Народ
Бр . 293 СРО.1 16 ЛЕПТЛ
СОЛУИ. УТОРАК 22 МЛ Н»18 ГОД.
пјдима п.
»Народ« излази свакога ца по лод ис.
Д«>-
Штл.чппапја се иалази у улици Коломбо б}.'ОЈ <). Власних КРСТА Љ. МКЛЕТИЋ
ПРОЈ 15 ЛКПТА
Рукописи се не араћају.
Огласи и белешкс натај.ују се ло погодби.
Редакција је у ул .г- и К- ломбо број б.
ТТ јп&м згв«
<и
Битка на западу, от-;наду нису ималнннје-ји прТктиа.у своју владу, '*
почета, по четлртн аут,'д«н пресудан успех, прс девет дана, премајбар и у мањем обиму. комунике се соом г;о свим знацима, она ипа;< иема овога пута снпј карактср нсодо- н.а километара л,квсгнадирања од стра- чен»а од странс
<енма, насгавлЈПЈЊихово брутално нажестцном, Али. дираЈне имало је увек,
фпље имало јс ) к«:о и сада, за последицу нсколико десетиповла- Са вез-
не Немаца, какав је и-јника у ци.ку, да се не-
мпрта,
мао налет од 8. Садањи удар извршен на простору од 40 киломстора, од Соасона до Ремса, приткс.нут па кјшлима, развнјп се у једномуглу чијс се стране секу на Марни. Упореди ли сеса овим налет од 8. марта, када су за четири првихдана битке Немци капредовали на простору од ()0 километара, од Араса до Ла Фер, готовој исто у центру као и на‘ /филима, па доцнпје ипак тај налет, у току борбп од мссец дана бквг. заустап.тен ма утоку Лисс у Лвру, мора се тим више и брже очекивати нешто слично и у Шампањи.
»т ваздушке пзлетр над Еп глеском, л упоређује те сусс са данашн.нм држа-];)и
њем пемапких листова, ко-ЧјкоР продирања.
(‘ЛЈ-јЖжратиЈИ да се учвра-јчетко - словачки, југо- стихи веру н.-.ших нач -.1 :ти у землш и да ство- словенскн и по.ђски но-рода у испун.еље н,с*говинари, који смо се са- вих аспирацлја купили у Прагу
брану прогив нема-
П РУШГ
да ступи у прегрворе сл Савеаннцама како би пре- —:г.талн са излетима на нс-ј Лондон. — »Тајмсу« јавмачке варошк. л.су ). Петрогрпда: 1 лад
»Дс.јли Експрес« каже : - ■*■ г , Г . , шне »Политика, ко)а |е очла
ограгу узпма стрп р . ;мере. Чрана се не вј ; ле ,«обаиит;1. Мр»славна н СЈајна«, и којл ша • порције којс власти »испун.ава спа немачна ср- раздају за новац недовољне цо. сшпом радотГ.у«, када су цспелинк н Гоге бомбардовали Еиглсс.ку, изненада је постала »узалудно!- г ., и =убвјање жсна и деце«. Она ЗАНЛЕТВА НОВННАРА јс била »евето дело« к;;да, .
су. Храни је скочила толи кн цена, да она потајно цирку.шше мее -о шшкрко! новца.
прпЈател.у отсжа положтј, нанесу губитцн и да се добије у времену. Слдања офанзива марочито има изглед једис неуспсле створи. За-, С У са '; ш енглеске уставл.сии у својим ра-јз еца б,1ЛМ ж Р тве » |Д 1 . Ј нпјим иокрсгима, Нем-: С У Пемцн у оиасносп., °н-ј ма ј,„ после д ЊИ ј е број ци сада чике две ства-|л л то посг,а Ј е »ужасаа м &4 ко ј н ј е изашао, јер ри : покушпј пробсја с . ак Р®
женс и Берн. — Из Прага: али квДјиНародни Листи« од о.ј^смо ојачатн и учврс-
у прагу у моменту кад је светски ј>ат, проузј)окован од старих држава, изазвао пстЈ)ебу ноког лоретка у снету на основи самоо п рсдсље ња на рода, проглашујемо, да кемо остати на месту борбе у првим ланијама за елободу народа. Борикемо се заједнички у рсцнпрочном интересу, одбићемо заједнички сваку препласт и зајсднички кемо осујетлги све сп .'1 етке. Заједничкл
и
бодрићемо их, да одлучније испгље саоју вољу. Дкжсмо десну руку и кунемо се за навек. Дакемо све што пмамо, све своје снаге и своје способности за слободу наших народа...« Остали део заклетве цензура је нзбрисала. Заклетн I сс завршаса са фразом ».... и за постигн)~ке дрлашног уједињења чеп;кс-словачког најЈОда. д[)жавног уједињсн.а Југословена и за дри-ави ) уједињење пољсхог н ;рода.«
ЗА РУСИЈУ
су даље излажење овогли-ј Јста забраниле аустриј-
—јследњем орсју пј>ва Лондон. — Телегра-Јсграна потпуно иска-
ДОВОД.НО аезаштнкениу. линија м покушај свлачења Ј)езсрви и снага на југ, да би се извршио удар у Соми и ра ми из Вашинпона ен-јсапљена од цензуре. На нији н0спех поПравио.| глеск им листовима ис-трећем ступцу лист допоси чланак под насло вом »Поверљиви састанак словеноких новинарп«. Чланак је испрекидан широким бслим празнинама, а од онпга што је осталој
Према првим знацн- тичу велико одушевл.ема они то неће успети.јње које је насталозбог Немачки покрети не-изјаве Вилсона, којије могу већ више даватијрекао, да је његова наиннцијативу за покрет-^мера да остане солида савезнкчких с сс ввдИ
ечких снага. Тојран са Русијом, да бн * н из извештајајгиме спјјсчко да ова
нема з,1 цил> териториЈалне анексије. »Маје Лајпцнгер Нахрнгтеи« очекује конгпл 0 (|:ан.!аву Фрапцуза и и ириПрема мг.мачки народ на ово, скрекуки му пажњу иа знача; француских резерви и нч трансиортна срества, којима располажу Савсзиици. Парие. — Стр.гховити
иамим
»р .• 1 тцу (. к8 - јн* зер ве.л осто н с нимачкоу. жрт ,'јсимо, ово:*»На ро-,- 1ала д, аеаријатељвв на-
шт;: сгдцгсу јсш уп'»требљекедпом. ВажнОст пзјав;:
иапади немачки овотпјОнс 'ке се употребити пролећа прсмеигтају п;;‘ ка д Т о Фош нафе да Оазе у Сому, по том у Т }>еба да б\-де.
Фландријуи сад у Шампању чане утисак ис успелих покушаја
1 енерал, који јс сво: јим 'ђацима говорио, д, |је »битка — борба две
меричка
Јавност
јвољс«, умеће своју во-
Бсз сумње да ту про мену праваиа Немци наметиути, и пракчине својевољио. И \ Јтично доказати свој да је »рат моралне тч\ђ
4 #
ооичвом сс животу ус-: П риндип, лешпа сткар не напу-’ Ј,, г .,- т - г ’ ШТЈ. Колико год ту1±,™« 5 промену намеФе Нсм-|——1цима жеља, да што ско-| НЕНАД Е САДА рије и успсшвије заПЈ)ше овај рат, толико Лоидои. — »Дсјлп ЕксИСТО ОНИ то чине и под прес « публикује пасусе из Утиском снага савез-] 11смачких нов . ;ша из 1915 НИЧКИХ стављених ЊИ-ј до М(:рта 1917, из Којих се ма на супрот. 'пиди, како је немачка штаНемци до сада на за-!.мпа у то врсме подстнцала
није тако јасно схватила у моменту, кад је мзј ) с чема, као сада, пошто ч-у коментаЈШделе штам пе Сједињгаих Држава и Европбобјзсннли њсно зна ч^њецПплсоно!>%• изјаву )ц неЈСПмо као јсдно Дз!ање, да ћс се поедити по сваку цсну и да ће се Русија национално ујединити, всћ и као акт непосредне солидарности у циљу, да се помогне Русија да преброди садашњу тешку кризу политичку и економску, дајуки могукности де-
:'?рљиви С: сганаку ПјЈа-јје имао тшакзо .дкЈјство гу V хотелу »У Златајна крзллм?.. V центру
ЗАПАДМК ФРОНТ Париз. Немачка штам-јнапредује па ф})онту ске нластч. У овом по-!па пише, да сва офанзивајизмефу Во[) жи и Бу”реш. К .1 1 ]>.; ју дана његов се фропг протезао од Ворежп преко Саконена, Бј еја, Шодена, Лонлона, Корси и Фаврола до једпе тачке код Шсзи, м гдатле ишао на и. тш; преко Лиси у празцу 1>урсш. Од оне тачкс лииија идс према Марпн пролазеки северн) од Шато Тиери, који држе Фјкжцузи. Развпла ее огорчона борба у равкици западно од Соасона, коју су Франпуаи побсдопосним конт{)анапади.ма поврааили. Уиркос великих нспријатељевих аапора Савезници су одржали задобијеии тереи. Иариз. — Одлучан моменат‘еадаШЕ.3 битке изглзда да со приближно. Штампа ко^статујо огромну откорку енеЈ^гнју Француско-еаглеску. Ратни допислик »Асосиатед Нрос« ка западном Фронту тслеграФИсао је јучо саоиелисту: »Битка, нзглзда, имака-
Гуса«
скугшли су се словенски новинлј)и, да п])ославе успомену на први састанак словснских ковинара од 1848, да протсствују против шиканирања које врши !? новина- аустроугарска в л а д а против словенске журналистике, да претресу и донесу решење како држање збогтога да заузму. На састанку су били представници ч е ш к ословачке, југословенске и пољскс штампе. На састанку једокторХајн прочитоо формулу заклетве, која гдаси: »Ми
наступање келријнтељево је задржано. Резерзе се прикупљају. У нзгдеду је решавајућа битка. Лондои. — Ратни дописник енглеског Радиа пише: »И ако је битка на фроиту Ено, а нарочито измсђу Оазе и Марне, била унорна, нше много изменила ситуацију. Главни непријатељсв напор је је у западном правцу борбеног фронта, где покушава да прошири своје крило у правцу шуме Виљср Котре. Јуче је успео да нешто
ЦТНЛ КАНдЕС:
Ф Е Л> Т 0 Н
ИСПИТИВАЧ
1
Са шеширом на глави, — Поновимо. Бароннца ПЈлицом у руци, гогов да Кларис дс Билроз, стара 23 чзПе, Силвер д‘Еспањак, године, удова, станује у у пошто је. бацио последњи лици Пантиевр, 17. на друлоглед. на огледало, — уЈгом спрату изнад приземља? Осари врло леп дечко, —ј — Тако јс, господине. лозва свога слугу и упвта] — Добро. Ах! Жистене,
03 извесним узбуфсњем. — Жистеве, име? — Кларис, господине. — Презнме? — Госпофа де Нилроз. — Титула? — Бароница. — 1'одиие? — Од прилике 23. — Удача? Мисли се да је удова. — Улица? — Паитисвр, 17. — Спрат? ““ Други нзнад призсмља.
ии Ј.е те спрсмити страри !за иут, јер ако бароница јприсгаие, ја ћу још овога ; нечера отпутовати с н.ом за јИталију. | После гога, Силвер д Еспањак преће предсобље, сикс низ стрпенице и уфе у кола пошто јс рекао ко чијашу: — Улица Пантиевр, 17, што брже. ВеГ три године, свакога јутра, у исто нремс, с.)ичнп сцена попавл.алк се иеЈПбСЖНО. 1!а питан.а свогп госпо-јда Ф.е му некад ммстериоздара, — не служећи се ни|на псдударност између и памћењем, нн обавеште- гре судбине и уобразнље њима, не употребљавајуГн|његовог слуге, дозволити ии лукавство, — Жистск је једнога или другога дана,
имао да одговара, на име прсзиме, титулу, године старости и адресу пеке са сбим замишл.ене жене; а Силвер није никада изостао да оде у нааначени стан; чак шта више никада није ивостао, да буде болно узбућен кад му је врагарка, — што је са свим
природно
одговорила: ни мало ту
»Нс познајем личкост.« Зашто му јс требала ова комедија по изгледу бесмислена? Зато што уморан од лаких љубави и унапред о дрефеног живота, Силвер д Еспарњак хтео је, да се ослбнн у будућс на необичну случајност, ову коју је он предузео. Да ли је заисга всровао,!
да срегне љуопзницу илп намењену смпрхгу? Да! И овај саи му је био у толико дражи, у колико је постајао уображенији. Ни младе денојке, које га нису одбијп 1 е никада, ни свстске женс, које су пристајале кад-када, нису га моглс скренути од ове јединствене замисли; вкше од јсдне, међу ови.ма, које су други из свег срца при жељкивали, узалуд су му бацалс поглед и осмсх, пеодређен н нежни знак, којим се не забрањује, да пм се приђе. Имао је само једну жељу! јсдну једвну! Увек с грознцчавошћу поновл,сиом, свакога јутра,
оа би сс одиезао на назначсну адресу неисцрпне фаитазије једног романтичног слуге. Кола се зоуставише. Ступајући ка улазу Силвер, и противу своје воље дрхташс; ишао је ситни.м кора цима да би продужио тренутан врло уобичајо;) суров одговор. — Госпофа де Билроз, молим вас? — Код куке је, госиодине. — Како? узвшшу он, врло изненаћен! Али пе, вп сте рђзво чули. !а сам казао: »1'оспођа де Вилроз?« — Тако је! да. — Бвроница Кларис дс Вилроз? — Тачно. — Једиа млада жена, око 23 године. — Тако је. — Опа је удова? - Од пре две године.
— А станује на другом спрату? — Изнад приземља. Он јурну, претрча степснице побауљке, зазвоии, не пријави сс, гурлуједна, затимдруга врпта, уђе у спаваку собу, и паде задихан пред ноге јед.че младе :кене потпуио запрслашћене! Како је она била плавуша и безпрекорно лепа, није иомишљао ни треиуткп да устанс. Какве јој је све речи казао? каквом јој је нсодољиком страшћу, придружујући ево.ме гласу и покрете п])еставпо своју безочну наду? !а не знам. Госпоћа дс Вслроз, којој без сумње није изоставио да прича у појсдиностпма остварењу псто])ију своје уобразиље, ]>азумела јс можда, да би била лудост не поднетн из свег срца и до краја фаталцост тако чудне подударности; можда је опа бнла од оних које се рћа-