Народ
Г.Р. 301
СОЛУН, С1»ЕДА 30 МАЈ 1018 ГОД.
ГОДИНА И.
БРОЈ 15 ЛЕПТА »Народ« излази сиакога да|на по подне.
ЦЈтампарија се налааи V улици КолоМ'1о 6|)ој 6.^ Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИК
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи сс не пра!;ају.
Огласи и белешке наплакују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број б.
о О
”|~г
I 1 ПГ
После једног краткогјеу крајн.и и највски „стоја.нааустивши ли- напори нсмачки, да би кцјју Соасок-Реме, Пем-јсе љииа дошло до рем предузимају својс зултата пре но што се
р
сс Галиција мо;ке ма у ко јој форми да одели од Аустрнје и присаједииа но-
џокрете ча оближњем
нађе код
1ре и( Са вс^
зника ек-
сектору Мондидие-Ноа- виваленат снагама дојои. Сравнс ли се немачки успеси оним редом како су предузи
ског питаља, нзјављу.јући.мЈима озс 1те речи на- гли у Динску, пре неколида је за сада искл.учено, да ши морпари без С}’МН>е'ко дана у ГТетрограду је
неби могла бнти оцепл.ена од н.е, а да цела аустријведеним са источног ска економија не претрпи
слушати са незадовољ-јбила прва манифестација ством и узбуђељем, по--за успостављагне царистачшто су многи од њих.ког режпма. Хиљадс изгладпом иољском краљевству. ве !1 опробали да су Ен- нели.ч особа руске ирестоГалиција је провинција су- глсзи храбри и мокниЈнице носиле су картоне са више важпа за Ау.стрију и противници, и знају да нанисима: »Преварени смо! ке морати улонсити све'Доле бољшевицн! Живео
1 1 д.„.„„ л 'номског знача;а. се зна, да ове оитке;„ Ј
фронта. Без обзира на жртве Немачка се трумани покрети почев одди, да задобије у одре |8 марта, очито се уви■ђа, како сужаваље самих налета, који по својој жестини не изостају један иза другога, тако исто се запажа и слабљење и неједнакост резултата. 0вај последњи налетима своју најкраку линију и једну карактеристич нуособину: он је у непосредној близини јед ног већ заустављеног налета. Колико се ово може ј-зети као дрзак поку шј Немаца да крила спојих покрета осигураЈу, са толико се исто вероватноће може претпоставити, да су оии уразнотеженим снагама онемогућепи да чине, изненадне покрете и на в с ћ и м дистанцијама. Први знаци јсдне неуспеле офанзиве, всзиваље снага за дуже вре-
тсжак потрее. Иемачка опет нема интереса, да се Галиција оцепи од Аустриђеном времену потреб- је. јер се врло иелики нроне јој и одре-ђене ро-|ценат галицијске индустризултате. !.ј е налази у немачким руТо се код Савезника| кама: ова чињеница је аа вртодобоозна као Ш тој^ смачк У гаранција од еко- њсг режима и бољшевичке *• * ’ »ТЈГ»\<1Г' 1ГЛГ * ....
евоје напоре и сву сво-јцар! Хоћемо царл! Вратију спагу да их одбијуЈте нам цара!« у случају иове битке ...ј Покри. је пениа »р-;„ ИМЦИЈу на Јад10Ј , р кч у ггр Ч у ”. ск - у С “ агана Ј« *“-||.сдној скуиштнни с У б!.Р.Ј> ла да Д 01 .С до институто! пс . Ј. ра Д ск „ х радника —- |Снолнн, а :.и Ј опЈт6«о«-ј |<0 ј 1 ; ^ ив ^, вјета Цирих. — д Берпу Је из-.крчеа мнграљсзима. После ^ Ј Ј 1 Ј био копфликт измећу рус-Јнеколико метака од стране ког послансгва из пређаш
многим варошима у про винцији бољшспици су прстрпели страшан пораз, изгубили су всћину. Што се тиче петроградских радника, пошто ниеу могли нате« рати своје делегате да положе своје мандате, створили су иову оргаЈ ван.реДНОЈ скунштини свих
нису последње, већ да оне требају бити предигра оних великих битака укојима ћс се решити судбина света, где има да се једна оддвсју култура угаси. Тако високу одговоркост не може примити на себе онај којије није свестан, нити је нације могу поверити ономе који јој није дорастао. Ту част, ту тешку дужносг има Фош. У његовим поступцима, прибраним н чврстим, осећа ее једна драгоцена штедња живе снаго, која ће најзад и решити ра г. Та штедња живс снаге, колико је из-
ме на једном истом ме- р аз једног нарочитог сту, појављују се. Кадјфнлосо!:ског схватања се успе у кочењу мз*;његове нације, онајеи невровања п прикива- једна потребна обазри њу снагл за једно ме-ј 00СХ| ка д се има на уму сто, онда сс само може! рсшеН о С т Немацада по очекивати реакција о-| сиаК у цену и без обзира на жртве до циљ^ до-ђу. -ЛЛ
фанзнве, а никако њени позитивни резултати. Досадањи релативни успсси немачки резултат су једне брутатне Цирих. — Немачки лиснаге од 210 дивизија, стови потврћују Јучераш-
П 8 АСК 0 ВВТАЊЕ
прцбраних као последн>а и једина снага иемачка. Ове битке, то
ње р.ести »Минхенер Најесте Нахрихтена« о немач ко пољском решењу пољ-
СТРАХ ОД ЕНГЛЕСКЕ Амстердам. — Немачки поморски критичар капетаи Персиус у једном чланку објављеном у »Берлинер 'Гагеблатук приликом двогодишњице битке код Јитланда, каже, да наде, које су гајили неки немачки кругови у погледу последица битке, нису се оствариле. Он цитира разне примере разметљивости немачких листова, који су сматрали да је енглеска превласт на мору потпуно уздрмана, к каже да ти листови вероватно нису увиделн, да су тврдили потпуно неосноване идеје. Капстлн Персиус. иаставља: »Немачка трговачка застава „ ст/лно је потискиванаг-та мора. ЕнглескаЈеозбиљан неприја^^^ Она није низгубила рат и аиумфовала је у свим војнама. Сада жртвује потоке крвн. Речи, као ове: »Енглези знају да ће другим Скагераком ишчезнути њихово господство на мору,« потпуно су без вредности и у овим тешким да-
днпломатске мисијс на челу са Берцином, која јс ових дана стигла у Берн. Ову је мчсију примио Калондер. Прећашње посланство одбило је да преда зграду и архиву, и после малог расправљања истерало је мисију. По наредбп министарства полиције запечаћене су архиве надлештаа, зграду чз г ва полиција. Федерално Веће сматра да је све то својина руског народа п зато ће предати зграду и архиве кад нова влада будс иравидно призната. Против бољшевичке мисије протествовала су многа руска удружења нспризнајући је.
м тога бољшевички 'шефови забринути су црвенегарде, масасемо- због држањ * к Ј оје су рала разнЋи. 1 рађаии свих
класа учествовали су у овој манифестацијн. Париз. — »Журнал« дознаје из Петрограда: На изборима совјета у
заузели делегати црвене војске на последњој конференцији, тако да незнају, да ли се могу више ослонити на ову војску у часу нужде.
ЗАПАДНИ ФР0НТ
Шток л о л м. — Из Москве: Централни извршни одбор совјега у пленарној седници констатовао је, да кампања против власти совјета све више расте. Берн. — Русија све жалосније осећа велико разочарење, које јој је проузроковала револуција, за коју није била спремна ни у ком погледу, и која је баца из једне крајности у другуПрема петроградским листовима, који су скоро сти-
Лондон. — Дописник енглсског радиа јавља: После бомардовања, које је трајало четири счта Немци су напали француски фронт између Мондидиеа и 11оајона у недељу зором. Нападни фронт се протеже отпршшке двадесет две миље и нспријатељ је употребио за напад најмање око пстнајест дпвизија. Као неминован резултат непријатељеве такгике, да врши нападе у масама, Французи субилипринуђени да се мало повук}'. Бигка се наставља свом јачином. Напад на овом фронту бко је предвиђен као природиа носледица непријатељевог успеха на Ени, и Фрлнцузи су се, потпупо приправни, жестоко одупрли. Нсмачки губитци због то
такво жртвовање његових трупа биће на крају од користи Савезницима, који за момснат желе само да што више у н и ш т е немачке снаге, не ангажујући се самн у једној стратегијској офанзиви. Париз. Американци продужавају да узимају све више учешћа у борби. Последњег четвртка један амсрикански одред маринских стрелаца ушао је у борбу чим је стигао на фропт Марне. Американци су извршили бајонетски иапад северо западно од Шато Тиери и имали 250 заробљеника. ГТариз. — Утисак је још бољи него ли јучс. Сматра се да треба чекати, имати стрпљења и веровати врховном команданту. Не треба заборавити да је гсне-
рал Фош у битци на га били су огромни и Марни извршио један ако непријатељ и будејсмео ударац, који је дизадобио нешто теренаЈвно уснео, и бацио гар-
Ф Е Љ Т О Н - 1 " >. п. чехов : у> ИЗ БШШКА ПРГАВА ЧОВЕКА 3 Чује се лавеж паса: оно нова диже се одвра гнн мемс нотсећа иа моју днсерта- сец. Папољу тишина и неЦију, и ја гласно уздишем. пријатан задах све;кег се•4ећу дрвећем видим ран»с-!на. Узимам шешпр и хоћу иог официра. Бедппк рам-!да одем. *е десно-лево: десно, ра-| — Имам нсшто важпо да шено бсдро, лево, виси је-'вам саопшгим — зпачајно Дч.ч од разноликих девоја-ми шапуће Маша. Ие
сс колеба. Но гле, по лицу јој видим, решила се. Заблиста очима, нос јој ра-
к 1- Лице му изражава покорност судби. ^раћамо се нз шуме да чијемо чаЈ', иосле играмо крокет и слушамо како Ј с ДНа од разноликих девоЈ & ка пева романс: »Ис, ти ,,1е нс љ)биш! ПеГ Не1... "Ра речи »не« криви уста Дп уха. — Сћагтапи —стењући Цроизносе остаље девојке. 1
одлазите. Предосећам нсшто пе лепо, али нз деликатпости остајем. Маша ме узе под руку и води ме некуда алејом. Сада всћ њсна фи гура взражава борбу. Бледа је, тешко дише и, изгледа, иамрена јс да ми откине десну руку. Шта јс с њом? Слушајте... — гунћч
а ја се на њу продсрао: »Напоље!« Овака пргавост мало добра обећава.
шнрио се, узе ме за руку Јутјх) другогдана. Време и рече убрзано: Јееење, т.ј. температура и— Пиколас, ја сам ваша! спод иуле, оштар, хладан
* С)|аппап1! јона. — 11с, нс могу... не... Наетупа вече Иза цбу- Хоће нсппо да каже, али
ЈБубити вас не могу, али вам обсћавам всрност! Латим ми се ирилињс грудима, па опет отискује. — Идс неко... — шапуће она, — збогом... (утра у 11 сати бићу у павиљону.. Лбогом! И нестаде јс. Нвшта нс разумевајући , оссћајућн мучно ударањс срца идем кући. 'Гамо ме чека »Прошлост и будућиост псе■ћег пореза«, али радити ја већ не могу. Раздражен сам. Може сс рећи, ужасан сам. До ћавола, ја не дозвољавам да се поступа Са мном као с дегетом, Ја сам пргг.в, V. ОП8СПО је шрлити се са мном. Дошла служавка, ња ме зове иа всчсру,
встар, кишп, блато, задах нафталина, јер моја маман извадила јс из саидука свој зубун. 'Баволско јутро. Баш 7 август 1887 год., кпда је било помрачен п сунца. Да вам приметгм: приликом помрачења сваки од цас може допринсти велику ко раст, н ако није астроном. 'Гако, сваки од нас можс 1., измерити длјаметар сунца и месеца; 2., нацртатв, круну сунчсву; 3., измериги температуру; 4., осматрати за време помрачења животиње и растпње; 5„ прибележити своје личне утиске и т. д. То је тако пзжно да сам па сад одба ЦИО »ПрОШЛОСТ II будућност псећег пореза«, и ре-
шио да осматрам помрачење. Сби смо устали врло рано. Предстојећи посао поделио сам овако: ја мерим дцјаметар сунца и месеца, рањени официр црта круну, а свс остало вршиће Маша и разнолике девојке. Ето, окуписмо се сви н чекамо, — Кад настаје помрачсње? — пита Маша. Ја одговарам: Помрачење сунца настаје у том случају кад месец кружећн површином склипгикс, доће у липију, која спаја цсатрс сунца и земљс. — А шгД јс еклитика? Ја објаипвавам. Маша, саслушаншн ме пажљиво пита: — Може ли се кроз увеличаваЈуће стакло видети линија, која спаја цснтрссупца н месеца? ч Одговарам јој да
сс га
линија, коЈа спаЈа центре сунца и мссеца? Одговарам јој да се та линија само зампшља. — Ако је она замишљена, — двоуми Варја, — како може месец да се смести на њој? Не одговарам. Осећам како мн се. џигерица надима од овог наивног питања. — Све јс го бесмислица, - рече Варјипа маман. Ко ће унапрсд да зна шта ће бити, а ви још ни једаред пистс били на небу па да знате шта ће бити са сунцем и месецем? Све је то фантазија. Но ево црни колут диже се над сунцем. С.веоп-ћи метеж. Кравс, овце, коњи, надигнувши рспове, мурличу и у страху јуре по пољу. Пси заурлавпју. (Настави ће се)