Народ

СТР. 2

Н А Р 0 Д

БРО.1 2М

камо више камиоаа него ли Немци. Немци имају Хинденбурга иЛудендорфа ми Фоша и Петена. Оставимо Фоша на миру, да припреми досгојан одговор Хинденбургу. Париз. — Један заробљеник из седме немачке дивизије, који је учествовао у последњим операцијама, дао је следећу изјаву о губитцима његовог пука: официра 00. подофицира 150, појника 1000. Из тога се може да закључи колики су губитци били у целој дивизнји која је повучена послс 24 сата из борбе. Зароб.ЋСник изјављује, да је веЈшна дивизија у ирвим борбеннм линијпма имала губитке, који су приближни овим. Париз. — (Званично) 24 маја наши су пилоти оборили или избацили из борбе 13 немачких аероплана и запалили 4 балона. Наши аероплани за бомбардовање извршили су много излета у пределу Роај-Сен Кантена и Соасона и бацили 27.000 кила експлози ва н консгатовали су мно го пожара у бомбардова ним пределима.

Нажно јс, да се спомене, да сељаци у Сибиру нису бол>шевици. Сви бољшевици, који се сада тамо налазе, дошли су из индустријских центара, нарочито из Петрограда. У Сибиру је земља богата и има огромних рудника, нарочито платинских, и лако је замислити, како Немци желе да се свега тога дочепају.

ЈАПАН И СПОРАЗУМ Лондон.— Јапанског министра спо.љних послова, барона Гото, интервјуисао је нарочити дописник »Дејлк Мела«. Овај интервју - ће много расветлити дрлсање Јапана према Савезни цима као и питање о интервенцији у Сибиру. »Јапан нс присуствује ии једној конфсренцији — каже Гото — и ако мисли, да о питању Сибира држе конференције, час у Вашингтону, а час уЛондону. Јапан није поднео никакав предлог, нити су Савезници дефинитивно изнели који предлог Јапану. Да нам је прсдложено, ми бисмо са највећом симпатијом испитали предлог. И ако би био такав, да га Јапан може без даљег

У АУСТРИСНОЈ ВОЈОЦК Цирих. — Из сигурних извора дознаје се да се побуне у аустриској војсци умножавају, нарочито у трупама ми бисмо га ‘ одма>с ус . словенским. Покретом; војили> Ако би то зах . управљају војници, бивши заробљеници који су дошли из Гусије.

РАД У АИЕРИЦИ Паркз. »Бко де Пари« има извештај из Вашингтона, да је конструкција бродова прош ле недеље достпгла рекорд у Америци. Спуштено је у море 18 лађа: 3 дрвене и 15 челнчних, са укупном тонажом од 100,000 тона. Исте недеље довршено је 10 челичних лађа. V месецу мају спуштено је у мора више од 60 лађа. Тако исто веома јевелнка и продукцијатопова и аероплана. Јавнс мнење је уверено, да је сада решено питање к транспората и ратног материјала, те да више нема никакве бојазни.

ЈЕДАН днаштн Мадрид. — Пошто су немачки листови публиковали, да су енглеске и француске саиитегске лаће употребљенс за пренос муницијс, шпааски министар спољних послова објављује службену ноту у којој цзјављује: »Пошто је шпанска влада предузела истрагу у том погледу, може да изјави, да енглеске, фран цуске и италијанске сани тетске лаће, а на којимасе сгално налазе шпански делегати, раде потпуно ко-

послс постао увозпикугља и организатор германофилскс пропаганде у Данској. Мећу неомарксистима има угледних чланова социјалдемократске странке, као што је Ленш, Хениш и Хајлман. Они тврде, да великих социјалних трансформатора не може бити без великих катаклизма, као што Ј'е управо данаш њи рат и омаловажавају спакога који сматра парламентарне установе као средство за напредак, који препоручују један мир на бази измирења. Њихо ва теорија налази се сабрана у овом пасусу књиге, којује публиковао аустриј ски социјалдемократа Ренер под насловом »Марксизам, рат и ингернационала« : »Ннје немогу-ће пише Ренер — да и у бу дуће свет нафе свој поре дак у ратним селекцијама, Није немогућс, да силп, која будедоказала најјачу организацију, буде позвана да изврши највеће организаторско дсло, и да постане, на основу закона, већа сила, сила која ће судити, управљати и стварати право мећу народима«. Тако мисли већина оне немачке социјалдемократпје, којој |још неки вер) т ју.

ректно и служе искључиво оклепања прихватити,^ транспортвовање ра ње

НЗ РУСИЈЕ Лондон. — О ситуацији у Сибиру интересантне директне вести дао је италијански консул у Харбину, који је сада стигао у Токио, гдс га је интервјуисао дописиик »Дејли Мела«. Он изјављује, да су Руси ап-

( ВО) тевало неко размишља ње, онда би се можда мало и одоцнило. Са везницн не смеју да се боје, да ћемо ми апсолутно одбити ма који прсдлог, јер смо при правни да помогнемо савезничку ствар« На питање, да ли јс истина да се Јапан успротивио савезничкој интервенцији у Сиби ру, тражећи искључиво јапанску интервенцију,

солутно нсспособнч за отпор и сматра да је интер-јминистар Гото је одговенција једиио средство да ворио

се Русија спасе. Потврћује и то да су бољшевнци наору жали аустро-немачкс заробљеннке. Воћа козака Семенов, који чисти Сибир и Манџурнју од бољшсвикау последњој борби заробио је педесет аустријских заробљеника, јј каже у шали да ако Америкапци и даље сумњају о учествовању аустро-немачких заробљеника у бољшевичкој кампањи он је спреман, да те заробљенике пошаље на изложбу у Њујорк. Семенов, чије снаге су у почетку бројиле само 2000 козака, сади рекрутује прнсталице измећу трансбалканских козака и изгледа да има муииције у изобиљу. Према мишљсњу консула Ромера де Квадра јед-

»Било би жалосно кад би у томе било неспоразума. Доиста ми сматрамо, да је једна хомогена војска битан услов за успех експеди ције, зато мислимо, да је боље да скспедиција будг новерена снагама јсдног народа. Али се никада нисмо озбнљно противили суделовању Савезника и, како већ рекох, сваки прсдлог од стране Савезника расматраћемо са симпатијом«. У АУСТРИЈН

Цирих. — Из 1>еча: цар Клрло примио је у дугу аудиснцију Пуријана, Пекер ла н Сајдлепа, услед чсга на јапаиска или савезнич-јје кружио глас о неком ка војска од 100.000 људијкрунском савегу. Нексрле била би лако у стању ДЈђинтсрвјуисан од »Пешти успостани рсд до Нркуцка, Напло« изјавио јс, да није западно од Кајкалског јс-.било крунског савета, али

зера; али евенгуално, ако би нсмачка војска морала да кооперише са бољше-

да се дискутовало о свим унутрашњим проблемима као и о ратификацији мира

пнцима, ондл би требалп С а Пусијом и о ситх т ацији припремити знатнс резсрвеУкрвЈини

ника или болесника.«

УВЕК ИСТИ Париз. — Поред својих Ерцбергера — пише »Тап« католичка странка у Немачкој има и своје пангерманисте,чији утицајни лист је »Келнише Цајтуиг«. II социјална демократија има такоће своје иангерманисте. Нчихова се наука зове

фв кскд Штокхолм. — У Финској су бели стрељали у Виборгу песника Ахмала, у Лахти новинара Тантова. У Хелзипгфорсу дивљачки је убијен познати писац Кантемала, љубимац финске публике, у часу кад су га спроводили у тврћаву Свеаборг. ске су трупе свуда издржале удар и на целој линији битке упорно се боре, што је зауставило, односно озбиљно успорило немачки притисак. На левом крилу Немци нису успели да пре %у француску линију, а чврсто су се окачи ли о линију РибекурЛеФрегој—Мортмер,до које су дошли. У центру је немачко напредовање осетније. ИШИЈАНСКИ КОГЛИНИКЕ Интснзивни артиљеријски двобој од Астцко до Пјавс, а умерен на осталом делу фронта. Јужно од Аса једно енглеско одељење једним успешним препадом нанело је осетне гу-

битке непријател.у и За . било 11 заробљеника. ј точно од Брепте једц 0 ше одељење извршило наиад на брдо Пертиц успевши да јако ошт? одбранбене линије; ц непријатељу губитке и добило заробљеника » дан миграљез. У вал Арса и у Вал стико покушаји иеприј тељске пешадије за ц а п разбили су се о нашу тру. Наши су асропла! бомбардовали жељезниц, аеродроме и бараке и ћали митраљезима пеп јатељске трупе, у покретуЈ Консгатована експлозијајЈ дчог важног депоа ције на стапнци Матаре. Оборено је 5 непријате^ ских аероптана.

НАЈНОВИЈЕ ВЕОТИ Рим. — »Ћорнале д-званично је објавио Италија« јавља : После бразовање једног кинт повратка Орланда иСо- ско-јапансног одреда,к&

Дневне Вести ГРЧКИ ГЛА8Н9 ШТАВ Кроз неколико дана допуговаће у Солун генера-

„Хеошагхјзтиз”, њихов ор-. лисим Д англис са целим ган је ревија »1Не О1оскс«,1

нина са конференције у Паризу, била је врло значајна министарска седница на којој се претресала унутарња и спољна политика Ита лије. Париз. — На својој генералној годишњсј седници у Филаделфији, америчко филозофско друштво, осиовано 1743 од Франклина, изабрало је за свог члана председника француске републике Поеикареа. Париз. — Брупе угледних представника разних социалистичких и рспубликанских руских странака, упутиле су апсл на владе Споразума, молећи их да не напусте Руеију у овим критичним часовима, кад се решава

ји ће имати да обезбед; поредак на Далеком И| стоку. Потписана су Д 1 уговора између јапан! ске и кинеске владе с учествовању овог одреј да у рату Цирих. — Из Ца-| риграда; Последњи рат! ‘ ни зајам потпуно је пропао. Укупан упис| зајма износи 12 милиона турских лира уместо 32 милиона, колико је тражила турска влада. Цирих. — Немачки листови са великомузнемиреношћу посматрају ситуацију на источном фронту и отворено говоре о непријатељским намерама Русијс. Парнз. — »Пти Шур

основана у Минхену од оног фамозног Парвуса, који се за врсме рата обогагио у Цариграду и који је

'грчким главним штабом. ГРНКА СПЕРА У онери су данас »Кавалериа Рустикана« и »Ернани.« ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУШ КОкТИНИКЕ У поноћи Иемци су су почсли жестоку артиљеријску припремну ватру од предела северно од Мондидиеа до предела западно од Оазе. Француске су батеријс одмах увећале посредко’ на југу од Би-

21 сат, да уфе у фран цуске линије код Вилни, бно је одмах једним кон гранападом одбачен. Истог сата Француске С У трупе заузеле шуму Елуп, а јутросшуму не-

сво]у контра припремну ватру. У 4 и по сати непрнјатељска је пешаднја

сиара. У овнм онерацијама задобилн смо 200 заробљеника од којнх 5 СФНцнра.

за експедициопи корпЈ-с.

војннка, којн у већини но знају за нереде у Прагу. Плзњу, Кракову и Трсту. Берн. — Нов неспо разум избио је измефу Ауетрије и Немачке. Због овога граф Бури јан поново иде 14 јуна у Берлин, дт изравна сукоб и појача везу из мефу Аустрије и Немачке. Парнз. — Париска штам' па констатује, да сви пемачки листови, без разли ке странака.објављују чланке високнх политичких личности у корист мира. Француска штампа гледа у томе нове махинације Пемаца. Сви листови слажу се у томе, да јс свака немачка офанзива праћена увек и офанзивом за мир Атина.—Министар спољних послова Политис дава•ће бапкет у част новог нталијанског посланика у Атини. Токно. —Јапански ми■Ј 11 ј’-* оио успсо, )уче у цуске лнннје. Францу-'нистар спољиих послова

прешла у кападнаФран-| Западно ОД Ремса,поцуске положаје нзмеђујсле бомбардовап.а иеМондндиен и НоајонаЈпријатељ је напао у Француско се трупе о-'пределу Врињи и предупиру са сјајненхраб- грпео*је осетне губитрошћу у истакнутој зо- ке не постигавши нини. Битка траје. Измефу Оазе и Ене Французи су предузели једну малу акцију источно од От Бреј, задобивши терена и око стотину заробљеника. Јужно од Урка Франц} 7 зи су побољшали своје положаје источно од

судбина цслог човечан- нал« каже, да је Кле ствн * мансо посетио јуче јеЦирих. — Да би спре- Дан од најактивнији! чила проширење рево- сектора Фронта н донео луционарпог духа, ау-је изврсне утиске стријскакоманда забраннла је, да листовн долазе до чешких југо-

Цирих. — Радославовје изјанио, да уговори Бугар' ске са њеним савезницимг словенских н пољских^прсдвићају повраћај Бугар'

какав резултат. 23 сата. —ЦоваоФанзнва, коју је отпочела јутрос немачка војска, развила се са упорном жестином на Фронту од 35 километара између Мондиднеа. н Оазе. Немци са знатннм снагама увећалн су евоје на-

јШези^ Пспријатељ, ко-!поре да пробију Фран-

ској свих територија, које јој је Грчка одузела букурешким миром 1913. Нс мачки листови одобравају ову изјаву као оправдану

СРПСКН ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ Ноћас је, иослејачс припреме артиљеријом, једно одељсње непријатељеве пешадије упало у наше Р п ' вове у т области Доброг Поља кроз порушене препреке, поале борбе прса у пр са неиријатеља смо одба цили и заробнли једногподофицира. У области Кравицс в® т ' ром смо одбили једно одељење непријагељеве пешадије. Па левој обали Цр нС јака активност наше артиљерије. МАЛИ ОГЛАСИ С р п с к а књижара^ Ристнвојевића код В 0Л ° Куле, препоручује Р а3 ' не српске књнге и Р с ' мане, разнс граматпкв! речннке и уџбенике, за учење страних јепик а календаре велике п « а;1 ^ џепне, допнспе карте бе* ле и друге. 23— Јп

ОдгооорнЈ уредаик Крота Тп. Мнлетић.