Народ

Ш\ 200

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по поднс. Штампарија се иалази у улици Коломбо број 6.

Власиик КРСТЛ љ. МИЛЕТИЋ

СОЛ>'Н* СУБОТЛ 10 МАЈ 1018 ГОД. ■■**№>■! -|ГГП .ТмУ>.тат и и .т-.тгг^ттг- - .■

/ ГОДН11А II. БРШ 15 ЛЕПТЛ

Рукописи сс не враћају.

Огласи и белсшкс наплакују се по рогодби.

Редакција је у улици Коломбо број б.

БУГАРСКА ЛЕГЕНДА 0 УДЛСКУ КУГЛРСНЕ У РАТ

II. V јулу 1915 ситуацијп Слвсзника постпла је к})итмчна: руска војско, бсз мукиције и материјала, била је привуфенл да сс нагло повлачи пред непријатељем. Русија је бнда упутила апел Србији, да уступи Бугарској Кратово, Криву Паланку, Кочане, Штип, Велес, ЈТрилсп, Кичсво, Битол> и Охрид, да ба ова ступила у рат против Турске. ОбеБавало се Србији, ако се рат срелно сврши, уједињене њене браТ.е по раси. Сем то га снле споразума ратификовалс су ово обећање и гарантовале Бутарској посед свих ових територија. Али знп, подизговором малепара, изврши мобишзацгју своје војске и рери Споразум, да -ће тувати лојалну неутрал!ост. Грчка и Румуниа напустише Србкју у ломекту, кад је н>ен шстанак дошао у пигзње. Под притиском ^огафаја и скоро у увезсњу, да Бугарска има 1 а закључи савез са Јснтралним силама, а џзбивши од Веницело:а гарантије, да ћс Грчка остати верна Спо»азуму, Србија приста1 е да уступ искоро све дто су Русија и Савезаици од ње траншли, !ЛИ ипак под условом № Бугарска ступи одиах у рат пјзотив Тур:кс. Кад су силе Споразума навалиле на Бу'арску да се изјасни, ока је оклевала у одго:ору, тражсћн сад једно сад друго, и журели се у војничким припрема-

ма. Чим је ово припремање било довршено, Радослављева влада, у место да форм} 7 лише одговор, запиталп је силе Споразума, да јој кажу, шта Те Србија добити, ако сс рат успсшао доврши. Тражила је и гарантије, да то краљевство не буде псће од Бугарске. Силе Споразума, увск уверене, да се Бугарска неће усудити, да ступи у борбу против Руеије, учиниле су последњи покушај у Софији, да би добиле неки одговор. Али га никад не добише. На ултиматум Русије, Фракцуске и Енглеске Бугарској, у којем се нарочито истакло, да ће силе Споразума напад на Србију сматрати као објаву рата самим силама, краљ Фердинанд је одговорио: »Жао ми је, али добра ствар је на страни централних сила.« А председник бугарског министарског савста од своје стране одговорио јс: »да Бугарска не може никад дозволити, да се Срби, Хрвати и Словенци ујсдине у једну државу.« У овоме питању, које још, и то често, третирају чак и озбнљни политичари у сазезничким земљама, истина је очо: Бугари нису никад озбиљно и отворено мислили, да ступс у рат против Аустрије, што јс нама Србима од почетка рата било јасно. Румунијаје закључила мир са непријатељима. Бугари ће јој одузети Добруџу, која

ни у ком случају није бугарска земља. Ово ће бити за Румунију буду ћи Алзас-Лорен и најбољи деманти за оне Р3 7 мунске политичаре, који су одбили српскогрчки-румтнски савез. Овај румунско-бугарски мир, као и сви остали, које централне силе закључе на источном фроиту, само је провизсрии мир. Инострани.

НЕРЕШЕНЗ ПНТА&Е Цирих. — Волф, коментаришу-ћи у »Берлинер Тагеблату« интервју допнсника »Лз Ешта« са Хертлингом, исгиче подсмех, којкм је Хертлинг говорио о Лиги за мир, и каже: »Оно што се сгворнло на Истоку под покровитељством Хертлинга не изгледа да је прппрема за Лигу светског мира. Кад Хертлинг говори о решењу источног пнтања, посмсх му ннје на мссту«.

РДД КОШШР. Париз. — Парламентарна комисија за спољне послове држала је седницу јуче под председништвом Франклена Бујона. Она је испитивала ситуацију на Балкану и мере, које трсба пред) г зети у тим земљама да би се проширио утицај Савезника. Одлучено је да Пишои одговори на ово питање и о политици франц) г ској у Руснји.

УКРАЈ8НА Цнрих. — Из Беча јављају, да се образује нова влада у Украјнни. У кабинет ће ући и соцнјалисте. Немачка штампа предвића да ће Немачка извршити војиичку окупацију Укра-

јјине. Круже вести, да су | Немцц упутили трупе у Русију. Берлинска влада известила је Русију, да не може забранити немачким сумаренима онерације у артичким водама. ПОЉСКА Цирих. — Члан државног пољског већа Росет у погледу форме пољске владовнне каже: „Пољској се не може наметнути форма владапине и савези, искоришћавајући ратну ситуацију. Само мећународни конгрес мира, кад не буду пише у превласти империалистичке идеје, моћи ће да се у пољском питању управља према самоопредељењу. Н а п р е д њ а ч к а страика, коју он заступо, волела би републнканску форму, па макар и с краљем на челу, што би одговарало пољској траднцији. Крал> би се морао звати краљ — предеедпнк. Радн се о томе, да се постигне уставпи парламептарни режим по угледу на западне државе. Росет јс говорио и о аспирацијама в с л и к е Пољске, али каже да је то више теоријска ствар него ли практнчна пошто мало ко у Пољској верује, да се Нсмачка може потрести револуцијом. ИЗЧЕСКЕ Цирнх. — Опсадно стањс влада у Ческој и ујугословенским земљама. Хапшења се настављају. Мафарски листови траже да се ставе на оптуженичку клуиу сви Хрвати као и Словаци из Мађарске, који су прпсуствовали свечаносгима у Прагу. Гувернер Прага наредио јс општинској управи, да отпусти све општинске чнновнике, који су

учествовали у демонстрацијама. Чешки посланици заједио са југословенским и итолијанским одлучили су, чим се отвори парламенат, да поиеду велику агитацију против министарске наредбе за Чешку, коју сматрају нсуставном. ВРЕНјЕ У ДУ0ТРИЈ13 Рим. — Потврћује се у кругоапма аустро-немачким да чешки покрет узима врло озбиљне размере. Лист »Аз Ујшаг,« дознаје, да су избилеј иове манифестацнје у Трсгу, и да је полнција била немоћнл да спречи манифестанте. НАПАД НА ИТАЛМЈУ Рим. — Поновно предузимање аустриске офанзиве изгледа да је врло блиско. Она ћ>е ее извршити према програ:> 1 у, који је спреми-

ла немачка комаида у намери да сс изведе општи иапад у Италији и Француској. Потврђује се весг о вел и кој ко! I центра циј и аустриских трупа на нашем фронту. Немачки листови говоре отворено о скорој офанзиви противу Италијс и додају, да ће Италијаии имати сада пред собом главне масе аустриских трупа, док је раније велики део аустриских трупа био на руском (|)ронту. НЕМАЧКН ПРОХТЕВМ Берн. — Страика »Немачка отаџбина« састала се ових дана под председништвом адмирала Фон Тирпица. Тирпиц је изјавио у своме говору, да минимум немачких захгева на западу, треба да буде Белгија, да би се стало на супрог плановима Енглескеи Лмсрике.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Берп. — Пуковник Мораг, немачки војни критмчар, пише у »Берлииер Тагблату«; Борба ће трајати још дуго иа западном фронту. Једино што знамо, то јс, да је она поново отпочела. Не знамо кад ће се свршити и да ли ће плаи бити остварен. Лондон. — Војни критичар енглеске безжичне телеграфије пише: Иа секгору Ене, наступање непријатељево успорено је. Ово успорлвање г.аступило је због ирироде самога нападања. Њсгово иаступањс у цеитру извршено је на терену врло ускома дубоком, стављајућн на тај начии иепрнјатељеву аргиљерију у пемогућност да потпомогне трупе у иасту-

пању, и да прокрчи иут пред њима. Рачунајући са непредвићеном одбраном Савезника нарочито на крилима н појавом савезничких резерви, непрнјатељ сматра застој као нотребан за тренутак, и за исправку своје лнније. Његова намера да ради на овај начин показала се у његовом напору да се удаљава од крила јер је јако узнемирен савезничким позицијама око Ремса и Соасона. Лли главни напади,. које је јуче извршио, баш су у овим правцима. На десном крилу он је прокрчио пут ка Соасоцу на високом терену. Непријатељ, мећутим, наилази иа отпор евуда и борбе код Ремеа и Соасо-

Ф Е Љ Т 0 Н

МГНЕЛ зам.шс:

ГШСЛЕДЊА ПАРТИЈА ШАХА

г. Леграшшер, као што Се може мвслиги, осетио је и-лику тугу услед смрти о"ога, којн је у исто време Лно његов пријатељ, као и н.егоп партнер на шаху, ркоро шездесст година. Носле два дана са всликим узбућењем загрли сина свога покојног пријатсља, Флориноа, који се спратио У повратку с погреба: Добар дан, драго мојејдст б> рече му г. Леграминер... ^рло сам ожалошћсн 1... Дивдо је од тебе, што си Дошао да ме пидиш... — Иисам дошао само, да в ас видим, гоеподане Лсг Рамиаере, одговорило је '‘Драго дете« којс се очеФало о псдссет}' годину.

— Ах... Зашто си го дошао? — Дошао сам да свршим партију. — Паргију? Паргнју шаха у гоку? Упита осамдесетогодишњак који није веровао својим ушима. — Да господине Л с г р а м и н ер е, партију која је у току... Кад је се отиц, пре него што се мирно упокојио, осетио врло рћано рече ми : »Ти ћеш ићи да завршиш моју паргију код Легрампнера... /о је чудна партија1... Због научног угледа шаха, потребно је да се одигра до краја!«... Ни зашта на свету г. Леграминере не бих сс огрешио о своју дужност, — ево ме.

Бпо је као Родриг који је долазио од страие Дон Диега да распалн изазнвање грофого: Имаш право! одговори сгари реуматик прснеражсн и узбућен... Истинаје да је то чудна партија... Па добро, али... седи... Адела ће нам дати шах Партија је у томе стању у комс смо је оставилн... Шах је донег; Флоран Флорино, ученик свога оца отпоче дуго испитиван.е, да би бно у току узајамне ситуације днају прогивника и на један пут речс: — 0! али овај топ не треба да буде овде!... Ои трсба да буде на овом пољу овде, измећу лауфера н пнјона. — Ти ме чудиш, у шах се није днрало. Адела би позваиа, којп признаде, да је тражећи

неку ствар V орману, услед нелажње оборила једиог топа и одмах га наместила ма гдс... Захваљујући лаком памћсњу, г. Леграмипер се сети да је право месго тога топа, у стварн кзмећу лауфера и пиопа. Ала како си приметио? упита Флорипо. Отац ми је објаснио положај до детаља и чак како треба играти... Нидите, да се сећам добро ппа ми ј'с казао... Црпи треба да матирају белс у трећсм повлачењу... То ће мо видети! одговорн сгари играч шаха, коме је страст нгрс причинила, да изнеиадно заборази мртвачки карактер игре. Шех крпљици.... објави Флоран. Г. Леграмипср одби напад.

Шах-шех, продужи други. Г. Легрампнер употреби сву своју математичку моћ, изоштрен практнчннм комбинацијама аа више од пола века, и после неколико минута: — Ниткове, прогуиђа, ја сам нечен... Он померн иемарно краља. Флораи му одмах дижс краљицу п објави: Шах краљу.... шахмат... отац је добио!... — Да, нитков! признаде г. Леграмипер, ои је добно најбољу.... најбољу. од нај бољнх!... И несвесно, додаде, са уроћеном л.угњом старнх играча: Иајтеже ми је што нећу никада имати реванш.

1ША И ЗДБАВД Један гамен, после сућсња, на коме буде осућсн

за увреде панете своме газди употребљујући безобразнс речи, обрати се судији: »Ја бих молно за једаи савет и објашњење: да ли се сме рећи госнодину магарац?« — »Апсолутно никад!« »А сме ли се ]>ећн магарцу господипе?« — »То псћ сметс у сваком случају«. »Онда збогрМ и хвала госпо шне!« , 4 Удовац, који се ионова жсни, није ни заслужнвао да му умре прва женп. »Пе, то је много! Зар хкљаду фраиака на један пут? Даваћу ја вама чети])истогине годишње, докле живнм!« — »Па шта сам ја урадио? Ви сте толико срећпи, господине Ро'пиде, да ћете још сутрп, умрети!«