Народ

БР. 2X8

Г.ОЛ.УИ. ПЕТАК 18 МАЈ 1018 ГОД.

1'ОДИНЛ Ц.

Г>1»ОЈ 10 ЛЕПТЛ »Наргд« излази скакога да на по подис.

Шгамааријв се налааи у улици Ко.гочбе. ГЈ»ој 0. Власиик КРСТА Љ. МИЛЕТИТг

Готово напоредо са немачком офамзивом на западу, а по навршстку три годмне од уласка Италије у ]»ат, ком V? а и ке и н та лиј а н ски

ј н.е |авне свечаносги аначе, јдч формула слободних најрода ступа дефинитивно у јзваничне програме влада. нису се могле такве вс-!Свечаности су биле проСТИ узети као вероват- ј слава иотлачених иарода. не и остварљиве, баруЈСматра се, да само разви-

х »1*0.1 10 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају.

Огласи и белешке наплакују се по погодби. Редакција је V улкци Коломбо број б.

скором времену. Ови успели офанзивни покрети но итали-

јављаЈу о извссним ус-јјанско.чЈ фронту падају пелим покпетима ита- у врло оре-ћно и

лијанских снага. Извесне истакмУт;: гачке,

ни моменат. могу узети

тбраКолико се као из])лз

так свпх народа централне Евроие може обезбедкти одбрану света. нових руских држава и Азије од пемачког империјализма.

важне као доминантне, | садањсг здравог стањај

П 1 БДПВИ ндсиљд

преузете су од аустриских трупа, н брањене од пр ггивнапада, остале су у поседу И >т;лијана. Релативно велики бр-лј заробљеника чини ово успело подузгће важнијим. Познатл су нам не-

Италије, и у војецк и у позадини, толико се исто могу сматрати, као израза ревапша и зпхвалносги Италије према својим савезницима. Данас, кад се готово целокупна немачка снага ангажује па западу

мили допгђпји у Ита->кад Франц) г ска и Енлијн, одкојихје непри-јглсска примају на себе јг-тељ ечскивао врло главни удор снага централних сила, Италија би могла својом дивсрли здрг.ва свост, родо- зијом учинити драгољубљс и памгтно схва- цених услуга и себи и тањеприлика од странс оп-штој савезничкој Италијс и њених савез- ствари. Изгледи су, да

важне, да се не каже, пресудне, последице. А-

ника, спроведи последнце тако,

су да

те то

ке она то и учинити. То јој налаже и част и тренутно оболсње има дужноет. 'Греба се А) т стрији—осветити; а Савезницима се треба одз т жити.

за рез} т лтат тако звани имунитет. Италија, којој су \ т више озбиљних момепата, социјални односп задавали доста бригс, она је изашла из ове кризе опорављена, прибрана, и са уве])ен»ем, да се шго слично нс може више десити. »Кем^еге рег е81б1е-

?АЗВИТАК НАРОДА Рим. — Јавно италијанско мнење дубоко је дирнуто манифестацијема солидарности и симпатија целог света према Италији нриликом трогодишњице њеног улаека рат. Италија

г(‘«, то јс сада парола. са з^довољством схвата, да целог италијанског на-: њен полоа;а ј у борби за Р 0 Д 3, јслободу народа цсне сви иароди. Италијаиски народ иотврђује, да Ке за ту бор-

Вести од пре више дана предсказивале су нам аустриску офанзиву :;а и т а л и ја н с к о м фронту. Али кад се је знало, да ни прошла

бу дати сву своју матсријалну снагу и морални ауторитст своје прошлости, у одбрани иринципа сло-

офанзива аустриска ни- бодиих народа је била извсдена безу-Ј Италијански политички чешћа немачких снагаЈ

кругови истичу да послед-

Берн. — »Словенски Народ« каже, да је одмах после Сајдлеровог говора против Словена царски намесник Штајерске гроф Клари издао нове наредбе у погледу цензурисања слсвеначких листова. У многим чешким окрузима уведсно је онсадно етање, да би се стало на пут нередима који се дога т ђају у више места. Једнс ноћи само ухапшено је због нереда 150 особа. Имање кнеза Фирстенберга опљачкано је и запаљено као и многа друга имања. Било је и озоиљних нереда у Острови } т Моравској у Плзњу и у Находу. Сајдлер је позвао Стлнека на разговор. Станек |е је одбио и упутно писмо Сајдлеру обраЕају•ћи му пажњу на опасности, које могу настати од мера које влада прсдузима, и скидајући сваку одговорност са себе. Остали део гшсма јс забранила цензура. Лист »Г.тас« из Загреба доносн истс вести и додаје, да југословенски народ чсшкз т ствар сматра као своју сопствену, и да 1;е се прсма томе и управљати. А М I ? И К А Рим. — Било их много у почетку рата, који нису давали никакву важност уласку Америке у акцију. Сви су се ти до сада уверили да су били на погрешном путу. Многи су мислили, да држава, која јс толнко оклевала, шаљући Немачкој, ноту иза нете, неће ући у овај раг са потребним жаром. Мећутим, индустријска и мирољубива Лмернка, кад се у послодњеч тренугку уворила да је једппо сила кадра да свлада тевтонски варваризам, ушла је у овај рат с гврдом намером, да га води до краја и да онемогући пасилпицима, да и у будуће шкоде; те, најзад, да заведе у свету систем, који ће осигураваги мир. Та се воља Америкс сваког дана све впше очитује. Нај бол.и је зато доказ говор председника Вилсона. Хапокритски покушаји централних сила не могу више никога да заведу. Вилсон је рекао, да неискрени немачкп предлози о миру значе, да Не.мачка жели, да јој се оставе слободнс руке на исгок)\ да оствари евоје завојсвачке екснлоагационс планове. Али, то јој се не може дозволити. Упркос руског лудила и издајства, источно пигање и дал.е осгаје важно за савезнике. Они траже дп Немцн ограниче своју активност и апетит на земље, које им припадају по пркнципу права народности. Кад би Немачка успела, да на Исток експортира свој злочи начки и м п е р иј ал изам, свет би и даље живео у великој несигурности и нслрестано се спремао на нове борбе, до којих би сигурно дошло. Овакво решењс не желе народи, којн су ушлп у о-

рат нз нреке пужде; то А

ва не жсли ни дмерика, која се бори 1,.ј чистог идеалнзма. Њена јс г.оља свакога дана чвршћа и од. 1 уччија. Њен је напор сваксг часа сзе већи и акција шира, тако, да сс Немачка, мора блти, озбиљно забрииула. Централне државе урадиле су све шго су могле. Мобилисале ез т сву своју саагу поуздајућн сс једино у своју грубу с-илу и рушсћи брутално сваки лравни и културни принции. Кроз кратко времс саиезници ће бити надмоћнији у свему. Треба само храбро н са вером п даље истрајати. ~ 7 ИРСКОЈ Лондон. -— Тск динас енглсска штампа налази за сходно, да коментарише мало опширније о дога^пјима у Ирској, н из тона данашњих чланака лако је увидсти, како се влади-

дала Једна слика расположења, које утом погледу влада код рпднкала, довољно јс казати, да »Дејли Њус« пише; да, ако влада има у истини у рукама доказе о постојању једног комплота измсђу »СпнФенера« и Немачке, онда је треба бодрити, да угуши заверу у свим њеним облицима без обзира ма број, особу и положај ухапшсних. Обратно пак, ако влада нема ових доказа, мора-ћс да платн за предузету одгонорност и за клевсту, коју јс 6ацила на целу странку. Ово јс јсдини изузстак. који налазимо у комснтарима. Сви оо тали листови сматрају, да влада има д о и с т а тешких могива, кад поступа у правцу угушивања, и подстичу извршну власт у Ирској, да без оклевања поступи, имајући у виду, дл на акциЈа у опште одо- иза својих ле-ђа има не брава, и ако либерални с»мо енглсско ј а в н о мнење, већ и мнење најбољег дела Ираца.

листови постављају по к°јз т резерву. Да 6н сс

ЗАПАДНИ ФРОНТ - — — ц Лондон. — Ратни допис- јтељ је успео дазаузмебре-

ник енглеског радиа ]авља. Јуче у зору неггријатељ је почео један напад на два одељеиа фронта, то јест, јужно од положаја Иира, измећу Локра и Вурмезеле, где је прегрпео миого тешких пораза, и на фронту од 50 километара измећу Соасона и Ремса. Пред оба напада предходило је кратко али врло интензивно бомбардовање са заг}’шљивим гасовима и осталим метцима. На северном сектору први ударац, како се и очекизлло, имао је нешто иочетпог успеха, и неприја-

жуљак 11 и болницу Локра и продро је у правцу језера Дикебуша. Лли наши савезници, који су држали један део ове лпније, одмах су иззршили контранапад наневши непријатељу вр.;о тешке губитке иуспосгавилн свуда ситуацнју ссм на Језсру Дикебуша, где огорчена борба још траје. На фронту Соасон-Ремс непријатељ јс капао са највећом одлучношћу, употрсбивши ЗОдивизија на фронту од 50 километара, и успео јс у првом налету да се дочепа положаја Шмен де Дам. У нодно у цснтру јс продро прилкчно далеко

Ф Е Љ 1' О Н

0АРСЕЛ прево:

НЕВИНИ САСТАНАК (1Е ЕЕНШ12-701ЈЗ ВШТС)

Н изненадно ми надошс на памет свс лсепе које су се иаљаде у овој посгсљи, и дале своје тело Жилијену.... Колико жена? и ктквих жена? Девојака, малих буржоаскиња »ухваћених« случајем неког тумарања (оп мк је причао неке историје онс врсте)... жена светских, као... бароница Шпарган, на пример, коју назпва данас љубвзнс: најстаријом јавиом жсном од Израиља. Све су оис биле на овом кревету љубави,

лова. А сада, био је намене ред... Нисам се свукла; ааи сам хтела да извршнм пробу што даље од стварности, и потпуно обучена, нружим сс преко постељс. Изгледало ми је одмах да сам девојка и очекујем каставника, мога наставника и свију оних равнич мени, којс су туда ирошле пре мене. Ниеам неодољивог темпераменга, извесно али заклињем ти се, моја Кло, сав темпераменат који сам имала изчезао јс на је-

ва повац или пз задовол.- дап мах. Скочим с постеље ства, да би причкниле при- са ужасом, затнорим јс, да јатпо задопољсто Жилнје- нс би нише видсла циничну Корамберу, писару Ми- ни подсмех постељних нистарства Сиољних Пос- стварн....

И вндех јасно све манс! моја чога неће ступити. ове самоћс, намењенс само Ј Јер ако приладнем Жилина оно штс у љубави има,јеиу ту, осећам, да ћу да најмање племенитог, гдессјпатим десет пута вшие, не-

улази само зато, да би се после оставило, као нека кућица љубавнс потргбе. Оис које су провеле ту јсдан часак журног миловања нксу имале врсмена да спазе, да се боја на зидовима скипула потпуно, да се нрашииа иагомилала у угловима, да ннкада Једна брижљива рука нијеурсди ла украсе на столу и на камину. У једном пехару биле су укоснице. Огворих случајпо једну фијоку од ормана: наћох црње и горе. Не, није имало душе, ово мало приземље; није би ш никога; оно је било стан пролазпе жеље,заклон за два пола у узбућењу за неколико минута... ....Побсгла сам одатле, заклињући сс да више ту

гс ли што еам ту патила сама услед моралних мука. Утврдила сам 'ту жалосну истину, моја драга Кло, да нисам створена за прељубу... И казала сам у себи нстога вечера, вечерајући једно према другом са мојим мужсм: »Баш има среће, та животиња ту1« А Жилијен? Ја сам га се отрссла врло просто. Написала сам му мало намирисано писамце, које гласи: Драги мој иријатељу, ја сам вас чекала јуче код ваше куће, три сата. Ако сте сматрали да није требало доћи, ви стс врло наивни. Ако ли не, ви стс врло неучтиви.У оба случаја волем да оставим иаше пријагељство оиде, где је сада. Збогом.«

ШШ И ЗАБАВА »Изволге, изволте драги господине, од срца се радујем што вас видим! Како сте, како су ваши?« — »Благодарим, све је добро; само је отац нешто слабуњав?« »О, сажаљевам, а шта му је ?« — »Боли га глава, пати од несвестице«. »(), о, како ми је од срца жао! А да нпје случајно послао новац, којн ми дугује?« — »Није, још јс ири свес ги !«

Председава јућ и: »Дакле, межете ли се заклети, да сте тужитељу п латили дуг?« Тужеии: »Врло вероватно!« Председавајући: »1’еч пероватно при заклетви мора

отпасги. Ви има да се закунете: нли ја сам платио дуг, или нисам платио дуг«. Туженн: »Е па тако п ја хоћу да се закунем!« * Неки паланчанин реши се да конзултира једног профееора једне чувене клииике о својој дуготрај'• ној бољци, гихту у ногамн. Професор: »Но, чујте, иа ј ноге сте бар могли опрати, | пре него што сте ми до* ! шли!« Пацијент: »То ми је саветовао и мој домаћи лекар; али сам ја мислно, пре но шго се решим ма тако што, да чујем и мишљење капацитета«. НА ШУ Господин: Лла вам јелеп и бео врат! Госпоћица: 'Гако ми је цело тело.