Народ

СТР. 2

II А Р 0 Д

БРОЈ 277

\

горој претпоставцн, кад бн непријатељ и успео да ладобије нешто тсрена, присиливши савезнике да напусте извесна места, ипак би најзад био задржан. Немачка 'ће моћи да настави ову офанзиву још неколико месеци, али на крају крајева, неће постићи жељене резултатс. Ми имамо потпуну веру у вредност заједничке команде, у спои мудросг генера, 5 т храброст француоких резерва, кије су скоро нетакнуте и у све интензивнију кооперацију амсричких трупа. За Енглеску треба ндпоменути, да је она у свима кригичним моментима налазила довољнонепроцснлшвих изпора воље, енергије и вере. Лондон. — Генерал Шмит члан енглеског ратног савета изјавио је: да ће нов покушај Немаца имати за циљ Кале и Денкерк, али да су Савезници уверени да ће сломити нову немачку офанзиву. ВОРВА ЈЕРМЕНА Лондон. — »Рајтерова Агенција« јавља: Свуда на Кавказу Јермени организују одбрану од турских труиа. Телеграми јављају, да је било сукоба измећу Јермена и Турака, и изгледа да је наслупањс Турака на исгок зауетављено. И поред пропагандс непријатељеве и издајства Татара, Јермени су одлучили, да се!

собн^ст ла Фоозг

боре до краја за националну ствар. Председник једног народног скупа у Тифлису казао је: »Ако треба да пропаднемо, онда да пропаднемо часно.« Студенти н ћаци удружили су се и изјавили да је бојно поље место, где ће прод 5 т жити своје науке. У РУМУНИЈИ Лондон. — Оставка МаргилоМанова, сматра се да је дошла као последица берлинских махинација. Берлин жели да се отресс човека, према коме има извесних обавеза, раније закључених, које се односе на одржање румунскединастије као и на питања тери горијална и економска. Енглеска штампа сматра да ће крал. Фердинанд наићи на ветике тешкоће, јер његову абди кацију траже Хинденбург и Лудендорф. КОНГРЕС У РИП/1У Рим. — Конгрес социјалистичке групе у Италији завршио је рад. Изгласана је резолуција, којом се констатује потреба слоге измефу Италије и Југословена, у циљу уништења аустроугарске монархије и стварање нових држава, способних да се бране од опасности германске. Немачка штампа тражи од аустриске владе, да силом угуши чешки и југословенски покрет.

ПРОТИВ АПСОЛУТИЗМА

Цирих. — Чешки и југословенеки посланици заједнички су упутили својим народима један проглас, у коме ггротествују против одлагања Рајхсрата. Проглас овакопочиње: »У часу кад влада једном апсолутистичком одлуком одлаже парламенат против воље већинс и гази устав против воље заинтересованих народа, Чешка Унија и Југословенски Клуб солидарно протаствују у име својих народа. Проглас даљс са индигнацијом говори против пројектованог новог преуређења Чешке. Влада ради против слободног развитка чешког народа, као и против развитка југословенског на рода и против његовог националног поседа на Јадрану. И влада се усуфује да то ради у најтежем., моменту светског рата; и на захтев за самоопредељење и самоуправу, што је захтев цслог цивилизованог и демократског света, она одговпра апсо лутистичким декретима који не представљају могућ ност пријатељског, заједничког живота, већ принцип борби, каквих још мије било и које могу, да прекораче границе које издаваоци декрета у опште и замишљају.

У моменту најцрњем — наставља проглас када се не зна, шта ће да донесе сутрашњица, поред врло тешког економског и социјалног мучења додаје се и политичко, са експериментима, који учвршћују апсолутизам. И док парламенти у п])авим демократеким земљама непрекидно учествују у раду, од кога зависи судбина народа, аустриски сс парламенат без икаквог разлога одлаже и посланици су поново лишсни оне парламентарне трибине, која им је три пуне године била одузета под пресијом војне диктатуре. То још јсдном доказује, да ее Аустрија не може сматрати као уставна држава. Чешки и југословенски посла-' ници неће признати никакав декрет или коју другу апсолутистич ку наредбу. Одбијају сваку одговорност за будуће развијање ствари, и никаква их сила неће уплашити у борби за демократију и слободу самоопредељења против апсолутизма и превласти. ГААД У ГАЛИЦИЈИ Берн. — Страшна глад вдада у целој Галицији. Власги ове провинције за-

тражиле с^' од Пољске да Одговорни уредник Крста ЈБ. Милетић.

им одмах пошаље цереалије и друге животне намирнице. Али Немци су одмах забранили извоз намирница из пољских окупираиих територија, ПРАВИ УЗРОК Лондон. — Енглеска штампа, коментаришући о путу цара Карла у Софију и Ца])иград, мисли, да је циљ овом путу, да убеди турску и бугарску владу о потреби, да упуте појачања на.западни фронт. Мефутим Турци и Бугари нису расположени, да приме сличне предлоге. Дневне Ввсти ОДЛИКОВАЊЕ Команнант Источнс Војске генерал Гијома, посетио је јуче енглееки авиатичарски логор у Микри и у присуству команданта енглеских трупа, генерала Милна, предао официрима и војницима разне ордене. ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ СРБИЈЕ Моле сс именована лица да пошљу Обавештајном Бироу у Солуну своју тачну адресу, позивајући се и на редни број фотографије, како би им се исте могле доставити. 330 Атанацковић Тодор нар. од Параскеве и Заге-Београд. 331 Бем Франц од Марије Штетинове-Јечин Велвари. 332 БлагојешгК Лука 4 брд. батер. од сестре Теодоре РатковиК-Белосавци. 333 БркиК Сретен пошта 510 од Јеле, Лепе и Вате. 331 Вујић Влада од мајке Ангелине-Всог*рад. 335 ВујнК Милошодмајке Руже и Загорке-Београд. 336 ВукосављевиК Александар од Драге Милутиновић-Паланка. 337 Гавриловић Радивоје од брата Спасо.ја-Крарујевац. (Наставиће се)

ПОШТА ЗА СРБИЈУ Никола Безар 3, 3, бр. ц. 16 јав.ва својој жени Преми, у селу Кошевине, срез милешевски, окр. прнјепољски, да је жив и здран са Милисавом Пузовићем и моле да им се јаве, •ер до данас о н.има ништа не знају. Мнлоје В. Николић поднаред. 1, 2, бр. п. 16, јавља фамилијама да су здрави: Владимир Сиљановић, Коста Мирковић, Радоваи, Милован и Миливоје Станићи, Јаћим Михаиловић; Сретен, Стојан и Милија Богосављевићи; Рајко, Милаи н Никола Богдаиовићи; Владимир, Васа, Манојло, и Тодор Селаковићи; Велизар Лазаревић; Јаћим, Зарија, Урош, Здравко и Милија Врачарићн; Лука, Лазар Панићи; Десимир, Крста, иРаденко Пашићи; Раде, Обрен Мирко, и Љубомир Ерићи; Вељо, Василијс, Драгутип, и Велисав Ђурићи; Јосип, 'Грифун, Миленко II Страјин Бешлићи; Владнмир Ћирковић; сви моле своје фамилије да им се чешће јзвљају. КРИЗА У УГАРСКОЈ Цирих. — Из Пеште: Ново Векерлово мииистарство примљено је врло хладно од јавног мнења. Опште је мишљење, да је кратког вска. Расцеп у Андрашијевој странци чини ситуацију тежом. Присталице општег и непосредног права гласа нису још определили своје држање према новој ситуацији, којаје створена компромисом. саопштењаЈ Васиљко Филиповић, редов| пољ. бат. бр. п. 216 молн пријатеље и рођаке, који знају што год о његовом стрицу Милану Стојановићу, поднареднику првог одел,. проф. кол. бр. п. 603 да га нзвесте на горњу адресу пошто му се није јавио седам месеца. Јосиф Дудић, 6 пољ. батаљ. бр. п. 216 моли свакога који шта зна о његовок синујјМилутину Ј. Дудићу, из Штубика, окр. крајинског, регруту из 1915," да га на горњу адресу извести. ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ К01У1ИНИКЕ 23 сата. — Акција артиљериска доста жива севсрно од Авре и у Шампањи, у пределу Масижа. Француске патроле задобиле су заробљеника измефу Ласињиа и Ноајона. Два апарата немачка оборила је артиљерија, један 3, а други ноћу имефу 3 и 4 маја. ЕНГЛЕСКИ К01У1ИНИКЕ Велика обострана акција артиљериска последње ноки између Жиљаншиа и Робека. Артиљерија непријатељсва показала је извесну активност на секгорима Ланса, Хазебрука и Ипра. Доцније.—Јутроссмо извршили успешне препаде на сектору Морланкур и јужно од Алиша и задобили заробљеника и 2 митраљеза. При овом предузећу аустралијске трупс напале су један немачки положај западноод Мор-

ланкура.изненадиле Немце и задобиле 21 заробљеника и један митраљез, не претрпевши саме никакав г}'битак. Авиатика. — Велика активност у ваздуху. Бачено је преко 23.000 кила бомба на важне жељезничке центре и на аеродроме иза непријатељске линије. Оборено је 30 немачких апарата, других пет пало је без контроле, два су се спустнла у енглеске линије и посада је заробљена. АМЕРИЧКИ КОМИНИКЕ У Пикардији и Лорену испади непријатељеви одбшени су. Немци су имали мртвих и рањених. У Вевру рад авијатике био је безпрекидан. Авиатичари амерички били су победиоци у више судара у вазду*у. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНИКЕ У Вал Арса јуче рано у јутро непријатељ је узалуд и по трећи пут покушао, да повраги брдо Корно, које

смо му отели, у ноћи 27 априла. Дпе нспријатељскс колоне, паоружане митраљезима и бацачима ватара, потпомогнуте артиљеријом, напале су наше положаје, али с^' стављене нод нашу барлжну ватру и под рафалну ваТру наших митраљсза тако, да су биле принућене да се у нереду повуку. Два апарата за пуштање ватре остала су у нашим рукама и лоложаје на брду Корно увек храбро држе наше трупе. Друга непријатељска одељења одбијена уз тешке губигке по неприЈатеља на Досо Алто, у зони Азолоне, на улазу у долину Орних и код Фенера. Оборена су гри непријатељска аероплана.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Цирих. — Пош го су берлински листови објавили ново напредовање трупа у Русији, то је поднета пред буџетном комисијом у Рајхстагу ингерпелација, којом се гражи одговор, да ли су 5 т напредовању учествовале и немачке трупе. Генерал Фрисберг одговорио је, да не зна за напредовање, али да позитивно зна да Немци нису у томе суделовали. Рим. — На путу са Ориента за Француску прошао је кроз Р и м принц Сиксто Бурбонски, инкогнито под именом грофа од Шарбора. У политичким круговима његовом повратку у Француску, приписује се велика важност. Изгледа да 'ће он у полемици КлемансоЧернин ре-ћи последњу реч. Лондон. — Дописник Рајтерове Агенције из Петрограда јавља, да је избио сужоб измећу анархиста и бсљшевика у центру Москве. Зграде, 5 г којима се налазе анархисте, опколиле су и напале трупе Совјета. Пошго су анархисте одбили да се предаду, ушли су у акцију блиндирани аутомобили. Анархисте су г одговорили митраљеском вагром. Непознати су губитци. Борбе се настављају. Лондон. — »Дељи Мељ« јавља да су се бољшезици обавезали Немачкој, да ће респектовати животе руског цара и његове породице. Цирих. — Диктатор Скоропацки наименовао је адмирала Мјеникова за команданта црноморскефлоте. Цирих. — После заузе■ћа Ростова на Дону, ау г стро-немачке јединице напредовале су дуж железничке пруге и после слабог отпора заузеле Батајецк. Офанзива у том правцу извршена јс знатним снагама пешадије. Цирих. — Болницу Црвеног Крста на станици јужне жељезнице у Бечу погпуно Је уништио пожар". Рим. — Оставке минисгра муниције Даљ Ољо и министра транспорта Бианкиа примљене су г . Сенатор 'Бовани Вила наименован језа министра транспорта а министар војни заступа привремено здинистра муниције. Цирих. — Немачка штампа, коментаришуо новом аустро-немачком савезу, каже, да је од велике историјске

важности. Али »Форверц« је особито немиран због конференције у главном немачком стану: Ко зна да се ту није расправљало и о династичном питању? Ова тачка — наставио је социалистички лист — много интересујенароде центрелних сила. Александрија. Довршен је мост преко Суеца. Постављена је директна жељезничка веза измефу Каира и Палестине. Лондон. )— У Ирској ухапшен је један човек, који се искрцао на обалу из једног немачког сумарена. Ухапшеник се сада налази у лондонској кули и би'ће суфен по ратном закону. Лондон. — Официри и морнари, који су г се истакли јунаштвом у г препаду на Зебриц и Остенде, одликовани су. СРПСКИ ЗВАНИЧАН И38ЕШТАЈ Ноћас смо ватром и бомбама одбили вишенепријатељеких одељења у пределу Кравице. која су пок>шала да се приближе кашим препрекама. У областп Трнова непријатељ је дејствовао пушчаним експлозивним зрнимк, што је и раније било запажено. МАЛИ ОГЛАСИ Српска књижара М. Ристивојевића код Беле Куле, препоручује разне српске књиге и романе, разне граматике, речнике и уџбенике, за учење страних језика, календаре велике и мале џепне, дописне карте беле и друге. 17—30 Српски Магацин — Душана Стојановића, улица Навахија Лимно бр. 30, пошавши од хотел »Париза« ка покривеној чаршији, прва улица десно у непосредној близини Бурмали џамије. Има на стоваришту разне сорте гарантираночистогприродногви- на у бурадима и флашама, које нарочито препоручује ерпским менажама. Магацин је обилпо снабдевен коњаком, ликерима, ракијом и осталом робом. Продаја на велико и на мало. Цене умерене. 7—10 Српско Трг. Друштво. Улица Алекеандра Великог број 7, обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручу г је нашем свету, да се користи услугама ове иовчане установе за све своје пословеАВрши на својој благајии размену свих новчаних монета по повољним дневним курсевима.

Штампарија Акуаронн-