мој струк, са оним што се видело код остале три девојке и била сам доста охола због овог преимућсгва. — Све једно, мислила сам, ово до сада, личи на породицу, на једну малу свечаност! Очевидно, оне се устручавају због мене.

Оне верују да сам провинцијалка и глупа. Идем, да би им било пријатно. И пошто сам попила још једну чашу шампања, ја сам испричала лепу малу авантуру, коју си нам ти причала тада, * када је пуковник даваовечеру, сатолико успеха: сећаш се, историје о сопГеШ ге\'е1а1еиг. Ах! моја Колето! да си само видела израз ових трију сумњивих девојака! Па усиљавање, као да нису чуле! Презриво дошаптавање кад сам завршила! Гиј, погпуно црвен, сматрао је за дужност да ме извини код своје суседке Фани Лав: »Ви разумеге, она незна... Доцније ће се боље држати...« Али Илдеску, он сс смејао од свег срца: »Ах! врло смешно... врло смешно! Врло занимљиво! Са свим париски!... Она је дивна!« И, у један мах, осетих да његово колено тражи да уће у конверзацију с мојим испод стола. — Свршиће се —