Народ
Г>1282
'—
ШЛУК. НКТЛК 11 МАЈ 1‘И8 1 ОД.
ГОДИНЛ 11.
1>1’0Ј 10 ЛЕПТА
»Народл излази гвакога дана по поднс.
ШтампЈшнја се лалазп у улици Коломбс орој 0.
Нласш1К КРСТЛ Љ. МИДЕТИЋ
ГЕИЕРАЛ ФОШ
БР0.Т 10 ЛЕПТА
1'укоП|;си сс нг иргпг.ју,
Огласи и ослошкс шш лаПују се по г.< г дбн.
гедакција бо број б.
е у улнди Голо>.
Требало је и сувишс времена, да би се разумела императивна потреба заједничке команде подуправом једног шефа примљеног од свију. Ово је сада
Зна историју из ње црпс што му греба. И кад је постао 1910. ди!>ектор Ратне Академије, он је покушао да сузбије у гицајну струју »■ђлка маршала«, како
спроведено у часу ве-јсу их Французи звали, ликс опасности крдтз ко- и К оји су играли кобну улогу рата. Фоша је затекао раг
ЈУ су прошли Савезници, Могло се колебати
V критичном момеи- вршени су мапдушим су јаено р.чевет мтмс плјаие ту, као оио ца Изеру, напади и у унутрашњо- киеаи Лктвнцова, то јест, може им цонбвити за-)сги Немачке. Важнитр- да огвори мут аа исток у-
повест Иелзонову: «Ен-1 говачки ГЛСС1 врши своју дужност.«’ландау
и индустриј-
леска очекује. да свакиј ски цеитри Мец, Келн, јшш своју дужност.« Ландау и Тионвил били
У
страшној оитци ко-
изме-ђу Фоша и Петена.Јкао команданта 20 кор
Фош старији, имао је своја дела: битку на Марни и Изеру, и ско- кариЈсра позната. . рашње прихватање И јетвовао је у борби на
талије. И као шеф шта ба врховнс команде, скоро годину дана, сво-
;а се туче од Оазе до мора и од које још зависи, као прсђе на Марни, спас Француске и| целога света, и поред напора, које чине Хинпочетком овога денбург и Лудендорф, ‘ми смо сигурни, да ће ствар Савезника тријумфовати, јер јс Фош израз оне снаге, оне прибраностп и гснијалности, која је увек спасавала Француску кад
су жестоко бомбардовани. пуса у Нансију. Од тога момента његова је Уче-
Гран-Курона; затим позван за команданта нове девете армнје, коју
Јим радом сам се по се- је Жофр формирао у
би наметнуо. Петен је имао за собом Верден. И та два шефа удружена вољно и срцем бију битку. Један управља битком, другИ распоређује сна-
позадини Арденске армије, која се повл' чила. Девета армија поднела је удар фон Хаузена изме-ђу 7 и 10. септембра 1914. на центру француског фронта,
ге. Петен је тактичар,|док 1 е на десном кри Фош стратег, и обоје лу фон Клук вршно
год ј е оила у опаснцсти.
ФИКСКА
су потребни. Њих двоје владају себи равнима, и признати су од свију. Шефо-ј ви армија: Кастелно, Фајол, Гуро, Дуглас Хејг, и Першинг покораваЈ - у се са вером. Фош је био професор тактике и стратегије. Он је од оиих великих професој)а, који чине част Ратној Акадсмији Француској. Фош је био више професор праксе него ли теорије. Он није ни доктринар нидогматик. Он има практичну способност. Он је држао своје слушаоце са катедре и на терену изненадном импресионистичко-м бистрином. Арти.керац, воли свој роД, али није специјалиста.
класично опкољавање. 1 Девета се армија повија, и -у највеГем јеку борбе, Фош врши дрзак маневар и разбија свога противника. По том се Фош од мах појављује на северуј на обалама Изера и на Ипру. Мала варош Касел очуваГе успомену на Фоша, који је смеј"ући се испољавао свој оптимизам и галски дух пред колебљи воагћу Енглеза. Тад је Фош задобио поштовање и новерење Енглеза, и он је остао порсд њих више као сзвстник, него ли шеф до новембра 1916. Данас се Фош појављује као шеф савезничке војске на западу, и налазећи Енгле-
Лондоп. Дознаје се да Финци почињу да увићају какву су грешку учинили затраживши помоћ од Немаца. Иемци реквирирају сву робу и чак шпервенишу код власти да спречи повратак у Финску швед»ским трговцима, који су јпре граћанског рата живели у Финској. Њихов се
ИСТОЧНИ ПРОБЛЕМ Лондон. — Док је пажња свих управљена на западни фронт, има их у Енглеској који мисле на не-
ииштсњем Србије. Данбиг гаже: пска се нацифисти ис варају да је Немачка својим успесима у Русији потпуио постигла што је хгела на Исгоку. На крају Данбиг исгиче, да треба да зна јавао мнење, да питање белгијске неуг[)адност 0 . и ако је бпло мршсредлн узрок енглеС № рЕп -ервенипје. није јемачку експанзију на Исто-јгање, којим се Епку. И доиста поогају свеГјМ* мора бавити * ве * п0 " I СхТсгојн II источни проблем, ништа мање онасаи п ако то девет десетина енгл*ске јавносги не зна.
јасније аспирацијшЈН/ ке на Индију. немачке снаге бОд^-шотпу^о ангажолЉ^еч/на западу, про-
ТП\ ДИкда ке
пасности за Индију
повралак не допада хордама немачких афариста и гргоначким пугницима, који су са војском поилавили Финску. Фински <:у лисуови нерасполржени према сгварању монархије и траже да се призна република.
РДд А1ШТМНЕ Лондои. - Активност у ваздуху наставила се особито снажно од 4. маја. Борбо је била жестока, али су Енглези сами оборили 92 немачка аероплана, # од којих су 81 уништени. Од своје сгране Енглези су писму »Тајмсу« обраћа пажњу на немачки нрограм на Истоку, изјављујући да треба бољс уразумити еиглеску јавност о главном циљу немачког рата, који
на Персију ка и да иокуша да дигне против ЕнГлеза анганистанског емира. Али оног дана кад би Немачка прешла у дефаизиву на западу и успелада потпуно завлада руским провинцијама, располагала би знатним снагама да покуша ударац протин Индије. ‘лМаичестер Гвардиан« .мисли, да Енглеска мора без оклевања припремити све прогин ових амбиција. Пре смега миралаби гледаги, да избаци 'Гурску из акције; и борбе у Палестини и Месопотамији, ако се водс цовољним снагама, моралеби донети гај резултаг. Несме се заборавити, да би се ове године могле добити велике страгијске и политичке победе над Турском. Победе, које би иапротнв, у идућој години захтевале огромиих напора и можда не би биле ни могуће у свему. И Лорд Данбиг у једном
изгубили 36 лероплана. У исто време иише од 100.000 кила бомба бачене је на непријатељ ске комуникације. Из-
ПРОТИВ БУРИЈАНА Берн. — Наименовање Буријана за министра спољних послова изгледа да је привремено. Има знакова, који потврћују ову верзију. Ако се може всроваги »Теглише Рудшау«, у бечким службеним круговима размишља се о томе, да се позове гроф Тарновски иа м е с. т о које приврсмено заузима барон Буријан.
»Рајпише Ц »јтупп , комеатаришући п!т.. ње смењивања барона Буријана пст 1 че, да је гроф Тариовски вслики пољски национ алист. Бечка га је влада више пз г та предлагала за преДседника варшавско 1 ’ че : ћа. али берлилска се влада увек одупрла овом именопању. Овај лист пита, да ли би у опим приликама дслазак Тарновског на влас 7 ’ олакшао остварењс. г.ро грама утвр-ђеног на коиференцији дг.а цара? ИЗ ИТДЈ^ЈЕ Ри.ч. — Италијанскп крал. посетио је провннцију 1’см&њу где је дочекан одушечљено од становаиштва. Краљ ;е посетно јуче Равену, где је наоод обасуо цлећем краљев аутомобил. Ово одушевљење је врло начајно у пределу који је сматран као центар републиканаца и социјализма. Рим. — Посланик '1лезаре Пава наименован је за подминистпа муииције и наоружања. ()н је заменио Бињалиа, који је дао оставку.
ЗАПАДНИ ФР0НТ
Лочдон. - Енглески војни критичари мисле да ће, офанзива почети на се.ктору Албер-Арас. Лондон. Победоносним нападом Фратцуза н ј сектору Локра исправл.ена је незгодна линнја Локр-К>ит, и сада је консолидована. Овај јуначки подвиг тим сјајнији је, што је бмло тешко, због разни х незгода пренеги артиљерију да помаже пешадију. Положај је сада много јачи за дефанзивну акцију. Париз. — Генералисим Фош примио је у штабу Врховне Коман-
де представника амсричке шгампе и казао: »Не питајте ме иишта. Оно што је извесно, то је да имамо поуздања«. Париз. — Нојни критичари говорећи о узроцима због којих је задоцнила офанзива, кажу, да је то због промена извршенпх \ последњем часу; услед променљивостн времена; због нових распореда извршених код трупа, које имају дн учествују у првом нападу. али исто тако јављају о великој забуни код непријатеља, коју му је сгворила сааезничка авиатика, чији
Ф Е Љ Т О Н
адфонс аоде:
ПАРТИЈА^ Како борба траје већ два дана и како су нровели ноћ с ранцем на лећима под плаховитом кишом, војниЦи су сасвим изнурени. Па ипак ево три паклена часа како су их оставили да дрежде, с пушком к нози, У барама на друмовима, у блату наквашених н.ива Тешки од умора, од непроспаваних ноћи,и скроз мокри, тискају се један уз другога, да се загреју, да се одрже на ногама. Неки се наслонили па ранчеве својих суседа, г.а спавају стојећи; и умор и оскудица виде се боље на овим лицима, која су се у сну опустила. Киша, блато нигде натре, никаква топла је-
БИЈБАРА
, ву једног маршала фран- борбеног строја ову богату цуског. ј тишину, коју чини ред, ј Из једног великог олука и ! »равилан распоред шума и ■ нема д у б и н а просечних
ла да се загреју, небо ниско и мрачно, непријател> свуда упаоколо. Ужасно 1.. Шта рнде ту? Шта сето догађа? Топовн, са устима окренутим шуми, као да вребају иешто. Прикривеии митраљези гледају непомично у хоризонг. Све изгледа епремпо за напад. Зашто се нс папада? Шта се чека? Чекају ее заповести, а главна их комаида не шаље. Главма команда, међутим, није далеко. Она је у оном лепом замку у стилу Луја XIII, чије црвене цигле, опране кишом, светлуцају на коси брега, мсђу дрвећем. Прави краљевски стањ, пот-
који се гра
камене ограде, ниче друмом. во до перона једноставна: киша, кој « ствара тако и зелена ливада, дуж које гадно блато по путевима и су иорећане са обе странеј дуби тако дубоке бразде,
пење се пра : стаза Киша, саксије са циећем. С друге страие, уиутрашњс стране куће, кроз грабопо дрвсће виде се светли пропланци; језерц' 1 , ио коме иливају лабудови, нружа се као какбо огледало, а над кровом у облику пагоде, једног огромног кавеза, уз крештањс, које се чујс у лишћу, пауносл и златни фазани ударају крилима и шспуре реп. Ма да су господари замка отишли, наиуштеност ратиа пустош пе осећају се. Застава врховнога команданта војскс заклонила је и најмањи цветићу трави, и заисга је било врло
пуно достојаи-да носи заста-1 чудно вид«?ти тако блп.»у
овде )е лепа господска киша, која оживљава црвенило цнгаља, зелеиило траве, даје ејаја нераиџину лишћу и белом исрју лабудова. Све се сија, све је мирно. Заиста, да није заставе, која се лепрша на врху крова, да не.ма оиа два војника, што чуваЈу стражу иред вратима, никад човек не би рекао да јс у стану главне команде. Коњи се одмарају у шталама. Овде онде види се по који војник, ио који посилни у обичном оделу, како шврљају око кујне, или какав баштован у
великом дворлшту. У грапезарији, чији про зори гледају на перон, ниди се сто у пола распремљсн, отворене боце, убрљане н иразне чашс, на изгужванои чаршаву — обичан изглед стола но ручку, ношго еу сс гости разншли. У спорсдној соби чује се жагор, смех, котрљаље биљарских лопти и куцс.: е чаша. Маршал игра своју нартију биљара и сто зашто војска чека заповссти. Је лп само маршал отпочео партију, може се и небо срушити, нншга га на, свету не може омести, да је не доврши. Биљар! Тб јс слабост овог великог ратника. Он стоји за биљаром, озбнљан као у борби, у парадном оделу, с
црвеним панталонама, који јпрсима покравеним ордемнрно грабуља по песку ујнима, светла ока, поруме-
нелих јагодица, загрејан ручком, гроговима и ш;ром. АћутаНти га окружили, мотрс иа сваки његов миг, с пуно поштовања, и не могу сати да се надиве сааком његовом ударцу. Кад маршал, начинн карамбол, сви полетс да га забележе; кад је маршал жедан. свп се отимају да му спреме грог. Шуште еполете и перјанице, лвече крсгов т в оковани гајтани, и опи лепп осмејци, ова огм -н удварачка к.тањања, толнко везенога злата, нових унифорама, у овој високој дворнмци, обложеноЈ растовином, с прозорима нрема парковима и почасним двориштима, све то подсећи човска на компијењске јесени и даје му мало накнаде за блатњаве шињеле, који дрежде на пољу дуж друмова и праве гомилнце, тако мрачие под кишом. — Свршиће се —