Народ

Б1\ 280

СОЛУи. СРЕДА 9 МЛЈ 1918 1'ОД.

ГОДИИА II.

БРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Народ« излази сиакога дана по подне.

Штампарија се налази у улнци Колом^с број 0.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

НДРО

БРО.1 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра+ају.

Огласи и бслешко напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

ДДТОЧНИК СЈОБОДЕ

Г

У историји света ни једна нација није могла да понесе са више права чсстито име Заточник Слободе, него што га носи Фрпнцуска кроз ове дане, и као што га јс носила кроз прошле векове. Слободна мисао у земљи слободе могла Је само да створи своје овакве следбенике, и да их оспособи за велике жртве и највеће напо ре; само таква земља могла је дати снажне браниоце на Марни на Вердену и сада у Фландри.ји. Француска ио своме преимућству није била никад милитаристичка држава, ма да је дала свету највећег ратцика као што је Наполеон. Француске су с.е армије увек кретале или у одбрану свога огњишта или за одбрану и сировофење великих иДеја. У ове дане историски фатум спаја те две ствари у једно. Жртве француске дате на Марни, Вердену и оне које сада даје и подноси у Фландрији, имају то преимућство да, боре+гИ се за своју земљу, за своје огњиште, оне се, у исто време, боре и за ствар човечанства и за идеју слободе свих потиштених и на прпвди мучених народа. Ми Срби смо то и на себи осегили. Једна од првих великих држава, која Је нашу ствар прихватила као цвоју, то је била Француска. И политички и војнички и економски и чисто

материЈално њена помоћ, или њеним посредовањем, била нам је учињена. Поред тога, што све то долази и од срећних околности, да се наши ингереси поклапају са интересима наше велмкс Савезнице, ипак име нечега идејног. нечег ван обичних интереса у цело.м том односу из мефу нас Срба и велике Француске. Као доказ, да је то традиционална особина једне расе, израз једне нарочите културе нека нам послуже историска факта. Док се ире сто и више годинауамеричком рату за ослобофење бориле најамничке чете немачких кнежева Хесенских и Брауншвајгских за скупу плату, дотле је, на другој страни, слободно учешће француских трупа давало нарочити израз борбености за ствар правде и морала. Само с тога могла је благодарна прошлост, у овим трагичним данима, проговорити кроз уста Вилсона, и рећи мисао слободне републике америчке да: »има сто година како амерички народ жсљно чека, прилику да да народу француском доказе своје захвалности и свога п р и ј а т е љс т в а.« Та се прилика данас у овим трагичним моментима, указала америчком народу, и он је са свесрдношћу витешке захвалности потпуно користи, и свој

стари дуг у крви оби-|Сједињенс лато враћа. ЈошјСдном гу ^а јоДс^-д је освештан принцип: морал побефујс.

жаве ло^^т пој,

ИСХРАНА НЕМАЧ1 Берн. — Према обавештењима Фон Валдова у комисији Рајхстага заснабдевање, решење проблема о снабдевању Немачке зависи иотпуно од држања, које ће у томе питању заузети Украјина. Према уговору лакљученом у Брест Литонску са а\’сгриском делегацијом, Украјина треба пре краја јуна, да ношље централним силама 981.000 тона цереалија. Ати сада настуиа једно питање: да ли ће државни удар који је извршио генерал Ајхорн у Кијеву, отСжати или олакшати ову погодбу? Ситуација Немачке у овом моменту је следећа: претња да #е емањи порција хлеба, ако се Украјина не иожури да преда жито; претња, да се смањи порциЈа меса, ако Украјина не преда сдмах 150.000 комада стокс 1 ; несганак млека, снабдевање кромпиром једва се одржава, произвођење шекера јако умагвено услед оскудице у угљу, и велика криза превозних сресгава. Становништво стрепи да

г.ај^ гцкјву љуоав прсма цдај зоог борбе, коју она води всЈј четири годајући е ^огас

ј 'ј -ОЈединих странака иДа ' ,а ЈУ јаког дејства па војску. и сво|е оогаство за нас

дине, дају+и своју крв на< и за остали свет. Дужност је Сједињених Држава да покажу Великој Британији, да смо ми уз њу и уз остале Савезнике у борби до краја.

СТАЊЕ У БУГДРСКОЈ Цирих. — Радославов је признао у току јодног говора у ('.обрању, да је дирекција за снабдевање предвидела за месеце јуни и јули опасност од глади \ т Бугарској. Бугари су тражили од Немачке 100.0(К) тона жита цз Румуније, као удео у плену, али нису добили, но Радославов се нада да ке добити жито из Украјине. Посланик Саказов прскинуо га је и изјавио, да сел.ак нема више ни зрна за сејање нити има стоке. Радославов је затим признао, да су наводи Саказова тачни у колико се тичу појединих крајева.

»Југословенски захтевинаставља лист — због јаке пропаганде, која сада може рачунати и на потпору Италијс, представљају праву опасност за јединство монархије. Идеја да се Босна и Херцеговина присаједини Макарској, може само да погорша сигуацију. Дижу се веома жестоки протести нарочито у Љубљани, и Сајдлер је запретио, да ће без милосрђа угушити овај покрет. Чеси су са своје стране огорчени због апсурдне аутономнје, обе1.ане немачким окрузима у Чешкој. Граисилванци Румуни и Чехо-Словаци јављају сс у великом броју као добровољци протин Аусгрије. Ове појаве задају велику бригу аустријским генералима, који морају да водс нарочито рачуна о народности

трупа и да их распоређују тако, да не би дошло до братимљења са добровол.цима на фронту, што би за Аустрију могло да буде катастрофално. Са свим тим, Лемачка врши јаку пресију на Аусгрију. Офанзива се може очекивати скоро. Ми- можемо бити нотпуно мирни. ДРЖАЊЕ УКРАЈИНАЦА Лондон. — Дописник Рајтерове Агенције у Москви јавља садржп; једног повсрљивог нсмачког цирк} г лара немачким листовима, према коме су животне намирнице у Украјшш врло ограничене. Циркулар додаје да украјинеки сељаци, који су сви наоружани, показују непријатељско држање према немачким трупама и властима.

ЗАПАДНИ ФР0НТ

ИТАЛИЈАНСКИ ФРОНТ

Париз. — »Матен« пише, да се у Трентину опажа јасо ово смањивање не врши ј чи покрет аустријских грудо те границо, да постане ( ,та - Један део аустријске неиздржљиво. [теже артиљерије, који се. до сада налазио на западноме фронту, упу-ћен је сада на југ. Сви војници и официри на осуству позвани су у евоје командс. Према исказу заробљеника, врши се велика конценТрација трупа на висоравнима и на рецп Пјави. Али, ипак, изгледа, да Карло ! није уверен, да је ова прилика згодна за офанзиву, с обсиром на унутрашње прилике. Више је него сигур-

У БОРБИ ДО КРАЈА Вашингтон. — Бивши предссдник Гафт, п редсда вљај ућ и новинарима главног енглеског комесара лорда Ридинга, држао је један од најбољих својих говора, у коме је одао најтоплију част напорима Велике Британије у последње четири године. — Рекао је да но, да жестоке борбе изме-

Париз; — Клемансо јс посетио најважније секторе на фронтуи по повратку је изјавио да је еавезничка линија неосвојима. Лондон. —Дописник Рајтерове Агенције код енглеске војске у Француекој јавља: Сада је могуће на основу готових наших листа о губитцима истакнуги, колико Немци претерују у тврдњи о нашим губигцима у мргвим, рањеним и заробљеним. од почетка офанзиве. Немачка бежична телеграфија јављала је, на пример, да је 56. дивизија потпуно унишгсна, а губитци су били 43 официра и 1425 људи. За пети пук »беркс« јавили су да је уништен, стварни губигцн су били 15 официра и 300 људи. О 23. батаљону краљевскпх стрелаца писало

се да је највише пострадао, док су његови губитци 5 официра и 250 људи. Хтели су Немци да прикажу и да се 4. пешадијски пук из Јорка скоро цео предао, мефутим укупан број несталих износи 194 човека. По поменутој листи могло би се набројиги неизмеран број оваквих случајева, али су ови примери довољни, да докажу немачку претераност. У осталом треба знати да су се поменуте трупе бориле као заштитнице при повлачењу и као такве у гешким борбама имале су много рањених, иначе њихови губитци не би били ни толики. Париз. — Ратни дописник »Морнинг Пос.таа на енпеском фрон ту јавља, да заробљени мемачки војници тврде, да је кајзер приспео на фландријски фронт.што

Ф Е Љ Т О Н дим. ц. и.: у; 2 ПУТ СОЛУН - МАРСЕЉ - ВИШИ — Намена српским оболелим ратницима —

Обом прилико.м треба нарочито напоменути, да је у путовању и кроз Италију л кроз Француску, апсолутно потребно бити одевен у војну униформу, јер ће тако много боље и много лакше пуговати, и уштедиће му се многе незгоде. Још нешто. Ко од наших путника буде остао у Риму више [од три дана, па макар то било и са одобрењем нашег војног делегата, — томе ће се, на надлежном месту, урачунати у издржано боловање све оно време, проведено у Риму, ијш у ком другом месту у Италији, више од

три дана. Изузетак се мћже учинити само у крајњем случају, кад се неко разболи на томе путу у толикој мери, да не може даље путоватн, и кад се то утврди лекарски. Из Рима јс најбоље поћи оним рапидом, који полази за Венгимил, у 8.50 у вече. На томе путу, воз се мења само у Ђенови, где се стиже око 7 сати изјутра, и, иосле врло кратког задржаиања (таман толико да се може попитн бела или црна кафа) продужује пут за Вентимиљ. У Бенови, при прелазу из воза у воз, треба извршити пренос ствари врло брзо, јер

се врло често дешавало да се, због многобројних путника, остане без мссга у возу, а више пута и да се остане у Ђенови до другог воза. На талијанским жељезницама багаж се плаћа скупо, с тога најјевтиније пролазе они који имају ручне багаже. Го треба имати нарочито на уму. У Вентимиљ се стиже обично око 4 сата по подне. У том случају, заморном путнигку даје се прилика да преноћи у каквом хотелу, који се налазе у већем броју, у непосредној близини станице, одакле, освежеи и одморен, продужује свој пут одмах сутра чан у 6 с. изјутра. На станици вентимиљској увек дочекује Србе један наш тумач, који много користи нашим путницима (префе Јс био г. Благоје

Петковић, а сада је г. Б. Лукић). У овој станици воз се задржава по сат, два, а некад и више. Ту се врши преглед ствари, виза пасоша и осталих исправа. Од француске границе, вожња жељезиицом плаћа се у четвртину цене, јер су француске жељезнице на овој прузи у рукама приватиога друштва 1*. Б. М. На овоме месту потребпо је рећи, да је замореном путнику од дугога пута, и малаксалом ратнику услед болести, нужно да сеодмори неколико сати, било у Ници, јер је до Марсеља пут још дуг. Сем тога, боље јс поћи изта два места јутром, јер се путнику дајс прилика дању да профе најлепши део француеке ривиере. Пугујући из Венгимиља све покрај саме морскс о-

бале — дивном, азурном, француском ревијером —, воз пролази кроз најлепша климатска места: кроз Мантону, где се налазе неке наше школе и санаториум за наше грудоболне, кроз Монте Карло, Мо«ако, Езе, Вилфранш, Болие и друга места, и стиже у Ницу око 8 сати изјутра. У лепој Ници воз се задржапа два и по сата, а за то време нашем путиику се пружа згодна ирилика да се може прошетаги чувеним шеталиштем крај мора, чувеним Рготепабе Јез АпућсЈз. У исто време може разгледати у ону неличанствену палату на самоме мору, која изгледа као да по њему плива. То је дивна иалата Казино (<1е 1а Је1ее РготепаНе),сагракена на гвозденим стубовима, усафеним у морско дно, испод које се ломе бесни

морски таласи; то је велељепна графевина уарапсковизантијском стилу, у чијим се великим просторијама, свако после поднс и свако вече, прирефују уметнички музички концерти и кинематографске представе. — Свршиће се ШАЈ1А И ЗАБАВА Мали Жикица пише једнога даиа својој тетки, старој уседелици, дугачко писмо. Груди се да ништа не заборави и на четвртој сграни заврши: »Код нас нема нишга ново, једино што нам мачкп омацила девет мачића. Очекујући од тебе исто остајем твој љубећи те Жикица «.