Народ
БР. .400
СОЛУП. УТОРАК 29 МАЈ 1918 ГОД.
БГО.) 16 ЛЕПТА »Народ« излази свакога даиа по подне.
г ГОДИНА II.
Штамплрпја се налази у улици Коломбо број 6.
Власиик КРСТА ЈБ. МИДЕТПТг
БГОЈ 15 ЛКП ГА
Рукописи се не вракају.
Огласи и белешке наплакују се по погодбн.
Редакција је у улици Коломбо број б.
Проглашавања ног стања између Америке и Аустрије охрабрило је све словенске елементе у А.мерици толико, да су мог.ш, порсд стварног учешка у борби, још и рационално утицати на схватања о словенском питању код утицајних фактора у Америци. Има век знакова, да се схпатања и циљеви почињу коментарисати онако како то налажу стварне чињеиице и ноно лрибранидокументи Овај покрет колико год се има приписати утицају Словена у са мој Америци, можда и више потиче од Римског Конгреса, којисе појављује као легални изрпз потлачсних народа у Аустрији. Као један од докумената како се сада наше и словенско питаље
рат-јпационалнс аспирацијс Чехо-Словака и Југословсна, који захтевају исзависност својих народа, наилазе на најжив,љу г симпатију америчке владе.« Ова изјава значи — тако тумачи вашингтонеки дописник »Тајмса«, који је одличан познавалац председникових идеја промену у држању Сједињених Држава према Аустрији.« Опажа
третира у молсе нам послужити поеледња изјава Лан-
јо за Сдоразум,— каже лист — и у листовима Споразума могу да се читају говори, цензурисани у Аустрији кУгарској. Затим лист цитира интерпелацију, коју је хрватски иосланик Хрвој подаоо у хрватском сабору иротив бугарских свирепставаусриским земљама окупирапим од Бугара. Што је кајннтересантније у томе — кажу »Лајпцигер Најзсте Нахрихтен« то је, да се таЈ посланнк дрско усудио да о тогле поведе рен и да на-
се у јавном пада б У га Р ског краља мнењу јак покрет,' да као туђинца, оног нстог се што енергичније сту- дана ’ када Ј е ка Р Ка Р ло пи против Аустрије. То- отпутовао У посет У У ме је нарочито допри . СоФнју. Алн заовај лист нела јака агитација Че- Ј ош тежа ства ^ од саме ха и Југословена, као ккге Р ксла чије је чнњеИ неуспсли П 0 куша ј и нпца, штосеинтерпелада се Аустрија одвоји ци -> а могла сл °бодно Р аод Немачке! Тај је по- звити ’ а да чланови К РСје- ,Батске владе ’
крет навсо владу дињених Држава, да учини изјаву у корист националних аспирацијја потлачених народа. АмерицигјНа основу нове изјавс 'Лансингове, »Тајмсов« вашингтонски допис-
синга, америчког мини-јник вели, да Сједиње-
стра спољних послова. Поводом те изјаве до-
не Државе држе, да )е стварање независне че-
паскик »Тајмса« дајејшко-словачке државе слсдека опажања, којајса Чешком и Моравском се могу узети као вр-ји независне Југославило пово.љан знак за нас је, обележенс у Крфи наше интересе у оп-јској Дскларацији, после ште. Измефу осталогаЈспоразума у Риму, исто вели се: званична из-|тако битно за будуки јава, коју јс нсдавно дао^миј), као и стварање Лансинг, амерички ми- слободнс По.љске. нистар иностраних дс них 0 нпрод^™°” а л: СНАГА ПОКРЕТА устроА гарској И О Рим- Цирих. — »Лајпцигер ском Конгресу, заслу-јНајесте Нахрихтен« кажује нарочиту иажњу. жу да се југословенски Лансинг јс рекао, да покрет ширп нечувено је америчка влада сајбрзо и да постаје странајвећим интересомјшан н опасан. Агитаципратила ])ад на Конгре-!ја узима карактер опасу у Риму, и додао »да'°&н по државу. Покрет
са самим баном на челу, нису се томенимало противили. То доказује колнко је у својој души та влада србоФилска. Немачка неће да се меша у стварн монархије — закључује исти лист — али у интересу је четзорног савеза, да влада не доззоли озакве инцнденте. Хтели биемо да цар Карло еа лепих речи пређе на дела.
вањем од странс прнсутних. »Крајц Цајтунг« каже, да су сви говорници говорили о потреби, да сс развије незавиеност Баварске на свакомпољу, нарочито у политици. СТАЊЕ У БУГАРСКОЈ
НЕЗАХВАЛНОСТ Лондон. — Дописникуми лапског »Секоло«, в°1>а енглеских радника Хеидерсон у једном разговору испричао је овај догаЈзај: »Кад је букнуо раг, ми смо имали на нашим трговачким бродовнма око хиљаду не мачких мркара. Помислили смо: Шта су ови сиромаси криви за то? и одлучили смо, да предузмемо ми бри-| гу над њима, у место да их интернирамо као и остале, о трошку нашег друштва »Националне Уније! енглеских мриара и ложа- Члриз. »Еко дс ча« саградили смо једпу;^‘Ф И(< кажс Д и Ј е Фр ан "
да чујсмо. Одмах смо ових Протогерова. С друге хиљаду тмачких мрнарајстрапе, мир са Руму-
прсдали војннм властима, које су их интерниралс са другим њиховим суиародницима на острву Наит, а зграду смо поклоаили ју је Бугарска сматрала као потпуно немогућном. 36ог тога се осекај Бугара бупио противу Бугарска;р{ смачКС ко ј а резерви-
нијом оио ]е разочарсње. Нарочито збогтога што је Румунији дата Бесарабија, н тиме подр-јстављена равнотежа, кожави, за иеговањс раљс-г ' ника.
Цирих. штампа потврђује ве лнко незадовољство које влада у јавном мнен>у у Бугарској. Незадовољство противу Радославова има више узрока. Прс свега, р ђаво економско стање, које је довело до оставке дијректора за снабдевпње
шс евоје наклоностиза Румунију и Турску а напушта Бугарску у трснутку, кад се непријатсљ утврђује на македонском фронту, Због свсга тога, Бугарисматрају, да из савеза са Немачком неке моки да извуку иикакве добити. ЗАПАДНИ ФРОНТ
дрвену згр.лду у Исткурту, која иас је коштала 15.000 фунти штерлинга. Уредили смо купатнла, дворано за играње, н дали сав конфорт, који се може уопште замислити, и ту смо сместили ових хиљаду немачких мрнара. Они су наравно били врло задовољни.
цуска у овом моменту нападнута са седам осмина немачких снага пошто је само око тридссет дивизија остало у Русији. Немци су нагомилали баснословну колнчину материјала;
Клемансо иФош.узгодном моменту, знати да се послуже најдрагоценијим изворима. Они сами имају слементе и знање за решењс.« Париз. — Ерве у »Виктоару« истиче лепу манифдстацију младих радника фабрике Крезо, којн јавља-
БАВАРЦ8 ОЕ БУНЕ Цирих. — Из Минхена: на једном збору, који је одржан у Минхену приликом прославе стогодишњице баварског устава, посланик Ауер изговорио је ове речи: »Морамо ставити на знање Пруској, да је она, када је дошла овдс, била проклество за Немачку.«'
мунициЈС и хране за Р'|ју да »аиуштају фабрику, ВОЈ НЈЈВСћи НЈПОр, КОЈН у к 0 ј 0 ј С у добро слу1915 прославише ирви мај,ј в °Д с огорчено и без жили ЗСМЉИј да би сада оокитише сЈЈоју зграду са милосрђа по ссое саме- ИШ , 1И да зеил> у бране на натшснма: Пролетарци свих У Д ИЉ У Д а ДОбију п °-'бојном пољу. земаља з'једшштс се! и др јОСду пре не!0 шго из-ј _ жали су говоре за интер- губе бројну надмокносТ' Ло,, Д°"* (Званично). нациналу. Друге недеље 8 коју још имаЈу. Мора, НисКИ облаии 26ма Ј а сп Ре' ' се доки до брзог решс-ј чили С У велик У активност, ња, пре но што дола-ј али »аши су асроплани зак амерпчких снага' с тално нападали митраљедефинитивно превагнс| зима непријатеља позади на страну Савсзника. Поеледљи група транспората донела је 45.000 Американаца. Паши шефови — каже »Еко дс Пари« ситнице шгеде своје снаге, јер очекуЈу и друге офанзивне напа-јжелезиичку станицу Дон и дс." Убеђени су, да ке' енергични као
маја имали смо да им дамо и другу забаву, али 7 маја деси се потапање »Лузитаније.« Исте те вечери отишао сам к њима, сакупио их испрнчао им шта сс догодило. Ни један није гтрословио ни речи. Али чим сам изашао ТЈапоље, чух дивље поклике весеља и »Живео кајзер,« уз певање патриотских несама!То
'је било откриће и тежак уОве су речи биле при-!дарац иашој доброј вери. мљене 6} 7 рним одобра-!Наравио више нисмо хтели|људи
његових линија. Паше есхадрилс у друштву са француским, бомбардовалс су жестоко Нел и Френој-Ле-Роај. Преко до!дана бацили смо 9000 кила бомби. У току ноћи 2.000 кила бомби бачено је на
депо Саломе, Ла Басе.
исгочно од
Ф Е Љ Т О Н
иГбшжака пргава човека
Ј. п. ЧЕХОВ:
— А ви, г. Пиколас, —
У осталом,
2 Пиколас
обраћа ми с.е Парјина ша- ви ћсте ме разумети, тап, — нисте лепи, али рсчс и опет уздахну Паћнеимпатичнп.... Нашс лице'на маман, поткрепљујућв много изражава... У оста јтнме неку своју тајну милом, — увдахну оиа, -
мушких јс главпо не лепота, већ ум... Девојкс уздишу и обарају поглед. И оне су еагласне, да је у мушких главно иелепота, већ ум.Ја крадимицс погледам у огледало, да се уверим колико сам еимпатичан. Нидим тамо космагу глану, браду, брковс, обрвс, чупе на образима, под очима — цсо шу Марак, из кога попут стран;аре провирује мој солид ви пос. Леп сам, нсма се шта рећи !
у,сао. А Паћа због мснестрада ли страда, ио у исго вре мс свсст, да иаспрам и.е седи човек, који је у н.у заљубљен, приметно јој ствара велико задовољство. По завршеној дебати о мушкима, девојке говоре о љуба.чи. Поелс дугог разговора о љубави, јсдна од девојака устаје и одлпзи Присутни почин.у да испирају сваку н.епу коштицу.' Сви налазе дп је оиа глупа,
Хвала Богу, долази слу жавка, послаиа од моје ма ман, и зове ме на ручак, Сад могу да оставим ово непријатно друштво, н д» продужим своју диссртацнј'у. Устајем и ираштам се. Парјина маман, Нлрја, па и разноликс девојке окружују ме и изјављују, да јп немам права да одем, пошто сам им јуче обећао, да ћу с њима да ручам, а после ручка да * идсмо у шуму ио печурке. Приклоним се и седкем. Душа ми кипи мржњом, осећам још трепутак, па све да прске — не јамчим за ссбе! —, но деликатност и бојазаи да нарушим добар тон принућавају ме да сс покоравам дамама. И ја се покс,равам. Седосмо да ручамо. 1'а њспи офнцир, у кога јс уV слслоочницу
као зауздан, и као да су му жвале у устима. Ја ваљам лоптице од хлеба, мислим о псећем порезу н, зпајући свој осорл.иви ка ракгер, старам се да ћутим. Паћа ме еаучесно гледа Ручак: говећина, јсзик са грашком, печеиа кокош и компот. Апстита немш, само из деликатности једем. После ручка, кад усамљен стојим на тсј)аси и пушим, прилази ми Машина маман стиска ми руку и задихана говори: — Но ви нс очајавате, Николас. Срце је то... тако срце! Одлазимо у шуму по иечурке. — Нарја ми г.иси на руци и приљубила уз бок. Неиздрживо страдам, , п _!али трпим. Улазимо V ш\’мг.
— зашто сте тако тужни увек? Шго ћутите? Чудно девојче! О чемуја могу да говорим с њом? Шта мцАшамо заједничког? Но, причајте ми што год... моли она. .!а смишљам нешто популарно, приступачно њсном схнаћању. Размисливши, го ворим: Истребљивање шумл наноси грдну штсту Русији. — Николас! — уздише Варја, а нос јој румени. Пиколас, ја видим, ви избсгаватс отворен разго вор... Ви хоћсте мсне да казнпте својим ћутањем... Пе одговарају вам па ваша оссћања, и ви хсћете да страдатс ћутећи, усамљени... то је ужаспо, Пикос! — ппвика она, нагло мс хватајући за руку, и ја видим како јој сс ноздрпе
Чујте ме, м-р Николас,—шнрс. — Шта бн вн рекли
несиссиа, ружна и да јојјслед ране _ . ( лопатица нијс на мссту. .поремсћена внлица, жваће с уздахом прозбори Наћа,'кад бн вам та дсвојка, ко-
ју ви љубите, понудилавечну дружбу? Ја гунћам нешто без везе, јср заиста не знам шта да јој кажем... Смилујте се: прво, никакву девојку ја не волим, друго, рашта ће ми вечита дружба? Трсће, ја сам врло пргав човек. Маша, или Нарја, крије лице рукама н говори полугласно, самој себи: — Он ћути... Очсвидно, он жртне хоће одмепс. Но могу ли ја да л.убим њега, кад још увекдругог љубим! У осталом... размислићу... Добро, размислићу... Скупићу сву снагу моје душе и, може бити, ма по цену својс среће спашћу овог Јовека од страдања! Ништа неразумсм: Нека враџбииа. Идемо даље н купимо печ\'рке. Ћутимо цело време. ЈЈаћино лнце чарнжава душевпу борбу. (Насггавиће сс)