Народ

ОШ'Н, СУБОТЛ 12 МАЈ 1018 ГОД.

БР. 283 БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога даиа по подне.

Штампприја се иалази у улици Коломбс број 0.

Бласиик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

'ГОДИИА II. БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају.

Огласи и белсшке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

Иапоредо са вестима о скором обнављању нсмачке офанзиве на француском делу западног фронта, долазе и вести о припремама за офапзиву и на италијанском делу. Вести, које говоре о томе имају и нечег нервозног у себи, кад говоре и о »кажљаван.у Италије што се усудила да поша.вс своје трупе на ({)ранцуски део фронта«. И доиста, морало јс бити прилично изненађење за Немце, кад су дошли до података о учешћу и т ал и ј а н с к и х трупа на Соми. Непријатељска пацифисгичка пропаганда, релативни успех ауетриске офанзиве, уз учешће нсмачких група на италијанском фронту, могао је давати повода непријатељу за претпоставку о умртвљсњу Италије бар за неко време. 0 в у претпоставку потхрањује н е м а ч ка штампа, нарочито лист »Германија«, кад тврди »да је спољна политика италијанска претрпела знатне промене, и да се не само осе-ћа умор у Италији, нс-го и незадовољство према Француској, и да су Сонино и Клемансо у сукобу. Оваква твр-ђења могу полазити и од необавештсности, али ће понајпре бити, од жеље за споразумом са Италијом. Јер нашто би се онда у »Ца јту« обраћала пажња Аустријанцима: »да се добро узму на ум сви они, који га-

јс тајну наду за споразум са Италијом.« Последње недаће у Италији одиста су ималс својих последица, али сасвим других но што је го желео нспријатељ. У парламенту је изведсно потпуно спајање народних снага. Политика спољна остаје непромењена. 0на чак има и један »плус.«: Споразум са Дугословеиима, што није мали чинилац с обзиром на стање у Аустрији. На унут]>ашње се прилике утицало низом здравих мера, савремених и демократских. За последње време учињено је толико много и толико добрих сгвари у Италији у свему, а нарочито у погледу њене чисто војне ситуације, да се може надати у најповољније резултате. Најскорији догађаји на италијанском фронту: омањи сукоби, извифања, преузимање позиција секундарног значаја, не могу се никако узети као какав нарочити предзнак. Према свему и кад би била могућа упоредна офанзива централних сила, она би и кајвећим оптимистима на страни Немачке, изгледала као једно опасно заплитање за саму у Немачку. \\К СРБИЈА И ИТДЛИЈА Крф. — Поводом треће годишњице уласка Игалије у рат, ПреДседник Министарскога Савета, Министар Иностраних Дела Господин Пашић упутио је Господину Орланду Итали-

, јанском Мииистру Председпику овај телеграм: »Ја хитам, Превасходство, да Вам из свега с])ца чесгитам трећу годишњицу јвелике борбе коју Италија води толиком храброшГу и толиким жртвама за победу Правде, Права, Слободе и једпакости свих иа])ода. Ја се поуздано нндам да ће четврта година рата доиети Народу Италијанском остварен.е његових жел.а, његових правилшгх националних тежм.и, наградивши га на тај начин аа све шго је препатио у гоку овога ужаснога и свирепбга рата који иам је варварство наметнуло газеки најсветија права свих народа«. (Пресбиро). НА ВЕЛИКОМ ДЕЈ1У Њујорк. — КсЧд је чета 300 Срба и Хрвата са пацифика прошла кроз Њујорк на путу за Канаду, да се укрца за Европу, дочекала ју је подпредседница њујоршког пододбора Црвеног Крста госпођа ВилиамДрапер и предала свилену америчку заставу, коју ће они понети на ф р о н т. При предаји заставе амерички генерал Грин, честитајући добровољцима, рекаоје: »Нема речи, које би могле описати всличину мотива, који вас овамо доведоше. Ви одлазите, да учеетвујете на великом делу, и они који се од вас не врате, учиниЕе више жртвом на бојном лољу него да су живели стотине година. Ви полазите, да ослободите вашу потлачену домовину, земљу сада прегажену од непријатеља, земљу, у коју вас позива крик и запомагање ваше бра-ће. Нека

никога од вас нс смућујс таман изглед. Кад би мопи загледати у зомљу непријатеља, видели би, да је изглед онде десст пута црњи. Ова година бићс одлучујућа. Она ће одлучити како Ее ее свршиги садашња борба, и ваша ћс бити доора срећа и велика част да суделујете у тој одлуци.« ПОРОДИЦА ПАРМА Цирих. — Пангерманистички лист »Лајпцигер Иахрихтеп« доноси иеколико информација, којима хо’ке да покаже Пемцима, како породица од Парме води политику, опасну по аустро-немачки савез. Тврди да су Аустријанци непријатељски расположени према породици Парма, а на-. рочиго према војвоткињи Марији Лнгониети, и ци тира затим више чињеница, које су силно узрујале немачке кругове.

ко н лист додаје, да би требало огворено реки младом владару да благовремено ускрати породици Парма право владања Аустрији. КИНА ИуЈАПАН Лондон. — Текстконвенције закључене између Јапана и Кине овако гласи: 1) . Владе кинеска и јапанска, боЈећи се утицаја непријатељевог у Сибиру, који ставља у опасан положај њихове ингересе, одлучиле су да закључе споразум, како би се овоместало на пут. 2) . Да би се ово добро извело обе владе имаће потпуну равноправност. 3) . Да би боље радили у заједници, препоручују њиховим официрима и војницима.да се помажу узајамно и лојално.

4) . Кина ћс учинити све, да олакша операције јапанских трупа, а Јапанци ће са свбје стране поштовати суверените г и обичаје области кроз које пролазе. 5) Чим се сврши задатак, Јапанци напуштају територију Кине. (ј). Кинеске групе оперисаће изван својих териториЈа. 7) Јапан има право да организује војне транспорте; у пределима, где су његове трупе. Он може да изради за ове објекге, којих ће несгати по закључењу мира. Јапан даје материјал и оеобље за амбуланте и пољске болнице. 8) Влада кинеска и јапанска потписа ће/конвенцију са железничком компанијом у случају да те железнице буду потребне за операције. »Принц Сиксто — каже лиет — упркос службеним весгима, иије у Мароку. Сви знају, да је он ту скоро био у Бечу, и могло би се, кад би се хтело, гражити од њсга изјашњења. Принчеви Ренат и Сиксто н ако припадају белгијској војсци, у току рата путовали су чссто у Беч. У марту 1917 били су у Рајхенау, где су водили разговоре, који су се после наставили у Швајцарској. Марија Антониета интригира и код Папе. Ватикан има великог уплива на бечком двору, као и нунцији и језуити Шмит и Музил. Аустријско племство противно је овим ингригама. Три надвојводе који су заузимали висока места у војсци, били су са тих положаја уклоњени на велико изненакење немач.чих кругова. .Узбуфење је вели-

3 А П А Д Н Рим. — Према обавештењима из Париза, сви политички кругови као и војнички показују највећи оптимизам према општој садашњој ситуацији на западном фронту. Уверење је код свију, да Немци неђе моћи да заузму никакав важнији објекат. На против, верује се, да -ће генерал Фош нанети тежак ударац Немцима, вршећи контра офанзиву са трупама из реаерве. Париз. — Очск}је се офанзива. Јака артилеријска и авиатичка акција. Савезници су врло мирни и спремни да приме велики ударац. Свако изнена-ђење је искључено. Сваки дан који протече, утвр-ђује све боље Савезнике и

И ФР0НТ побољшава им п ол ожај. Лондон. —Дописникданскоглиста »Политикен,« који је посетио савезнички фронт у ФранцускоЈ, имао је разговор с једним енглеским генералом о јединству команде. Генерал је изјавио, да је заједнички рад изврсно изведен и да има случајева, да је енглсска артиљерија под командом француске дивизије, која је пак под командом енглеске армије, а све пак под командом генералиеима Фоша. Коресподенту је изјавио један француски генерал да организација заједничкс командс не преставља никакву тешко1»у од првога дана, рекао је генерал, ми ж и в и м о к а о брака.

Ф Е Љ Т О Н иФОнс доде: партијајшра'

Противник је маршалов један омалени кенералштабни капетан, утегнут, с накудранљеном косом, у јасним рукавицама, који јс био прави нештак на биљару и у стању да задене за нојас све маршале на свегу; али он уме да се дрна мристојној даљини од свога старешине, и труДи се да не добије партиЈУ. али и да је не изгуби сувише лако.То је оно шго се зове официр који има будукности... Пазиге, млади човече, др®ите се добро. Маршал ииа петнајест а ви девет. 8аља водити тако партију До краја, и тиме •ће те учинити за своје унапрефење

више, ио да сте на пол.у са својим друговима под бујицом кише, која плави хоризонат, прљајуки своју лепу униформу, кварећи злато својих ађугантских гајтана, чекајући заповести које не долазе. Паргија је заисга занимљива. Лсте лопте, додирују се, укрштају своје боје. Зидови их добро одбијају, чоха је као загрејана... Наједанпут нламен сину небом. Потмуо пуцањ затресе окна. Сви затреперише; згледаше сз неспокојно. Једини маршал није ништа видео, није ништа чуо: нагнут над биљар одмеравао је један диван ударац у натраг; те је удараце он на-

рочиго добро изводио!... Али ево где сену нова муња, иа онда јопГ једнз. Тоновски пуцњи почешс један за другим, убрзашеАкутанти отрчаше прозорима. Да то случајно Пруси не нападају? »Па шта је с гим, нека нападају!« рече маршал превлачећи кредом нреко штапа. »Па вас је ред капетане.« Шгаб се дивио. Гирен који спава на једном лафету није пишга према оном маршалу, који тако мирно стоји пред својим биљароМ у тренугку борбе... Иа то време пуцњава се удвоји, с топовском грмл.авом помеша се свирањс метака, гроктање п л о т у н а. Црвеи дим, по иницама црн, поче се пети доле на крају ливаде. Цела је доња страна парка као у ватри. Поплагаени паун^ви и фа-

зани у кавезу почеше да креште; арапски коњи, осећајући барут, пропињу се у шгалама. Главна команда почин.с да се узнемирује. Депеша стиже за депешом. Гласници долазе у грку. Траже маршала. Маршал је неприступачан Кажем ја вама да га ништа не може омести да не доврши своју партију. »На васје [>ед, каиетапе.« Али је капетан расејан. Што ти је млад човек! Изгубио главу, заборавио на своју игру и једно за другим начинио две серије, са којима је готово добио партију. Сад се маршал помами. Изненаћен.е и гњев илаиуше на његовом мушком лицу. Баш у том трснутку долете у највећем трку и скл.оки се у дноришгу један кољ. Један аћутант, покривсн блатом, мимо забране уђе и једним

скоком пређе преко перона: »Г. маршале! г. маршале!...« Али је био лепо примљен... Сав набрекно од гњева и црвен као петао, маршал се помоли на прозору, с таксм у руци: »Шта јс то?... Шга је то сад?... Зар овде нема стражара?« — Али г. маршале... Знам... одмах... Чекајте мојс заповести, сто му громова! И мтршал тресну ирозором. Да чекају н.егове заповесги! Та то баш и чине јадни л,уди. Вегар им шиба кишу и картеч прано у очи. Читани су батаљони сатрвени, док остали стоје беспослени, с пушком на рукама, не могући разумеги зашто стоје. Цема нишга да се раКи. Чекају се заповссти... Дли, иаравно, како нису потребне заповесги да се умире, то људи падају лесама иза жбунова у јендеке, пред великим и пемим дворцем. Па и кад

падну картеч их раздире и тихо из њихових отворених рана тече благородча крв Француске... Горе у бнљарници, борба је исто тако жестока: маршал је опет измакао, али се мали капетан брани као лав... Седамнајест! осамнајест! • деветнајест! Једва стижу да белелсс \ дарце. '1'утњава борбе при ближује се. Маршал игра свега за један. Већ грапате падају у парк. Једна се распрсну изнад језерцет Водено огледало прште. Једаи лабуд нлива престрављеп, у вихору од својих крваних пера. Го је последњи ударац... Сад је потпуна тишина. Само се чује киша како пада иа дрве ђе, нејаоно добовање на иодножју брда, и, по наквашеиим путеви- . ма, нсшто налик на тонот стада, које се жури... Војска је погучена до но 1 т*. Маршал је добио пнргију. — Крај —